ОБРАЗ
Реших да се лечим
Од Доброте
Да и мене
Зову скоте
Да правим уроте
За крупне
Квоте
Заврћем људе
За велике своте
Гледам их с висине
Као идиоте
Из џепова разбацујем
Банкноте
Ортаку кажем
Позови се на мене
Ућутаће те патриоте
Сви знају о мени
Јер ја сам фаца похоте
Реших да се лечим
Од Доброте
Да и мене
Зову скоте
У грудима севну
Пулс оде преко стоте
Са зида слика паде
Прадеде са Голготе
Образ потомством зажари
На мисао те простоте
Жуљевите руке предака
Припретише
Не лечи се од ДОБРОТЕ.
© Живојин Манојловић
Категорија – Одрасли песници