Postavio ljuba-trebotin. Pročitano: 727
VIDOVDANSKA ISPOVIJEST – Neven Milaković 2007-07-02 19:20:32
VIDOVDANSKA ISPOVIJEST
Vidovdan…sunce zeze nemilice kao da se sveti zbog nečega,
sjedim sam u kafani,nazdravljam sebi…a kome bi drugo,
mrtvima se ne nazdravlja nego za dusu moli,a živi ne slave,
kažu dosta im je svega, ispiću poslušno još jednu casu zuci
i sapnuti sebi u bradu: „Živio pokorni slugo.”
I kao sto obično biva kad covjek pozeli da se osami
i rane nezarasle zaraslim jezikom lize, banu odnekud neznanac
vidjen nebrojano puta,sjede bez pitanja kao da prkosi,
obori glavu a ruku dize, i dreknu krestavo kao da se ruga:
„Konobar…deder ovamo jedna ljuta!”
„Koji je dan danas?”, prozbori napokon ne udostojivši me
čak ni prezrivog pogleda, „Znate ,ja sam slikar,izlozbu spremam,
glava mi je briga prepuna, pa recite zaboga je li utorak ili sreda,
da nije možda petak,taj dan najviše mrzim,tada mi stize gomila racuna.”
„Budite bez brige”,prozborih tudjim glasom,„nije petak,nije ni četvrtak,
ni subota… nije ni Nedelja Sveta, nije gospodine ni ponedeljak,ni utorak…
oprostite ali nije ni srijeda.. Danas je naprosto Vidovdan,
dan kada su glave ka Nebu letjele kao divna mecava usred ljeta,
kada je plemstvo Raj zaposjelo,a zemlji ostao jad i bijeda”.
„Na danasnji dan su ljudi napokon shvatili zašto ih je Gospod stvorio
i zamislite prijatelju,ti ljudi Srbi bijahu,
danas se lucifer u najdublji bazdan pred njima skrio
i drhteci porazen njihovim izborom,zlobno se cerio vlastitom krahu.”
„Ooo…Pa ti si jedan od onih zaludjenih sto i dalje poraze slave”,
prosikta pakosno i odmahnu rukom kao da od sebe muve tjera,
„Takvi kao ti su nas dovde i doveli,proklete bundzije,uzavrele glave,
sve bih vas ja po kratkom postupku,ma ja bih te utuk’o kao kera!”
Najzad nam se oci susretose,spazih mu u zjeni onog iz bezdana,
i otkud na stolu,ne sjecam se vise,al’ mi se u ruci nadje pepeljara,
staklena kao njegov pogled,hladna kao dusa nedoklana,
zamahnuh srdito ,al’ u trenu stanuh:
„Zar da me nadmudri zmijurina stara?!”
„Ne boj se brate”,dosapnuh mu blago,a oci mu više ne bijahu drske,
„Danas ću dostojan Lazara biti,danas ću necastivog i ja poraziti,
ovo je dan kad ne smije kanuti ni kap krvi Srpske,
idi s’ mirom brate,a ju ću se moleci za dusu tvoju,za svoju dusu
moliti.”
(C) Neven Milaković – Likota
likota – 30. juni 2007. u 12.04 (registrovani član)
