OSVETNIK! – Nenad Stakić

Došao je sa zelenom jaknom
i flašom u ruci.
Stajali su i kezili se,
prljavi, pokvareni tipovi,
sa margine grada.
Bili su u mraku
sa skrivenim noževima.

Uperio je svojom
snažnom rukom, u glavnog.
Setio se,
kako je leteo kroz staklo,
drugara puknute lobanje,
koga gaze čizme…
Divlji psi u čoporu,
su stajali sa strane
i posmatrali sve.

GLAVNI je pao,
pod udarcima,
krvavih očiju i pun besa.
Osvetnik se setio,
setio se kako ste raznosili,
ljude u gomilama,
na mokrenja krvi,
posle teških udaraca.
Zagrli beton, on je tvoj,
NEK PUCAJU KOSTI !

Pljuno je on na njega,
na grad pod opsadom,
tugu i uništenu mladost
i puno rana koje su žive.
OSVETNIK!

(C) Nenad Stakić