ПОВЕДИ МЕ
Моја душа иште
мало воде
са планинског
извора доброте,
жубор реке,
песму птица,
жеље неке
од мене сада
тако далеке.
Поведи ме за руку
видиш да се бојим
и да дрхтим
док крај тебе
нема стојим
и по неку сузу
у оку ти бројим.
Поведи ме тамо
где сунце сија,
где ми дашак ветра
на лицу баш прија,
где су ливаде пуне
мразовца најлепшег,
дар лепоте свевишњег.
УМИРЕ ЖИВОТ
Небески јахачи данас се клањају
Васкршњем јутру, небеском сјају
Ројеви пчела воде ме далеко
Тишина туче све мердијане
Знам да те ране још увек боле
Молим те, помози да живот не стане
Склопила недра своја земља јунака
Потоци плача теку
У препуну суза замагљену реку
Над Сеном и Невом
Небески јахачи лете
Умире живот пун туге и сете
СУСРЕТ СА СМРЋУ
Трипут сам се видела са тобом,
Сањала сам гошћу
У свили боје меда,
Куцнула си,
Ушла
И само такла душу
***
Срце је упамтило - твоје меке прсте
Претесно је у загрљају - који ишчекујеш
***
Сваки дан има очи - боје твоје песме
Сваки дан
***
Трипут сам се видела са тобом,
Сањала сам гошћу
У свили боје меда,
Куцнула си,
Ушла
И само такла душу
***
Срце је упамтило - твоје меке прсте
Претесно је у загрљају - који ишчекујеш
***
Сваки дан има очи - боје твоје песме
Сваки дан
***
MOSTARSKA ZAKLETVA
Kaži u šta da ti se zakunem
i zakleću su
u kamen, u stijenu,
u mostove,
u Radobolju hladnu.
Zakleću se u Mahalu,
Carinu, Luku,
zakleću ti se
u sokak, u Šantićev park,
zakleću se da te volim.
Zakleću ti se
u Zvijezdare,
u Rondo,
u Brankovac,
u Musalu,
zakleću se da te želim.
Kaži u šta da ti se zakunem
i zakleću su
u kamen, u stijenu,
u mostove,
u Radobolju hladnu.
Zakleću se u Mahalu,
Carinu, Luku,
zakleću ti se
u sokak, u Šantićev park,
zakleću se da te volim.
Zakleću ti se
u Zvijezdare,
u Rondo,
u Brankovac,
u Musalu,
zakleću se da te želim.
ТАКО ИДЕ ТА ИГРА
Била је сенка пролећа
Била је пролећна сенка
Сенка је била пролеће
Тако иде та игра
У којој би да учествујеш
Ти љубоморни
А на шта ли си
то љубоморан
Шта хоћеш
Кажи
Ко ће ме загрејати
Ко ме још воли
Дајте вреле шаке
Дајте ужарене погледе
Хоћеш факир да будеш
Игуман
Секташ
Хоћеш у револуцију
Ратове силне да водиш
Ти си ко створен за еволуцију
Мирно да сањаш
Била је сенка пролећа
Била је пролећна сенка
Сенка је била пролеће
КАКО ДА ТИ КАЖЕМ
Како да ти кажем
да ми је жао
због неразумног ћутања
због бесмисленог разговора
због изговорених речи које
никада само речи нису
изговорене онако успут
Како да ти кажем
да ми је жао
за ништа
за све
за суморно јутро
за предугу ноћ
испуњену кошмаром
неизреченог кајања
Како да ти тражим
да ме волиш
када ја не волим
себе саму
због суровости
због искључивости
и бесмислене себичности
Како да ти кажем
да ми је жао
због неразумног ћутања
због бесмисленог разговора
због изговорених речи које
никада само речи нису
изговорене онако успут
Како да ти кажем
да ми је жао
за ништа
за све
за суморно јутро
за предугу ноћ
испуњену кошмаром
неизреченог кајања
Како да ти тражим
да ме волиш
када ја не волим
себе саму
због суровости
због искључивости
и бесмислене себичности
ИСТИНА ТИШИНА
Покушавам
Да прикријем
Оно што могу.
И што ми
Измиче
Испод ногу.
Док ми се
У глави врзма
Тај чуперак
Пали мисли
И слике.
У ходнику школе
Све више упадам
И провлачим се
Кроз заљубљене
Тунеле.
ЧИКА ТОМИНА БАШТА
Негде испред Рибарске бање,
један пензионер, Тома се звао,
седео у хладовини испод дуда
и са друштвом лепо се одмарао.
У друштву се често и попије,
а уз ракију и мезе дође...
И Тома да учмалост разбије,
у нови подухват пође.
Паде њему на ум идеја
да испод дуда земљу обради,
па да на тој уређеној површини,
паприку и патлиџане засади.
ЖЕЛЕЛА САМ ЖИВОТ
Желела сам живот без лажи и кајања,
самоћу да оставим иза себе.
Да потражим прави пут,
у радости да живим поред тебе.
Твоје очи су сијале од среће...
И ја сам понекад летела у облацима...
И увек се враћала теби,
насмејана чистог срца.
СТАРА МАЈКА
Када једном одем
Отићи ћу за навек
С болом што сам овде
Оставила душу
Што су нека браћа
На ме дигла камен
Јер сам само Крстом
Ходала кроз пустош!
А како ја волим
Све од нашег соја
Све наше грешнике
Праведнике, редом
И како тек љубим
Кукурузна поља
И праштам јер тако
Носим се са бедом!
А како ја патим
Јер мој народ пати
Јер се гложи навек
Несложан и сетан
У тишини плачем
Причам са костима
Што су наши преци
Просули у етар!