Једног дана кад падне први снег

Једног дана кад падне први снег
Ја ћу бити једна пахуља.
Ти ћеш својим лепим дугим прстима.
Узети снег са гране магнолије и ставити га на длан.
И нећеш ни знати да сам ти ја на длану.
А та пахуља ће се истопити на рукама твојим.

И нека се истопи, пахуље не трају дуго.
Као што наша љубав беше кратка.
Једино што остаде то је тај траг у животу.
И тај траг се ника избрисати не може.
А пахуља та само ти једном у животу.
На твој длан падне.
И само је тада можеш држати у руци.
Само тада, само један трен.

А кад ти се пахуља та, на руци истопи.
Зазвонеће звона, Саборне цркве.
И сетићеш се мене, кад угледаш воштане свеће.
И плакати, плакати за мном.
А нико тада неће знати зашто сузе пусташ.
Само ти, само ти .
И пољубићеш свећу.
И молити се Богу за мене, као што се
Мољех и ја сво време за тебе.

Сузе твоје и сузе које рони свећа,
Стапаће се заједно у песку
И причаће причу из нашег живота.
Не испричану причу, не довршене речи.
Прекинуту, ни за шта, ни због чега.
Погледаћеш у небо и тражити исту пахуљу.
Ону која ти се истопила на руци.
А пахуља та само ти једном у животу.
На твој длан падне.
И само је тада можеш држати у руци.
Само тада, само један трен.

(C) Влада В.
Nastaviti čitanje

Раскршће

На раскршћу неког тајновитог пута, надвио се живот мој.
Покушавам да пронађем правац којим треба ићи.
И у тој жељи стојим на раскрсници овој цео живот свој.
Погледам увек сваки правац и као да ћу кренути, али ту остајем.
И стојим овде, годинама, неодлуèан и сав помућен.
Који правац је мој, а који ме води у понор.
И тако у бескрају, својих размишљања, ја стојим ту.
Стојим, старим и сваког дана све мање наде да кренем.
Можда ћу на овом раскршћу остати заувек .
Можда ме једном у свитање, када небо поцрвени,
Натера сила нека, да кренем.
Кренем правцем без повратка, у свитање црвеног дана.

(C) Влада В.
Nastaviti čitanje

Кад из сна

Кад из сна изађеш у јаву, онда се дешава чудо.
Сањао сам лепе снове и онда их доживео у јави.
Сањао сам њу, онако предивног питомог погледа
Сањао сам њену косу, меку као душа памука
Сањао сам њене очи, предивне како гледају у ме.
Сањао сам њене предивне руке како их додирујем,
Сањао сам њено анђеоско лице, како гледам у њега.
И њен осмех у мом сну беше осмех анђела.
И сан постаде јава, и све у јави постаде као у сну.
Nastaviti čitanje