МОЛИМ ВАС ДА МЕ НЕ ПРИМЈЕЋУЈЕТЕ – Лука Луне Јовић

Loading

Pridružio: 04 Okt 2008
Poruke: 3, Lokacija: Novi Sad

МОЛИМ ВАС ДА МЕ НЕ ПРИМЈЕЋУЈЕТЕ

Нећу се враћати на дуго у првих тридесет година живота
кад сам радио свашта желећи да ме примјетите
а примјетило ме само неколико вас и можда Господ
кад ми је потајно дао дар да разумијем
да ће ускоро бити боље да ме не примјећујете.

И људима и брату био сам као брат Абел
Господ је сигурно видио да сам добар столар
који није псовао ни Њега ни неумну живину
кад се разбјежи у страху од воза или стршљенова
већ их скупљао кружећи као пас овчар
осјећајући се надареним да с радошћу помаже.

И школу и књиге и пјесме учио сам исто тако
код крава под ведрим небом у дуге љетње дане
читајући све од бачених новина покрај пута
до добрих књига као да би се намјериле и саме.

Мислим да смо ово што се данас зове информатичари
раније били ми прозвани као гимназијски техничари
само што смо ми све што смо знали носили у глави
и лакше онда исписивали на папир него сад на рачунар.

лˆекао сам на запослење у фирми у сусједном селу
на списку молиоца заокружених црвеном бојом
од кадровика каснијег заповједника ратног штаба
па и кад ме партизански директор због оца запослио
шеф ратног штаба послао ме је на транспортна колица.

Добровољно сам се пријавио седамдесете у војску
да избјегнем попис Срба за протјеривање из села
и куд ће суза већ на око послао ме у Призрен
душманин мога оца у пјешадију на Проклетије.

Сад видим зашто смо јурили на албанску границу
и на маршевима се укопавали баш у Малишеву
гђе је најприје и настављено деведесет и девете
оно што је ту започело још четрдесет и шесте
и зашто су ми у граду као војном поштару и куриру
говорили да је ово главни град сјеверне Албаније.

Вратио сам се кући и написао сам писмо директору
да сам једини са гимназијом транспортни радник
и распоређен сам на неке бивше девизне послове
за оног је тад комуниста гарантирао да није фашиста.

Заузврат остао је као Србин у дебелој хладовини
на линији гђе није било ни немира ни рата
а његови синови протјерали мог нећака
чак у Аустралију гђе још чека да дођем и ја
са пјесмом Сиднеј Перт и Мелбурн даљина велика
Аустралија је сада земља Крајишника.

Сад ми је син избјеглица и студент у Њемачкој
купио ово орвеловско осмо свјетско чудо
с којим у углу на гуглу обилазим земљину куглу
и лакше ми је било све ове пјесме носити у глави
него их овако слати по форумима све до Аустралије
гђе их је Панта објавио и у малој збирки пјесама
и превео на енглески пјесму Молба за усељење

Ми смо избеглице већ шеснаест година
и немамо више ништа у Хрватској
ја Србин супруга Хрватица и син мијешан
тражимо своје мјесто под сунцем.

У Аделаиде имамо три фамилије мојих рођака
који би жељели да и ми долетимо тамо
и жале што смо већ два пута одбијени
и желе да још једном покушамо.

Ако Бог да да буде трећа срећа
и да нам одобрите усељење
ми вам обећавамо вјечну захвалност
захвалност спашених рад и поштење.”

У форумима сам наишао на нашег пјевача
у Швицарској Драгољуба званог дер Сербе
који је отпјевао до сада четири моје пјесме
а највећи род супругин брат у старом крају
осликао их са пијанцима из Јесен у Славонији
и каже сад можеш такве наћи у свакој кући.

Одох виђети по свом пензионерском церемонијалу
да ли је стигло шта из будуће мајчице Аустралије
а онда кликом у гмаил и web.де исто у празну пошту
па да започнем пјесму…остани гђе си јер ни за
гђе си ниси…кад након двадесет година завршим
ову предратну…Молим вас да ме не примјећујете…

па ни ако будем овђе јео за шведским столом
прича се да ће увести контејнере из Шведске
ал бар се нећу прекрстити у новој цркви
гуглисти регистрованој у Канади…

у име оца и сина и светога духа

…ентер!.

(C) Лука Луне Јовић

Оставите одговор

Your email address will not be published.