Prekjuče u gradu slučajno naletim na E. i njene dve nerazdvojne pratilje baš na pešačkom prelazu. Uhvatim je za ruku, ona se vrati i počne razgovor. Predložim sastanak, ona ni da čuje. Zbilja je nedokučiva. A da li ja nju stvarno volim uli volim ugodnosti koje mi ta ljubav može doneti? Ni to ne znam. Da nje nema, da ne postoji, ja bih pronašao drugu, verovatno. Zar sad ne mogu da pronadjem drugu, otvoreniju, pristupačniju. Takve postoje. Recimo B. ili … A zbog E. ne spavam. Dugo je čekam i čeznem za susretima, pogledom, rečima. Mora da je to ljubav…
Danas sam kupio aparat za fotografisanje svom bratu R. Simpatičnom dečkiću, koji je uvek veseo, bezbrižan, jer još je premlad da po celu noć i čitav dan sanja ljubav, ili se ja varam? Do maločas je u mojoj sobi bilo drugova. Neki su igrali su karte, pušili i slušali ploče. Ja sam sa jednim drugom igrao šah. Otac je sačekao da odu, pa mi je onda prebacivao zbog galame.
Da, to je sve za danas. Ima u meni, u mom životu još puno toga što bi moglo na papir, moja mašta je puna ideja, ali nedostaje mi snaga da te ideje i zbivanja zapišem.
Komentar od: MilicaIP
Comment: Izvini što virim u tuđi dnevnik, ali smo dozvoli to jedni drugima, ili bar oni koji smo bez tajni. Eh koliko tešak, a lijep taj osjećaj isčekivanja. Dileme da li je to ljubav, ili nešto dgugo. ne postoje ako se ljubavlju uzvrati. Lijepo od tebe za poklon bratu, ja i ne pamtim ,od kada ni sitnicu primila nijesam.Čak više ne bih, ni umjela da se obradujem, ali i dalje svima dijelim poklone, volim tudju sreću, moja mi stalno izmiče.. Ne trašim je, ne čekam je više. Toliko toga u meni ima, da ne moram da maštam, ali nemam snagu za pisanje. Nekad mi se učini, pa što da se piše, već su sve drugi zapisali. Znam da nije tačno, ali je obeshrabrujuće.
Pozdrav, Milica IP
