OLOVNI VOJNICI – Jelena Simonović

Loading

OLOVNI VOJNICI – Jelena SimonovićPročitano: 528
Postavljeno – 06. April 2006. g. @ 18:46:51 CEST
Nikta napisao-la

OLOVNI VOJNICI

Hodali smo skupa, po kiši
I negde se, slučajno, mimoišli
Sluđeni, pod nebom smo pokisli
U svet neki novi otišli..

Ne sluteći na dobro,
Smeškajući se kobno..
Vir nas je dubok uvuk’o,
I glas tvrd, promuk’o..

Upozorenja il’ pretnje se razlile,
Suze su obraze zalile..
Sami.. Grad opako dalek!
Nad Dunavom kruži galeb.

Krilima nebo sakriva,
A zima hladna ne jenjava.
Zatrpala nas snežna mećava,
Tugovanja i zakopana sećanja..

Gde u to doba da se otisneš?
Kuda da kreneš i ostaneš?
Kad biseri nisu biseri –
To oko vrata zveckaju ekseri,

Da nas prikuju,
Negde zakuju..
Kad istina malo vredi,
Hajde, taj račun svedi..

Šta si? Ko si? U ovo doba..
Još jedan korak do groba..
Hodam po tankoj žici,
Dok sivi, olovni vojnici

Na drvenom postolju
Mole se Gospodu,
»Ne, ne sme se sada predati!
Znamo mi! Još treba živeti!«

(C) Jelena Simonović – Nikta


Оставите одговор

Your email address will not be published.