MEGDAN – Vesna Mladenović

Loading

Postavio ljuba-trebotin. Procitano 1342
MEGDAN – Vesna Mladenović 2007-03-11 13:45:56

MEGDAN

Neceš konce meni mrsiti

hraneći razjapljene

nezasite čeljusti.

Ti, lešinaru  

ljudske slabosti. Kukavice prepredena

iz zasede zaskačeš,

niotkud;

nanjušivši očaj i sumnju,

obrušuješ se gramziva

da čerupaš plen.

Kao da si ga  poštenim

pohodom stekla.

Lopove,

neka kajmak oberu

oni, čijom zaslugom

žrtva u udesu strada.

Ne čekaj iskeženih zuba,

podavijenog repa

u brlogu strašljivog kojota, otpatke.

Napadaj prva!

Napadni me u punoj snazi

da te pojedem mržnjom.

Mržnjom mog monstruma

koji zna med i mleko biti

al’ kad ima kome.

Strmoglavi se sada, bedo.

Ja pokleknuti neću.

Jednom othranih

nezahvalnu džukelu.

Džukelu koja zarivanjem zuba

ostavi brazde.

A one ti kažu:

“Tek kad umrem,

samnom počasti se.

Rastrgni i osladi.

Kad prestanem da kucam

zar je bitno

na čijem ću stolu dezert biti?

Do tad – umiri ti,

Ljubomoro!

    (C) Vesna Mladenović

Оставите одговор

Your email address will not be published.