LJUBAV SVETOG NIKOLE – Neven Milaković

Loading

Postavio: ljuba-trebotin. Pročitano: 1885
LJUBAV SVETOG NIKOLE – Neven Milaković 2006-11-01 23:55:12


ЉУБАВ СВЕТОГ НИКОЛЕ

Страшна се пучина олујом размеће
крадући младом морнару сузе:
“Старица моја преживјет’ неће
кад сазна да ме океан узе.”

Урличе вјетар махнитим жаром
као кад демон душу слама,
а морнар плаче за својом старом:
“Како ће мати живјети сама?”

“Како ће радост моја подн’јети
да мјесто гроба море цјелива,
хоће л’ се молити, или ће клети
би л’ било боље да није жива?”

Док црни талас небо заклања,
задња му мис’о дјетињству лети,
опет је дјечак,али не сања,
пред њим је стварно заштитник Свети.

“Не бој се сине, нећеш умријети,
Молитве мајке твоје су јаче,
што може море и демон клети
кад љубав моли, кад љубав плаче!”

“Што су олуја и морске тмине
кад душа људска Господу служи,
и Ад је ситан када син брине
да матер своју чим не растужи.”

“Па и брод овај и море сиње,
и сунце жарко што земљу пржи,
све мајка твоја ноћас помиње
док слику твоју у руци држи.”

“И ове ноћи добро чељаде
Икону моју сузом залива,
И Мајка Божија за бол њен знаде,
чува те сине та Вјера Жива.”

Свети Никола подиже руку,
Благослов крсним знамењем даде,
а младић угледа познату луку,
и засја сунце, а вјетар стаде.

И опет р’јека суза потече,
ал’ овог пута нијесу пекле:
“Хвала Ти Свети!” захвално рече,
више су сузе од ријечи рекле.

Стара се рука тихо прекрсти
лаганом кретњом доброг дјетета,
и док је дираху дрхтави прсти
Свето се смјешила Икона Света.

(C) Невен Милаковић

Оставите одговор

Your email address will not be published.