SAMOSAŽALJENJE – Ivica Milovanović – Pročitano: 727
Postavljeno – 01. April 2006. g. @ 10:33:07 CEST
SAMOSAŽALJENJE
Celo popodne
strpljivo me gleda…
Gleda me dugo
i mučno tim očima
Modrim, kao kišno nebo
jednog novembarskog jutra…
Ispod kamenih kapaka
zuri u mene,
kao u bolesnika na samrti…
Gleda me tako nemo,
a ja se pitam:
Otkud’ tol’ko patnje
i jada u tom komadu,
U toj uokvirenoj
površini u kojoj
Se svet prepoznaje…?
Otkud’ tol’ko tuge
u mom malom ogledalu…?
(C) Ivica Milovanović
