Postavio ljuba-trebotin. Pročitano: 518
ČUDAN SAN – Zlatko Knežević 2007-06-12 18:20:21
ČUDAN SAN
Odbljesak njenog lica
u vihoru paperja,
pokri tiha muzika
tonom žarkoga juga,
dok misli
mi se lome od želje do neverja.
Svetlost menja tama,
radost menja tuga.
Rascepi se zemlja i
razdvoji nas više.
Ona pomirisa behar,
Bog joj krila dade
i moć nad vetrom i
reči da otera kiše.
Znam da je htela i
meni poneti behar,
ali paklenja munja
ognjem drvo spali.
Nestade tad u plamenu
taj nebeski dar.
Ja srećan sam i bez
toga što su joj dali.
Ponesi me u naručju
put plavetnog Neba
Da preletimo skupa
sve do žarkog Sunca
i budemo li prah
svemira blizina nam treba.
Taj čudan san nosiću
duboko u dnu srca.
(C) Zlatko Knežević
Odbljesak njenog lica
u vihoru paperja,
pokri tiha muzika
tonom žarkoga juga,
dok misli
mi se lome od želje do neverja.
Svetlost menja tama,
radost menja tuga.
Tad izraste drvo i vreme k’o da stade.
Rascepi se zemlja i
razdvoji nas više.
Ona pomirisa behar,
Bog joj krila dade
i moć nad vetrom i
reči da otera kiše.
Znam da je htela i
meni poneti behar,
ali paklenja munja
ognjem drvo spali.
Nestade tad u plamenu
taj nebeski dar.
Ja srećan sam i bez
toga što su joj dali.
Ponesi me u naručju
put plavetnog Neba
Da preletimo skupa
sve do žarkog Sunca
i budemo li prah
svemira blizina nam treba.
Taj čudan san nosiću
duboko u dnu srca.
(C) Zlatko Knežević
