PISMO – Marija Kristivojević

Loading

PISMO – Marija Kristivojević – Pročitano: 678
Postavljeno – 15. February 2006. g. @ 14:12:43 CET

PISMO

Od jednog čoveka iz daljine,
kome čak ni ne znam ime,
stiže mi pismo ove zime.

Piše mi da se uskoro vraća,
da je on onaj što mi u snove svraća
i da će me spasiti od svih nedaća.

Čudno pismo veliku nadu budi,
da ipak postoje neki dobri ljudi,
i da iznenada vraćaju mir u naš život ludi.

Pitam se šta li mi sprema,
da to ipak nije neka opsena?
Mnogo puta sam do sad bila prevarena.

Al’ i nad “mnogo” postoji previše,
možda se krila sreće nadamnom saviše
i pred svetlosti, mračni demoni skriše.

Taj čovek živi u pećini pustoj,
i sam je na ovom svetu velikom.
On i ne želi nikakvo društvo,
već moje ime doziva svakim uzdahom.

Taj se čovek prošlog vremena seća,
kada je vladala tuga i carstvo tame,
ali sada je tama još veća,
a sunčev vitez mora opet
da se bori da novi dan svane.

U takvom vremenu,
čudnom i stranom,
on i ja smo zajedno bili
na bojnom polju
i borili smo se,
ne toliko mačevima,
koliko voljom,
da onima što slede,
stvorimo budućnost bolju.

Zato me taj stari vitez zove,
da se svega setim
i prihvatim kob svoju,
da pokrenemo ratove nove
i opet poginemo na bojnom polju.

(C) Marija Kristivojević

Оставите одговор

Your email address will not be published.