JEDNA MAČKA – Ljubodrag Obradović

Loading

Postavio ljuba-trebotin. Procitano  743

JEDNA MAČKA – Ljubodrag Obradović 2006-12-04 20:03:38

JEDNA MAČKA

Jedna mačka, crna,
naspram neba,
grize mesec.

Veče, zvrji tišina,
urlicima mašte.
Šetnje po zemlji,
reči beže,
misli na toplim
željama počivaju.

Zagrljeni, koračamo
peskovitim obalama
i udišemo mirise,
topola, breza i zatalasanih vrba.
Ja i ti, glasnici budućega,
ja i ti vlasnici vrućega,
ja i ti u buri maštanja
i isčekivanja mogućeg,
ja i ti, u prolazu travnatim stazama,
a pesak nas bode po tabanima.

Kao da u večnost polazimo,
kad ništa ne osećam,
osim tvog tela,
što nabujalo,
košulju preti da pocepa.
Kao da ništa ne primećujem,
dok ruke drhte na hridima,
dveju jabuka,
što svetle ko dva meseca
iz prostrane pustinje
tvog tela osutog
zvezdama strasti.

Sad ćemo, ljubavnice moja,
srasti u jedno biće,
sad ćemo povrljati travu,
mesec da gleda.
Sad ćemo, saznati kako to zora sviće,
dan kako se radja,
sad ćemo, saznati smisao postojanja.

Sad ćemo, košulju kad ti iscepam
i dojke iznesem oluji pred nalet,
sad ćemo, u kočiju strasti uskočiti
i u jednu reku, oba potoka želja pretočiti,
sad ćemo, hrabro poteći, grleći se,
u talase, u rajsku sreću…

Jedna mačka,
crna,
naspram neba,
grize mesec.

(C) Ljubodrag Obradović

Оставите одговор

Your email address will not be published.