DRAKULINA ISPOVEST – Marko Mihajlović

Loading

DRAKULINA ISPOVEST – Marko MihajlovićPročitano: 784
Postavljeno – 12. March 2006. g. @ 23:40:52 CET
Marko_Mihajlovic napisao-la

ДРАКУЛИНА ИСПОВЕСТ

Твог лика се не сећам
љубав полако труне у мени
знао сам некад да волим
умор једино осећам сад

Гласови у глави не дају мира
траже жртву да утоле жеђ
док се они халапљиво госте
ја жмурим пред својим злочином

Страх од живота полако се њише
у хладном бескрају смисао се губи
тама вечности покрива све више
узалуд чекам да ме смрт пољуби

Ђавољи код негде у мени
тражи да умор на неком остави
очајно молим да тебе поштеди
али он упорно тебе тражи

Таласи времена ме бацају далеко
довољно дуго време ме мрви
бићу већ уморан док стигнем до тебе
бићу већ сувише жедан крви

Кад завесе падну остаћу сам
далеко од обале ветар ме носи
мирис пучине поново осећам
заборављен мирис у твојој је коси

Светло смрти одавно је угашено
свеће сад за другог горе
позната лица чекају придошлицу
покојник се радује загробном животу

Мене тамо више нико не чека
све које сам знао већ су и васкрсли
од кад сам проклео Бога
мене се плаше и живи и мртви

Страх од живота полако се њише
у хладном бескрају смисао се губи
тама вечности покрива све више
узалуд чекам да ме смрт пољуби…

зар ово је живот ?!…
зар ово је дар ?!…
превазићи време…
надвладати смрт…
зар ово је живот ?!…
зар ово је дар ?!…
остати сам…
постати стар…

Таласи времена ме бацају далеко
довољно дуго време ме мрви
бићу већ уморан док стигнем до тебе
бићу већ сувише жедан крви

Страх од живота полако се њише
у хладном бескрају смисао се губи
тама вечности покрива све више
узалуд чекам да ме смрт пољуби…

(C) Марко Михајловић

Оставите одговор

Your email address will not be published.