![]()
![]() |
|
нов 16
![]()
REALIZOVANI PRVI SUSRETI PESNIKA POEZIJASCG
Наш (скоро) први сајт је био (и остао) сајт https://www.poezijascg.com/PHP-Nuke/index.php . Радиће док постоје техничке могућности, јер се приближава 20. години постојања. Ту има преко 8.000 песама! Одлучио сам да постепено пренесем поезију са њега на овај WordPress сајт на линкoвима: позија.срб и www.poezijascg.com/ex-scg
Такође и стари ФОРУМ са линка: https://www.poezijascg.com/forumphpBB2/index.php ћу постепено пренети на овај сајт (или бар поезију која је тамо објављена).
Штета би било да остану недоступне читаоцима! Сада можете и овде погледати 90% тих песама и неке од тих чланака како изгледају на овом редизајнираном сајту! Процес уређивања је сложен и временски захтеван…
јан 02
![]()

OPTUŽBA ZA OSMEH
Dolaze dani nekih zlih slutnji,
odnekud iz vremena koje smo hteli
preskočiti,
dani kada ćemo poželeti
videti ptice,
skrivene u gnezdu
predjašnje svetlosti.
Dolazi nešto, očemu neću
da sanjam,
grč potmulog urlika
što budi nemire,
nešto tamno bez topline,
uhvaćeno u bolest
koja preti da ostavi
ožiljak.
Pokušavam uloviti iluziju
da će sutra biti bolje,
zanemarujem neminovnost
i predajem se nebitnom,
sa još dovoljno volje
da razbijem noć
uz poneku pijanu pesmu.
Pa ipak, koliko je vremena ostalo
da se zaustavi sat.
Nastaviti čitanje
јан 02
![]()

ПРОНАЂИ СЕ
Напусти своје тело
И мислима се вини у небеско плаветнило
Лети дуго, лети највише
Загледај иза сваког белог облачка
Претражи непрегледне
И неистражене небеске дубине
Буди сам свој идеал садашњости
Nastaviti čitanje
јан 02
![]()

Kada sudi vreme, presudjuje brzo,
previše brzo, sporo, previše sporo,
previše adrenalina opije sudiju
ili zanese neočekivani udar vetra.
Srušiće kule, dan je pao u noć
Noć se izgužvala kao tkanina.
Kao da je pad izmerio provalijom,
sedeo je lutak u svom pozorištu.
Nastaviti čitanje
дец 26
![]()

Odavno nisam
zastao da gledam
noćno nebo i čari zemlje.
Odavno prisan,
nisam bio,
sa zvezdama i pticama,
sumrak volje.
Vremena ič,
teskoba života steže…
Jedan od ljudi sam,
od koga
nepravde ne beže.
Nastaviti čitanje
дец 26
![]()

Danas je i Ona
htela oziveti
koprcala se
ko mala zivotinja
i prvu je moc stekla.
дец 26
![]()

Pijana me ulica vodi,
korakom klecavim
gubim joj pravac…
Nastavi li ovako da mi
ispod nogu bježi,
moraću prijeći
i u šanac.
дец 26
![]()

Jutrom se budim
i svakim danom iznova dišem,
zahvalim Bogu, živ sam,
postojim i trajem do sutra,
a sve je po starom.
Sećanja naviru
i ti si tu kraj mene… Zbog tebe
sve cveće sveta cveta,
zbog tebe
za šankom stojimo,
duši vina dajemo,
tragamo za istinom
moj verni Sančo Pansa i Ja.
Nastaviti čitanje
дец 26
![]()

Стрепња у кратком трептају сна,
У мојим очима,
Крај мојих руку,
До мене, тиха, корача, одлази,
Некуда далеко, давно после сутона.
А ја, осврћем се, и слушам,
Тишину без гласа
Прохујалу крај мојих усана,
Док крадем њену последњу сену,
Сену која нестаје у неки рани сат.
Ноћ и мртви саг јесени,
Украдени кораци,
На смрзнутој земљи,
У пустим улицама,
Под светлом које убија таму.
Дан и трен новога јутра,
Трен новога сна,
Недосањаног, без ње,
У самотној постељи,
Заосталих сумрака.
Расута на белом узглављу,
Њена црна коса,
У миру њених усана,
И осмехом склопљене очи,
У уздаху уморних груди.
И одлазим, пусте улице зову,
Ветар брише мој траг,
Са уснама реч, бесана бежи,
Шапатом тек име је кажем,
И молитву ову, ја говорим њој.
Зоран Матић
24/30.11.2007.
дец 26
![]()

Места мајко за плакање нема,
Реке људи сливају се улицама.
Суморни ветар гране слама…
И кестење пада у парковима.
Тужно се кестени у кошави грле,
И плачу за својим плодовима.
И ја бих, мајко, плакао са њима;
Али места за плакање нема.
Крајку хлеба гризем у парку,
Суза у оку полако се спрема.
Сузом бих залио сваки залогај,
Али места за плакање нема.
У сред ноћи, гладан сањам:
Да ми мајка вечеру спрема.
Устао бих из кревета, да плачем;
Али места за плакање нема.
У сновима своју драгу гледам,
Како трчи ливадама цветним.
И пружа ми се раширених руку,
У наручје, са уснама медним.
А у јутро опијен несаницом,
Исти дан опет ми се спрема.
Заводњеле ми очи. Сузе навиру,
Али места за плакање нема.
© Властимир Ћировић
дец 26
![]()

MOLITVA KNEGINJI MILICI
u manastiru Ljubostinji, aprila 2007. god.
Pristupam skrušeno tebi, hristoljubna srpska mati.
Stari se teret opet na naša pleća svali,
a mi, nenadno slabi, suštatstvom svojim mali,
gubimo svetu nam zemlju, po njoj se zlotvor jati!
Zapliće srpski čemer besputne staze spasa!
Priteže patnjom halje pa se na srcu skupi!
Ime mu rastržu poljem, gaze u nekoj rupi,
umesto barjaka, crnog, diže ga njina masa!
Nastaviti čitanje