ОПРОСТИ ВИДОВДАНУ
Икону пребришем крвљу
Оца мога
И реч прекинута
Рани земљу.
Згрчена прећутаница
Носила је
Косовоско поље
И бол
Разливене душе;
Он моли и прети
Судбини и човеку
И још се само нада
Богу:
Да у свакој Сузи
Да у сваком грчу
Да у сваком трзају
Зна:
Отац је ту.
Отац ко отац-
Непробојан;
Снажан за Оно одвећ слабо-
Слаб за Оно одвећ јако;
Отац ко отац…
Прећутаница
У сулудој игри
Нерава
И гена:
Видовдан
Моли
Без речи
Само сузом
Моли,
И мишљу
Клечи.
Проклети отац
Шета речју
И гази
Земљу везану крвљу;
И Куне И моли И слутии
И греши
И на смрт се смеши;
Док Косово
Ћути
И у опомени
Грца
Страхотом:
-Овде савладао си
Бој са животом,
Оче
И суза твоја
Од стакла
Јача
Је од хиљаду речи.
© Невена Терзић
Категорија: Млади песници