ПРВА ВИРТУЕЛНА ПРОМОЦИЈА часописа ПоезијаСРБ број 14. у целокупном трајању од 2 сата и 6 мунута биће премијерно приказана на наведеном линку у суботу, 08.08.2020. године у 20:00 сати. Садржај је богат и разноврстан, има поезије, епитафа, афоризама, музике… Надам се да ћете уживати! НАРАВНО, промоцију можете на истом линку гледати и убудуће. Ако нисте гледали премијеру, погледајте сада видео снимак…
Слику на корицама урадила је сликарка из Крушевца Слађана Бундало
ПРЕУЗМИТЕ БЕСПЛАТНО СПЕЦИЈАЛНИ ДОДАТАК ПЕТ ДО ДВАНАЕСТ – Кратке мисли – Марина Адамовић Download
ПРЕУЗМИТЕ ЧАСОПИС у пдф-у и ако уочите неке грешке и неправилности у Вашим радовима, јавите ми на мејл pesnik@poezija.rs како бих их пре штампања исправио. Часопис иде у штампу 01.08.2020. године. /Уредник Љубодраг Обрадовић/
Поштовани читаоци, драги песници, имам за Вас важну и лепу вест! Од данас 22.07.2020. године доступан је бесплатно у пдф-у “Часопис за поезију – ПоезијаСРБ” број 14. Часопис има 156 страна А4 формата. Ко жели да часопис купи у папирном издању, то може да уради уплатом на жиро рачун 310-209359-17 Удружења песника Србије – ПоезијаСРБ износа од 500,00 динара за испоруке на кућну адресу у Србији. За све остале из иностранства, као алтернатива, за сада остаје бесплатни примерак часописа ПоезијаСРБ број 14. у пдф-у. За све детаље можете нам се сви обратити на мејл: pesnik@poezija.rs
Часопис за поезију ПоезијаСРБ број 14, промовисаћемо по ПРВИ ПУТ ВИРТУЕЛНО на сајту www.poezija.rs, а истовремено и на Facebooku и JouTube-u на мојим профилима.
Термин за промоцију је субота 8. август 2020. године у 20:00 сати.
Ако су Ваше песме или афоризми објављени у часопису ПоезијаСРБ број 14. и ако желите да у промоцији часописа активно учествујете потребно је:
Да одаберете из часописа једну своју песму или 10 афоризама;
Да телефоном направите видео снимак у мп4 формату и
Снимак је потребно доставити најкасније до 01.08.2020. године, како бих ја имао довољно времена да измиксујем финални снимак, који ћемо заједно гледати. Молим Вас да при снимању видео снимка телефон буде у хоризонталном положају, како бих могао да све снимке спојим у један финални. Ако буде неких нејасноћа или питања јавите ми се на наведени мејл или ме позовите.
Љубодраг Обрадовић
УМЕСТО УВОДА – Љ. Обрадовић
Сваки часопис за поезију ПоезијаСРб је посебан. Ми заувек у Ваша срца уносимо лепоту поезије! Свака песма коју у Часопису за поезију – ПоезијаСРБ прочитате или је објавите, оплемениће и челичити Ваше тело и душу! Ево, и овај четрнаести број нашег часописа је посебан! Посебан је, јер после њега долази Часопис за поезију ПоезијаСРБ број 15., а сваки нови број, за све нас из Удружења песника Србије – ПоезијаСРБ је добар знак, јер сваки нови број означава сам живот. Значи живи смо, пишемо и објављујемо. Мало ли је? Да поновимо, наш часопис је отворен за све песнике из Србије и расејања који пишу на српском језику (или другим ех-ју језицима), који своје поетско дело стварају управо сада, дакле савременим песницима и они су најзаступљенији у овом броју.
У овом уводу издвајам писмо, велике песникиње, пријатеља поезије и нашег верног сарадника, Елеоноре Лутхандер, (рођена у Крушевцу, а живи у Стокхолму – Шведска). Прочитајте шта ми (нам) пише Елеонора:
“Драги Љубо! Честитам ти на новом часопису(број11)! Жао ми је што тада нисам послала прилог, али ћу зато послати за следећи. Задивљује ме твоја енергија и посвећеност поезији. Колико си само људи усрећио и дао им смисао живота! Ти си чудо од човека и песника! Ето, дошле су и награде за твој рад, мада је то по мени требало раније да се деси. Ја ти сада шаљем једну своју песму и нову слику за сајт/блог ако ти се допадне. (Исто и као прилог за нови број часописа). Зове се “Турбуленција” и посвећена је Нобеловцу Петеру Хандкеу, коме је раније уручен један часопис Удружења песника Србије у коме је заступљена и моја песма. Хвала ти и за то. Кристина Лугн, шведска песникиња и чланица Нобеловог комитета, чију сам књигу, збирку поезије “Довиђења и срећно!” превела 2005. године на српски, једногласно је са другим члановима доделила Нобелову награду Хандкеу. Прочитала сам да Петер Хандке има српски пасош и да је не само велики пријатељ Срба већ и ето и српски песник! Предлажем да буде примљен у наше Удружење песника Србије. Ако желиш послаћу ти и Хандкеову “Песму о детињству” као и Кристинину песму посвећену њеној ћерци. Александра је у својој докторској дисертацији писала и о Wim Wendersu са којим је Хандке заједно писао сценарио за филм “Небо над Берлином”. Филм такође почиње Хандкеовим стиховима из “Песме о детињству”. Ето, тако се Хандке непрекидно преплиће са нашим животима. Нека живи Хандке и ми са њим, нека живи поезија и Удружење Песника Србије!
Искрено твоја, Елеонора“
Хвала Елеонори на овом писму од срца. Оно ме подстиче да наставим са радом. Дакле, овај број је, неки кажу, баксузни – тринаести. Али ја се томе радујем, јер после њега долази број 14, а то је знак да настављамо даље, а то и јесте мисија овог часописа, да живи заједно са поезијом, да корача даље, из броја у број, пред нове читаоце! Мото нашег листа био је и остао: Овај лист је посебан. Ми заувек у Ваша срца уносимо лепоту поезије! Свака песма коју у Часопису за поезију – ПоезијаСРБ прочитате или је објавите, оплемениће и челичити Ваше тело и душу! А овај број је посебан и по томе што је мултимедијалан, па се ники садржаји могу и слушати и гледати…
Поштовани песници, ауторски хонорар за објављивање у часопису нисмо у ситуацији да платимо! Ако сте са тим сагласни, пошаљите нам свој рад. Уосталом, наша мисија и јесте да добру поезију приближимо читаоцима. Наш мејл је: poezijasrb@poezija.rs
Добродошли! ПоезијаСРБ
Будите ин! Узмите ПоезијуСРБ у своје руке !
Промоција Часописа за поезију ПоезијаСРБ број 13. одржана је 13.12.2019. године у организацији Удружења песника Србије и Културног центра Крушевац у Клубу КЦК, пред бројном публиком. Промоцију су осмислили и водили Светлана Ђурђевић, Љубодраг Обрадовић и Саша Милетић. У музичком делу програма наступили су: оркестар Душана Дуце Пејчића и вокални солисти Радмила Бајић и Мирослав Мића Живановић. У првом делу промоције који смо посветили Петеру Хандкеу говорили су: Светлана Ђурђевић, др Велибор Лазаревић, Вељко Стамболија, Милан Милетић Мачак познат и као Миле, О Миле и Томислав Димитријевић Томако. Своју поезију говорили су: Горан Арсић, Мирослова Живановић, Светлана Ђурђевић, Љубодраг Обрадовић, мр Ратко Тодосијевић Баћо, Драган Тодосијевић, Милош Ристић, Градимир Карајовић, Живојин Манојловић, Драгојло Јовић, Дејан Милошевић, Аријана Хинић, Данијела Булатовић, Данијела Јевремовић, Душка Ерић, Даница Рајковић, Драгана Марковић, Дејан Петровић Кенац, Богдан Јевтић, Даница Димитријевић (говорила поезију своје мајке Јасмине), Весна Михајловић и Миломир Терзић. Своје афоризме говорили су: Саша Милетић, Драган Матејић, Михајло Ћирковић, Дејан Ристић и Братислав Костадинов.
Почетком децембра 2019. године изашао је из штампе Часопис за поезију ПоезијаСРБ број13 уз пресудну помоћ Града Крушевца. Часопис можете купити већ сада, а стићи ће Вам на кућну адресу у Србији по цени од 400,00 динара, ако се пријавите на мејл: poezijasrb@poezija.rs и ако наведени износ уплатите на жиро рачун Удружења песника Србије – ПоезијаСРБ број: 310-209359-17 . Часопис је формата А4, а имаће преко 100 страница. Часопис можете добити и ако живите у иностранству, ако га поручите на мејл: poezijasrb@poezija.rs . Орјентациона цена за испоруке у инустранство је од 1.000,00 до 1.500,00 динара, зависно од земље испоруке. О тачној цени за Вас бићете обавештени после Вашег захтева на мејл који наведете у захтеву!
У часопису издвајамо:
Сада, кад је Петер Хандке, аустријски писац, добио Нобелову награду за књижевност за 2019. годину, сви ће схватити колико су град Крушевац и беловођани предвођени др Велибором Лазаревићем били далековиди и на правом путу кад су му 2015. године доделили награду БЕЛОВОДСКА РОЗЕТА. Наравно, на правом путу је било и Удружење песника Србије – ПоезијаСРБ, кад је те топле јулске вечери 2015. године у Белој Води, поклонило Петеру Хандкеу свој Часопис за поезију – ПоезијаСРБ број 3. У поменутом часопису број 3 били су заступљени песници из Шведске, Швајцарске, Републике Српске и Србије (Београда, Шида, Шапца, Крушевца, Бруса, Прокупља, Ниша, Куршумлије, Параћина, Ћуприје, Велике Плане, Панчева, Лесковца, Вршца…).
Да манифестација МОРАВСКИ ЦАРОСТАВНИК не би остала САГА која се годинама препричава, уприличили смо овај посебан број часописа ПоезијаСРБ у папирном облику. У њему смо, речима и фотографијама, покушали да забележимо све оно што се на манифестацији догађало од 2016. до 2019. године. Свесни, да се у томе готово никад, у потпуности не може успети, поклањамо Вам и дигиталну верзију часописа на линку:
Наравно, праву и потпуну атмосферу, којом зрачи МОРАВСКИ ЦАРОСТАВНИК у Белој Води, можете осетити само учешћем на манифестацији!
Шта је МОРАВСКИ ЦАРОСТАВНИК? – Љубодраг Обрадовић
Дружење песника и свих заљубљеника у поезију, науку и уметност, које се догађа на скели укотвљеној на средини Мораве, уз светлост месеца и бакљи и уз музику која тече заједно са реком…
Песници који читају своје стихове, филозофи који казују своје визије о свету који се тако брзо мења, певачи, фрулаши, трубачи, хармоникаши, гуслари, виолинисти… и сви други учесници и гости манифестације МОРАВСКИ ЦАРОСТАВНИК, добар су знак да она доноси приступ пун лепоте и садржаја који ће трајати…
И све то се дешава у селу Бела Вода! У музеју клесарства, на Беловодској чесми и на скели на Западној Морави! И у беловодским кафићима, у дружењу учесника до зоре после програма…
Да, све то је јединствена песничко-музичка културна манифестација МОРАВСКИ ЦАРОСТАВНИК чији је идејни творац др Велибор Лазаревић, а коју заједнички организују: Вукова задужбина и МЗ Бела Вода, Удружење песника Србије – ПоезијаСРБ са седиштем у Крушевцу и Друштво српско-руског пријатељства ПРВОСЛАВЉЕ из Крушевца.
МОРАВСКИ ЦАРОСТАВНИК је свакако књижевна манифестација јединствена у Србији. Јединствена по поезији, филозофији, афоризмима и музици коју овде слушамо. Јединствена је и по амбијенту у коме се догађа.
МОРАВСКИ ЦАРОСТАВНИК је лепота поезије и живота, која траје…
Љубодраг Обрадовић
У Белој Води, 08.12.2019. године у кафићу ТИРОЛ одржано је поетско вече у организацији Вукове задужбине из Беле Воде. У првом делу вечери промовисан је Часопис за поезију ПоезијаСРБ број 12 који је посвећен манифестацији МОРАВСКИ ЦАРОСТАВНИК. О часопису су говорили др Велибор Лазаревић, Љубодраг Обрадовић, Светлана Ђурђевић, мр Ратко Тодосијевић Баћо, Мића Живановић и Томислав Димитријевић Томако. Најављен је и излазак часописа за поезију ПоезијаСРБ број 13.
КАД МОРАВА ПЕВА А ПЕСАК ШКРГУЋЕ – др Велибор Лазаревић
Свако се посвети нечему и потроши живот или на мудрости или на лудости!Ми смо своје мисли, своје време и своје таленте посветили култури, уметности (речима, музици, слици…), води и реци Морави овековеченој у програму „Моравски цароставник“ и зато сматрамо да смо били на правој страни.После дванаест година грађења традиције знамо да нисмо погрешили, иако смо за неке „паметне“ били будале и занесењаци, па нас нису ни помагали. Сами смо подносили терет организације и трошкова.
Овај поетско – музички и сценски програм од п очетка је био намењен малом броју учесника и гостију (до педесетак) да се скела на којој се све одиграва не би потопила.
Ко нас је волео као романтичаре био је са нама, сањарима и визионарима бољег света.
За суштину лепог нама је била довољна једна сеоска скела, чамци, Морава, заранци, облачкови који су се спуштали са Гледића, Копаника, Жељина, Гоча и Столова огледајући се у зеленкастој води Мораве урамљеној тамничастим сенкама врбака, топољака и јовишњака.
Поштовани читаоци, драги песници, имам за Вас важну и лепу вест! Од данас 16. 8. 2019. године можете купити број 11 *Часописа за поезију – ПоезијаСРБ* у издању Удружења песника Србије – ПоезијаСРБ из Крушевца. Часопис је посвећен поезији и у њему објављујемо поред саме поезије и књижевне приказе и критике књига објављених на српском и њему сродним језицима, као и теоретске радове о смислу и суштини поезије, правцима развоја… и још по нешто… Наручите свој примерак часописа…
УМЕСТО УВОДА – Љубодраг Обрадовић
Овај часопис је посебан. Ми заувек у Ваша срца уносимо лепоту поезије! Свака песма коју у Часопису за поезију – ПоезијаСРБ прочитате или је објавите, оплемениће и челичити Ваше тело и душу!
Ево, и овај број је посебан – једанести. Посебан је, јер после њега долази дванаести број, а сваки нови број, за нас из Удружења песника Србије – ПоезијаСРБ је добар знак, јер сваки нови број означава сам живот. Значи живи смо, пишемо и објављујемо. Мало ли је? Да поновимо, наш часопис је отворен за све песнике из Србије и расејања који пишу на српском језику (или другим ех-ју језицима), који своје поетско дело стварају управо сада, дакле савременим песницима и они су најзаступљенији у овом броју. Овога пута одабрали смо да часопис “отворе” својим стваралаштвом: Марина Адамовић из Ниша (песникиња која у нашем Удружењу има чланску карту број 1.), Андреја Ђ. Врањеш из Сремске Митровице, Сања Петровић из Новог Сада, Лепа Симић из Цириха и Миле Лазаревић из Ћуприје… Сви они, за нас су посебни и зато су у рубрици У ОВОМ БРОЈУ ИЗДВАЈАМО. Наравно, највише простора у часопису, одвојили смо за поезију бројних песника и песникиња у делу под називом САВРЕМЕНИ ПЕСНИЦИ.
Посебну пажњу и у овом броју, у делу часописа под називом ДА СЕ НЕ ЗАБОРАВЕ, посвећујемо и песницима које су својом поезијом заслужили да се увек треба подсећати на њихово дело, то јест, да их никада и у ни у ком случају не смемо заборавити. Мећу бројним таквим песницима су свакако: Душан Матић из Ћуприје, Јован Михајило из Новог Сада и Давор Славнић из Козарске Дубице.
У часопису ћемо и овог пута имати и кутак за ХУМОР И САТИРУ. Па макар то био сасвим мали кутак… У овом броју по први пут имамо и прозни део ПРИЧЕ.
Одлучили смо да од сада више пишемо о бројним активностима Удружења песника Србије – ПоезијаСРБ. Зато је ту део КЊИГЕ ПОЕЗИЈЕ.
Наравно и у наредним бројевима часописа ћемо покушати да задржимо ову концепцију о деловима часописа, имајући увек на уму да је наша мисија да добру поезију приближимо читаоцима.
Поштовани песници, ауторски хонорар за објављивање у часопису нисмо у ситуацији да платимо! Ако сте са тим сагласни, пошаљите нам свој рад.
Небески јахачи данас се клањају
Васкршњем јутру, небеском сјају
Ројеви пчела воде ме далеко
Тишина туче све мердијане
Знам да те ране још увек боле
Молим те, помози да живот не стане
Склопила недра своја земља јунака
Потоци плача теку
У препуну суза замагљену реку
Над Сеном и Невом
Небески јахачи лете
Умире живот пун туге и сете
Колика туга, да ли ти око види
Саткане жеље свега што живи
Ускоро крећем Титаник да видим
Зову ме планински предели сиви
Док ветар покреће таласе, мора
Нечујно свиће Васкршња зора
Трипут сам се видела са тобом,
Сањала сам гошћу
У свили боје меда,
Куцнула си,
Ушла
И само такла душу
***
Срце је упамтило – твоје меке прсте
Претесно је у загрљају – који ишчекујеш
***
Сваки дан има очи – боје твоје песме
Сваки дан
*** Настави са читањем “СУСРЕТ СА СМРЋУ – Марина Адамовић”
Kaži u šta da ti se zakunem
i zakleću su
u kamen, u stijenu,
u mostove,
u Radobolju hladnu.
Zakleću se u Mahalu,
Carinu, Luku,
zakleću ti se
u sokak, u Šantićev park,
zakleću se da te volim.
Zakleću ti se
u Zvijezdare,
u Rondo,
u Brankovac,
u Musalu,
zakleću se da te želim.