Један песник – једна песма – случајно одабрано из архиве сајта!

Loading

Loading

ШЕСТИ ДАН

Опрости Боже грешан сам био,
горко се кајем, узалуд постим;
душу сам своју мржњом блатио,
немоћан душману да опростим.

Пружих му руку искреног срца,
савест ми рече, дај човек буди;
једном руком у потиљак пуца,
другом сабљу зарива у груди.

Младој лози затроваше чокот,
огњем таме душман земљу жари;
грожђе једе сад ђавољи окот,
за виноград нико и не мари.

Боже свети да л’ те нешто дави,
да л’ те душа сад тишти и мори;
што велику грешку Ти направи,
па човека шестог дана створи.

© Јовица Н. Ђорђевић
24.06.2023. године

Биографија:
Јовица Ђорђевић, НеготинЈовица Н. Ђорђевић рођен 22.08.1964г. у Алексиначким рудницима. Одрастајући у многочланој породици, од малена је развио у себи осећај енпатије и хуманости. Тако је изабрао за професију здравствену струку. Упоредо са тиме бавио се и писањем лепе речи. Издао је збирку песама “ТЕБИ” која је доживела и друго издање у АСУА Аустралија и преведена је на енглески језик. Ускоро се очекује и издање друге збирке песама “ИЗ ДУШЕ” у сарадњи са АСУА Аустралија. У припреми су још три збирке поезије као и роман “СЕМЕ”. За свој рад је више пута награђиван. Члан је удружења УСУА и Удружења песника Србије – ПоезијаСРБ.
Живи и ради у Неготину са породицом.

 

PoezijaSCG – PHP-Nuke – Наш први сајт

Loading

1LogoPoezijaScg093
1Susreti2Pesnika2010
DvaPesnika
DvaPesnika7326
header01
header02
header03
header04
header5
LogoPoezijaScg093
Susreti2Pesnika2010
SusretiPesnika2010
previous arrow
next arrow

Наш (скоро) први сајт је био (и остао) сајт https://www.poezijascg.com/PHP-Nuke/index.php . Сада можете овде погледати  неке од тих чланака  како изгледају на овом редизајнираном сајту!

Nastaviti čitanje

BLAGOSLOV SVETOGA SAVE – Neven Milaković Likota

Loading

Postavio: ljuba-trebotin. Pročitano: 815
BLAGOSLOV SVETOGA SAVE – Neven Milaković Likota 2006-10-29 10:19:47

BLAGOSLOV SVETOGA SAVE

Ljubljena djeco moja:
minuše vjekovi kao treptaj oka,
a moja duša spokoja ne nadje
jer rana je moja previše duboka,
dublja od značaja kosovskoga boja
kao prezir hladna, k’o loš put široka.

Samo onaj što za čeda svoja disao nije
ne može razumjeti bol od kojega srce trne,
kao od grijeha duša čedna,
kao pred kurjakom mladunče srne,
i samo takav ne zna kakav se nemir krije
kad ocu sinovljev pogled otkrije,
da među braćom klija korov nesloge crne.
Nastaviti čitanje

MLADI JESENJI DANI – Darko Kolar

Loading

Postavio: ljuba-trebotin. Pročitano:  922
MLADI JESENJI DANI – Darko Kolar 2006-10-29 10:07:19

MLADI JESENJI DANI

Park zatrpan uvelim lišćem,
klupa umorna bez dvoje mladih,
jesen stiže dok srce lupa,
ljubav je večna iako stariš.

Čarobne ptice sede na grani,
pevaju pesme jeseni rane,
zima se sprema duga i hladna,
čekaju ptice toplije dane.
Nastaviti čitanje

TRAGANJE ZA SMISLOM – Ivica Milovanović

Loading

Postavio: ljuba-trebotin. Pročitano: 800
TRAGANJE ZA SMISLOM – Ivica Milovanović 2006-10-29 10:01:56


TRAGANJE ZA SMISLOM

Prijatelju dragi, što izgubljen lutaš,
Zbunjen i umoran tražiš odgovore;
Ti, što više nisi kadar da progutaš
Obmane i laži koje „silni“ zbore,

Ne traži smisao, spas od „velikana“,
Ni od „načitanih“ što lovore broje;
Mudrost je u knjizi možda zapisana,
Al’ od tuđih misli izgubićeš svoje.
Nastaviti čitanje

ANTIMATERIJA – Jasmina Firedi-Sandić

Loading

Postavio: ljuba-trebotin. Pročitano:  721
ANTIMATERIJA – Jasmina Firedi-Sandić 2006-10-29 09:52:51

ANTIMATERIJA

Odgrizam parče neba
ružim plavetnilo…

Gasim oči,
svetionike,
da slučajne brodove
zavaram
potopim
napijem se njihovog beznadja.

ODMOR – Marija Veljković

Loading

Postavio: ljuba-trebotin. Pročitano:  718
ODMOR – Marija Veljković 2006-10-28 14:11:56

ODMOR


Hajde da probamo
da umremo,

pošto smo ionako
gomila ružnog smeća,

otpaci nečijih planova,
snova,
neostvarene fantazije
propalih ljudi.


Hajde da se
okrenemo istoku,
da nas sprži sunce
i da se smejemo u bolu,

da gorimo,
kao veštice na lomači…

Zašto me se bojiš?
Samo želim, da ne gledam
poklopac mrtvackog kovcega
iznad sebe
čitav bedni život.

Nastaviti čitanje

OČAJNA MAJA – Branka Korać

Loading

Postavio: ljuba-trebotin. Pročitano: 778
OČAJNA MAJA – Branka Korać 2006-10-28 09:23:03

 

OČAJNA MAJA

Moj mili je
dete oblaka
posećuje me
bezbrižnog
letnog koraka
i slika na
nepoznatom nebu
moju dušu,
široko, široko
dok sebe više
ne vidim

 

Tu je jedno
nasmejano sunce
cveće, veliko
drvo i kuća
sa tamnocrvenim krovom

PROTIV UROKA – Svetlana Poljak

Loading

Postavio: ljuba-trebotin. Pročitano:  1558
PROTIV UROKA – Svetlana Poljak 2006-10-27 23:41:15

 

 

PROTIV UROKA

Luduje košava ledenim godinama
demonima zaledjenim
nasankanim u meni
Stala sam , više ni ne znam
ko su stvorenja
bezobličja mrkog koja se valjaju
iz osvita gromkih planina
Ćija su otelotvorenja te reči otplakane
koje se roje kišama moskita

Pitam se , ti purpuri žita
proplanci viti dojeni nektarom
plahih dobrota i
prosveštenih istina
Bogovi viti sa skutima
od belih rada ,
proleća bogata poprslih rebara ,
jata visibaba
na čijem li se mesecu sada radjaju
Nastaviti čitanje

SAVINA LOZA – Milorad J.Nikić

Loading

Postavio: ljuba-trebotin.
Pročitano: 886
SAVINA LOZA – Milorad J.Nikić 2006-10-27 23:18:04


SAVINA LOZA

Iz kamenih usta juga
sokove cedi.

I sedam kapi žuci
Posejdonovog
gneva.

U rukama joj sunce
i lovorova usnula
grana.

Pod korom uma
Odisejevo veslo krije

Kao razapeti Prometej
i stena u paru.

Krike ikona u vatri
sluša i bdije.

Savina loza na vratima u
Hilendaru.
Nastaviti čitanje

TEATAR BEZBOŽNIKA – Goran Todić

Loading

Postavio: ljuba-trebotin. Pročitano: 887

TEATAR BEZBOŽNIKA – Goran Todić 2006-10-27 13:58:37

TEATAR BEZBOŽNIKA

Zaustavljene kazaljke sata u glavnom holu.
Vreme je stalo u ovom kutku sveta.
Vekovi takodje.
Marširaju smrknuta lica,
još ne pripremljena za scenu.
U žurbi.
Predstava treba da počne.

Još uloge nisu podeljene
iako se zna čija se glava odseca.
I ko će ostati na “kocu” srama.
Odabrana publika po principu moći,
nestrpljivo čeka.
Nastaviti čitanje

ŽIVOT – Neven Milaković

Loading

Postavio: ljuba-trebotin. Pročitano: 682
ŽIVOT – Neven Milaković 2006-10-27 13:37:22

ŽIVOT

Kroz bivšu zavjesu zimski sumrak sobu osvjetljava,
dok pola kazaljke slomljeno tugom nemoćno stoji,
drugu polovinu u ruci drzi sijeda glava,
dječačkim strahom, drhtavim glasom vjekove broji.

Grozničav treptaj načas mu razbistri ugasle oči:
“Bješe li juče kad ono uplakan u školu krenu?
Čas prije minu ljeto kad prvi put u rjeku skoči,
zar prodje vječnost otkad ugleda voljenu ženu?”
Nastaviti čitanje