Љубодраг Обрадовић

МОЛИТВА Сред Србије мртве главе саде, међ божуре ко што су и прије; глог најежен, зора посечена, Вилин Коњиц храмље у опанку. Њиву плоде чемером и сузом, чемериком и ране видају; порушише гробове ђедова, Светом Пољу сад срце чупају. Велика једна сеоба страшна, увек на ивици паклене провалије; тамо где хрле боље бити неће, последњи …

Nastaviti čitanje

Љубодраг Обрадовић чита песму на програму РАСПЕТО КОСОВО КОСОВО И МЕТОХИЈА Низ Косово поље звоне звона! Уз Метохију, ко уз кичму, клизи језа. Односе нам из срца спокој векова, на прошлост пада челична реза. На свест и савест пуштају дим, тешку маглу да радост позобе. И као да они немају ништа са тим, историју нам …

Nastaviti čitanje

OGNJIŠTE Crne ale razjapile usta, međ’ vlastelom zlobu posejaše, da ravnica sad postane pusta, da poruše svetinje nam naše. Sad odlazim, mada nisam hteo, teraju me sa svetog ognjišta, otimaju deo mi po deo, da od mene ne ostane ništa. Teraju me protiv moje volje, podlo laju iza mojih leđa, pa me lažu da će …

Nastaviti čitanje

КНЕЗУ ЛАЗАРУ Међу нама нека вечита стрепња неспокој и јад После тебе све је постало претња све се претворило у несносан пад Чувамо од заборава твоје златне речи уклесане ко икону на зиду и док лаж непрестано пред нама јечи твоје име попут истине заблиста на Светом Виду Много је тешких година за нама силна …

Nastaviti čitanje

Пред спомеником погинулим саборцима 1999. Пролеће је месец Мај,  руже процветале, трава озеленела као непрегледни тепих. Стојим испред споменика погинулим саборцима, који су за слободу пали сви на истом месту. Осећам тугу и бол, не желим да их будим јер не желим да их боле стари ратни дани који су их одвели у вечити сан. …

Nastaviti čitanje

УКУС СЛОБОДЕ Колико смо само пута чули сви ми, човек не зна шта има, док то не изгуби. Да ли смо сада сви ми не вољом својом остали, без тог нечег, без чега готово да немогуће живети је, ни пуним плућима дисати, нити се као дете искрено радовати! Тренутке слободе и сигурности брзином светлости заменише …

Nastaviti čitanje

ВИДОВДАНСКИ ЗАВЕТ Браћо моја Српски витезови На Косову што сте живот дали Божур цвеће по Косову равном Крвљу вашом у црвено цвали. Од Лазара до данашњег дана Српска душа о Косову пева Нисте залуд своје главе дали Цело српство о Косову снева. Метохијом здравица се пије Манастирска звона Косовом се чују Све док вода низ …

Nastaviti čitanje

Од Видовдана до Видовдана На Видовдан затамни се небо Равно поље натопи се крвљу Крв потече Лабом и Ситницом Па се разли васцелом Србијом. Из те таме једна звезда сину Са земаљског у небеско царство Из крви се црвен божур вину И Србији путоказ означи. Да не гледа испред себе силу Већ да брани иза …

Nastaviti čitanje