04.12.1974. godine
Već sam nap omenuo da spadam u kolebljive ličnosti. Mali udarac sa strane je dovoljan da me uzbudi, da poremeti tok mojih misli i dovede u iskušenje da napustim ono što sam do maločas držao za svetinju. Često se moja odluka za koju sam mogao i u vatru i u vodu, rušila kao kula od karata, čim bi me val uzbudjenja zatalasao.
Tako je bilo i ovoga puta.Uzbudio sam se zbog nerealizovanja odlaska u kino sa devojkom koja mi je draga i prestao da pišem dnevnik.
A evo kako se to sve dogodilo. Otišao sam tog 02.11.1974. godine na posao negde oko 13 časova (radim u drugoj smeni od 13 do 19 časova), a šefa nema. Prinudjen sam da čekam. To jest nisam prinudjen, ali nastojim da sebe ubedim da tako najbolje, jer nešto pre petnaest časova stiže E. Iz Kruševca. E. je moja trenutna simpatija, osrednja crnka, koja pohadja 2 razred trgovinske škole, a sredom i četvrtkom ide na praksu. Čekam ti ja tako, čekam i dočekam. Dodje E. sa jednom drugaricom iz sela i iz škole, prodje pored mene i podje svojoj kući, kao da sam magla, lanjski sneg, kao da me nema. Ali ja sam suviše gord i neću da im pridjem. Posle 5 do 6 minuta podjem i ja, sa ujakom koji se slučajno tu zatekao, jer nema više svrhe čekati šefa, a i u nadi da ću možda stići simpatiju i njenu drugaricu. I stigoh ih. Izgleda da su one to i očekivale, jer su se neprestano smeškale, učinilo mi se na moj račun. Ja sam malo pocrveneo i počeo da brbljam, te o knjigama, te o bogatstvu, ljubavi… Na kraju sam predložio posetu bioskopu. E. je naglasila da ona to može samo u slučaju da i njene dve koleginice podju. Ja sam rekao da ću pronaći dva prijatelja i sve će biti OK. Stvar je dogovorena. Sav razdragan odskakutao sam do kuće, pronašao jednu dunju i vratio se na posao.
A kako se završilo. Prvo prijatelje spremne da idu u bioskop nisam pronašao, odnosno pronašao sam samo jednog, ali je i taj zbog poslova zakasnio, a meni se samom sa tri devojke nije išlo, bio sam bojažljiv i neodlučan.Čekao sam nešto sa neba, a to nije stiglo. Sa pola sata zakašnjenja stigao sam u grad i onda svestan uzaludnosti dolaska, jer odlazak u bioskop je definitivno i to zbog mene propao, ko pokislo pseto,
šetao ulicama, nadajući se u dubini duše, da ću ipak spaziti draga mi lica i tako popraviti stvar. Ali toliko sreće nisam imao, niti sam je mogao imati. Za sve sam sam bio kriv i osećao sam da nešto moram kod sebe menjati, ako mislim da ću ostvariti nešto bolje i plemenitije od ovih promašaja koje sad imam. Znao sam i način za te promene, ali…
Ne, ne mogu ja napred, a moram. Zbilja moram.I današnji dan protekao je tek onako. Ništa važno. Malo čitanja, malo skitanja i naravno pre podne posao.
Zadnji update na 08-28-2006 @ 11:12 am
Komentar od: MilicaIP
Comment: Sad sam tek pogledala i vidjela da su ovo izvodi iz dnevnika vodjenog 74. godine. O čovječe dragi, nemojte mi reći da ste ih ovdje prenijeli, s razloga jer vam puno znače. Vi se emotivac, koji se boji druge da povredi, slovodno vodite sadašnji dnevnik, kao što to činim ja. Biće zanimljiviji, i češće se svraćati na tvoje stranice, da se popričamo.
Pozdrav MilicaIP.
