МОЈА СРБИЈА
Србија је росно цвеће
И белутак на дну Мораве
Србија су славске свеће
Девојачке косе плаве
Србија је село моје
И узреле трешње ране
Све јесени златне боје
Рујна зора кад осване
Србија је звук свирале
И прoлeћне летње кише,
Шапат мајке крај кoлeвке,
Цветна башта што мирише
Сбија је и Косово
Лазарица древна стара
Песниково мудро слово
Родна њива што хлеб ствара
Србија је град Београд,
Историја наша славна
Муња која небом сева
Војводина,родна,равна….
Мирослав Смиљковић
Крушевац, 1999.