LJUBAV I KOSMOS – Ljubodrag Obradović

Loading

LJUBAV I KOSMOS – Ljubodrag Obradović – Pročitano 446
Postavljeno – 05. February 2006. g. @ 14:39:06 CET
Ljuba

ЉУБАВ И КОСМОС

Ноћ. Златни звезда зрак.
Месец се купа у реци.
Сјај. Ово и није мрак.
Слободно водо теци.

Врба, надвила се над главом.
На мосту светова стојим сам.
Поглед у небо, звезда дом,
поглед у космос, кроз сан.

Очи затворене, а гледам,
мозак активан, скита.
Зашто ми љубав неда,
та девојка честита?

Ха, честита? Већ је то жена.
Простран је космос, простран.
Велики је избор љубавника.
Са сваким, само сам ја странац.

Случајни гост њеног срца.
Простран је космос, бескрајан.
Велика је бол кад душа грца,
али заклињем се, бићу истрајан.

Али зашто? Шта то њу краси?
Метеор блесну нагло,
сјајно. Нагло се и угаси.
О, на очи, навучена магло.

Ноћ. Златни звезда зрак.
Месец се купа у реци.
Сјај. Нестао је ноћас мрак.
Водо без мене у свет теци.

© Љубодраг Обрадовић 2005 

Оставите одговор

Your email address will not be published.