PIŠEM TI PISMO OČE – Zoran Stevanović Zoćo

Пишем ти писмо драги оче мој
Пишем и плачем, мучи ме живот
Веруј ми оче баш је скот,
Водим са њим љутити бој,

Веруј ми оче, лакше би било
Да смо скупа, да држимо стражу,
Један другом, да нас више не мажу,
Лажима, преварама, било би ми мило…

Да ти видим насмејано лице, радосне очи,
И широм раширене руке свакога дана,
Желим опет мирног, лепог санка,
Да ме ништа, ништа не кочи…

Растави нас даљина, новац, моћ,
Нада да ћу бити неко, да ти помогнем,
Бојим се, како време иде, да ћу да одмогнем,
Ех,…,мрачна је ова београдска ноћ…

Кукавица сам, не смем се вратити,
У крај где први пут пољубих,
У завичај без ликова чудних,
Знам време ће ово мени наплатити…

Кад старост закуца, по мене дође,
Питаћу се…. ГДЕ ЖИВОТ ПРОЂЕ,
Веруј ми сузе не могу скрити….
Јер тебе тада ВИШЕ НЕЋЕ БИТИ….

Да ли ти смем ово слати….
Молим те схвати….
Муче ме животни јади…
Ех,…, шта да се ради…

(C) Зоран Стевановић – Зоћо