Spale: Preuzimajući na sebe obavezu da sve nas uvedem u umetničko
stvaraloštvo Snežane Čkojić, posebno sa njenom poezijom, našao sam se
pred problemom, koji verujem da imaju svi tzv. promoteri, kritičari,
recenzenti umetnika koji tek treba da potvrde svoj kvalitet. Ovde pre
svega mislim na činjenicu da Snežana ima dve zbirke pesama iza sebe, da
joj je poezija objavljivana u većem broju književnih časopisa, da je
zastupljena u četiri zbornika, da iza sebe ima nekoliko solističkih
koncerata u Valjevu, Beogradu i Getenborgu. Ali, s obzirom da tek ima
25 godina i da joj pravo i puno umetničko stvaranje tek predstoji, te
da se o njenim umetničkim istupima još uvek nedovoljno i pomalo
stidljivo govori, dakle, najblaže rečeno, osećam se kao nekakav
proricalac sudbine, gatalac, gledač u kafu… (gledač u pasulj…
prim.urednika).

Istovremeno, kao čovek koji se na ovaj ili
onaj način bavi teorijom i kritikom umetnosti, pokušao sam da pronađem
nekakve merljive elemente koji će da potvrde moju slutnju da je Snežana
Čkojić pesnikinja čija poezija predstavlja dogadjaj u srpskom kulturnom
području.

Za neku socio-kulturnu činjenicu pretpostavlja se
da predstavlja događaj ukoliko po svom značaju prevazilazi uobičajeni
horizont očekivanja, ukoliko se naslućuju posledice njenog
pojavljivanja.

Ali pre nego odgovorim na ovo pitanje,
podsetiću se činjenice da je svaki pesnik deo jednog lanca pesnika pre
njega i kao takav moguće ga je kontekstualizovati. Odavno je, naime,
potvrđeno da je svako stvaralaštvo svojevrsni mimezis sa greškom,
uneobičavanje iskustava tradicije.

Na kojim iskustvim stvara
Snežana Čkojić? Koji se prepoznatljivi motivi kriju u njenim stihovima?
Koje teme se nameću u njenoj poeziji?

Najkraće rečeno,
Snežana Čkojić stvara na iskustvu savremene poezije, maglovito
prepoznate kao jednoj od naracija postmodernističke ideologije,
poetike, estetike i etike. U Snežaninoj poeziji postmodernistička
sumnja u postojanje subjekta, u postojanje refernta, u postojanje
totalne naracije, ostvaruje se u mitološkom i neomitološkom iznalaženju
dubinske, arhetipske strukture preuzimanja kodova u različitim
naracijama sadašnjeg trenutka, otvara čitav niz može se slobodno reći
egzistencijalnih, institucionalnih pa i metafizičkih pitanja:

Međutim, ni u ovoj kao niti u bilo koj drugoj svojoj pesmi, Snežana ne
daje odgovor. Ona postavlja pitanja i dozvoljava sasvim subjektivnu
konotaciju potencijalnog čitaoca.

Mogućnost iznalaženja
gotovo neograničenog broja kodova za tumačenje njenih stihova zapravo
je najveći kvalitet njene poezije. Kada ovo kažem, mislim na onaj
proces unormljavanja, naturalizacije stihova i pronalaženje njihove
referencijalne vrednosti koju svaki čitalac poduzima. Iskustvo
izvanumetničkog referenta u Snežaninoj poeziji se raspada, razlaže,
raščlanjava u tolikoj meri da prelazi u irealno. Istovremeno, njeni
stihovi nisu ni svojevrsno modernističko izbegavanje tzv realnosti i
svodjenje na igru rečima. Kao što sam rekao, njena realnost krije se u
mitologiji i iskustvima radjanja, iskustvu početka, nevinosti i
gubljenja nevinosti:

POETSKA TIŠINA

Najstarijoj pesmi
se ne može razumeti jezik.
Ne spoznaje se između uglova
na policama i nije za pevanje…

Ona je mučiteljica lažnog za čula!
A laž eliksir bučnih. Pramenovi navučeni na kožu tla
su isuviše prijatni
da bi se hteli strgnuti…
Usta obdarena ćutnjom nemaju pokret
a da se ne zagrcnu u istini.
Crkva tu nije zid, ni četiri zida.
Svetac.
Slika.

Nasilno oprana površina
već bi izbledela…

Više nema stih
arija što su je stari znali
o vasioni u pokretu etera.
(Sada je iluzija ponosnih)
TO JE ODVAJANJE TELA!
Kao najviši zakon pesnika
o kreativnoj slobodi
udahnuta je jedino
u petskoj tišini sna.

(C) Snežana Čkojić,
Valjevo 2008
www.geocities.com/snezana_ckojic

Snežana Čkojić,

Rođena 3. aprila 1984. godine, u Valjevu.
Dipolomirala na Višoj Ekonomskoj školi,
odsek informacione tehnologije, smer Elektronsko poslovanje.

Objavila zbirku pesama “Duša hodi kroz vetar”,
Valjevo, 2007.

Pored poezije veliki je ljubitelj opere, i vanredni učenik Muzičke škole.
Živi i radi u Valjevu.

Радове слати на адресу:
КУЛТУРНО ПРОСВЕТНА ЗАЈЕДНИЦА АЛЕКСАНДРОВАЦ
(за конкурс)
Ул. 29. Новембар ББ, П.Ф. 16, 37230 Александровац Жупски)

Организатор стиче право објављивања радова у ЗБОРНИКУ, који ће се штампати поводом ове манифестације.
Све информације на телефон 037 751 139.

ПУТОВАЊЕ

На раскршћу стојим
осунчана

Твоје десно уво
у процепу црне завесе
промаче А око прозорљиво
спази ме из далека

Наше трагове
лепотом дана посипам
од које душа страда
сјајна, мирисава

На дланове
голубови слећу
игру сенки вечерају

Љиљана Милосављевић

S poštovanjem,

Ljuba, Djurdja i Spale

Колачар и водитељ књижевне вечери, која је уследила после сечења
славског колача, била је Светлана Ђурђевић, а њен специјални гост на
слави била је Богданка Ракић, песникаиња са сајта ПОЕЗИЈАСЦГ.
Погледајте детаље, прочитајте по неку песму и писану реч која је на
слави изговорена и уживајте…

ДЕЛИРИЈУМ

Ноћас сам сањао
слонове розе
и неке нове
животне позе,
мислилац био
па ко црв гмиз’о
ракију пио
па чашу лиз’о… Ноћас сам сањао
мишеве беле
и неке змије
ружне дебеле
за шанком ја сам
песник био
под шанком онда
из флаше пио

Ноћас сам сањао
мишеве слепе
за мене хтели
да се лепе
стајао храбро
псовао владу
а она склона
као ја, паду

Ноћас сам имао
блистави ум
док нисам пао
у делиријум.

Зоран Христов

       

Jutro na vrhu noći

Drhtim
u naručju neba,
ja-bodljikava zvezda
preobražena u
morsku penu. Gladna
tvog pogleda,
tvojih ruku, glasa,
ne mogu
sakriti
lavu u očima.

I dok se jutro
u meni radja,
naoružana
cvetom talasa,
čekam tvoju reč
da odbranim nežnost.

(C) Bogdanka Rakić

I S T I N A

Dok tiho, nečujno veje prvi sneg,
i pahulje nežne padaju na moje lice,
sa uzdahom se sećam tog prvog sastanka,
u zabačenom kutku jedne mračne ulice. I tada je bilo veče i padao sneg,
a mi pripijeni jedno uz drugo…
Skriveni u mraku od sveta,
ljubili smo se pod snežnim nebom dugo.

Ti si me geledao nežno, iskreno, željno,
a ja upijala taj pogled u sebe…
Duboko te u srce svoje uvukla,
i poželela da sam uvek kraj tebe.

Sada kraj druge drage spavaš,
a ja ti dolazim kradom u snove.
A kada se probudiš, na javi,
odmah se setiš ljubavi moje.

Poželiš tada da sam kraj tebe,
okreneš glavu, ali je ona tu.
Uzdahneš i opet sklopiš oči,
da ti bar još malo budem u snu.

Prolaze dani, odlazi mladost,
lagano, tiho, kao sneg one noći
A ti još uvek misliš na mene,
jer ljubav ta nikada neće proći.

(C) Lidija S. Rakić

SO

Bogati hrabri ljubimac dana
nožem od soli zaustavlja reku.
More u kome hoće da me traži laž je.
On ne zna, ali znam ja. I osećam…
Sve bliža sam kopnu
i čoveku što na obali čeka,
u torbu pored hleba da me stavi.

(C) Gordana Simeunović

REKA


Iz oka potekla je
skrivenog u tami
pre jutra i sunca
izvora pre kraja
teče vremenom
rađa smiraj
dana. Tok svoj neprekidan
obavija oko mog tela
svilene niti sećanja
čaura bube krije
krila leptira
cvet bacaju u senku.

Reka
potekla pre buđenja
oka u tami
širi svoje tokove
u krugu ŽIVOTA!

(C) Branka Zeng

PESMA MESECA MAJA 2009. godine

O KOLIKO MOŽE

O, koliko može, mnogo tuge,
da stane, samo u jedno
malo uplašeno, srce ljudsko…
O, kako su nesnene noći duge
i svako jutro, sivo i bijedno…
Nekad je čovjeku i živjeti mrsko… Evo, nikako da suncem svane,
a tolike su godine prošle
otkako je pao preteški mrak,
provlačim se kroz sumorne dane,
sanjam trenutke još nedošle
i dušom lovim, svjetlosti zrak…

Pokušavam da odgonetnem,
tajnu, kako li se otvaraju,
prošlošću zakovani prozori,
da glavu naprijed okrenem,
da oči, u nadi ne skapaju
da će se pojaviti, obasjani obzori.

Pokušavam da zamislim,
ruže rascvale, žute i crvene,
mirišem ih, kao za ritualne seanse,
a one mirišu, mirisom kamenim
i sve su jednom bojom obojene…
Sivom! Samo se razlikuju nijanse…

Sanjam da se igram, kao dijete,
po livadama mekim, nekošenim,
u vijence stavljam poljsko cvijeće…
I opet teški oblaci zaprijete,
očima mojim, tugom orošenim…
I opet sve vidim, kroz zjenice pseće.

Zatvaram oči da vidim,
nestašnog dječaka, malog Žutog,
kako je veseo i ne zna šta ga čeka…
Djetinjstvo nestade, kao cigarete dim,
nastade borba, život kao vrtlog…
Život je čudna, igra neka…

(C) Miro Beribaka

01. avgusta 2009. godine u Krčedinu, u Domu porodice Jakšić, Cara
Dušana 64, održano je treće veče LIKOVNE I PESNIČKE KOLONIJE *KRČEDIN
2009* čije je izumitelj Miodrag Mića Jakšić. Izvedeni program je
kvalitetom i raznovrsnošću, oduševio brojnu publiku, a i same učesnike
kolonije.

Posebno interesovanje kod publike je izazvala
promocija časopisa *PUTEVI KULTERE* u izdanju Kulturnog centra Kruševac
koje su publici predstavili Jelana Protić-Petronijević – urednica
časopisa, Ljubodrag Obradović – direktor KCK, Nebojša Lapčević –
tehnički sekretar galerije Milića od Mačve i Spasoje Ž. Milovanović
-urednik KPZ Kruševac

Zapažen nastup ove treće večeri imali su
i članovi sajta POEZIJASCG: Sanja Petrović, Gordana Knežević, Ljubodrag
Obradović, Spasoje Ž. Milovanović i naravno domaćin Miodrag Mića
Jakšić. Pogledajte atmosveru sa susreta, pročitajte detalje o koliniji
i uživajte!

Program je vodio (pored prelepe beogradske glumice) i domaćin Mića Jakšić

 

Jelena, Ljuba i Neboša – Promocija časopisa KCK *PUTEVI KULTURE*

Nebojša Lapčević čita svoju poeziju

Jelena Protić čita svoju poeziju

Ljuba govori na početku promocije PUTEVA KULTURE

Nebojša Lapčević

Spale govori o Mаranbou.

Ljuba Obradović čita svoju pesmu KORNJAČA, objavljenu
u časopisu PUTEVI KULTURE br 12

Ceo program je vodio voditeljski par Miodrag Jakšić i poznata beogradska
glumica Svetlana Sretenović

ПУТЕВИ КУЛТУРЕ У КРЧЕДИНУ

 

Лепа
је прилика говорити о ПУТЕВИМА КУЛТУРЕ У Крчедину, на овако романтичном
месту, усред лета, пред свима вама. Посебан поздрав за домаћине, за
Мићу Јакшића који је већ ходао ПУТЕВИМА КУЛТУРЕ и поклонио нам ово
време вечерас у његовом дворишту. То је још један доказ да култура не
тражи под обавезно уштогљену публику и затворене званичне просторе,
напротив, увек треба ићи на неку нову форму, експеримент, јер смо сви
презасићени уобичајних шаблона књижевних вечери и промоција. Ово се
зове живљење културе, прожимање културе са свакодневним животом, то су
искораци и начини да се култура и уметност разvijajuУ ненаметљиво и
једноставно. А права уметносгје увек савршено једноставна.

Једноставна
је и наша намера да ПУТЕВЕ КУЛТУРЕ започнемо, тамо у у јануару 2003,
када се појавио први број. И стигосмо, ево до 12. и 13. који се увелико
припрема. Било је промена, од тамно-плавих корица прешли смо на нека
друга решења, да би у последња два броја представљали по једног
ликовног уметника на корицама уз пратеће прилоге у часопису.Да кажемо
да је часопис настао из потребе да се сачува бар део програма, оних
најзначајнијих који прођу кроз КЦК, уз то аутори, гости и сарадници КЦК
дају своје нове, необјављене радове. Правила нису строга па се у
часопису може наћи све што је актуелно и значајно за српску културу и
што није било објављено у штампаним медијима.

Искристалисале
су се рубрике: ЕСЕЈИ, РАЗГОВОРИ, ПОЕЗИЈА, ХУМОР И САТИРА,
ПРОЗА-ПУТОПИСИ, ПОЗОРИШТЕ, ИЗЛОЖБЕ, МУЗИКА, ФИЛОСОФИЈА, БАШТИНА, ФИЛМ,
ДЕЧИЈИ КУТАК. У 12. броју који има преко 300 страна у овим рубрикама
заступљено је око 70 аутора, све прилоге препоручујемо, јер има за
свачији укус понешто.Од неких крушевачких тема које су и универзалне у
исто време, уместо уводника су се нашли прилози о Легату Милића од
Мачве који постоји у Крушевцу под покровитељством КЦК као јединствен
изложбени простор.

Рубрика
РАЗГОВОРИ је врло занимљива а посебно издвајамо сусрет и сведочанство
Комнена Бећировића, нашег књижевника који живи у Паризу са оцем
Јустином Поповићем. Ту су још разговори са песникињом Зорицом Арсић
Мандарић, са Савом Шароњићем који је успешни сликар у Паризу, са
хумористом Карлом Минићем, са песником Радоманом Кањевцем.

Рубрика
ЕСЕЈИ има 9 прилога и то из лингвистике, затим о добитници Нобелове
награде Дорис Лесинг, о стручњаку за дечију књижевност Воји
Марјановићу, помињем само неке …

Рубрика
ПОЕЗИЈА окупља 25 песника. Почиње са 2 хаику групе из Новог Сада, ПХД и
Женском хаику групом …. Сања Петровић, Дивна Бијелић … Објавили смо
двоје песника из дијаспоре, о томе више од Љубе Обрадовића.

Наш
домаћин, Миодраг Јакшић објавио је песме за одрасле у овом броју. Имамо
и песнике са Косова, а међу њима и Милоја Дончића, добитника
Аполинерове и Лоркине награде, као и угледну песникињу Даринку Вучинић
…

Препоручујем
и ПРОЗУ у којој преовладава фантастика и младе ауторке Тања Милутиновић
и Весна Перић, али и ПУТОПИСЕ из Турске и Шведске аутора Љубише
Васиљевића и Снежане Милојевић.

У
рубрици ПОЗОРИШТЕ, Спасоје Ж. Миловановић пише о неправедно
запостављеном дpaмском писцу Војиславу М.Јовановићу Марамбоу, што је и
његов магистарски рад.

Тешко је направити краћи избор и запоставити неке ауторе, ово је само наговештај онога што нуде ПУТЕВИ КУЛТУРЕ у 12. броју.

Поменућу
још и рубрику ХУМОР И САТИРА у којој се нашло пет аутора који пичу
афоризме и приче, а посебно наглашавам Александра Чотрића који је
представљен и једном и другом књиж.формом, а иначе често путује
ПУТЕВИМА КУЛТУРЕ. Уз остале рубрике о којима нисмо сад говорили ту су и
биографије аутора овог броја. Ауторка чије радове налазимо на корицама
и на поглављима је млада акад.вајарка Марија Стојадиновић.

У
13. броју који се увелико припрема, имаћемо неколико екслузивних тема
као што је позната руска ауторка Људмила Разумовска, затим прилози са
манифестације ВИДОВДАН 09, песник Драган Јовановић-Данилов, путопис из
Дракулиног родног краја, прича о диносаурусу, текст о фрули из
етномузикологије, Фестивал хумора и сатире ЗЛАТНА КАЦИГА …

Јелена Протић-Петронијевић

 

Gordana Knežević – pobednik takmičenja za PESMU 2008. godine
na sajtu POEZIJASCG

Sanja Petrović

Spale recituje domaćinsku.

Specijalni gost iz Španije Alberto Garcia Teresa – Prvo pesma na španskom…

…da bi zatim čuli prevod na Srpski…

… i domaćin Mića Jakšić je čitao Garsijine pesme na Srpskom

 

ДОБРО ДОШЛИ НА ЛИКОВНУ И ПЕСНИЧКУ КОЛОНИЈУ *КРЧЕДИН 2009*

Није ми требало пуно, да мами Љубици и тати Зорану обајасним шта је
уметничка колонија и да желим да је организујем баш у њиховој кући.
Знали су они то и пре моје прве, дуго смишљане и снебивајуће, реченице.
Родитељи ми, чини ми се, што ме баш увек и невесели, потпуно осећају и
знају шта имам у глави и шта желим да им саопштим. Живели смо тако свих
ових овоземаљских година и као породица и као фамилија, саборно,
уметнички, па је организација једне, од старта, међународне уметничке
колоније за сваког од нас био лични изазов и својеврсни покушај да се
према себи искажемо још јасније. Искреније, до краја.

Зоран и Љубица Јакшић – њихов дом и срце су отворени за све учеснике
ликовно-песничке колоније *КРЧЕДИН 09*

Година 2008. била је благодарна за нашу Ликовну и песничку колонију у
Крчедину. Покренули смо је и били примерног владања, пристојних
уметничких домета, и за савремени свет прилично добро маркетиншки
покривени. Држали смо се наше националне, добре и дивне, приче, јер ми
јесмо, па јесмо Срби, утемељени у исконској уметности, и са огромнаом
жељом и раширених руку за пријем нових уметничких утицаја других
култура и нација, који су нам као саучесници на ОВОЈ планети природни
ослонци и савезници. Тако и беше, имали смо пуно гостију са разних
страна. У неким анкетама смо проглашени и за културни догађај године у
Срему.

Хокеј није спорт који пратим са посебним уживањем и
редовно. Признајем да није ни међу десет мојих омиљених спортова. Пре
ће бити да ме занима више као феномен. Нешто као визуелни . . спој
високо изражајних ликовних елемената, истурених кацига и бљештавих
дресова и штитника, те снаге и брзине, као симбола спортских вредности.
Тако ме је у анализи овог спорта прилично лако придобио један момак
који је играо у НХЛ лиги, јединој хокејашкој лиги на свету која има
смисла, и који се зове Wayne Gretzky, Вејн Грецки. Оставио је трага у
мом размишљању и у мени као човеку, не због тога што је најбоље пикао
ону црну плочицу или зато што је савршено уз “бодичек” бацао противнике
у мартинелу игралишта и тиме изазивао овације у публици. Не, због игре
на леденој плочи, свакако не, и ако је би најбољи на свету, већ
вероватно и пре, као”филозоф” и стваралац у спортској индустрији који
је имао визију, коју сам пронашао у једној његовој реченици, *Мене не
занима где је пак сада, већ где ће бити за три секунде!*.

Најбоље у противничком голу, схавтио сам га одмах. Грецки је био
најбољи играч хокеја свих времена, а ова његова изречена филозофија је
у мени покренула, давних година, суштину и мог поимања света и начина
релизације идеја. Тако је било и са крчединском колонијом … Када сам
смислио прву колонију У Крчедину прошле године, већ сам гледао како ће
изгледати она која ће бити 2010, па и 2015. године. Ова која нам управо
долази ове, економски кризне и глобално поремећене 2009. године, јесте
тест према свима нама који смо идеолози, организатори, учесници, гости,
посматрачи, фанови, критичари или случај ни пролазници, претходне и
оволетње колоније, да ли смо вредни своје улоге у свему и како се
поставити према бренду-колонији која постаје већа од свих нас и
надвишује нас својим циљевима, тражећи да је и ми као јединке одано, и
само тако истински посвећено,следимо. Ја могу, тако осећам, да је
пратим. Одабрао сам од свих метропола светских, тај Крчедин као
станиште и тачку где ће свет бити могуће целивати добротом и
честитошћу. Може и свако од вас исто, ако бар један дан дође на
колонију и буде њен мали део.

Горан Јешић, момак који води
ову нашу општину, општину будућности по Ршапсга] times-и, коме сам,
недавно, рекао само једну реченицу о колонији, а он је реаговао као
Вејн Грецки и свесрдно је подржао, даје ми наду да ћемо победити и
одгојити крчединску колонију и ставити је у ред респектабилних
уметничких манифестација у нас.

Увели смо, од ове године, и
мајске програме за децу Крчедина који су се дружили са познатим
ствараоцима за децу, али и сами показали своје књижевно, музичко и
спортско умеће пред ТВ камерама. Сликари са наше крчединске колоније
“Крчедин 2009” били су ове године учесници колонија у Паризу, у
Француској, у Ловри у Мађарској, а чека их још Базјаш у Румунији, па
Крњево, Ртањ … Крчедин нас спаја и обогаћује! Ове године на колонији
имамо госте из 11 земаља, доделићемо титулу “Ја, Крчединац”, свим оним
драгим пријетељима који су светски признати ствараоци а део су наше
крчединске приче. Доделићемо и признање .Њака крчединска” у знак и
почаст те наше крчединске чаробне речи, која има планетарно значење.
Размишљам, овако … Да ако буде све како ваља и ако се филозофија
Вејна Грецког, у мом тумачењу, оствари, следеће 2010. године када ће се
Ликовна и песничака колонија у Крчедину одржавати у своје стнадардно
време око Светог Илије, ја ћу уживати на неком далеком острву, уз
коктеле, и бити срећан, што све у Крчедину тече лако и чисто, као ток
дунавски, широко као шор сремачки, и да програм уметнички плови као
шајка.

Ове године још увек сам ту, у Крчедину, на колонији,
од 30. јула до 2. августа, у нашој кући у Цара Душана 64, намеран да
вас све дочекам, изљубим и уживам са вама у програму који ће приредити
људи достојни највећих светских сцена и подијума уметничких. Користим
прилику да за овогодишњи програм и ред на колонији захвалим мом тиму,
Савету ове колоније, који је учино све да ово наше дружење у поносном
сремачком селу протекне у та четири дана у складу и реду. Њима се
захваљујем. Мама и тата су бесмртни, они су ван свих овоземаљских
познатих и признатих захвала, њима захвалност бљешти на небу. Ова
колонија је њихов поклон Пеђи и мени и доказ да су најбољи родитељи на
свету.

 

 

Миодраг Мића Јакшић, изумитељ ове колоније

 

Aleksandar Draganović

De si bre Goco?

Goca i Spale – haajde da se slikamo…

Nastup Gordane Knežević

Goca sa Mićom Jakšićem

Aforističari Bojan Ljubenović i Nenad Vučetić

Goran Ćeličanin u ulozi fotografa

Goran Ćeličanin na sceni

Bilo je izuzetnih nastupa pesnikinja…

I osvojenih priznanja – Gordana Vlajić i Mića Jakšić…

Goradana Vlajić prima nagradu *NJAKU*

Jakšić je dobio i prvu knjigu pesama i to u jednom primerku
– rad članova likovne kolonije

Srdjan Popović

Dve voditelke: Jelena PP promocije *PUTEVA KULTURE*

Luka Kurjački

Aleksandar Čotrić – poznati i priznati aforističar

PROČITAJTE CEO TEKST

 

У
уторак, 04.08.2009. године, у башти Клуба КЦК, одржана је заједничка
конференција за медије Културног центра Крушевац и КПЗ Крушевац на
којој је представљен програм КУЛТУРНОГ ЛЕТА 09 за месец август.
Погледајте детаље са конференције и презентирани програм.

Са конференције за штампу

Крушевљани ће и у АВГУСТУ 2009. године имати прилику да у оквиру ЛЕТА КУЛТУРЕ 2009
прате изузетно богат и садржајан програм, који су за њих
заједнички припремили Културни центар Крушевац и
Културно-просветна заједница Крушевац, а под покровитељством града
Крушевца.

Пажљиво проучите нашу понуду, изаберите шта Вам се допада
и посетите програме ЛЕТА КУЛТУРЕ 2009. у Крушевцу.


ПЛАКАТ ЛЕТА КУЛТУРЕ У КРУШЕВЦУ ЗА АВГУСТ 2009

Jasmina Milić – novi upravnik KPZ, Ljuba Obradović – direktor KCK i Goran
Radomirović – pomoćnik gradonačelnika za društvene delatnosti

Urednici KCK i direktor gimnazije


Milena Ivanović i Maja Olić

Сећање на једну ноћ

ЕВА

Метропола светски град
улицом шетам посматрам
колико лепих жена
да ли ме је срећа срела.
Гледам једну лепу из даљине
већ сам радостан
косу би њену да мрсим
изгледа као да је рад
Леонарда да Винчија
у мени се немир ствара
морам да се удварам. Пришао сам умиљато
успостављам дијалог
посматрам облине Еве
куда бих ишао са њом.

Пудер са лица одсијава
дречав кармин на уснама
обрве нема, почупала
коса крута офарбана
као да је вештачки створ
на крају себи кажем сам
од некадашње Еве
данас хибридни рад
ишао бих у планину
овце да чувам
кад би било чобаница
да нису сишле у град
а у граду највећи
хибридни рад.

Милован Веселиновић

Noć punog mjeseca

Pun je mjesec na sred neba,
iznad brada popeo se.
Mjesečina obasjala,
ma milina pogledati,
rijeka teče i žubori,
vjetar noćni grane njiše,
zvijezde nebo ispunile,
oči pune te miline,
ali duša ipak pati. Sve je ovo nešto strano,
nešto tuđe, nepoznato,
nisu ovdje moje staze,
ni puteljci ni bogaze,
ovdje neki drugi ljudi
zagrljeni, sretni gaze.
Nije ovo moja zemlja
gdje se rodih, rastoh, voljeh.
Pa ni ove lijepe slike
nisu ono što me mami.
Ehhh ti mila da si ovdje,
tad bi mnogo ljepše bilo,
da u ovoj divnoj noći,
uživamo zagljeni, svoji, sami.

Nema ovdje mog oraha,
moje šljive ni maline,
nema ovdje moje drage,
rodbine mi moje bliske,
pa mi duša opijena
tom ljepotom što je tuđa,
želi otić tamo gdje je naučila.
Gdje je ona milovala, uzdisala i ljubila,
a pogled mi čežnjiv skrene
sa te divne noćne slike
te odluta u daljine.

(C) Božo Popadić Aktus

ЧЕТВРТИ СОНЕТ

Одавно већ дан из прикрајка вреба,
један петао бојажљиво се огласи
и он зна да нови дан сванути треба
јер дуго већ румен сунца небо краси. Девојчице, пробуди се и Ти, свануће дан
Сунце хоће да те озари, а Птица…
Птица песму нову да Ти отпева, а Сан…
Сан уз Тебе биће озареног лица.

Пробуди се, Твој Сан буђењем нестати неће,
чекам Те, на врелу нашем да се умијемо,
да једно другоме даривамо орошено цвеће

јер више ништа не можемо да сакријемо:
нашу Тајну одао је Месец враголан.
Девојчице, пробуди се, да сване дан.

Дуле Р. Пауновић

У Мајданпеку
19. новембра 200… год.

ШАПАТОМ САМ ПИТАО

Вреди ли чекати,
Надати се, понекад плакати,
Да би тек за трен видео очи анђела ?
Вреди ли душом све дати,
Да би чекао време ван времена,
Док живот затвара кругове снова ?
Вреди ли, сада и заувек,
За један додир усана у ноћи,
Оставити срце у њеним рукама ? Па зар бих све то радио,
Док у глуви сат дозивам је име ?
Шапатом сам питао,
Демона злобе,
Који је у ватри болне истине,
Горео на моме рамену,
Док сам лутао путевима,
На којима сам је тражио.

Зоран Матић

КОЗНИКУ У ПОХОДЕ – 2009

10-та ГОДИШЊИЦА КОЛОНИЈЕ СЛИКАРА И ПЕСНИКА

ПРОГРАМ

У ПРОГРАМУ УЧЕСТВУЈУ:

КУД
*ФРУЛА* Брус, Ненад Стошовић, Др Зоран Шљивић – председник општине
Брус, Љубиша Бата Ђидић, Саша Трајковић, Буца Мирковић, Горан Минић,
Далибор Ђокић, Др. Павле Бубања, Аранђел Рака Јеличић, Предраг Ђидић,
бројни сликари са колоније и многи други…

На
свечаности у 19:00 откриће се и Макета Козника, настала по идеји Љубише
Бате Ћидића. Макету ће открити Др Зоран Шљивић – председник општине
Брус и Љубиша Бата Ђидић.

Љубиша Бата Ђидић

Да бисмо Вам дочарали доживљај са Козника преносимо Вам цео чланак из Крушевачког недељника Прочитајте и уживајте!

 

 

Кознику у походе

Силни двори Рајка од Расине

У
време Деспота Стефана, Козник, надалеко познати двор господара Радича
Поступовића, данас је препуштен на милост и (више) немилост времену. Од
када су прекинути археолошки радови 80-те нема више никог да одржава у
пристојном стању овај заборављени дични спомен српског
рано-средњевековног градитељства.

Полазак, наш симболично, био
је заказан у облаковито јутро Светог Пантелејмона баш испод Дон Жон
куле. Натрпасмо се у ауто познатог књижевника Бате Ђидића, чувени
Беловођанин Веља Лазаревић (уредник Документарног програма РТС-а),
академски сликар и галериста из Душанове Маки Милановић те моја
маленкост. Баш смо се побојали кише.

Прођосмо Александровац
неомокрени, а на пола пута до Бруса наиђосмо на Рашљу, где нам се
придружи и живописни маестро из Жупе – чудесни мајстор трскосликарства
– Сава Пољански. Већ смо одатле некако по први пут и угледали у даљини,
на врх једног доминантног брда – древни град Козник. Уздизао се некако
чудесно лако у небеса, под саме оне натмурене облаке што нас чуварише
све време наше културолошке авантуре, која се зове, седму годину за
редом „Кознику у походе“. Бата беше поносити тата, каже да га одувек у
Брусу својатају јер су му корени читаве фамилије из оближње Милентије.
Прођосмо и поред ње.

Готово хајдучки упадамо у бруски Дом
културе, а тамо све неки фини свет, одмах нуде кафу и оно… да не буде
гологлава. Скупља се полако свита сликара и песника да обиђе тај
чудесни простор. Стиже и стари пријатељ Рака Јеличић, све и свја у
култури ове бајне подкопаоничке вароши. Фанатични историчар овог краја,
објавио гомилу књига, и два чувена тома „Бруских трагова“, позамашних
књижурина сачуваног блага. Ових дана му је промоција трећег наставка од
отприлике 1200 страна. По логици ствари започиње беседу о историји
Козника, а ми добро начуљисмо уши.

Дакле, град на готово 1000
метара сагради крајем 14. века господар Радич Поступовић, великаш
најпре Кнеза Лазара, а након њега и Деспота Стефана Лазаревића. Са њега
је контролисан огроман простор са кога је евентуално могла да припрети
каква непријатељска невоља ка Крушевцу. У народу је још остао упамћен
као Рајко од Расине, али и Облачић Раде. Кад се разљути звали су га и
Облачина.

Кад изађосмо а Батином ауту једна патика издувана.
Замислите да су издржале гуме без проблема све до Бруса, а онда је
једна тихо издахнула. Још једно мало чудо. Трпамо се у четири општинска
xипа и правац узвишење. Константно и то малте не готово по козјим
стазама. Срећа да се небо смиловало, кад киша падне још више излоче
стазу. Пролазимо задње, готово надреално село, израсло на стрмој
падини, дивног имена Град и стижемо… у подножје готово нестварног
здања, опкољеног једино небом. Сликари већ заузимају бусије, поглед
пуца на непрегледан низ планинских венаца Жељина и Копаоника. Јасно се
виде чувено Седло и Митрово поље, у рајској долини. Са супротне стране
као змија тече Расина, а тамо у даљини, као какав успавани џин простро
се у подневном дремежу Јастребац. Упознајемо госпођу Миру Јанковић –
Крисман из Криве Реке, која већ деценијама живи и ради као кардиолог у
Сан Франциску. Сликање јој је главна духовна храна. Пољански је изабрао
баш одличну тачку, на брду равно наспрам утврђења. Маки одабра клупицу
под крошњом дрвета. Ту је и „млади револвераш„ из Бруса, 18-то годишњи
ликовни таленат Богоје Бојовић, опасан правим редеником четкица. Моја
стара пријатељица из Бруса Мира Гашић и својевремено крушевачка
средњошколка Весна Стојановић, иначе такође Брусјанка, већ годинама
срећно удомљена у Солуну, одабрале су ипак чисту природу као мотив за
свој игроказ по платну. Срба и Живадинка Чајић на благом узвишењу,
Милка Гочманац испод великог жбуна.

А онда више нема
уздржавања, ми беспослени, Веља, Бата и ја – јуришамо на тврђаву, баш
са путне стране. Како би другачије по оним страшним гудурама?
Констатујемо да је постојао добро озидан пут, опасан зидинама, као и
читаво подграђе, које се пружа до саме заравни. Одмах испод зидина,
кажу постојала је и црква. Чим се улети у двориште право напред су
остаци коњушнице, док је десно кула за осматрање и у њеном подножју
четири озидана бунара у која се сливала кишница. Та вода је чувана за
црне дане, за времена опсада. Лево – две големе куле, једна са
продужетком читавог зида. Пошто је тврђава грађена на каменитом врху
претпоставља се да су становници града претежно ходали по дрвеним
платформама које су биле начињене између приземља и спрата утврде. Да,
а зашто баш Козник? По једнима јер су градитељи морали козе да прежу
како би допремили камен до циља, по другима – козе нису довољно јаке за
такве подухвате. Са њега поглед најлепши, осети се човек као господар
огромног пространства. Веле да је то био веома посећиван двор, да су
великаши како из земље тако и читаве Еуропе долазили на чувене ловове и
забаве.

Доле нас чека 085;еобичан призор, пристижу људи из
оближњех села на пикник. Свети Пантелејмон је па се они тако одвајкада
скупљају под Козником. Ту је и продавац луша. Веља џентлменски купује
10 розикастих слатких штапића и дели их учесницима колоније. Касније
пристиже и неизбежни Рака, те доајен крушевачког и бруског новинарства
Горан Минић. Са нама ће касније и који стих да размени, уз добро домаће
бело вино. Поменуше уз трпезу, добронамерно, и министра Илића који би
могао да се некако заинтересује за обнову овог величанственог
средњевековног града.

Само да је бољег пута и мало добре воље… био би ово још један рај на земљи.

Иван Ст. Ризингер

   

IGRA

Od danas
igra je tvoja!

Predajem se
stihijskom poniranju
u sebe,
sebe za kojom
u belom krugu tragam. Potomcima dužna,
precima osojena,
vetrom i vatrom
na srcu pišem
razbrajalicu kamena
– drhtaj ljubavi.

Igrom ćeš me
i danas
u sebi pronaći!

(C) Aleksandra Pavlović – Teda

Među nama

Nisi ni morao reći,

Odavno umijem čitati

Onako između pogleda,

Isčitavati sa dlana

Lijeve i desne ruke,

Proricati sudbinu

Iz taloga duše,

Razbacati karte

Bez presjecanja

I izvući dobitak

Među svim drugim

Osvjedočenim gubitcima. Ponekad iz šešira

Umjesto bijelog zeca

Znam izvući žutu ružu

Oprašenu tvojim očima,

I dvije daljine spajati

U onu prepoznatljivu bliskost.

Imam kristalnu kuglu

U samoj utrobi

I slutim te drhtajima

U svakom primicanju.

Na palubama strasti

Mornari podižu jedra,

Nema pristajanja

Uz dokove butina.

Sve bitke u oluje pretvaramo

I krčmimo ih bezglasno

U ispijanju na eks.

Raduješ li se otkrivenoj

Bori na donjem kapku,

Jer ti ide u prilog i

Slaže ti se s godinama?

Ako se dogovorimo, mogli bi

Podijeliti noć u trajanju

Na višekratna sudaranja,

A u jutro se zakopčati do grla,

I samo očima sijevati, nadahnuti

Noćašnjim zvjezdanim treperenjima

I međugalaktičkim ekspolozijama.

(C) Danja Djokić

ODA BOGU

I     Silvije Strahimir Kranjčević
 

Ti jesi blag i dobar i milostan
Ti jesi jak i mudar i pravedan
O Ti jesi na jednome na struku
Razvoj sviju vrlina. II   Rab Božji Luka Lune Jović
 

Samo Ti znaš gdje Ti postojiš
Samo Ti znaš koje je Tvoje Ime
I vidim proći će i moj život zemaljski
U traganju za Tobom i za Njime. 

Sad vidim da Ti si i ono što sam mislio da nisi
Kad nevjernom nisam znao dokazati tko si
I branio i Tebe i sebe
Riječima koje nam je ostavio Hristos
Margeritas ante porcos… 

Uvijek je netko vjerovao a netko nije
Pa i u ovo vrijeme razapinju i nas
Koji vjerujemo da je Tvoj Sin raspet
Za naš spas u pomirenju s Tobom
I da imamo i mi život vječni
Kao i On nad svojim praznim grobom. 

Sad učim od dvojice ljudi ovog doba
Koji su činili čuda i rekli da je to Tvoje djelo
Nikola Tesla i Albert Ajnštajn
Koji su Te dosad vidjeli zacijelo. 

Nikola je živio usamljen i siromašan
Ali je rekao da si Ti po njemu poslao i ovo svjetlo
A Ajnštajnova žena koja je živjela u ovom mom gradu
Svojim imenom me i večeras opominje
Da ponovo pročitam kako je on dokazivao Tebe
I prije svog nauka o relativnosti u Svemiru
Koju kao i Tebe živimo a ne možemo objasniti. 

Da tama ne postoji dok god je prisuta svjetlost
Kao što Tvoje Ime postoji ispred svakog imena
I rekao si ga u Tvom Zavjetu sa ocima našim
Ja Sam Onaj Koji Jesam.
 

III   Sjetih se evo na Vaskrs

Ljeta Gospodnjeg dvjehiljadedevetog
Da i u Početku Biješe Riječ
 Da Si Za Šest Dana Stvorio Sve Na Zemlji
I Da Si Sedmi Dan Odmarajući Se
Vidio Da Je To Dobro. 

I ako ova pjesma nije dovršena
Nastavit će je onaj Gospode
Tko je slijedeći među nama
U Ime Oca I Sina I Duha Svetoga
Ako Je Gospode I Po Tvojoj Volji. 

(C) Luka Lune Jović

na Uskrs 2009.

ПОНОВО САМ МЕЂУ ЖИВИМА

Ево ме поново међу живима,
Био сам мало међу кривима,
Мало ту бејах, схватих ја нисам крив,
Опет је лепо бити међу вама, жив…

Плућа су пуна, косу ћу скратити,
Надам се да ће ме други и схватити,
Мало сам лутао, тако ваљда мора,
Преко долина и река, планина и гора… Тражио сам оно парче моје среће,
Што напусти ме, мислех видети ме неће,
Тражио и схватио, оно у ме лежи,
И рекох себи, врати се, не бежи…

Из коже се не може, мора се напред,
Мало сунца и лета, па снег и лед,
Ваљда тако мора, судбина карте слаже,
Не може мозак срце да лаже.

Видео сам зрачак, негде у дну душе,
Где почињу снови, стварности се руше,
Где је почетак, а и свега крај,
Где престаје пакао и настаје рај.

Узећу га за се, привити на груди,
Заплакати гласно, као и сви људи,
И рећи ћу себи, нема више боли,
Време је да срце другу заволи.

Нашао сам је саму, у хладу јасмина,
Са цветом у руци, и са чашом вина,
Занесена сва, беше у свом свету,
Заћутах и не желех прекинут је у лету.

Прелепо је видети да још љубав живи,
И глупо је неко некога да криви,
Треба напред кренути, за патњу има лека,
Јер како кажу, живот иде даље, он не чека.

Зоран Стевановић

СУЗАМА

Како се перу очи
уморне, тужне, свеле
када се туга точи,
како се перу селе?!

Како се перу руке
уморне, јадне, младе,
кад саме уз тешке муке
плачне образе гладе?! Како се пере јастук
мокар, мекан, бео
кад туп, тужан звук
падне на његов вео.

Како опрати све
јастуке, руке, дане
кад влажне сузе те
капљу из љуте ране?!

Предраг Виденовић

Arhiva na sajtu POEZIJASCG je bogata sadržajima, čak bi se moglo reći –
PREBOGATA. Prosto se i ja iznenadim (prijatno) koliko tu ima
kvalitetnih pesama (preko 5.000) ! Zato sam odlučio da sebe i Vas
podsetim na neke od njih. Pesma *SUZAMA* Predraga Videnovića je uprvo
jedna takva pesma koju sam ja izbrao za Vas!

I Vi sami možete
da se podsetite na pesme koje u arhivi sajta POEZIJASCG strpljivo
čekaju da zagolicaju maštu i ulepšaju nam dan. Zato PROČITAJTE BAR
JEDNU pesmu iz arhive, koju je softver izabrao za Vas.

PROŠLOST SAJTA POEZIJASCG! POEZIJA… POEZIJA…  i… O POEZIJI…

 

Ljuba Obradović, urednik sajta

OSVRTI SAVREMENIKA

ВЕРУЈ

Веруј у боље дане
и кад сунца нема,
кад магле
долинама шетају.

Веруј и кад те погледима прже,
мислећи да те греју.
Веруј да нове наде изгревају
и топлина из снова ниче.

Веруј и кад те бомбама гађају
да је то само привид,
да се баш тад нове идеје рађају,
на којима ће долепршати мир.

Веруј и кад се веровати не може,
веруј у љубав, врлину и свест…
И кад те скидају до голе коже,
веруј да је то добар гест.

Веруј и свим патњама доћи ће крај.
Веруј, то се моћни само играју,
док отровним облацима гасе сунчев сјај
и зелено прашином прекривају.

Веруј у боље дане. И сањај.
Слобода је најслађи сан.
И она ће да осване,
кад веровањем победиш мрак.

Многи
су пали за идеју слободе, која је увек већа од оног што се после битака
оствари, па у то име поздрављам представнике удружења бораца
отаџбинских ратова који су подржали ово вече родољубиве поезије и
захваљујем им се на томе.

Љубодраг Обрадовић

Здравко Савић, Ема Стојановић и Александар Грашић

Александар Грашић


Ема Стојановић


Здравко Савић


Небојша, Мишко и Бранко – они су осмислили и релизовали предивно вече


Славица, ЈеленаПП и Вељко пре почетка програма



Славица Давидовић

POMISLIH…

Pomislih jutros
Kod sumnju u Srce pustih
Kako ću Raseljene sutra
U oči pogledeti

Kad poverovah
Da vreme Poslednje dođe
Da tuđa istina postade naša
Ovovremeni svet
Ne otvori Srce svoje
Za Raseljene

Obraćam se Tebi
Iscelitelju duša
Isteraj Sumnju
I na sagorla ognjišta
Puste livade
Vinograde
Pusti kišu

U šume izgnane
Ptice vrati
Učini da poverujem
I čista Srca pred Tebe stanem
Dvostruku ljubav pusti
Među ljude
Ti koji možeš sve…

(C) Slavica Davidović


Вељко Стамболија


Јелена Протић-Петронијевић

ВЕЧЕ РОДОЉУБИВЕ ПОЕЗИЈЕ

Галерија Милића од Мачве
*Косово први праг Србије*
Културни центар Крушевац

14. август 2009.г. 20,30 ч.

Стихове казују чланови Позоришног студија КЦК:
Ема Стојановић
Здравко Савић – студент Факултета драмских уметности Приштинског Универзитета.
– Александар Грашић

ПОЕЗИЈА:
Патријарх Данило – СЛОВО КОСОВСКИХ БОРАЦА
МилаН Ранић – НА ГАЗИМЕСТАНУ
Владисав Петковић Дис – ИСПОД ЗВЕЗДЕ СРЕЋЕ – МНОГИХ НЕЋЕ БИТИ
Милутин Бојић – ПЛАВА ГРОБНИЦА
Десанка Максимовић – КРВАВА БАЈКА
Јован Дучић – ХОРДА
Танасије МАаденовић -НОЋ ПРЕД ПОЛАЗАК
Душан Васиљев -ДОМОВИНА

ГОСТИ ПЕСНИЦИ:
Славица Давидовић,
Јелена Протић-Петронијевић
и
Вељко Стамболија

Поздравна реч
и
песма *ВЕРУЈ*:
Љубодраг Обрадовић

Организација:
Миодраг Динуловић,
Небојша Лапчевић
Бранко Симић

Фотографија:
Веркан и Љуба




За време химне сви су стајали…


Као и новинар ГРАДА Ценц


Јелена воли родољубиву поезију


Јелена Протић-Петронијевић и Славица Давидовић


На уласку у галерију Милића од Мачве *КОСОВО ПРВИ ПРАГ СРБИЈЕ*
Владимир Тасић са сарадницима


Влада и 2 другарице


Ђука и Љуба


РТК увек пажљиво прати програме Културног центра Крушевац


Мишко и чланови позоришног студија КЦК


Небојша Лапчевић – водитељ програма


Веркан


Разговор са редитељем пре почетка програма


Публика


Публика

POMISLIH…

Pomislih jutros
Kod sumnju u Srce pustih
Kako ću Raseljene sutra
U oči pogledeti Kad poverovah
Da vreme Poslednje dođe
Da tuđa istina postade naša
Ovovremeni svet
Ne otvori Srce svoje
Za Raseljene

Obraćam se Tebi
Iscelitelju duša
Isteraj Sumnju
I na sagorla ognjišta
Puste livade
Vinograde
Pusti kišu

U šume izgnane
Ptice vrati
Učini da poverujem
I čista Srca pred Tebe stanem
Dvostruku ljubav pusti
Među ljude
Ti koji možeš sve…

(C) Slavica Davidović

…Moje ruže trajati će- duže…

na mojoj strani
sunce ce doći
a ako ne dodje
i ovaj će dan
proći mislio sam
da se susreti
pune snagom kao
virovi
ali uvijek neko nesretno
odleti
i opet padaju
sa starog hrasta
kao i prije žirovi

jesen je jedino doba
kad nema šetača
i nema vremena
nijedna zloba

djeci će se opet
okrenuti majka
dok otac
ako je s njima
opet gleda
iz prikrajka

(C) Sensej R.N.