Postavio ljuba-trebotin. Procitano 1342
MEGDAN – Vesna Mladenović 2007-03-11 13:45:56
MEGDAN
Neceš konce meni mrsiti
hraneći razjapljene
nezasite čeljusti.
Ti, lešinaru
ljudske slabosti. Kukavice prepredena
iz zasede zaskačeš,
niotkud;
nanjušivši očaj i sumnju,
obrušuješ se gramziva
da čerupaš plen.
Kao da si ga poštenim
pohodom stekla.
Lopove,
neka kajmak oberu
oni, čijom zaslugom
žrtva u udesu strada.
Ne čekaj iskeženih zuba,
podavijenog repa
u brlogu strašljivog kojota, otpatke.
Napadaj prva!
Napadni me u punoj snazi
da te pojedem mržnjom.
Mržnjom mog monstruma
koji zna med i mleko biti
al’ kad ima kome.
Strmoglavi se sada, bedo.
Ja pokleknuti neću.
Jednom othranih
nezahvalnu džukelu.
Džukelu koja zarivanjem zuba
ostavi brazde.
A one ti kažu:
“Tek kad umrem,
samnom počasti se.
Rastrgni i osladi.
Kad prestanem da kucam
zar je bitno
na čijem ću stolu dezert biti?
Do tad – umiri ti,
Ljubomoro!
(C) Vesna Mladenović
