ЖИВОТ ТЕЧЕ
Опет је јесен и прохладно вече,
Ти хладне руке у мојима грејеш,
Листаш године моравских ветрова,
И уместо нежности, кисело се смејеш.
Лагано своја сећања будиш
Да би у њима пронашла траг,
Који су ветрови судбине тебе,
Довели мени у овај град.
Под небом где звезде много мање сјаје
И дан узмиче од ноћне тмине,
Године јуре, ми их не стижемо,
Све нас брже вуку до голе истине.