DALEKO ODAVDE… – Milan Dimitrijević

Loading

DALEKO ODAVDE… – Milan Dimitrijević – Pročitano 1102
Postavljeno – 18. March 2006. g. @ 21:16:24 CET
Dime napisao-la

DALEKO ODAVDE…

U svetu strave, patnje i bola
s grehom na duši umoran živim.
Svakoga dana grobljima hodam,
vazduh mi smrdi, dani su sivi…

Ti si kraj mene i to me teši…
Nevina, čista ko andjeo beli.
Jedino svetlo, od Boga data
da sa mnom tugu i sreću deli.

Tako bih hteo s tobom pobeći
negde daleko u život novi.
Daleko od bola, krvi i tuge.
Tamo gde nastaju najlepši snovi.

Da nosiš haljinu noćnoga neba,
da sjajni mesec grudi ti krasi.
Miris ljubavi u kosi da čuvas,
cešljem od zvezda da česljas vlasi.

Pa ipak s tobom ostajem ovde
gde suzama plaćamo za grehe svoje.
Od Boga molim oproštaj za nas
i kartu do beskraja samo za nas dvoje.

(C) Milan Dimitrijević

Оставите одговор

Your email address will not be published.