Postavio ljuba-trebotin. Pročitano: 534
POSLEDNJI TRAG – Zlatko Knežević 2007-06-09 19:15:08
POSLEDNJI TRAG
Ona k’o
magla iščeze bez traga i glasa.
Zvuk telefona čekam
da tišinu preseče
i samo zavesa
sablasno k’o duh talasa
dok hladnim okovima
steže me veče.
Uz jak prasak
šaka stakla na pod pade
i zamalo mi srce ne
prsnu tad od bola
jer trag na staklu od
karmina nestade.
Telefon gluv onemeo
ćuti skamenjeno.
Čak ni da malo
zazvoni i tako se našali.
Da bar na tren
razgali srce mi ranjeno
i u dušu
mi ulije bar tračak nade mali.
Zvono na vratima na
prečac me prenu
i kao opečen tad
skočih da vidim ko je.
Ugledavši
pisamce, suza mi iz oka krenu
„Ne traži
me, odlazim za uvek, milo moje“
Na polju se začu jak
zvuk automobila,
kako uz
škripu guma nestaje u daljini.
Njena kratka poruka
mi je srce zaledila
dok obrisi njeni se
stopiše na mesečini.
(C) Zlatko Knežević
Ona k’o
magla iščeze bez traga i glasa.
Zvuk telefona čekam
da tišinu preseče
i samo zavesa
sablasno k’o duh talasa
dok hladnim okovima
steže me veče.
Njena čaša mi iz ruke skliznu sa stola.
Uz jak prasak
šaka stakla na pod pade
i zamalo mi srce ne
prsnu tad od bola
jer trag na staklu od
karmina nestade.
Telefon gluv onemeo
ćuti skamenjeno.
Čak ni da malo
zazvoni i tako se našali.
Da bar na tren
razgali srce mi ranjeno
i u dušu
mi ulije bar tračak nade mali.
Zvono na vratima na
prečac me prenu
i kao opečen tad
skočih da vidim ko je.
Ugledavši
pisamce, suza mi iz oka krenu
„Ne traži
me, odlazim za uvek, milo moje“
Na polju se začu jak
zvuk automobila,
kako uz
škripu guma nestaje u daljini.
Njena kratka poruka
mi je srce zaledila
dok obrisi njeni se
stopiše na mesečini.
(C) Zlatko Knežević
