NA PERONU – Nataša D. bluebricksky

Loading

Postavio: ljuba-trebotin. Pročitano: 1152
NA PERONU – Nataša D. bluebricksky 2006-11-07 21:52:24

NA PERONU

On postavlja teorijsku zagonetku
praktično nerešivu –
smisao

Ja
i nužnost sive autobuske stanice
u čekanju
Rešavam ukrštene reči
u jevtinim novinama

Palim još jednu cigaretu omađijana
praznog pogleda
iznenadni zastoj u prometu svesti –
sedim i gledam nešto iza zida
netremice
Kraj mene kašljuca
čovek purpurnog nosa
’’Hmmghm…
38 vodoravno je Ararat…’’
Da li se to njegov smejuljak nadima?
Na mojim usnama molekuli
dehidriranog vazduha…

Mala žena koja živi u razglasnoj kutiji
upravo se probudila
šušteći –
’’Poštovani putnici…’’
posvađana sa akustikom

u trenutku
misao
da je prolaznost blagoslov
za onoga koji čeka
a onda da je i to relativno
I kako je jadna ta ograničenost metafore
ili onoga koji njome nišani i puca
I kako je uopšte
nepodnošljivo
to čekanje u vakuumu nedoumice
da li odlazim ili se vraćam
i nedostatak nade i uzbuđenja
koji paradoksalno popunjava prazninu
i da sam sad u filmu
možda bih njoj-sebi zavidela

I kako su svi dobri filmovi lažni
Odglumi usamljenost odglumi
sve te paralelne svetove
samodovoljne kadrove
slow motion-e
vrh cigarete koji dogoreva
u suicidnom momentu
dok ti se utroba para od
lepote?
I misao na misao na misao
onda na sve njih jedna teška –
o kukavičluku

Ja čekam da odem
ili da se vratim
On
možda i čeka odgovor
U redu
pre nego što ustanem napisaću
Ararat
?

(C) Nataša D. bluebricksky

Оставите одговор

Your email address will not be published.