ŠTA BI HTELA JOŠ – Ljubodrag Obradović

ŠTA BI HTELA JOŠ

Eho govora odzvanja,
mašta tvojim putanjama
miluje moju dušu,
živim u brigama,
okružen patnjama
i šta, šta bi htela još?

Moju krv ?
Rasuo sam odavno !
Moje telo ?
Uzela si !
Moju maštu ?
Popila si !
I šta, šta bi htela još ?
Da ti ližem stope ?
Lizao sam !
Da te nosim na dlanu ?
U srcu sam te nosio !
Da budem veran ?
Jesam !
Pa šta, šta bi htela još ?

O bedo moja,
u kožu,
u ćelije,
što si mi se uvukla
i tu, na dohvatu želja,
svlačiš se stalno,
svakoga dana,
svakoga trena,
već godinama,
a ni dan danas
se nisi svukla.
Šta bi htela još ?

Eho govora odzvanja,
krik ćutanja me muči.
Živim tu,
u carstvu moranja,
okružen ljudima,
okružen tamom,
živim od sećanja
i maštanja
i šta, šta bi htela još ?

Šta bi htela,
kad nema ostaješ,
na sve od silnih strela,
koje ti spokoj bodu ?
Šta bi htela,
kad se ne javljaš
već danima ?
Možda bolju ponudu,
možda kraj ?
Šta bi htela,
slobodno reci,
ostvariću ti želju !
Zar ti nisam,
stotinu puta govorio,
da mi probleme preneseš,
rešiću ih po svaku cenu !

Ako te drugi mladić zanima,
reci !
Ako ti više nudi,
lepšu budućnost,
bolji život,
šapni,
ja znam da se povučem !
Ali reci,
javi se,
ćutanje me nervira.

Bar da znam,
na čemu sam,
pa da skočim u Savu
i okupan, osvežen,
pođem na drugu stranu,
daleko od tvojih staza !
Bar da znam,
na čemu sam,
pa da zaplovim u slavu,
nošen besom,
na moju prolaznost
i tvoju večnost.

Eho govora odzvanja,
mašta brojnim pitanjima
muči mozak,
živim u brigama,
okružen patnjama,
ali, zašto sam,
zašto sam to hteo ?

(C) Ljubodrag Obradović 2005