KO ZNA DO KADA – Zoran Stevanović

Празнина, у довратку паук,
У пролазу носи плен далеко,
Какав живот, је некад бејах неко,
Сада постах нем, као смук…

Тајна, у очима нема трачка светла,
Да обасја мртва осећања,
Стопала су све мања и мања,
Овако више …. никада…

Никада више не желим усне
Укуса зрелих вишања,
Без икаквих питања,
Иди…. остави улице пусте…

За кораке моје, за очи што боје
Све око себе у бескрајно сивило,
Резочарење ми се за срце привило,
Бог нека ти опрости све грехе…

Варала си и кад си се смејала,
Скривено око мене снег си вејала,
Овако више… никада….
Од сада….па ко зна до када…

© Зоран Стевановић