MOST KOD KASTRATA – Bile Milojević

Maleni most kod Kastrata
bio je opsesija NATO dželata.

U prvim danima rata
nad njim tri zločina vrši,
a most kod Kastrata stoji
u beskraj plavi strši…

Svaka pojava prodornog zvuka
u njemu stvara bezbroj muka
i drhti Most ko ljudska ruka
tek slomljena ujedom vuka…

I danas, na kraju aprila,
surovi gospodari rata
sa četiri projektila
gadjaju Most kod Kastrata.

Nad Mostom i Kastratom
kod Samokova i Marine Luke
obuzeti zločinačkim ratom
NATO avioni k’o aveti tule.

Mi, gnevni, stojimo u hladu,
oni se obrušavaju, Mostu se bliže,
rakete zvižde i prašte pri padu,
I crn, paklen, ljuti dim se diže.

U ovom gradu što prvi nevin strada
drhte prozori i vrata i krovovi zgrada
i crepovi lete i parčad srče pada,
a niko se spokoju i miru ne nada.

U naletu novom ove kobne ptice,
kao na paradi, u niskome letu,
iznad ušća Kosanice i Toplice,
raketama svojim razaraju metu.

I naša PVO granata
u svojem sjajnom letu,
stiže i grunu dželata
najcrnjeg na svetu.

Jedan je počeo odmah da izgara,
ali je prešao visove Merdara,
i pao tamo gde Srbija stara
odavno strada od zlih Šiptara…

Crn, skršen i spržen plamom,
Most u izrešetano nebo strši
i svedoči o zločinu strašnom,
što ga NATO po Srbiji vrši.

Most nije pao u vodu
vec slomljen suncu leti
i zove u boj za Slobodu
i groznom zlotvoru preti.

(C) Miljojko Milojević

Spance,
30. april 1999. godine