GAVRAN – Ljubodrag Obradović

Na mostu svetova,
zaklonjen
paučinom proteklog,
grakće gavran.

Ispod,
pokunjeni prolaze,
gledajući u prazno,
ljudi.

Za njima,
slušajući tišinu,
spotiču se žene.

Biće bolje,
trčeći krišom iza vrzina,
šapuću deca
i plaču.

Pokošen bedom bola,
gavran je zanemeo
i na mostu svetova,
opuštenih krila, kopni.

A kad videše,
da postoji sažaljenje,
ljudi i žene,
razvezoše kolo,
a deca,
nastaviše jurnjavu.

(C) Ljubodrag Obradović