UVAŽENOM GOSPODINU – Milovan Veselinović

Што ме гледаш тако са висине
Када незнаш шта у души носим
И ја своје достојанство имам
А не желим ником да пркосим

Видим, мислиш да си величина
Да познајеш науку и свет
А језик ти сипа срамне речи
Па зар песник поред тебе слеп

Кад познајеш науку и речи
Страних људи и других народа
Покушај им испричати јаде
Муку, боли ти народа свога

Опевај им ти нашу Србију
Оплачи им равну Славонију
Српску Босну, Лику и Крајину
Кажи свету зашто Срби гину

Ти би лако туђе продавати
Тешко ти је добро учинити
Желео би само уживати
Без срца си тугу оплакати

Не проклињи мајку што те роди
Не пљуј земљу која те одхрани
Што имање својих прадедова
Ти продајеш од својих синова

Немој, немој не вређај ме
Ако себе бедан прода другом
Немој друже имена ти твога
Не вређај ми ране срца мога

Моја душа и моје весеље
Још су тамо где сад срећа вене
Сунца нема около ми тама
Живот ми је сада у сузама

Кад изгори коров и шипражје
Светом земљом нова срећа гране
Проклињаћеш себе господине
Због издајства своје отаџбине

© Милован Веселиновић