SAN – Ljubodrag Obradović

Loading

SAN – Ljubodrag ObradovićPročitano: 520
Postavljeno – 01. April 2006. g. @ 10:39:38 CEST

SAN

Išao sam na reku,
odsjaj tražio u ponoć…
Mislio, postaću talas,
obići mora i svet.

Stajao sam dugo na obali,
plašile me noćne ptice,
vetar je pevao svoje pesme,
koje razumu mudri i vreme,
vetar je lutao svetom.

Ispod mojih nogu tekla je voda,
promicale su ribe i sitni pesak.
Pored mene stvarnost se smejala,
u telu muk i nadanje, u mašti san.

San o reci, reci koja peva,
san o obali, obali koja krije
moje tajne, moju ljubav,
san o sreći,
sreći koja me napustila,
san o…

Idem i sad na reku.
Odsjaj zadnji je dogoreo.
Postao sam talas ravnodušnosti,
ne lutam ni po idealima.

Stojim i sad na obali dugo.
Ne plaše me ni sove,
ni bilo šta drugo,
čak ni vetar fijucima svojim.

Gledam tu vodu,
slušam to struganje talasa,
koji odnose moj san,
san o…

(C) Ljubodrag Obradović

Оставите одговор

Your email address will not be published.