POSLEDNJA KAP MRTVOG MORA – Saša Mandić

Loading

POSLEDNJA KAP MRTVOG MORA – Saša Mandić 2006-07-15 23:07:22
Postavio: ljuba-trebotin – Pročitano: 1101

POSLEDNJA KAP MRTVOG MORA

Dok šetam nebom ne vidim trag
Maske bez oblika nemaju sjaj
I svaki sunčev zrak na mojoj koži mi je drag
Ali smračilo se i ja predvidjam klasičan kraj

Dokle ćeš graditi laži od stakla na granici stojiš
U mojim očima izgubljena jutra brojiš, ne traziš osmeh
Vidiš samo tugu, samo slabost i plač i počinješ da se bojiš
Zeliš da me ubiješ ali znaš, ubiti boljeg od sebe je greh

Kao gospodar nesvesti krojiš moje lice
Kao bezvredni prosjak koji traži ljubav koja mu ne pripada
Kao loš slikar od mene praviš nemarne skice
Kao orao koji dok mu se u očima topi nebo
U dubine zemaljske propada

Znam za tebe ulice ne postoje više
U mirnoj večeri puteva nema tvojih
A napolju oluja moja osećanja briše
I sneg sramote zatrpa tragove koraka mojih

I doći će opet proleće ali ja ću živeti u tvojoj zimi
i donositi na tvoje lice osmeh koji govori više od reči…

(C) Saša Mandić

Оставите одговор

Your email address will not be published.