LJUDI – Pesma nedelje decembar 2005

Poslala Linga – A.R.
3/12/2005LJUDI
 
Ja nikada neću umreti,
jer godinama već
ne postojim.
Kosti i meso, krvni sudovi,
kad bi za čoveka
bilo samo to dovoljno,
imali bi i previše ljudi.
Svaki imaginaran stvor,
dao bi sebi za pravo,
da živi po više puta istu priču.

U meni zjapi praznina,
nema konca koji ušiva,
ni materije koja nadomešta.
Ja imam um, ali šta s njim?
On ne krpi, ne sniva,
opstajanjem pukim, ništa ne biva.
Večnost je dosadna,
ubija više nego čekanje
 da smrt zakuca.
Na vrata stupam
nogama od stakla,
plašeci se da ne polomim usput
nečije dostojanstvo.
Prazno je sve,
izmedju glava ne obitava
punoća zrelih duša.
Pa kad bih barem
mogla da prizovem kraj.
Il kad bih mogla da živim,
svet koji sanjam,
a da nikad ne sanjam,
svet koji živim.
   
 (C) 2005 – A. R.