PO PRVI PUT – Ljubodrag Obradović

PO PRVI PUT

Sunce seva,
u grču pred smrt,
tama guta pejzaže.
Život peva,
u telu kad krv vri,
pri dodiru devojke nage.

A mi se gledamo,
dugo se gledamo,
pogledima milujemo,
u mislima dodirujemo,
iskre palimo,
da jedno postanemo
i zauvek ostanemo.

Pogled njen,
u dušu mi uskoči,
moje želje
u svoje pretoči
i zablistamo u tami…
Meteor i zemlja,
su spojeni…

Ona topla,
igra mi na dlanu,
je treperim,
ko u najsmelijem snu.
I ostajemo zagrljeni,
čini nam se
za večnost…

Ona i ja,
po prvi put…
Prvi put ona,
u oazama rajske slasti,
prvi put mene,
ista sreća krasi…
Gle, zvezde
ka nama plivaju…
O, zvezdice moja draga,
one to noćas,
za nas sijaju.

(C) Ljubodrag Obradović