MOZAIK – Ljubodrag Obradović

MOZAIK

Nebo,
mozaik zvezda
i tamnog prostora,
noću,
simbol za ljubav
i ravnodušnost.

Imam,
još samo korak,
do mesta,
gde ljubav me čeka,
još korak do cilja.
Samo da ne blesne,
meteor razdora…
Pade! Pade!

Dali nas
na raskršće,
sad zove budućnost,
da li se rastajemo?
Je li to laž ili zbilja?
Mozak stade!

Letim u kišu,
da sledimo se,
koraci bez traga.
Za ljubav neku višu,
u kući bez
prozora i praga.

Ruševina oko kuće!
Ruševina kuća!
Ruševina u kući!
Kud ćeš ti,
kad si ruševina i sam?
Srušena ruševina
bez ljubavi.

Znam!
Zato idem
da nestanem.
Znam!
Zato idem
i nestajem,
u tvoje senke sen,
u sen koja umire,
kad sunce zadje
i ljubav poklekne!

(C) Ljubodrag Obradović