DAMAMA SREĆAN 8 MART – ONA – Miloš Sepecanović

Loading

DAMAMA SREĆAN 8 MART – ONA – Miloš Sepecanović – Pročitano: 2405
Postavljeno – 08. March 2006. g. @ 17:12:18 CET
losmi napisao-la

ONA

Kao mrtvac ulicama hodim,
osvetljenim jedino belinom snega,
koji moje lice već suzama ukvašeno kvasi.
Zasto me niko ne razume,
jedino je što mi se po glavi vrzma,
gde utehu da nadjem.

Vodi me dobro poznat miris
već ostarele lamperije,
neudobne stolice u samom ćosku,
neispražnjene pepeljare
i hladnog belog vina
pomešanog sa sodom.

Ona je uvek tu,
ona ne odlazi, ne svadja se,
samo ćuti i uvek me pozorno sluša.
Ona mi utehu pruža,
ona je sklonište moje,
uveseljava me i smiruje.

U njen pepelom
umrljan karirani omotač,
utkane su duše onih kojima,
utehu pruža.
U progorelom etisonu,
priče o okončanim ljubavima,
odzvanjaju.

Delići razbijene čaše,
kao delići raspuklog srca,
povremeno zasijaju
i sete me na prošlost.
U polu praznim čašama
kao da su njene oči,
koje neprestano gledaju,
i sažaljevaju.

Svojim rukama
u obliku sivog gustog dima,
me dodiruje i miluje po obrazu,
a njeno srce smo svi mi,
koji joj se uvek vraćamo
i koje ona oberucke prihvata.

Ona je neobjašnjiva,
ali je stvarna,
postoji i nikada neće nestati.

Dok god,
njeno srce kuca,
ona je tu…

(C) Miloš Sepecanović

Оставите одговор

Your email address will not be published.