JEDNA BAJKA – Svetlana Poljak – pollakova

Loading

Postavio ljuba-trebotin. Procitano 733
JEDNA BAJKA – Svetlana Poljak – pollakova 2006-12-23 09:32:09

JEDNA BAJKA

Oka mi moga ne vidim više
od tereta jarkog lakše zažmurim
kad mi se priča prestanem da dišem
kada zaćutim dajem se buri

Ono što se zbilo na početku sveta
vraća se osvitom godine svake
orač ko je bio slavi sušna leta
a svaki je čovek po malo od svrake

Čudiš li se ognju u kojem
slabiji na ledja jačije prte
odvagana voda i pet planeta stoje
od poroda zvezde, okolo ih vrte

No, Božja je ruka u ime sveta meka ko svila
pa čovek dobija rodjenjem platu – talenat neki
i ja bih tako da sam zbog nečeg Bozića bila
davala zlatne tijare i svakom po pogled meki

Mrtvačke gradove, od tamjana sagove
omiljeo bi poklon u obliku dana
frule od lazurnog kamena na naprsle pragove
sve bih ja to napojila sama

Neka mrtvaci osete miomirisne zvuke
da im se smrt za život skrati
bajoslavne gradove dati im u ruke
pa ih onda redom na istinu zvati

Da li ti se čini živ taj dan
kojeg je lepo i rob biti
od Herodita i četiri dela Grčkoga dana
pa onda `vamo do ovog samara
kad će se voda sveta piti iz surovog dlana

(C) Svetlana Poljak Pollakova

 

Оставите одговор

Your email address will not be published.