Часопис ПоезијаСРБ број 19.

Loading

Поштовани читаоци, драги песници, имам за Вас важну и лепу вест! Пред вама је “Часопис за поезију – ПоезијаСРБ број 19.” Часопис је посвећен пре свега поезији, али постоје ту и дуге рубрике. Важно је да знате да ће и овај број часописа бити доступан бесплатно у пдф-у на нашем сајту за све писце у часопису и посетиоце сајта. За оне који желе да часопис имају у папирном издању, потребно је да уплате донацију за штампање часописа у износу од 500,00 динара на жиро рачун Удружења песника Србије -ПоезијаСРБ број: 205-514491-79 и добиће часопис на кућну адресу. Ако до 1. фебруара 2023. године уочите неку грешку у часопису, јавите ми на мејл poezijasrb@poezija.rs . На исти ме мејл можете обавестити, ако се одлучуте да уплатите донацију за папирно издање часописа.

Download

УМЕСТО УВОДА – Љ. Обрадовић

При писању уводника, обично одаберем, једну или пар рубрика у часопису и посебно их препоручим читаоцима. Овога пута тај рецепт напросто не могу применити, јер су све рубрике у часопису посебне и по мени добре, тако да ми преостаје само да их набројим и топло препоручим, а избор препуштам Вама читаоцима.

Дакле у овом броју имамо рубрике:

·    ДРАМА;
·    СТИХОЉУБЉЕ ПоезијаСРБ 2022.;
·    ЕСЕЈ & ПРИЧЕ & ПРИКАЗИ
·    ХУМОР И САТИРА;
·    ДА СЕ НЕ ЗАБОРАВЕ;
·    НОВЕ КЊИГЕ  и
·    САВРЕМЕНИ ПЕСНИЦИ.
Nastaviti čitanje

Часопис ПоезијаСРБ број 18.

Loading

Поштовани читаоци, драги песници, имам за Вас важну и лепу вест! Пред вама је “Часопис за поезију – ПоезијаСРБ број 18.” Часопис је посвећен пре свега поезији, али постоје ту и дуге рубрике. Важно је да знате да ће и овај број часописа бити доступан бесплатно у пдф-у на нашем сајту за све писце у часопису и посетиоце сајта. За оне који желе да часопис имају у папирном издању, потребно је да уплате донацију за штампање часописа у износу од 500,00 динара на жиро рачун Удружења песника Србије -ПоезијаСРБ број: 205-514491-79 и добиће часопис на кућну адресу. Ако до 1. септембра 2022. године уочите неку грешку у часопису, јавите ми на мејл poezijasrb@poezija.rs .

Download

У уводнику за овај број часописа написао сам:

При писању уводника, обично одаберем, једну или пар рубрика у часопису и посебно их препоручим читаоцима. Овога пута тај рецепт напросто не могу применити, јер су све рубрике у часопису посебне и по мени добре, тако да ми преостаје само да их набројим и топло препоручим, а избор препуштам Вама читаоцима. Дакле у овом броју имамо рубрике:

  • ·    У ОВОМ БРОЈУ ИЗДВАЈАМО;
  • ·    ЉУБАВ И ВИНО – ВЕЧИТА ИНСПИРАЦИЈА 2022.;
  • ·    ДА СЕ НЕ ЗАБОРАВИ;
  • ·    ХУМОР И САТИРА;
  • ·    МАНИФЕСТАЦИЈЕ;
  • ·    НОВЕ КЊИГЕ  и
  • ·    САВРЕМЕНА ПОЕЗИЈА.

Зато и опстаје констатација да је овај лист посебан. Ми заувек у Ваша срца уносимо лепоту поезије! Свака песма коју у часопису за поезију – ПоезијиСРБ прочитате или је објавите, оплемениће и челичити Ваше тело и душу!

Поштовани песници, ауторски хонорар за објављивање у часопису нисмо у ситуацији да платимо!  Ако сте са тим сагласни, пошаљите нам свој рад. Наш мејл је: poezijasrb@poezija.rs

Добродошли!

Часопис ће бити промовисан до краја 2022. године.

 

Уредник часописа Љубодраг Обрадовић

У КАМЕН МИ МИСО УКЛЕСАНА – Бранко Мијатовић

Loading

У КАМЕН МИ МИСО УКЛЕСАНА

Самотног ме расанила мисо,
у сред тмуше кад ушара лови,
стотине сам сличних већ записо,
али ова за најбољу слови.

Шта је човек и зашто се рађа,
смрт на њега пре рођења чека,
вазда мука, ко да се порађа,
од живота човек нема лека.

За пар труни радости се живи,
горе, дoлe, живот нас окреће,
шта згрешисмо и зашта смо криви,
да свенемо ко ливадско цвеће.

У камен ми мисо уклесана,
мисо моја моћнија од мене,
не мож’ с’ учит, већ је Богом дана,
осим ње ће све живо да свене.

Тело моје црницом кад скрију,
немој за мном, немој сузе лити,
па кад вином боема прелију,
мисо моја за навек ћеш бити.

Оставићу песме небројене,
у књигама и у рукопису,
мисли моје ничим обојене,
никад никог повредиле нису.

Читај песме што писах их теби,
како голуб голубици слеће,
да не вoлeх ни писао не би,
а ти моје самртно прoлeће.

© Бранко Мијатовић 2022.

Nastaviti čitanje

ВИДОВДАНСКА ЗВИЈЕЗДА – Михаило Божовић

Loading


ВИДОВДАНСКА ЗВИЈЕЗДА


Њене озарене
Бесконачне очи
Луташе равницом
У звјезданој
Видовданској ноћи

Уснама ријеч задржава
Док молитва нијема
Срце јој пара
И сјена сумње
На срце јој слети

На пустом пољу
Гдје мртве
Жива ријеч васкрсава
Стоји она
Окружена кругом
Горућих светковина

У један мах
Не познаде земљу
Гдје пало је срце
Слободног јунака

На рукама њеним
Зоре ће свитати
Јер она је сада
Вјечнија од свих

Кроз страдање ово
Живот нови ће потећи
Јер свјетлост твоја
Од мрака је јача

Њихов жиг
На плећима носиш
И нове звијезде
Из очију лијеш

Са светог поља
Ка небесима
Полетјеше јунаци
Тамо ће живјети вјечно
Јер једино Бог
Никог не одбаци
Nastaviti čitanje

МОЈА СРБИЈА – Мирослав Смиљковић

Loading

МОЈА СРБИЈА

Србија је росно цвеће
И белутак на дну Мораве
Србија су славске свеће
Девојачке косе плаве

Србија је село моје
И узреле трешње ране
Све јесени златне боје
Рујна зора кад осване

Србија је звук свирале
И прoлeћне летње кише,
Шапат мајке крај кoлeвке,
Цветна башта што мирише

Сбија је и Косово
Лазарица древна стара
Песниково мудро слово
Родна њива што хлеб ствара

Србија је град Београд,
Историја наша славна
Муња која небом сева
Војводина,родна,равна….
Nastaviti čitanje

ВИДОВДАН – Бојана Мицић

Loading

 


ВИДОВДАН


Газиместан је на истом месту, чека,
српски се народ спрема
да посети а и друге подсети
шта је Видовдан и колико је велики тај дан,
нама драгоцен.

Видовдан опеван у многим песмама,
наш Божур , наш живот,
после толико векова,
и даље је наша колевка
јер то је наша историја ,
то је наша постојбина.

И Божури опет цветају,
сваки ме цвет подсети
на мој Космет и
јер диван је то косовски цвет
нека га добро запамти цели свет.

Сећања навиру и по нека суза из ока се сјаји,
то Видовдан из моје душе се јавља
то Видовдан из мога срца
све поздравља.

И жељна је моја душа
свега што тамо ми оста,
Газиместан, Божур , Манастири и реке,
све тече, жубори и шушти лишће
али су сада неке шуме мени далеке.

Али , има дана,
биће наших дана,
залечиће Видовдан тих стотину рана,
јер Видовдан је име наше,
срце куца за тај дан
Видовдан је Љубав наша
тај косметски диван дан.

Славимо га,
не заборавимо га
јер Видовдан је
Косметски , српски велики дан.

Nastaviti čitanje

ОПРОСТИ ВИДОВДАНУ – Невена Терзић

Loading

 


ОПРОСТИ ВИДОВДАНУ

Икону пребришем крвљу
Оца мога
И реч прекинута
Рани земљу.

Згрчена прећутаница
Носила је
Косовоско поље
И бол
Разливене душе;

Он моли и прети
Судбини и човеку
И још се само нада
Богу:
Да у свакој Сузи
Да у сваком грчу
Да у сваком трзају
Зна:
Отац је ту.

Отац ко отац-
Непробојан;
Снажан за Оно одвећ слабо-
Слаб за Оно одвећ јако;

Отац ко отац…
Прећутаница
У сулудој игри
Нерава
И гена:

Видовдан
Моли
Без речи
Само сузом
Моли,
И мишљу
Клечи.

Проклети отац
Шета речју
И гази
Земљу везану крвљу;

И Куне И моли И слутии
И греши
И на смрт се смеши;
Док Косово
Ћути
И у опомени
Грца
Страхотом:
-Овде савладао си
Бој са животом,
Оче
И суза твоја
Од стакла
Јача
Је од хиљаду речи.
Nastaviti čitanje

ХВАЛА ПРЕЦИ! – Бранка Благојевић

Loading


ХВАЛА ПРЕЦИ!

Крв из ране незарасле тече
са извора мук-вјечности бројке,
хиљаду триста осамдесет девете,
Видовданске незаборав-бољке.
 
Крвав пир бјеше давног вијека,
а крв друмом и даље путује,
пут рањених дамара тугује,
жал и бол кроз срце човјека.
 
Јуна двадесет и осмог, сјенка
разлила се по Косову пољу,
жива рана засипана сољу
и јаука несмирива јека.
 
Вриједило је, хор душа рече,
док је свијета и вијека,
знамо да нам у венама тече,
хиљаду триста осамдесет девета.

Nastaviti čitanje

Набој видовдански прашти и у дечјој машти – Снежана Марко-Мусинов

Loading


Набој видовдански прашти и у дечјој машти

 
Векови прођоше, уз тугу, бол, благослов…
Иверје традиције нашироко грандиозно расуше
Достојанством омеђеним историјским сећањима 
О вихорним варничним ратним збивањима
Видовданским, јунским, помен погинулима,
Да их памти постојана православна српска глава
А да још није сасвим симболима опстанка стасала за
Нивелацију истине, пре но Газиместанска сен мине.

Nastaviti čitanje

САН – Душан Комазец

Loading


САН


Слушам како ветар целу ноћ повија
сребрнасте гране мирисавог горја,
и тек пред пуцање мамног праскозорја,
усних, над Србијом облак сур се свија.

Усних царску круну, односи је плима,
безсребрене звезде што по небу језде.
Уснио сам тугу војводе Пријезде,
господство Јелене. Морава их има.

Слушам бо’ни јецај метохијских звона,
вапај Голубњаче…, свих незнаних рака.
Молитву небеску васкрслих јунака.
„Хук” мироточења с’ пресветих икона.

На Косову божур више не мирише.
увену, јер све је прекривено тмином.
Истину безгласје обгрли тишином,
треном, којим беле зоре оноћише.

Молим се безгласно за све српске раке
пред иконом нашег спаситеља Христа.
Да нам плам у срцу поново заблиста
и да оваплоти све српске јунаке.

Да мача истине достојно се лате,
поред Самодреже причесте се часно.
Јарам да нам скину, умину безгласно.
Опет васкрснути на небо се врате.

Молим се за облак што доноси кише,
за круну двоглаву, срца пуна вере.
Да, кад сребром бледе звезде затрепере,
на Газиместану, божур замирише.


Nastaviti čitanje