DUBOKO U TEBI – Pesma nedelje maj 2007 – Branko Pavković

a ipak, kada me vidiš na ulici, eto osetiš
nešto neobično, to tvoj je tabu,
ja uporan, hiljadu
puta sam te sret`o
želeći da sam princ
začaran u žabu

ne sećam se te bajke,
znam malo detalja
znam da princeza
oslobadja žabu tih čini,
ipak pomislim:
šta ako bi se ti spetljala,
večito bih ostao žaba
na lokvanju u hladovini.

ali ako ti znaš tu priču od početka do kraja
ja te molim, poljubi
me kao ta princeza u bajci,
ne gorim od želje da
me neko voli i osvaja
želim da preobražen
živim, ovo su životni okrajci.

ako to uradiš biću ti zahvalan za sva vremena,
bilo šta da uradiš pomoći ću ti, biću kraj tebe
jer kada se čovek
oslobodi životnog bremena
može i vatru da
zapali u srcu koje odavno zebe.

kada ti životom
tutnji bura, biću tvoj svetionik,
u pustinji ću ti
fatamorgane pratvarati u prave oaze,
ako ti ljubav izgubi
plamen, biću tvoj novi gorionik
uvek ću paziti na
tebe da ne skreneš sa staze.

moje je skriveno u
tebi i spava
ti ga nisi svesna
kada se ujutro budi, samo
osećaš da ti je lepo, bistra ti je glava
dok srce radosno lupa
ispod tih mladalačkih grudi.

kada ustaneš i umivaš se, podigneš glavu
ti u ogledalu
vidiš samo sebe, jedinu, samu,
ja sam duboko u tebi
u svom lotosovom stavu
zadivljen kako se od
devojke pretvaraš u damu.

ti i ne sanjaš da nas zbog tebe postoje dva,
jedan je u tebi,
čuvar je tvog nebeskog dara,
drugi je kraj tebe da
otera sva ovozemaljska zla
kao čuvar čija je
dužnost milenijumima stara.

moje u tebi skriveno leži
tako će biti uvek dok
bude i nas dvoje,
i ne čudi se ako ti
srce teži
nekom drugom srcu,
ono bi samo da se spoje

i tako spojena opet
će imati čuvara dva
jer mi možemo da se
delimo na delova bezbroj,
ali u tvom srcu čuvar
ću večito biti ja
a mnogo mene zauvek
će biti nečiji nespokoj.

(C) Branko Pavković