PLAČE MI SE… – Lepa Simić

Loading

PLAČE MI SE… – Lepa Simić 2006-04-26 00:50:41

Postavio: ljuba-trebotin – Pročitano: 851

PLAČE MI SE…

Začaurena u sopstvenom telu,
razmišljam…
Kad bi dete bila!

Na stolu šarene se uskšnja jaja
u vazi svi prolećni cvetovi.
Na balkonu zumbuli zamenili
sve vrste parfema…
Pruža se pogled na jezero i reku,
da poželiš…
A meni se plače…

Iznenada moja fotelja
dodje mi,
kao kamena klupa.
Ispisujem reči,
u svetu tom rekla bi prokletom.

Iznutra, sećanja naviru…
Volela bi da sam dete.
Tada sam želela da sam
nešto veća nešto starija,
nisam znala šta me čeka…

Zivot je igračka mala,
godine guta.
Danas sve mi smeta,
i ono što sam vodjena
kroz lepote sveta…

Dovoljno je da usanjam majku
i Zavičaj u proleću,
‘dovoljno je tako malo,
da mi rastrgne dušu…

Da sam dete, majka bi rukom
oterala setu u kraj,
i danas bi bila u svoj Zavičaj…
Zaplakala ne bi.

(C) Lepa Simić

Оставите одговор

Your email address will not be published.