Томислав Милетић
Небески јахачи данас се клањају
Васкршњем јутру, небеском сјају
Ројеви пчела воде ме далеко
Тишина туче све мердијане
Знам да те ране још увек боле
Молим те, помози да живот не стане
Склопила недра своја земља јунака
Потоци плача теку
У препуну суза замагљену реку
Над Сеном и Невом
Небески јахачи лете
Умире живот пун туге и сете
ТАКО ИДЕ ТА ИГРА
Била је сенка пролећа
Била је пролећна сенка
Сенка је била пролеће
Тако иде та игра
У којој би да учествујеш
Ти љубоморни
А на шта ли си
то љубоморан
Шта хоћеш
Кажи
Ко ће ме загрејати
Ко ме још воли
Дајте вреле шаке
Дајте ужарене погледе
Хоћеш факир да будеш
Игуман
Секташ
Хоћеш у револуцију
Ратове силне да водиш
Ти си ко створен за еволуцију
Мирно да сањаш
Била је сенка пролећа
Била је пролећна сенка
Сенка је била пролеће