“Ljubav bez moći” – D.A.S. – Pustinjakinja

Loading

*

Прошли смо заједно све,
мазили и тукли се,
делили смо и срећу и тугу,
заједно гледали дугу.

Само смо другови били,
срећни, ведри и чили,
о љубави ни сањали нисмо,
другови остати могли смо.

И сада смо срећни заједно,
ко и сви, свађамо се помало,
наша љубав нек заувек цвета,
док постоји ова планета.

Д.А.С.

*

За тебе певам,
о, да ли ме чујеш,
за тебе пишем,
о,да ли разумеш ?

Теби, која си плакала,
па и без разлога,
теби, која си схватила,
ма и кад ниси морала.

Ти, која чврсто стојиш,
и на броду који тоне,
ти, која ме вечно волиш,
која за љубав се бориш.

Због тебе живим,
о,да ли ме чујеш,
за тебе дишем,
о, да ли разумеш.

Д.А.С.

*

Јуче сам мислио о теби,
ево и сад мислим о теби,
и сутра ћу мислити о теби,
знам, јер увек мислим о теби.

Сањао сам о теби,
увек сам добро причао о теби,
и увек ћу прицати о теби,
знам, јер имам шта да причам само о теби.

Вoлeо сам тебе,
и сад ја волим тебе,
и увек ћу вoлeти тебе,
знам, јер рођен сам за тебе.

Д.А.С.

*

Још један шести;
осми шести;
тужан и несрећан шести;
али шести.

Ја плачем;
плачем и славим;
јер сваки шести је празник;
сваки шести је светац.

Да, шести је;
можда се ни сетила ниси;
можда ти тај дан ништа не значи;
можда… јер висе ме не волиш.

Садасњост, ја и ти;
и шести;
принцезо срећан ти овај шести;
јер ипак је шести.

Д.А.С.

*

Треба вoлeти,
и знати вoлeти,
и вoлeти,
али заувек вoлeти.

Сви желе љубав,
али праву љубав,
вечну љубав,
или бар само љубав.

Шта ти мислиш,
ако уопште мислиш,
на кога мислиш,
кад на љубав мислиш.

Ја те волим,
искрено волим,
и волим,
али заувек волим.

Д.А.С.

*

Прошла је година,
проћи ће две,
проћи ће три,
али никад нећеш ти…

Прошла је година,
и…шта сад,
прошла као ветар,
и оставила траг…

Прошла је година,
а ти си још ту,
тако заносна и стварна,
као и први пут…

Прошла је година,
у знаку тебе и мене,
у подзнаку љубави,
до краја живота…

Прошла је година,
и још те волим,
проћи ће три,
али никад нећес ти…

…а још те волим…

Д.А.С.

*
Није злато све што сија,
није љубав на први поглед,
није срећа у несрећи,
и није истина да постоји двоје.

Тачно је да је туга дом,
тачно је, несрећа не долази сама,
тачно је да од сваког зла постоји горе,
и тачно је да су идеали лаж.

Ја нисам песник,
ја нисам добар,
ја нисам оно што сам,
ја нисам срећан.

Ово није песма,
ово је део моје душе,
ово није лепа рима,
ово се моји снови руше.

Д.А.С.

Оставите одговор

Your email address will not be published.