KAD DUŠA POCINJE DA ŽUTI – Latinka Djordjević

KAD DUŠA POČINJE DA ŽUTI

Hej, proleće zeleno,
Hej, dušo rosom umivena,
Čujes  li  neku jeku daleku!?
To plače srce u grudima
Ranjeno strelom mržnje
Jednog  čoveka.

Na  grudima privijah
svaku  reč  njegovu,
Osetih  slast
Usana  neljubljenih.
Na  usnama utisnuh
Tisak usana njegovih,
Usana njegovih nikada
Ljubljenih.

Ta jeka, daleka
Odaje plač duše moje
Ranjene od tog čoveka.

Šta se desi, proleće zeleno?
Kad  brže obuče ruho
Zlatasto?
Ko pobra lišće mlado,
I u sivo zavi moje srce
Ranjeno?

(C) Latinka  Djordjević, Cirih
Objavljeno u knjizi “KOZARAČKA  39”