SLABOST – Vesna Mladenović

Loading

Postavio ljuba-trebotin. Procitano  609
SLABOST – Vesna Mladenović 2006-12-17 12:35:52

SLABOST

Ne čekam te,
niti mi je žao što nisi tu.
Plačni glas i sitare zvuk,
kao neizatkani pamuk,
lagano spuštaju komad
crvenog neba
i zelene prerijske kose,
meni, na ispružene ruke.
Ne čekam te…
Gledam.

Na dlanu,
u blizini bele šatre,
s’ nebom u sebi i dairem u ruci,
ona pleše trbuhom,
jako blizu prkosne vatre.

Stopala u žaru, plamte.
Divljom trkom konja,
prašina se diže.
Kao duh čarobne lampe,
nestašno džikljajući
u teške skute svile,
gležnjeve joj liže.

Na vretenu,
(i tvoj pogled, mačjih zenica, počiva);
od sitarinih struna
i  glasa harpuna
(koj’ u struku lomi i čara
mameć’ oči sebi,
ko zrnevlje nara);
predju prede crna griva,
starčevim prstima..
Tebi.
Do jutra.

Kad nemah hrabrosti da izustim,
ili bar, suzu pustim.
Sad ne čekam.
Punim ubruse,
kapima, sputanim, pustim.
Do cilja, jadnice,
iluzijom poterane,
ne stigoše.
Već, kroz nozdrve,
izgubljeno potekoše…
Ja igram.

(C) Vesna Mladenović

 

Оставите одговор

Your email address will not be published.