PHP – Nuke 5 od 3.10.2007. do 29.10.2011.

Postavljeno – 03. October 2007. g. @ 00:05:53 CEST od ljuba Trebotin

Pročitano: 1778

PREDGOVOR PRVE KNJIGE –

SELO MOJE, MOJ DJERDANE

Marko Lj. Ružičić – Gnionica

SLIKE I MIRISI, ZVUCI I TIŠINA SELA

Ovaj pesnik,
Marko Lj. Ružičić, ima jednu svoju pesničku prednost: on je čisti
lirik. Lirika u svojoj iskrenosti osećaja pesnika, u svojoj znatnoj
pojednostavljenosti versifikacije, rime, mestimično čak i u naizgled
neveštoj (a namernoj) konstrukciji slika i odraza prirode,
čuvstva, saznanja o lepoti i tuzi bitisanja, ta i takva pripadnost
poeziji omogućuje pesniku široku i ne baš uvek izgrađenu skalu
poetičnosti. Danas, kada tutnje bombe i ostali projektili smrti po
našem srpskom prostoru, kada se rasplamsavaju borbe za opstanak za
sveto pravo na život, slobodu i dostojanstvo postojanja naroda i
pojedinaca, junačka poezija ima svoje prirodno (tragično najčešće)
ishodište isto tako svoj prirodni tok. Ishodište i tok na krvi i
mukama. Lirika, pak, u svom čistom, ozarenom, prozračnom i treperavom,
u svom iskrenom izdanju veličanja lepote, ljubavi, prirodnih divota,
šumova i mirisa sela, zavičaja, krasotnih slika detinjstva, mladosti,
lepotom i tvoraštvom, potomstvom ispunjenje starosti, raskoš boja
cvetnih livada i bistrih potoka i reka, vilovitog kola prelepih
devojaka i momaka, zanosnih večeri prela i slično, ta lirika opija
drugim uzbuđenjima, iako u ovo vreme ne baš i tako česta pa i
prihvatljiva.U Ružičićevoj lirskoj poeziji ima i mnogo
intime, što je doduše svojstveno upravo lirici, ali je kod ovog pesnika
jako naglašeno. On u svojoj poeziji razvija i poetične razgovore sa
svojim članovima porodice, a jedna od završenih pesama ove knjige,
obaraćanje majci, spada možda u najuspelija ostvarenja Marka Lj.
Ružičića.

“Krhaka starice,
zabrinuta lica
naborana tužna čela,
zašto si tako zabrinuta
za sto ispred mene sjela?

Vidim da bez apetita
ti ručaj jedeš svoj,
zašto ti je pogled tužan
pita te sin tvoj?

I dok lomiš zalogaje,
drhte ti ruke
umorne od rada
zašto si nevesela
i duša ti puna jada?”

Ovo
je, inače, i jedna od pesama koje više odišu melanholijom, dok su
ostale poetičnosti ovoga pesnika većinom kliktave, pune jakih, veselih
boja i osećanja. Poezija Marka Lj. Ružičića odlikuje se i motoričnošću,
ali je njeno ipak glavno svojstvo zagrljajnost. Ovaj lirik, prepun
lirskog naboja, koji se često preliva i izvan okvira strogih pravila
poetičnosti, u svojoj intimi, pristupa veoma neposredno i nepatvoreno
iskreno onome što inače ova vrsta poezije takođe gaji – ispovednom.
Lično je, dakle, podignuto do visine prirodnog zakona, do vrhunskog
etičkog principa.

Želio sam svakom biti drug
u selu, školi, i kod kuće,
svakom želju ispuniti htjedoh,
sada vidim da je nemoguće.

Želio sam letiti k’o laste,
trešnja moja do neba da raste,
biti hitar kao hitra srna,
nikad noćca da ne pa’ne crna.

I da
zaključimo. Lirika u svom čistom, treperavom, iskrenom i bujno
osjećajnom izdanju – danas je retka. Lirika koja (“kao niska đerdana”
rekao bi ovaj pesnik Ružičić…), samo je naizgled suvišna, samo je,
takođe i kod ovog pesnika, naizgled nesređena (jer kipti emocijama i
razgaljenošću). Ona je, pogotovu za nas Srbe koji spadamo u narod sa
tananim osećanjima, veoma dragocena.Setimo se samo
raspevanosti jednog Branka Radičevića pa će nam biti jasno otkud tolika
potreba u srpskoj književnosti i srpskoj poeziji za liričnošću. Ovim
putem je krenuo i Marko Lj. Ružičić i nama ostaje da ga na tom putu
radosno pozdravimo!

U Beogradu, 14. juna 1999.
Radomir Smiljanić

10 1778 0 ljuba-trebotin 0 srpski 0 0 0 15 3 72.14.220.136 1-
2075 0 ljuba-trebotin DA LI NEKAD POMISLIŠ NA MENE – Sanja Petrović 2007-10-03 00:12:15

DA LI NEKAD POMISLIŠ NA MENE

Prošao je dug niz godina,
od kako sam tvoj glas čula,
oči ti gledala,
zajedno se sa tobom smejala.
Da…dug niz godina.
Kao što vidiš
nisam te zaboravila. Tvoj lik
i sve uspomene
vezane za tebe
u talasima me zapljuskuju,
nemir mi stvaraju.
Gde si sada? Šta radiš?

Da li nekad pomisliš na mene?
Da li mi opraštaš reči izrečene?
Izvini – htela sam reći, ali…
Ponos taj moj usađeni
ni sada mi ne da da ti se javim.

Tišti me, tišti…
Da li nekad pomisliš na mene?

(C) Sanja Petrović

30 1575 0 Sanjalica 0 srpski 0 0 0 19 4 194.247.213.35 1-
2076 0 ljuba-trebotin BALADA O MORNARU – Božo Popadić Aktus 2007-10-03 23:52:42

BALADA O MORNARU

Na pustom žalu
zahrđalo sidro,
plime ga udari
u pijesak prikrili.
Na vezu brodica
potopljena,
sidro joj i krma fali. Mornarska kapa,
sidro ju krasi,
na palubi pustoj
drijema,
tužna i sama,
jer mornara njenog,
sa sijedom kosom,
već odavno
na palubi nema.

Negdje u krčmi
na kraju rive,
lice prepuno bora,
i brada sijeda,
međ zubima lula,
to mornar je što se
odrekao mora.

Imao želju,
san je i nadu,
da more će mu
od pomoći biti,
i kad se vrati
sa dugog puta
da ce ljubiti prelijepu
sirenu mladu.

Ali uzalud bijahu
njegove nade,
jer dobi samo
žuljevite ruke,
vjetrom i suncem
izborano lice.
čemer od znoja,
žuljeva i muke.
Ništa mu drugo
more ne dade.

Na stolu bokal
bijeloga vina,
i bevande otpijena čaša,
spakovan kofer
ispod stola.
Otpija gutljaj,
lice se grči od bola.
Pogled mu bježi
ka drhtavoj ruce,
što drži dvije slike
lijepe sirene,
i kartu do Amerike.

(C) Božo Popadić Aktus

12 1044 0 Aktus 0 srpski 0 0 0 10 2 213.198.214.140 1-
2077 0 ljuba-trebotin U IME… – Suzana Uzelac 2007-10-04 00:05:41

U IME…

Danas su se viorile
prazne noći na palubi.
Danas su odnosili vetrovi,
prostrane misli tražene.
Danas ne bi ničeg,
a desila se pustinjama oluja,
svirepi jad u istini moći. Ljudi videše spas, čuvaju reči,
a nemaju snivati život za šta!
Ne vidimo, a znamo otkucaj teški,
kad glasno zidamo sopstveni pad.

Turobna će sena prkositi
I jednima I drugima,
mada nikad neće moći,
puziti rado,
duž njenih svirepih borbi.

8 1157 0 ljuba-trebotin 0 srpski 0 0 0 10 2 212.178.225.81 1-
2078 0 ljuba-trebotin JA ČEKAM TE VEĆ DUGO – Zlatko Morić 2007-10-04 21:07:55

JA ČEKAM TE VEĆ DUGO

Prišunjaj mi se tiho
pod okriljem noći
da vidiš kako je
živjet’ u samoći. Uđi!…Otvoreno je.
Ja čekam te već dugo.
Uzmi mi dušu…
Nemam ništa drugo.

Proviri kroz moj prozor
iznenadi sebe
opet sjedim i pišem
pjesmu za tebe.

3 611 0 ZLAJA 0 srpski 0 0 0 5 1 87.74.36.18 1-
2079 0 ljuba-trebotin SRPSKI VIRTUOZI – Predrag Videnović 2007-10-04 21:15:36

СРПСКИ ВИРТУОЗИ

Мали првак Европе
на хармоници, ром,
на прстима се пропе.
Београд му је дом. И првак Србије
на виолини, брат,
људима се осмехује.
О баш је мио и драг.

И сестра на виолини,
по снегу и зими
просе за мало лове
на сред Кнез Михајлове.
__

Предраг Виденовић

Песма је написана по прилогу „Београдске хронике“
емитованог 20.02.2006. године

2 566 0 PredragV 0 srpski 0 0 0 0 0 0 1-
2080 0 ljuba-trebotin GODINE ŽIVOTA – Milovan Veselinović 2007-10-04 21:21:14

ГОДИНЕ ЖИВОТА

О… човече не мислиш о себи
у младости кад си здрав и снажан.
Када старост дође и заболе ране
које су стечене још у младе дане. Тад сећања дођу не знају да оду
несрећније дана и стечених рана.
У данима здравља и младости ране
не мучете бриге за будуће дане.

И када их има када су ту
ти их себи не стављаш на ум.
Бриге оца твога и бриге су твоје
путеве младости стари прошао је.

Све што више стариш младости се сећаш
и желиш у прошло време да се вратиш.
Не би да се вратиш ти у младост рану
родитељи за уши опет да те вуку.

Нити би да стариш и постанеш деда
са челом далеко испред ногу спреда.
Желео би радо да преживиш стоту
ал да будеш млад цео живот свој.

Здрав снажан и чио као што си био.
кад си децу своју за руку водио.
Не мисли на старост него живи срећно
на овоме свету ништа није вечно.

Милован Веселиновић

4 570 0 MilovanV 0 srpski 0 0 0 15 3 212.200.201.29 1-
2081 0 ljuba-trebotin MISTERIJA 2007-10-04 21:26:59

MISTERIJA

I dok svici plešu svoj noćni ples
Zvijezde sjaje na mome nebu
Zamišljeno Nad maštom, nad snovima, tajnama…
I opet, u snovima, u mašti
Zablistaju iskre sa sjevera

Dok je u noćima tajna skrivena…
O imenu tvome…

U tajnama, u rubikon kockama
U kutijama u škrinjama
U mraku je negdje skrivena

Čednost tvoga srca…

Tajna si što zadrhti usne
Ples što zaigra stopala
San što umjesto srca zatitra

Mašta što osvijetli misli
Nebo što razdagna noć
I zvijezda Tvoga imena!

5 578 0 Dali 0 srpski 0 0 0 10 2 213.198.214.140 1-
2082 0 ljuba-trebotin KAD BI ZNALA – Milisav Djurić 2007-10-04 21:32:18

KAD BI ZNALA

Kad bi znala kako boli
dodir tvoje tuge mene,
duša bi ti vjek da sanja
zaboravne uspomene. Kad`tiho i mudro dođu
pokupe sve što je loše,
iz života nekud pođu
pa sa sobom tugu nose.

Kad bi znala kako patim
dok kroz misli tužan lutam,
da ti meko srce shvati
nije nate duša ljuta.

Kad bi znala kako želim
nasmijano lice tvoje,
tužno srce razveselim
moja želja, eto to je!.

21 905 0 Milisav 0 srpski 0 0 0 29 6 89.217.55.20 1-
2083 0 ljuba-trebotin PET STOTINA – Rade Todorović 2007-10-04 21:40:59

PET STOTINA

Pet stotina je živih namenilo pet stotina sveća,
jer se zemlja tresla, crnoga avgusta 2007
tresla je Peru, kao da je ladjom zaplovila
i u crno se more nagnula i strah pod
grlo podigla, ona sto srca nema
što joj ćutim i ime, ona je… Ona je crna nevesta što je poljubila
njih pet stotina i odvela sa poslednje
trpeze, ona se opet zanela
u svojoj pakosti il mržnji ili
je neljudska bol nagna da
uzme ono sto nije dala da
odvede ono što nije dovela

Ne umem reći reči otrovne
da je otrujem, ne umem
da je prokunem, kao da je dosegla
iz nevida, kao da se ubogima
posle svoje zlosti i privida
rugala i povukla se u tamu jer
zna da svaka voda uzima odraz
u kojem bi videla svoje zlo lice.

(C) Rade Todorović

5 637 0 Radeumetnik 0 srpski 0 0 0 10 2 194.247.213.35 1-
2084 0 ljuba-trebotin IZGUBLJENI – Sanja Petrović 2007-10-04 21:50:19

IZGUBLJENI

Zašto vam je teško da prihvatite
nečiju sreću i zadovoljstvo?
Da li ste toliko nezadovoljni
svojim životom? Zađite malo u sebe.
Svoje JA istražite.
Na list papira stavite
šta vas veseli, a šta rastužuje.

Iskreni budite i recite
kada ste se poslednji put
od srca nasmejali?
Lepu reč nekom uputili
ili pak nekog ohrabrili.
Gde ste se vi, ljudi, izgubili?

(C) Sanja Petrović

20 892 0 Sanjalica 0 srpski 0 0 0 14 3 87.164.209.105 1-
2085 0 ljuba-trebotin UVEK SAM – Ljubodrag Obradović 2007-10-04 22:02:04

UVEK SAM

Uvek sam,
niz ulicu koračaš.
Svet te odbaca.
Čuvari prava na istinu,
sve vide. Uvek sam,
pratiš sazvežđa.
Mravi se rada ne stide.
Ljudi svojim putem žmure.
Bledi na zapadu nada.

Uvek sam,
danas što šta znaš.
Ideale ne odbacaš.
U susret zori,
umor razum ti obori.

Uvek sam,
putanja smešna.
Još bi da se boriš,
ali glad ?
Čuvari nadu prodali.

Uvek si sam,
to je tvoja sudbina.
Ako se sam ne sokoliš,
čuvari pijani bez vina,
još pomisliće da ih voliš.

Uvek sam,
pođi sledeći srca želje.
Kad pronađeš odgovore,
čuvari biće čuvani.
Svakoga čeka svoje veselje.

27 1042 0 ljuba-trebotin 0 srpski 0 0 0 40 8 213.198.209.116 1-
2086 0 ljuba-trebotin DOBRO MI DOŠLA, JESENI! – Lepa Simić 2007-10-04 22:21:56

DOBRO MI DOŠLA, JESENI!

Na moje prozore,
mrzovoljno se naslanja mrak.

Okružena ćutanjem
posmatram lišce,
koje se povija na drvetu.
Uzdah se ote;
Dobro mi došla, jeseni! Prisećam se te večeri,
naših ustreptalih pogleda
i muzike,
koja još svira u mojim grudima…

On se igra svakoga dana
sa mojim mislima.
Pokušavam da verujem
u srećan završetak.

Osluškujem vetar,
izmedju nas – praznina!
Plašim se samoće!
Daljine, puste bile
ne mogu usne da mu dodirnem.

Zamračiće mesec,
odsjaj u mojim očima,
– što gledaju beskrajnom čežnjom .
A on čeka i ruke širi….

Kad bi mogla, učinila bih sve,
– što ljubav čini sa srećnima!

33 3546 0 ljuba-trebotin 0 srpski 0 0 0 46 10 93.87.37.201 1-
2087 0 ljuba-trebotin NOVO BOŽANSTVO – Stjepan Herman 2007-10-05 17:26:19

NOVO BOŽANSTVO

Nebo se pretvorilo u krvavu penu
Andjeli zapalili raj očiju punih besa
Što sam za boginju proglasio ženu
Običnu ženu, od krvi i mesa. Ja ne tražim ništa, ni radosti ni bola
Da u duši ispred ili iza mene stojiš
Samo ću reći, reći ću Bogu hvala
Hvala mu što ti postojiš.

Ja ne moram biti cela ti
Tvoj dan u dolini cveća
Samo dozvoli, dozvoli da mi mozak vri
I da u mom srcu, za tebe gori sveća.

Neka se nebo pretvori u krvavu penu
Neka ga zapale andjeli u nastupu besa
Ja za boginju proglašavam ženu
Običnu ženu, od krvi i mesa

***

(C) Stjepan Herman

29 1043 0 herman 0 srpski 0 0 0 25 5 84.9.49.251 1-
2088 0 ljuba-trebotin NE ZAŽALIH – Pesma nedelje oktobar 2007 – Svetlana Poljak Pollakova 2007-10-05 17:32:14

NE ZAŽALIH

Nisam rada razaznati
raspeća oproštenih zala,
Ni tromedja opojanih žega;
Nisam kadra ni zaspati
dok ne zbrojim šta sam dala. Ne zažalih beleg krvi
što me davno ošamari,
Ni spokoje rasklimane;
Ne zažalih ni klot žara
što se sada s’ ledom pari.

Nisam kadra da ne zaspim
a ne spavam u svoj moći,
U pokore mene neće;
Nisam kadra da posrnem
kada bacim tri sestice po ponoći.

Ne zažalih kiše drage, kolo rose
što ih sušim, otpisujem,
Da poganim još ne umem;
Ne zažalih ni propasti, ni zaluda,
još se krstom potpisujem.

(C) Svetlana Poljak Pollakova

35 1678 0 Pollakova 0 srpski 0 0 0 89 18 188.2.80.36 1-
2089 0 ljuba-trebotin Matija Bećković na Drainčevim susretima 2007-10-05 23:11:02

Po
programu *38 DRAINČEVIH KNJIŽEVNIH SUSRETA* u četvratak 27 septembra
gost u Blacu i Prokuplju bio je Matija Bećković koji je govorio svoje
stihove pred više od 200 prisutnih zaljubljenika Poezije. POLITIKA je o
tome zapisala:

ДРУГИ ПИШУ:

[објављено: 29.09.2007.]

Завршени Драинчеви сусрети

Матија Бећковић
на промоцији у Прокупљу
(Фото Д. Борисављевић)

Прокупље –
Сусретом писаца за децу са основцима прокупачких школа завршени су
овогодишњи Драинчеви књижевни сусрети. Песници су посетили Житорађу и
Куршумлију, а у Блацу и Прокупљу представљена је нова књига Матије
Бећковића „Кажем тихо: ништа нам не треба”. Реч је о избору
најпознатијих његових песама који је сачинио Селимир Радуловић, а издао
„Орфеус” из Новог Сада, са пратећим компакт диском. На вечери
посвећеној овој књизи Бећковић је, поред својих познатих песама „Вера
Павладољска”, „Кад дођеш у било који град”, „Ћераћемо се још” и друге,
говорио и одломке из рукописне поеме „Кад будем млад”. У њој је
до сарказма довео све наше савремене маније: дијете, аеробик,
телевизију, интернет, наказност у језику и губљење смисла за традицију.
Које Косово, која Србија…. Кад ја будем млад, бићу Американац!,
узвикује на једном месту са иронијом Бећковић. Његово казивање стихова
наишло је на одушевљење многобројних љубитеља поезије.

Д. Б.

Поштовани посетиоци, прочитајте целу информацију
о 38 ДРАИНЧЕВИМ СУСРЕТИМА. Раде Драинац и његов стваралачки опус су
подстакли многобројне песнике да се негујући успомену на њега друже и
поезијом спајају просторе и време. У креирању овог извештаја битно је
помогао слањем песама и фотографија Драган Огњановић, домаћин
Драинчевих дана у Трбуњу. Уживајте!

0 963 0 ljuba-trebotin 0 srpski 0 0 0 0 0 0
2090 0 ljuba-trebotin TAČNO ĆU DA SE PROBUDIM – Spasoje Ž. Milovanović 2007-10-05 23:40:33

ТАЧНО ЋУ ДА СЕ ПРОБУДИМ

Тачно ћу да се пробудим
Једно јутро
Око пола осам
И до пола дванаест
Има да проживим
Све што ћеш ти
За цео живот Тачно ћу да се пробудим

Спасоје Ж. Миловановић

7 685 0 spale 0 srpski 0 0 0 25 5 213.198.193.33 1-
2091 0 ljuba-trebotin JESENJI VALCER – Zorica Brkić 2007-10-05 23:46:13

JESENJI VALCER

Kiša je padala,
ona jesenja, lepljiva.
Šteta.

I ko bi mogao da popravi,
dame i gospodo,
rodjaci, prijatelji…
ovaj naizgled običan dan ? Sa neba jezero izvire,
orkestar upornih kapi
dobuje, svira …
poslednji valcer za lišće
što na pločniku umire.
Šteta.

Naizgled, sasvim običan dan
u duši tromo popodne,
nespremna da prihvatim
od tebe,
zbog tebe,
sa tobom,
bez tebe,
i uvek, baš uvek
u pogrešno vreme.
Šteta.

Naizgled, sasvim običan dan
u daljini pas laje,
a kiša dosadna, hladna
iz oka i neba, ne prestaje.

(C) Zorica Brkić

24 1149 0 zoca 0 srpski 0 0 0 14 3 84.9.49.251 1-
2092 0 ljuba-trebotin NAD ŠVEDSKOM – Zoran Živkovićl 2007-10-06 20:47:14

НАД ШВЕДСКОМ

Ја сам тај који је плакао
над Шведском,
ридајућ сузе попут краља Густава
и шаљући један тајанствен миг
дивној краљици.

Ја сам тај који је посматрао галоп коња,
над Шведском!

Поред хиподрома – уплакане труднице.

Диктатор преваре, карикирајућим оком
прецизно вара! Ох, Боже…
Глас хармоније глечера
одзвања у рају Стокхолмске четврти…
Мед са усана — очију плавих пио сам
док љубила ми сина.
Orange juice, у једном кафеу.
Песник док слаже слог по слог.
Планет у боли модерне маске
и со.

Харинге надвисују небо
изнад Шведске.
Викинзи са оком плаве виле,
мед, смуђ и сом.
Откуцава стари сат,
негде над Шведском.
Ординира време у црквеној порти…
Бог — Вид и пешчана дина
сада су негде далеко.

Плакао сам над Шведском
лиричним осмехом стене.
У хиљаде боја нордијске светлости
преточио се црног вина грозд…
Преточиле се и моје хиљаде суза
над Шведском.

7 910 0 ZoranZ 0 srpski 0 0 0 20 4 89.216.146.98 1-
2093 0 ljuba-trebotin OGLEDALO – Ratko Petrović 2007-10-06 23:33:06

OGLEDALO

Pogledaj grobove mladih pored puta,
životi se ne završavaju srećno.
Sudba je majka, hladna i kruta,
Jedino smrti, teku po planu i tečno. Jedino smrti, teku po planu, i tečno.
Voli me sada! Voli me jako!
Zar ne vidiš da ništa nije večno?
Voli me, dosta sam jec’o i plak’o!

Voli me, dosta sam jec’o i plak’o!
Dosta sam, nosio svet na ramenima!
Red je na tebe da me nosiš u srcu! Zar, nije tako?
Koga još imamo, u ovim blesavim vremenima?

Koga još imamo, u ovim blesavim vremenima?
Red je na tebe da me nosiš u srcu! Zar, nije tako?
Dosta sam nosio svet na ramenima!
Voli me, dosta sam jec’o i plak’o!

Voli me, dosta sam jec’o i plak’o!
Zar ne vidiš da ništa nije večno?
Voli me sada! Voli me jako!
Jedino smrti, teku po planu, i tečno.

Jedino smrti, teku po planu i tečno.
Sudba je majka, hladna i kruta,
Životi se ne završavaju srećno,
pogledaj grobove mladih pored puta.

http://ratkopetrovicprle.googlepages.com

(iz knjige “Tri godišnja doba i smrt…”)

12 913 0 ratko 0 srpski 0 0 0 5 1 213.198.217.25 1-
2094 0 ljuba-trebotin NA UMORU SVEGA – Nenad Stakić 2007-10-07 00:36:39

NA UMORU SVEGA

Sada znam,
da ne postoji ona,
kojoj sam pisao pesme…
Da je ona ljuštura
i neko mrtav duhom.
Znam da sam obeležen
i da mira naći neću,
kad mi moji,
kidaju zadnju nadu.

Današnjoj ženi,
ne treba pisati pesme! Zovem ovu zemlju
BESTRAGIJOM.
Nek se ponosi imenom.

Drugovi moji rasuti po grobljima,
osećam kako život curi…
Kišo saperi me sa pločnika!
Probisvet sa flašom,
stoji gde vreme staje,
na pločniku polomljenih flaša,
sa gomilom sličnih bitangi.

9 978 0 nstakic 0 srpski 0 0 0 5 1 213.198.217.25 1-
2095 0 ljuba-trebotin SRNO MOJA – Božo Popadić Aktus 2007-10-07 08:24:38

SRNO MOJA

Zaspala je tiha breza,
u očima mojim sanja,
srna plaha, uplašena,
puna sjete jedna žena.
(C) – Božo Popadić – Aktus

12 1149 0 Aktus 0 srpski 0 0 0 10 2 194.247.213.35 1-
2096 0 ljuba-trebotin GOST – Sanja Petrovic 2007-10-07 08:28:08

GOST

Znaš, čest si gost mojih misli.
I gostiš se baš.
Ja volim domaćin biti
ali bila bi mi čast
kada bi nam se uloge zamenule,
makar na jedan čas. Ne, nisam skromna.
Volela bih da čas traje večno.
Da postane normalna stvar
da sam tu
jer baš tu mi je mesto.

(C) Sanja Petrović

11 798 0 Sanjalica 0 srpski 0 0 0 10 2 93.86.180.107 1-
2097 0 ljuba-trebotin GOSPODU – Semir Avdić 2007-10-07 08:34:55

GOSPODU

(Nadahnuto Njegovom Božanskom Milošću)

Gospode,
ukazuješ se na ovoj zemlji
tako savršeno kao slika
u ogledalu,
ne mutna, već
bistra kao jutarnja
rosa na crvenoj ruži,
u njenim pupoljcima,
jer oni su bili
tvoja svilena postelja. Gospode,
Čudesni su
putevi tvoji,
kopaš i sadiš
cvijeće Mudrosti na stazi
koju si pažljivo odabrao
za nas,
Ljude,
odraz tvoj
načinjen od krvi i mesa
posvećen u Duhu Svetom.

Gospode,
sačinio si
svoju drvenu kolijevku
za male vijernike,
pjevaš im uspavanke
o Kraljevstvu sa Anđelima,
tolikom iznad kao sjeverno sunce
što leži pod tvojim koljenima
moleć za
blagoslov.

Gospode,
imaj milosti za
ovce Njegove,
jer on je umro na križu
za naše grijehe.

(C) Semir Avdić

Sarajevo,
21. avgusta 2007. godine

4 626 0 Dali 0 srpski 0 0 0 5 1 213.198.217.25 1-
2099 0 ljuba-trebotin IZBEGLIČKI SAN – Veselin Dželetović 2007-10-07 09:34:30

ИЗБЕГЛИЧКИ САН

Увече кад легнем
све је као некад
разбије се магла
над самотним сутра И мирис ливада
ветровима благим
доплута до мене
у предивна јутра

А равница пукла
до дубова старих
што Ситницу грле
у немирном хуку

И девојке неке
већ давно без лица
љубе истим жаром
пружајући руку

Да у снове врате
све ишчезле људе
и тренутке драге
доле проведене

Исконску старину
што боји божуре
деспотске лепоте
и витешке сене

Грачаничка звона
грмећи мирноћом
милују ме нежно
док целивам свећу

Увече кад легнем
једино се плашим
опијен лепотом
пробудит се нећу.

Веселин Џелетовић Павлов

14 897 0 veselin 0 srpski 0 0 0 5 1 77.56.72.226 1-
2100 0 ljuba-trebotin KRST – Predrag Videnović 2007-10-07 09:42:16

КРСТ

Пео сам се једном на велику стену
да са брда видим мој чаробни град:
и видох патње, туга ме прену:
у долини тој владао је јад. На западу беху раскош и богатство
а сред кога владао је блуд;
на истоку жутом болно сиромаштво,
ту на стени град је откривао ћуд.

Тад се пренух болан од гледања јада,
низ лице потоке приметих да теку.
Шта ли ме је вукло да на стену тада
дођем к`о на крст граду не – човеку.

Предраг Виденовић

5 546 0 PredragV 0 srpski 0 0 0 10 2 194.247.213.35 1-
2101 0 ljuba-trebotin OD UNUKE – Vesna Mladenović 2007-10-07 09:52:55

OD UNUKE

Da sam ja neko,
ne bi ti cipele
ispod bračnog kreveta ,
decenijama stajale nerazgažene,
ne bi ti na naftalin mirisale sve haljine
i ne bi ti velika radost bila
marama cvetna
na bombonjeri… Da sam ja neko,
pokazala bih svima tvoje oči
da se čude kako mogu biti tako plave
razvezala bih mašnu marame
i dok se buniš:
“Dete, to nije za mene!”
nagradila ih safirima
iz sjajne dijademe .

Podetinjila sam pećino!
Zvezdani slapovi protiču
zaglušujućom hukom.
Boli meso !
A srž ko žiletom,
nemajući kud…
sama se reže.

Iako iz tmine
uvijaš me bljeskom!
stalagnita i stalaktita
-bogatunko!
A ne mogu se prevezati ,
i sjedinivši se s tobom
napravim ti društvo,
u jednom klupku muke,
da ne budeš sama.

Kako da mi zemlja,
što se tvog plavetnila nagleda,
omrzne,
da je pojim potocima
pregaženih kukureka,
pupavkama i ludarama
razmrskanih glava
-otrovnim iz svoje ruke?
(O,ona nije kriva
al’ ti život uze! )

Kako da ustuknem
od majčine dušice,
koja u tvom tkivu cvate,
opojna ko miris snage,
dok je udišem čineci tren srećnim,
prisustvom tvog duha?

Kako da posečem sve šumarke
i spalim ti oči koje me mudro gledaju sa grana,
Kako da spalim debla na koja si naslanjala rame,
da zapalim travu i tvoje stopalo malo…
Kako dimom da ugušim vazduh
gde su letele kapi znoja,
tvoj glas i smeh i radost postojanja….
I moj melem!?

Moja Gmitro!
život ti surov beše…
Da kaznim nemam kog !
Pomrli su ti patrijarhalci.
Ne znam da li Nežnosti imam,
ni šta to beše…?
Pokloniću ti malo slatkiša
i marame koje voliš
da ih poslažeš lepo-
neka ima!

Dok nas gledaš
videću devojčicu,
veselu i milu .
Uživaću u njoj
mada je poistovetila
utehu sa srećom.

(C) Vesna Mladenović

22 1189 0 rainbow 0 srpski 0 0 0 19 4 212.200.199.54 1-
2102 0 ljuba-trebotin NJENE IKONE – Vida Nenadić 2007-10-08 22:37:43

NJENE IKONE

Ona slika ikone…
I slikama i rečima
doziva u pamćenje
prohujale vekove… I tako pokreće
i našu maštu …
I tako daje maha
i našoj radoznalosti…

Ona slika ikone…
I tako se obraća
našim čulima vida i sluha…
A onda ih od sveg srca
poklanja svima nama…

Ona slika ikone
koje nas gledaju
sa zidova crkava
i govore koliko su doživljene…

U prostorima kojima ona korača
one su i njen mir
i njeni tragovi
u ovom vremenu…

(C) Vida Nenadić

5 672 0 vidaN 0 srpski 0 0 0 5 1 213.198.221.165 1-
2103 0 ljuba-trebotin ELEGIJA – Dalibor Djokić 2007-10-08 22:46:28

ELEGIJA

Ponovo noć u nepovrat ode,
pusta duša osta pusta
i pijana od ljubavi,
pijana od tebe. Požuteli prsti i bledo lice,
krvave oči pune nesanice…
Koliko sam samo krvi propljuvao,
koliko nevinosti zorama uzeo.

A iz noći u noć – sve isto je,
Ja za šankom…Ti ulaziš,
u prolazu ostavljaš mirise opijenosti.
Pogledi nam se susreću,
u tvojim okeanima davim se.

Konobar, još jedan dupli…
Gledam u čašu, a na dnu oči tvoje,
opijam se do fajronta,
što od pića, što od očiju tvojih.

Polazim kući sa tom iglom ljubavi
zauvek zabodenom u moju venu,
praćen začuđenim pogledima ljudi,
koji su uvek negde žurili.

(C) Dalibor Djokić

18 862 0 DaliborDjokic 0 srpski 0 0 0 10 2 212.200.192.224 1-
2104 0 ljuba-trebotin PROGRAM *FEDRAS 2007* – Malo Crniće 2007-10-08 22:55:16

Poštovane kolege pesnici,

Evo, po već ustaljenoj tradiciji, predstavljam Vam Republički dramski festival *FEDRAS 2007* Malo Crniće. Dva su razloga za to; prvi, glavni – FEDRAS to svojim kvalitetom zaista zaslužuje; i drugi, subjektivni – ove godina se dva člana POEZIJESCG pojavljuju u ulozi reditelja dramskih predstava na FEDRASU 2007, a to su:
1. Spasoje Ž.Milovanović – Spale,
koji je režirao predstavu domaćina Fedrasa *Opštinskog amaterskog
pozorišta Branislav Nušić* iz Malog Crnića *VLAST*, od, pogadjate,
Branislava Nušića; i
2. Ljubodrag Obradović (ja),
sa režijom predstave *KOVAČI* koju je napisao Miloš Nikolić, a igraju
je članovi dramske sekcije KUD-a *Vuk Karadžić iz Trebotina, Žabara i
Male Vrbnice ( opština Kruševac ).

Uživajte u programu *FEDRASA 2007*, a ko može nek izvoli, dobrodošao je u M.Crniću !!!

ПРОГРАМ – * ФЕДРАС 2007*

U ČETVRTAK, 20.10.2007. godine u 21.00
na programu 36 FEDRASA je predstava Miloša Nikolića *KOVAČI* u režiji
Ljubodraga Obradovića i izvodjenju Dramskog studija KUD-a *Vuk
Karadžić* iz Trebotina, Žabara i Male Vrbnice. Ovo je druga predstava
ovog KUD-a na 36 FEDRASU, što je mali kuriozitet, pošto se veoma retko
dešava da jedna glumačka družina u istoj sezoni, na jednom Republičkom
festivalu nastupi sa dve predstave.

Plakat za predstavu

Autetična Kovačnica Mime Kovača u Trebotinu

2 3943 0 ljuba-trebotin 0 srpski 0 0 0 10 2 80.80.173.51 1-
2105 0 ljuba-trebotin U VINU JE ISTINA – Božo Popadić Aktus 2007-10-09 16:30:21

U VINU JE ISTINA

Družili smo se,
drug moj i ja,
sjedili i pili.
Ja pivo, a on
krvi svoje natoči
i reče:
“Baci to smeće,
u njemu nema sreće. Probaj ovo,
u njemu je istina,
i poslije ne boli glava.
To krv moja je i Njegova,
što grije dok venama teče,
vatra prava”.
Bahus mu bijaše ime,
družili smo se podugo,
a i šta bi drugo, bila je zima.
Stegao mraz,
zavijao nas u pustoši,
gdje samo kafana jedna ima.
Poslušah ga,
podigoh čašu.
On pita: “Za koga?”
Pogleda sjajnog
ja mu odgovori:”Za nju!”
“Za nju!” kliknu kafana
u horu.
Otpismo svi
u isti mah,
zasta mi dah.
I opet puna čaša,
“Za šta?” Bahus me pita.
“Za njene oči!”
“Za usne njene!”
“Za ljubav moju najveću!”
“Za dušu nježnu, voljene žene!”
“Za moju sreću, srnu plahu i snenu!”
“Za slađanu, najslađu i najdivniju
od svih žena na svijetu!”
“Za ženu-boginju!”
“Za moju sudbinu!’
“Za Bahusa, što me navede
da kažem istinu.
Volim tu ženu!”
I zbog nje što je daleko,
čaša za čašom,
i pjesma krenu.
“Imam jednu želju.
Da ti tvoja medna usta
još jednom poljubim.
Pa da se nikada
iz sna ne probudim.”
Ori se kafana stara,
mraz po staklima šara,
kao da sliku elegičnu stvara.
Nesta mog drugara,
valjda mu krv svu
to veče ispismo,
te ode da se odmara.
Osta samo refren
ko pjesma sjetna neka:
“Volim te ljubavi moja,
nježna i daleka.
Čežnja mi dušu para.”
U vinu je istina,
izreka je stara.

(C) Božo Popadić – Aktus

14 1428 0 Aktus 0 srpski 0 0 0 10 2 213.198.209.116 1-
2106 0 ljuba-trebotin SONG O DEVOJCI – Spasoje Ž. Milovanović 2007-10-10 00:35:08

СОНГ О ДЕВОЈЦИ

О шта девојка жели
Кад би сте само хтели
Кад би сте само смели
Да испуните део
Део што девојка жели О махарана
О махарана да
Анита Делграда
Принцеза Дајана
Па шта

О љубав њену
О срећу њену
О једну жену
Имали би у рукама
Заувек тад

О махарана
О махарана да
Анита Делграда
Принцеза Дајана
Па шта

Спасоје Ж. Миловановић

3 642 0 spale 0 srpski 0 0 0 10 2 194.247.213.35 1-
2107 0 ljuba-trebotin OPOMENA – Vlastimir Ćirović 2007-10-10 00:55:33

ОПОМЕНА

Не веруј у моју бескрајну доброту,
И немој по њој парадно да газиш…
Има у мени и понеки бездан,
Можеш у њега случајно да згазиш. Не веруј у моје уздахе, кад патим,
Јер у патњи често осћања слажу…
Сачекај ме да ти са осмехом свратим,
И искрене усне да ти тада кажу.

Хоћу да будем твоја амајлија:
Да ти дарујем сву милину, рај…
Ал погази прстење и медаљоне,
Накинђурене дарове и видљиви сјај.

Немој да ме носиш на грудима,
Заштитник сам: у души ко ме носи;
Не стављај ме на своје ђердане…
У души ме чувај, са мном се поноси.

Дајем ти душу да је душом грлиш,
Да ти лице претворим у Сунце…
Свачији поглед земљи да обориш,
Ако спасиш моје расплакано срце.

Властимир Ћировић

12 850 0 vlasto68 0 srpski 0 0 0 14 3 195.250.96.11 1-
2108 0 ljuba-trebotin TVOJE SUZE – Ljubodrag Obradović 2007-10-10 14:54:24

TVOJE SUZE

Tvoje suze, sreću mi ruše,
tvoj osmeh mnogo mi znači.
Posle kišnih godina, ogreje sunce,
a ti meni i vedriš i oblačiš. Sretnem te stalno, ulicom kad šetam.
Ponosno i gordo skreneš pogled,
Kao da ti ja spokoj ometam,
kao da ti u srce unosim led.

A ja u stvari, upravo to i hoću,
taj osećaj slatkog isčekivanja.
I lepo mi je ponekad noću,
dok slavuj peva, a duša sanja.

I vidim te na beloj kobili,
šume promiču pored pasa žutih.
Tvoja nesvesnost za nasladom cvili,
a ti se svesno na nju ljutiš.

Uvek za onim čega nema,
jasno jezero nikom ne godi.
Bolja je maca što u tebi drema,
od svakog ideala koji me sad vodi.

Stvarno, japanko, gejšo moja,
tvoj prezir me uz tebe lepi…
I ne smeta mi ni crvena boja,
dok se nadam prostranoj stepi.

U tvom telu svemir je prostran,
ja vasionu volim strasno.
I dok te u prolazu gledam,
osećam i jezu i plamen, jasno.

I ja volim vetrić što piri
i miluje tvoje obline.
Ja volim neizvesnost
koja se širi,
volim čežnju za tobom,
osećaj blizine.

I znam: ljubav moja raste,
jača od uživanja na brzinu.
I znam: ja ću da sanjam te,
iako se i starost došunjala,
ja ću da čekam te,
iako srce sluti istinu,
da si drugom,
sve što čekam dala.
……………
Tvoje suze, sreću mi ruše,
tvoj osmeh mnogo mi znači.
Posle kišnih godina,ogreje sunce,
a ti više niti vedriš, nit oblačiš.

14 1476 0 ljuba-trebotin 0 srpski 0 0 0 29 6 212.200.65.19 1-
2109 0 ljuba-trebotin KADA BIH MOGLA BITI SLADOLED – Sanja Petrović 2007-10-10 23:45:36

KADA BIH MOGLA BITI SLADOLED

Spazih ga kako sedi
u bašti poslastičarnice
i razmazuje sladoled
po usnama svojim. Prođoše me žmarci
jer misao mi se ote
kako bi bilo lepo
da sam taj sladoled isti,
da me slatko oblizuje,
da mu niz bradu klizim.
Da uživam
u samom užitku
što mu činim.
Sad mi se i osmeh ote,
o, lepote…
Kada bih mogla biti
taj sladoled isti.

17 980 0 Sanjalica 0 srpski 0 0 0 18 4 195.250.96.11 1-
2110 0 ljuba-trebotin sPLAV NABUJALE VRUĆINE – Svetlana Poljak 2007-10-11 00:04:39

SPLAV NABUJALE VRUĆINE

Poleti tragom otetim od mora
kada te pustim naboranog čela,
čuvaće te svaka moja, napojena tobom, bora.
Jer ja sam ta koja je oblačje kamenovano prela. Ne bih ti taknula krila:
Ni bez kapi sna, ni spržena u ključaloj krvi,
ni u zabiti osvita gde sam se sakrila
da isčašim beonjače, ni kad me smrvi
Splav nabujale vrućine.

Sanjaću samo da pišem pesmu
koja se zove mnome al’ bolje
od onih što kuju čadjavu česmu
iz koje se lije valcer dobrovolje.

Zvaću je grehom ili prašinom;
Ne vidim zvezde na braniku njive,
i sve što još raste, ide marginom,
žalopojke grle, floskule žive.

Ali ti idi, jer ne znaš šta štiti svirce
koji se ponize pred verom Bogu oplakani
od rulje gospodstva;
Kada se vratiš kradomice,
nećeš znati više ni kako dan dani,
slep od sjaja zlatnoga ropstva.

Spavaću tada kao u tehnici drame;
Skapala od žege, sakupljajući vina
za svanuća, i kada mi to jutro svane;
Ja neću znati da li si to ti,
ružni neprobudjeni sni ili leglo djavolesina.

Preskočicu te ritmom sablazni nevine.

(C) Svetlana Poljak

24 1061 0 Pollakova 0 srpski 0 0 0 68 14 213.198.202.82 1-
2111 0 ljuba-trebotin OSVETNIK! – Nenad Stakić 2007-10-11 16:22:23

OSVETNIK!

Došao je sa zelenom jaknom
i flašom u ruci.
Stajali su i kezili se,
prljavi, pokvareni tipovi,
sa margine grada.
Bili su u mraku
sa skrivenim noževima. Uperio je svojom
snažnom rukom, u glavnog.
Setio se,
kako je leteo kroz staklo,
drugara puknute lobanje,
koga gaze čizme…
Divlji psi u čoporu,
su stajali sa strane
i posmatrali sve.

GLAVNI je pao,
pod udarcima,
krvavih očiju i pun besa.
Osvetnik se setio,
setio se kako ste raznosili,
ljude u gomilama,
na mokrenja krvi,
posle teških udaraca.
Zagrli beton, on je tvoj,
NEK PUCAJU KOSTI !

Pljuno je on na njega,
na grad pod opsadom,
tugu i uništenu mladost
i puno rana koje su žive.
OSVETNIK!

4 745 0 nstakic 0 srpski 0 0 0 5 1 213.198.209.116 1-
2112 0 ljuba-trebotin GURBET – Rade Todorović 2007-10-11 16:30:40

GURBET

Dik man me sem kalo
Dik man me se korkori
leman le me haš
iludža šo čordem,
hajde te čumi damen,
hajde te naža
hajde te ča
kai o narodo raduimpe,
kai o čelen e čavre
kai šu uvek karnevali
hajde
šo džudžure
uduring si mangro
baro i parno.

Prevod pesme na Romski – Gurbetski

GURBET

Pogledaj me ja sam crn
pogledaj me ja sam sam
uzmi me
uzmi moje osmehe
i cveće što ukradem
hajde da se ljubimo
hajde da bežimo
hajde da odemo
gde se ljudi raduju
gde se deca igraju
gde su uvek karnevali
hajde, šta čekaš
tamo su hlebovi veliki
i beli.

3 581 0 Radeumetnik 0 srpski 0 0 0 5 1 212.200.203.34 1-
2113 0 ljuba-trebotin ŠAROV – Pesma nedelje oktobar 2007 – Veselin Dželetović Pavlov 2007-10-11 16:36:35

ШАРОВ

Немам ни кућу, срушена оста,
трошна је била, ко велим ја —
граду срушише четири моста
па, види, опет блиста и сја. Немам ни њиву, узео скот,
премда није ни била плодна:
гај и шумарак, докле је плот,
а земља смоница, није баш родна.

Кола сам имао, отео гад,
ауди стотка, кожа и клима,
али сам ипак схватио сад
теже је палио кад дође зима.

Замакли тек смо из нашег села
кад хорда звери нагрну, бану,
плакала тад је колона цела,
нестаде село у једном дану.
Кренули редом све да пале,
почели најпре од крова,
а онда су доле иза штале
налетели на Шарова.

Кидисао, лајао је, са њима се тук’о,
злотвора је увек препознати знао
а лавеж је његов тек онда замук’о
крај бунара мртав кад је пао.

Биће још кућа, њива и кола,
па све то човек ствара,
ал никад више толико бола
и никад више Шарова стара.

Душу још имам, рањену само,
срећан што нисам и без ње ост’о,
поруку шаљем зверима тамо,
нека вам буде од Бога просто.

Праштам вам кућу, њиву и кола,
за вашу душу палим свећу,
праштам вам чак и тренутке бола,
али вам Шарова опростити нећу.

Веселин Џелетовић Павлов
www.poetabg.com

21 4191 0 veselin 0 srpski 0 0 0 30 6 188.2.31.135 1-
2114 0 ljuba-trebotin JEDNA ILUZIJA TIJELA – 2007-10-11 16:50:29

JEDNA ILUZIJA TIJELA

Inspirisano poezijom Kristine Lugn

Reći ću ti to danas jer te se nanovo sjetim
Kad mi vjetar što donosi kišu
Zahuči pored prozora u noćima
Bez vedrine platinastog mjeseca
Što budi svaku pomisao
Da je nekad u mome krevetu spavala
Svaka iluzija tvoga tijela U mojoj glavi od snova izmišljenih
Isprepletnenih pokreta ruku koje
Zaranjanju duboko do srži uspalmtjele
Strasti za dodirom gramzivim do požude
Za onim što je Eros prikovao za grudi
Kao svoje obilježje koje svjedoči da je uvijek
Bio tu u želji da ga se ne miče
Niti da ga se potresa bez uglađenih prstiju tvojih
Svilenih i nježnih kao najfiniji kašmir sa Istoka
Dalekog gdje se ljubav i vino u stihovima sreću
Što razotkrivaju mistične tajne o onima koji bi se
Voljeli a da se za života nisu zasladili tijelima svojim
Pa im se pravi mauzolej vječne uspomene na ono što
Bi smo mogli imati i mi i u Edenskom vrtu
Samo kada bi još jednom tvoje ruke dotakle
Vječnost sa mnom kada mi kucne čas da
Zahvalno predam ono što mi je davno na rođenju
Udahnuto kroz nozdrve svom Stvoritelju koji me dade tebi
Koju kroz noći tamne gledam kao najsjajniju zvijezdu
Južnoga neba što svijetli kao putokaz do konačnice kraja
Dalekih lutanja za onim što jesi cijeli život moj
Jedna iluzija tijela u mojoj glavi
Od snova izmišljena

Sarajevo, 5. jula 2007. godine

6 786 0 Dali 0 srpski 0 0 0 10 2 194.247.213.35 1-
2115 0 ljuba-trebotin VOLIŠ LI ME TI ? – Rade Todorović 2007-10-11 16:55:32

VOLIŠ LI ME TI ?

Ako podješ, poći ću i ja
Kada volim, duša zna i srce boli,
ne gubi se ljubav kao zlato. Imam srce veliko, ja sam jak,
kao željezo sam znaj,
ja sam jak,
od mene se i džini plaše.

Ma hajde, ja sam kralj
da te volim,
da te ljubim budi kraljica,
Sva da sijaš, letim ja,
i od sreće plačem ja.
Kad si tužna,
čućes pesme, pesme plaču,
ptice tuguju, tuguju…
A deca se raduju, violine ih bude…

3 602 0 ljuba-trebotin 0 srpski 0 0 0 0 0 0 1-
2116 0 ljuba-trebotin OBIČNA – Lidija Petrović 2007-10-11 17:03:30

OBIČNA

Obična, sasvim nova i tiha,
drhtala na rubu izgužvanog sna,
skrivena pod skute meke
dok misao ne zadisa…
Zaželeh da zaboravim je do dna,
slučajnu i nevažnu ostavim da sluti,
ali ne!
Obična i nimalo ljubavna
navela je osmeh da se ne ljuti,
dušu vinula je do visina. Jeste ona obična i prava,
nije prva al iskrena oduvek,
šira i dublja no nebesa plava,
doseže iznad vremena sad i zanavek.
Oproštaj ne ište od lude reči,
što kanila je da je izbriše,
da je ostavi da tužna pati….
Vesela je, obična, sada kada ruka je piše
i kada je srce kroz običnu rimu prati.

6 740 0 lija 0 srpski 0 0 0 5 1 213.198.209.116 1-
2117 0 ljuba-trebotin NIŠTA – Miloš Leković 2007-10-12 23:12:32

NIŠTA

Ljudi ne vole.
Oni se samo zaljubljuju
u vrline drugih,
koje sami nemaju,
ili koje su
jedine zajedničke stvari
Izmedju njih.
Ništa.

3 715 0 Milos88 0 srpski 0 0 0 0 0 0 1-
2118 0 ljuba-trebotin ZEMLJA SNOVA – Marko Lj. Ružičić GNIONICA 2007-10-12 23:37:12

ЗЕМЉА СНОВА – Предговор за другу
књигу Марка Љ. Ружичића

Марко
Љ. Ружичић је својим књигама поезије попунио, рекли бисмо, једну
празнину у песништву српског расејања. Он је као изразити лирик
пропевао изван границе Матице пуним срцем лирског искреног, озареног,
певања. Истовремено, његова лирика из прве књиге Село моје мој ђердане
долази у другој песничкој збирци Једна ријеч до значајног мисаоног
претапања. Но, свеједно, повремена мисаоност, исто тако и интима
његовог певања, остаје и у овој збирци песама за децу – у водама
„чиете“, непатворене лиричности. Оне лиричности која је, као што смо
већ нагласили, пишући о овом оригиналмом песнику, често небрижљива
према крајњој дотераности слика и риме, као да у повременим неравниама
у версификацији жели да истакне оно главно и једино што њу, лирику,
краси – искреност и снагу доживљеног.
Ту
искреност и ту снагу доживљеног читалац, у овом случају претежно наш
подмладак, ће такође осетити и у овој првој Ружичићевој књизи поезије
за децу. Песник Ружичић, зна као родитељ, шта децу највише заокупља,
које су прве дјечје симпатије. То су, наравно, животиње, посебно оне
доступне оку детета већ са кућног прага. Дакле, кока, патка, лептири,
маца, рибице, итд.
Ове
своје песме за децу песник иначе помпозно најављује, а у том иронично
високопарном најављивању скривена је намера да се деци читаоцима приђе
искрено. Та уводна песма је и програматска. Ево те песме.

ЗЛАТНО ПЕРО

Узех моје златно перо
и мастило плаве боје
да запишем из дјетињства
успомене драге моје.

У дјетињству слушао сам
старих људи мудре приче
у дворишту како крава
за телетом својим риче.

А увече поред лампе
весело им свима лице
сједили су до поноћи
и причали старе приче.

Дјевојке из села мога
уз преслицу све су преле
од предива чарапе су
и џемпере топле плеле.

И ја као дјечак мали
сједио сам и слушао
што посијела више нама
и сад ми је јако жао.

Важно
је још истаћи да ове песме за децу могу бити и песме за одрасле. Упаво
њихова распевана лиричност погодује да се успостави та природна веза –
тако ће деца читати и декламовати родитељима, а родитељи својој деци
најлепша остварења ове збирке.

Ова
веза одраслих и деце функционише и у некој врсти „породичне радионице“
управо у томе што песник Марко Љ. Ружичић добија помоћ од своје деце,
као и деце рођака у њиховом ликовном обликовању песама ове својеврсне
збирке. Деца у овом случају не цртају плодове своје маште, она добијају
подстицај и узорке из поједниних поетичних захвата песника, као што су
на пример случајеви у изванредно успелим поетичностима Двије глисте,
Прољеће и Наслована страна (Сандра Ружичић), Дјед, (Тања Ружичић),
Снијег, Осми март, (Сања Ружичић), Два пужа, (Сузана Ружичић), итд.
Очигледна
је тако и богата инспирација за бриљантан цртеж Сандре Ружичић, јер је
и песма тате, песника Марка Љ. Ружичића, Двије глисте изванредна,
управо лафонтеновски хуморна и реско сатирична. Можда оваква сарадња
може бити пример за ширу сарадњу деце у школи са песницима, било да
цртежом поткрепљују песму или пак да датом цртежу сами стварају стиове.
Ова збирка дечје поезије је свакако и у томе погледу подстицајна. Марко
Љ. Ружичић, песник, лирик и трагалац би, могуће је, и овом својом првом
збирком дечјих песама учинио пионирски подухват тиме, тиме што, почев у
књигу своје породице ствара заједничку стваралачку радионицу деце и
одраслих.

У Београду, 2000. г.
Радомир Смиљанић

2 623 0 ruza 0 srpski 0 0 0 0 0 0 1-
2119 0 ljuba-trebotin STARENJE – Branka Korać 2007-10-12 23:43:08

STARENJE

Neustrašivost mladosti je
kao juriš konjice protutnjala.
Kao poršhe kraj peglice proletela !
Kao Speedy Gonzales !
Ostavljajuci mi na poklon
oblak prašine i žuti sombrero. Ja sam tragikomična figura
što vesla u krug,
u viru života.

A onda je i Bog prošišao kraj mene
mega jahtom od dvanaest dimenzija
po poslednjem modelu i bacio flašu
sa porukom :

Mladost je neustrašiva jer misli
da svi imaju pravo na sreću.
Na Nebu,
ja takve pravne knjige ne pišem,
a ni Zemlja tu odgovornost neće.

(C) Branka Korać

22 1262 0 Branka 0 srpski 0 0 0 14 3 89.111.196.216 1-
2120 0 ljuba-trebotin Aurora borealis – Predrag Videnović 2007-10-12 23:49:26

АУРОРА БОРЕАЛИС*

Дужник Русија.
Купац САД.
Сво злато што сија
из Аљаске оде. Алеути и Ескими
новац им даје моћ,
чека нас по зими
зелена поларна ноћ.

Пићемо браћо сад
уместо водке виски
јер исток постаје запад
за новац срамни, склиски.

Хладна нас ноћ чека
сад године ледне
деветнаестог века
ове шездесет седме.

Предраг Виденовић

__________
* Aурора бореалис – зелена поларна светлост

0 572 0 PredragV 0 srpski 0 0 0 5 1 213.198.209.116 1-
2121 0 ljuba-trebotin MAMA, SANALA SAM TE – Lepa Simić 2007-10-13 00:02:28

MAMA, SANJALA SAM TE

…Češljaš moju dugu kosu,
i pevušiš
onu tvoju omiljenu pesmu:
Zapevala sojka ptica… A zatim kako jecaš,
plačeš…
Kao neko je posekao bagrem,
pokosio tvoju cvetnu baštu,
išcupao bosiljak kraj kamene staze
što vodi do ulaza …
Prilaziš ogradi, krstiš se,
šapućeš: ‘Bože, sačuvaj!’

Brišeš suze,
i skrušeno
gledaš u nebo
koje se crnilo od gustih oblaka…
Oluja se spremala…

Neko’ kao da je bio iza mojih ledja…
Tudj i mračan…
Strah! Budim se…

Otvaram oči,
gledam na sat:
duboka noć…

Mama, sta znači ovaj san!?
Možda si budna,
možda me čekaš
da ti dodjem sutra.

Šta li znači taj san,
roje se roje
i muče me pitanja…

(C) Lepa Simić

13 861 0 ljuba-trebotin 0 srpski 0 0 0 18 4 89.243.59.147
2122 0 ljuba-trebotin DVE IZGUBLJENE DUŠE – Jelena Bandić 2007-10-13 00:31:48

ДВЕ ИЗГУБЉЕНЕ ДУШЕ

Две изгубљене душе,
Што лутају туђим сновима,
Што краду светлост од ноћи,
Што црпе срећу од смрти. Две изгубљене душе,
Једна другу траже
И другима снове руше,

Јер нису заједно,
Јер нису једна крај друге,
А ипак су једно,

Две изгубљене туге.

Јелена Бандић

8 740 0 izgubljena_dusa 0 srpski 0 0 0 5 1 213.198.209.116 1-
2123 0 ljuba-trebotin KAKO SE KRAJEVI SAMI NAPIŠU – Ratko Petrović 2007-10-13 18:22:35

KAKO SE KRAJEVI SAMI NAPIŠU

Ova pesma je prosto pala na mene!
Tako teško, i potpuno ne fer!
Trebalo je dokažem
jednu veliku zaljubljenost
ili ljubav
svojim malim ustima,
i svojim malim rukama,
svojim običnim očima… Umesto toga,
dokazao sam,
kakav magarac
umem da budem!

Ajmo sada malo,
da se igramo prijatelja… ?!
Tešite me!

P.S. Budaletina (svojevoljno potpisah. ovaj put!)

13 704 0 ratko 0 srpski 0 0 0 0 0 0 1-
2124 0 ljuba-trebotin SNAGA LJUBAVI – Milisav Djurić 2007-10-13 18:38:54

SNAGA LJUBAVI

Sudbina je moja tvrda
kao kula od kamena,
u duši mi moja gruda
a u srcu lijepa žena. Blagi vjetrić s njena brda
raspiruje uspomene,
rijeka sreće što krivuda
od ljubavi nje i mene.

Mjesec sunce zagrlio
pa mu ljubi sjenu,
i kamen se veseli
ležeć` na kamenu.

Toplina me njena grije
topli zraci sa kamena,
u grudima srce bije
maštom šeta lijepa žena.

Sve ljepote s moje grude
postadoše uspomene,
još sjećanja čežnju bude
iz ljubavi nje i mene.

Bor jeliku zagrlio
pa joj ljubi sjenu,
i kamen se veseli
ležeć` na kamenu.

U mašti je nježno ljubim
kao mjesec svoju sjenu,
kad u kamen pretvorim se
ljubit ću je u kamenu…

18 1157 0 Milisav 0 srpski 0 0 0 9 2 89.111.221.71 1-
2125 0 ljuba-trebotin BABUŠKA – Vesna Mladenović 2007-10-13 18:44:54

BABUŠKA

U kovčegu leži zagubljen
njegov ključ.
Ne pomaže lepa reč,
nit bez vere čarolija
kad smo nas dve u večitoj svadji
i o ključaonicu svako osećanje
se ko loptica – skočica odbija
razlivajući gorčinu u tamnoj praznini
od koje ključ rdja. O, postojiš li negde?
Nadji me dok još
ko babuška
kovčeg u kovčeg…
stavila nisam.

Raspadam se u prah.
Postajem kiselina.

21 1149 0 rainbow 0 srpski 0 0 0 14 3 64.12.116.132 1-
2126 0 ljuba-trebotin ŽELJAN SAM TE – Božo Popadić Aktus 2007-10-13 21:19:36

ŽELJAN SAM TE

Željan sam te
kao nebo sunca,
i oblaka
što po njemu plovi,
sjajnih zvijezda,
koje noću sjaje,
i mjeseca
romantika starog. Jer nebo je
bez njegovih zvijezda,
samo pusti
u svemiru prostor.
Kao što je,
u duši mi mojoj,
pusti prostor
kada tebe nema.

Željan sam te
k’o što brod je mora
što se ljulja,
kada se talasa.
Kao čamac
na sredini rijeke,
snažnih ruku,
njegovog alasa.

Željan sam te
kao zemlja kiše,
ispucala,
nakon duge suše.
Kad te nema,
kad mi se ne javiš,
snovi mi se počinju
da ruše.

(C) Božo Popadić Aktus

14 863 0 Aktus 0 srpski 0 0 0 5 1 194.247.213.35 1-
2127 0 ljuba-trebotin BARBIKA – Stjepan Herman 2007-10-13 21:25:45

BARBIKA

Istetovirane karlice
što služiše kao odskočna daska
u svet
pregazi zub vremena. Sada se u talogu kafe
traži istina.
” Proroci ” mrdaju glavom
ili lažu za pare.

I da kupi najskuplju periku,
stavi porcelanske zube,
daleko je od nekadašnje Barbike.

A nekada davno, lepotani su
po tri dana ležali
na šaputavim grudima
i… Jedan po jedan
…Odlazili.

***

(C) Stjepan Herman

22 938 0 herman 0 srpski 0 0 0 5 1 77.56.72.226 1-
2128 0 ljuba-trebotin VOLEO BIH DA SMO TU – Bojan Kukić 2007-10-13 21:36:45

VOLEO BIH DA SAM TU

Kako možeš biti usamljena,
kad se gomila nas,
što andjela,
što ljudi,
mota oko Tebe!!! Voleo bih da smo tu,
nedaleko od srca,
blizu poljupca,
u ime osmeha!!!

(C) Bojan Kukić

4 734 0 bokuk 0 srpski 0 0 0 5 1 212.200.203.81 1-
2129 0 ljuba-trebotin PATETIČNI MONOLOG – Svetlana Poljak 2007-10-13 21:52:15

PATETIČNI MONOLOG

Ćurlija prepatetični monolog
beskućnika;
Što šta ja umem da kažem,
da psovke pljujem, gromade urlika
a pod kapcima zarad tega samoće
tešim vrbe i kamenje pojim. Spoznajem i život i smrt,
sve je to igra otpalog semenja
i sve se mislim možda je nemoć ta
zbog koje se na usnama mojim
proteže stupac prezrenja.

Pramagla pljuska kroz dane;
Vazduh, vatra i voda uistinu
bdiju,
Ali kad sukrvičavo jutro
iz busenja trave svane…
Sve se mislim, iznutra, odozgo
i odozdo;
Ko zna šta život još smera;
I eto tako mi sa usana kreće
oluja koja se u kovitlac tera.

Kao kroz prokleto predvorje,
iza garavih svetla u daljini
truli kolevka mekih jagoda;
Svečano livrejisana promiče
epoha umiranja.

Bože me prosti, silnog li naroda.
Narod i ništa.
Narod i studen odupiranja.

Podmukle su sreće ljudi
i beskrajna me obuzima žalost;
Sinovi naši, male dečačke grudi
već čemer nose da moćan se čini
ko more
kojim se gone peklene ćudi
i rude prokletstva snena.

Da mi je da umuknu ova ratna
vremena,
kada se ogledala bude i seta
po njima prašti;
Da se ne čuju žalost i slutnja
mršavog, bolesnog trena;
Jer zalud su kapale njive
i mesečina se rasipala
po obroncima stena.

Da mi je u mrtvo da se prerušim;
Slegnem pod vodom, obalom,
planinom, ravnicom;
Sakrijem u zemlji, razlijem u moru,
da vidim čijom to krivicom
golubovi ne lete a mrak
se poradja u zoru.

(C) Svetlana Poljak – Pollakova

28 1303 0 CecaPolak 0 srpski 0 0 0 30 6 95.180.67.31 1-
2130 0 ljuba-trebotin JEDNA ZVEZDA – Latinka Djordjević 2007-10-13 22:08:38

JEDNA ZVEZDA

Jedna Zvezda
za mene je sjala,
moja mila majka.

Noćas,
sa nebeske jelke
ukras je pao,
tugom, moju dušu
zatrpao. Zaspale su oči,
što me mojim očima
gledaše.
Ukočiše se
drage ruke,
što mi zagrljaje
poštom slaše.
Zanemeše usne,
što jedine,
istinu govoraše.

Nema te,
na vetru, kiši, suncu,
zimi ciči.
Sve, zanemelo je,
očaj veje.
Suze vruće natapaju
uspomene.

Uz plač jesenjeg dana,
pod humkom
sniva moja majka…
Suzama okupana,
ljubavlju ovijena,
ognjenim ružama
pokrivena,
spava…

Jedna zvezda
je pala.

24 878 0 LaticaDj 0 srpski 0 0 0 25 5 212.200.192.34 1-
2131 0 ljuba-trebotin ZDRAVICA – Sanja Petrović 2007-10-14 11:34:49

ZDRAVICA

Podižem čašu u naše zdravlje.
Zdravicu držim za našu sreću.
Srećna sam jer imam vas.
Vas, prijatelje i porodicu. Da se okupljamo s povodom i bez povoda.
Da dišemo punim plućima.
Da pevamo, da se smejemo.
Da jedni drugima dane ulepšavamo.

Da doživimo decu svoje dece.
U to ime UZDRAVLJE.

(C) – Sanja Petrović

16 1060 0 Sanjalica 0 srpski 0 0 0 4 1 195.250.96.11 1-
2132 0 ljuba-trebotin SONG O SAMOPREDAJU – Spasoje Ž. Milovanović 2007-10-14 11:42:02

СОНГ О САМОПРЕДАЈИ

Поштоване даме и господо!
Испричаћу вам причу о жаби,
Која, исто тако,
Mоже да буде и прича о баби!
Јер,
У стварности,
Oваквој или онаквој,
Жаба често буде баба,
а и баба богами жаба! У сред мочваре
Са локвања
Угледа жаба
Недалеко од пања
Роду како мирно седи
Знала је жаба да није баба
Зашто саму себе да лаже
Рода хоће само да је смаже
У сласт
Хоће жаба да скочи
Ал нешто јој неда
И размишља
Што да се не преда
Рода је горе
Близу неба
А ја сам доле
И она од горе
Мене вреба
И силази чак доле
Зар да будем жаба не-жаба
Што стално зановета ко нека баба
Што да се роди не предам
Баш да видим да ли јој пријам
Нека јој буде
Јер
Знала је жаба да није баба
Зашто саму себе да лаже
Рода хоће само да је смаже
У сласт

Пријатно!

Спасоје Ж. Миловановић

5 635 0 spale 0 srpski 0 0 0 5 1 213.198.209.116 1-
2133 0 ljuba-trebotin NOĆAS… – Ljubodrag Obradović 2007-10-14 12:04:40

NOĆAS

Možda je ona rastanak htela?
Lišće mrtvo pada na zemlju.
Da li me je bar malo volela,
ili je samo lažno zračila želju? Sumnja se u srcu taloži,
ko odsjaj mašte pijane.
Rasejane misli ko da složi
i kako bol da prestane?

Noćas sam pun iluzija,
gorim od želja i nade,
a mesec i kroz moj prozor sija,
isto kao i onoj, što sanja balade.

Odlazim niz ulicu pametan i trezan.
Možda su tu sudbine umešani prsti?
Prezirem pijanog druga, besan
na život, koji me vara i konce mrsi.

Možda to i nije hteo niko.
Ljubav naša bila je ko đon izlizan.
Ona me lagala, ja na laž naviko,
knjiga u kojoj ni naslov nije ispisan.

Da, ona je rastanak htela,
čovek sam sebe, lako zavara.
Noćas je alkohol uteha,
mada to mozak od bola ne odmara.

Noćas sam, čini se pijan.
Lance da kidam mogu.
To što čaše razbijam,
znak je, zaboraviti je ne mogu.

Noćas je sve, samo iluzija…
Ranjeni klošar niz ulicu klima,
a mesec zvezdama hladno sija:
u životu i novih ljubavi ima.

(C) Ljubodrag Obradović

23 967 0 ljuba-trebotin 0 srpski 0 0 0 10 2 194.247.213.35
2134 0 ljuba-trebotin PPROLEĆA MOJA – Milorad J. Nikić 2007-10-14 23:33:26

PROLEĆA MOJA

Proleća moja daleka i draga
Kako ste mi nevina i čista
Voleo bih da vas ima trista
Umesto zima i tužnih jeseni Pa da stara zova
Ispred kućnog praga
I ona breza sa našega brega
Što raste u meni
Zamiriše i sto put ozeleni

(C) Milorad J. Nikić

12 819 0 nikic 0 srpski 0 0 0 0 0 0 1-
2135 0 ljuba-trebotin ŠTA JE LJUBAV? – Zlatko Knežević 2007-10-14 23:37:22

ŠTA JE LJUBAV?

Ljubav nije to kad za njom beskrajno žudiš.
Nije samo kad u njeno ime sa društvom piješ.
Ni samo onaj tren kad sa njom se probudiš.
Već kad i obraze zbog nje suzama miješ. Ljubav nije samo onda kad je nesebično daš.
Ni onda samo da je dobiješ kad je pozeliš.
Već kad u pustoj samoći o njoj razmišljaš
i kad s njom i čašu gorčine s medom podeliš.

Ljubav nije kad za njom poput vatre goriš.
Ni kada je neizmerno puno trebaš i voliš.
Ljubav je kad je gradiš i za nju se večno boriš.
Kad se žrtvuješ,trudiš i za nju Bogu moliš.

Ljubav nije samo kad sanjaš i ostvariš san.
Kad s voljenom osobom cerekaš se i smeješ.
Već kad pridjete,obraz uz obraz,dlan uz dlan.
Kad je iskrenošću hraniš,štitiš,čuvaš i greješ.

Ljubav nije samo kad poštuješ drago ti biće.
Kad osećas da postojiš i samo za nju dišeš.
Već i kad šetate plažom,kad svratite na piće,
i kad iskrenim srcem ljubavne pesme joj pišeš

1 616 0 ZlatkoK 0 srpski 0 0 0 5 1 212.200.203.176 1-
2136 0 ljuba-trebotin KONJANIK – Jelena Bandić 2007-10-14 23:47:38

КOЊАНИК

Сунце полако тоне
У непрегледне равнице
Све је мирно, тихо.
Једино она стоји ту. Гордо и неустрашиво, исред Сунца.
Силуета.
Силуета једног усамљеног коњаника
Који јаше долинама бојазни и страха
Који је ту да отера друге сенке и све
Духове мрака.

Јелена Бандић

8 716 0 izgubljena_dusa 0 srpski 0 0 0 10 2 194.247.214.1 1-
2137 0 ljuba-trebotin OPROSTI – Rade Todorović 2007-10-14 23:54:02

OPROSTI

Kako ćemo se pogledati,
kako ćemo se pozdraviti,
kada smo crne oblake brojali
i crne nas kiše okvasile Kako ćemo zajedno plakati
kada smo iste kletve slušali
kako ćemo se predstaviti
bogu kad je greh veliki

Neka nam isti bog oprosti
kad mi ne praštamo
sve su nam mržnje iste
i drugo ime na kamenu
ukleše i bačeno cveće trune

Ostavi me, ostavi mi suzu
za nevine, za leptire i ptice,
za srušene krovove i prozore
sve zidove i stara vrata
za kapije i prazne klupe
gnezda pod strehama i
moje i tvoje nesanice.

(C) Rade TodorovićP.S. Oprosti / Antiratna

5 782 0 Radeumetnik 0 srpski 0 0 0 5 1 195.250.96.11 1-
2138 0 ljuba-trebotin OVA JE PESMA POSVEĆENA TEBI – Veselin Dželetović Pavlov 2007-10-15 00:02:02

ОВА ЈЕ ПЕСМА ПОСВEЋЕНА ТЕБИ

Заискриш понекад мислима мојим
затрепериш нежно таман да заболи
запитам се онда да ли ја постојим
да би им’о неко вечно да те воли. И дођеш тако, тек да не даш мира
у снове моје самотне и дуге
обично ноћу кад музика свира
и кад су очи тако пуне туге

Прошеташ сама ходницима ума
кроз које нико није смео проћи
стазама мисли скренеш ли са друма
где год закорачиш мени ћеш доћи

Зато те молим не долази више
нити у снове нит’ у мисли моје
к’о оне летње ненадане кише
к’о љубави што већ не постоје

А сузе тешке просуте без броја
које ни време не може да брише
оне су драга, ова песма моја
посвећена теби и никоме више

Беселин Џелетовић Павлов
www.poetabg.com

13 2263 0 veselin 0 srpski 0 0 0 15 3 46.162.69.116 1-
2139 0 ljuba-trebotin JUDINA KOZA – Miljojko Milojević 2007-10-16 00:41:22

JUDINA KOZA

Za one teške, srebrne, novce
Juda je kupio jednu crnu kozu,
bele, debele, svilorune, ovce
i parče zemlje za vinovu lozu. Bez žene, dece i stalnog ognjšita,
nije voleo teške poslove da radi,
i od pokušaja da vinograd zasadi,
osim puste želje ne ostade ništa.

Ali je u vreme biblijskih dana,
svoje svilorune ovce i podmuklu kozu
napasao širom brdovitog Balkana,
i crna koza i na Balkanu proširi lozu.

I Judine ovce imale su predosećanja,
i kad zima steže i kad sunce žeže,
da osete opasne dane za klanja
i da preplašene na sve strane beže.

Zato je Juda crnoj kozi obesio zvonce
da mu mirno dovodi svilorune ovce
u klanična zdanja do panja za klanja
i da se potom u neki budžak sklanja.

I dok Juda od kasapa prima novce
i posvuda vise poklane i odrane ovce,
Judina koza ko crna spodoba iz groba
zadovoljno zob iz zobnice zoba…

A kad je na Balkanu teško stanje,
Judine koze na putu za Evropu,
u blagostanje, naivne ovce prate u stopu
i stižu samo do panja za klanje.

18 1149 0 BileMilojevic 0 srpski 0 0 0 10 2 82.117.192.142 1-
2140 0 ljuba-trebotin REČ AUTORA – Spasoje Ž. Milovanović 2007-10-16 11:14:29

РЕЧ АУТОРА
илити
УМЕСТО МЕТОДОЛОШКОГ УВОДАОво су песме
За у једном трену
Ово су песме
За једну и по жену Ово су песме за у трећу смену
Ово су песме
За оне што хоће да крену
Па налете на Прометеја
Прикованог за стену(Човек гледа а телад блену)

Што због печења
Ојади елиту отмену
А сад му се подгојен неваљалац смешка
Грешка
Грешка

Спасоје Ж. Миловановић

3 563 0 spale 0 srpski 0 0 0 15 3 77.56.88.172 1-
2141 0 ljuba-trebotin SVE MOJE VENERE – Semir Avdić 2007-10-16 23:28:24

SVE MOJE VENERE

Noć je ozbiljna stvar.
Sve moje Venere
Bi se u njima rastakale kao svijetli
Grumeni srebra u visokim talionicama
U uzvrelim kotlovima želatinaste
Plemenite mase od kojih im prstenje
Satkam kao klasje žita oko njihovih
Tananih prstiju. Sve moje Venere
Bi raspukivale se kao
Ogromni i bujni narovi
Iz kojih teku sve same slasti
Ovozemaljskog raja,
Sve same nimfe Tibera, Dunava,
Volge,
U valcerima kraj bečke
Šume grle i prepliću svoja vitka tijela
Labudica.
Sve moje Venere,
Šeherzadine sudbonosnice,
Koje pričaju priče
Proseć za životom,
Ali ipak
Hrabro i neustrašivo
Stoje pred dverima duboka
Zemljina bespuća
Kao Amazonke pred nemanima.
Sve moje Venere
Proklinjete li još uvijek
Nacistu i njegov abažur?
Jer on je svoje čizme
Sebi u trbuh zabio
Skratio se muke bestidničke
Zbog vaše ljepote.
Sve moje Venere
Rukama bi vašim nož držao
Ne bježeć od noći tamne
Vladarice zvijezda
Majke što vas
Razbaca po nebeskom svodu
Da tako prkosno sijate i onda
Kad ja ne mogu
Dosegnuti vam skute.
Sve moje Venere
Za mene i za vas
Noć je ozbiljna stvar.
Tiha, jedra, odvažna
Kasiopeja što
Namiguje odozgo
Sa visoka na
Sve nas.

1 570 0 Dali 0 srpski 0 0 0 5 1 213.198.209.116 1-
2142 0 ljuba-trebotin DEDA GVOZDEN – Milovan Veselinović 2007-10-16 23:35:18

ДЕДА ГВОЗДЕН

Гледам деда, стара и нејака,
личи ми још увек на права сељака.
Стигао је давно из села у град
са сином својим да дели јад. Продао је кућу њиве и ливаде,
на асфалту града живи дане старе.
За децу је своју много учинио
и за живот њихов много је пружио.

Синови његови факултетски ђаци
када их видиш прави горостаси.
Прокоцкаше срећу и судбину своју
оставише родитеље саме на умору.

Мајка им је стара болна у мукама
не може ни воде да дохвати сама.
Не може да хода нити да се креће
поред деда свога она има среће.

Поред кћери поред снаха својих
још једино деда на услузи стоји.
Деда је борац, деда је стар
мало је крив а у души здрав.

Живи данас деведест другу
годину живота за боле и тугу.
Са косом у руци погурених леђа
коси траву паркова и међа.

Он не коси траву што косити воли
већ за своју душу он да хлеба створи.
Покошену траву паркова и међа
завеже у бреме упрти на леђа.

Када јесен дође и пожути лишће
испред куће деда по два сена висе.
Пет година својих живота и рада
робовао деда Гвозден код Германа.

Беше борац у краљевској војсци
синови његови први су скојевци.
Ропства свога и страдања нашег
кад се сети он мора да плаче.

Милован Веселиновић

2 621 0 MilovanV 0 srpski 0 0 0 0 0 0 1-
2143 0 ljuba-trebotin PIJANSTVO III – Dalibor Djokić 2007-10-16 23:40:55

PIJANSTVO III

Ne pijem od sreće,
ne pijem od tuge,
al’ pijem od sabajle.

Sa celim svetom ratim,
vino mi je pobratim,
ne volim više ni sebe,
a Boga mi ni tebe.

Ne pijem od sreće,
ne pijem od tuge,
al’ pijem od sabajle…

Ma šalim se,
samo ponekad!

(C) Dalibor Djokić

21 1008 0 DaliborDjokic 0 srpski 0 0 0 5 1 213.198.209.116 1-
2144 0 ljuba-trebotin LUTANJE – Zlatko Morić Zlaja 2007-10-16 23:45:14

LUTANJE

Zašto si mi okrenula leđa ?

U sebi evo borim se sa krikom.

Fali mi tvoja, duga kosa smeđa;

te tužno se ljubim sa tvojom slikom. Nedostaju mi tvoje smeđe oči;

tvoje riječi nevine, čiste

da tražim takve sutra ću poći

ali nikad neću naći takve iste.

Lutaću od grada do grada

provjeriti svaki napušten drum;

ti bit’ ćeš nekom drugom mlada,

a meni si pomutila um.

Ljubit’ ću, usput, možda usne druge

kroz moj život samo će proći,

a tebe ću čekati dole kod pruge

mada znam da nećeš doći.

1 621 0 ZLAJA 0 srpski 0 0 0 0 0 0 1-
2146 0 ljuba-trebotin POSLEDNJA PESMA – Pesma nedelje oktobar 2007 – Ratko Petrović 2007-10-17 12:51:42

POSLEDNJA PESMA

PESMA MESECA OKTOBAR 2007

Usidrene u nemu tačku,
biće oči tvoje lepe,
kada shvatiš da sam otišao,
u prah i pepeo.

Bio sam modar od života uvek… Uvek se našao neko da mi postavi nogu,
neko, da mi puca u leđa,
neko, da me gurne sa ivice…
Srećom! Pao sam na tvoj dlan.

Uvek se našao neko,
ko je uporno tvrdio, da je bolji od mene!
A, ja jadan, nisam ni mislio
da nečemu vredim.
Niti, da sam za išta dobar.

Rođen da umrem.

Nisu progovorili ni reč sa mnom,
a neki su me već mnogo mrzeli.
Ali, ti isti su verovatno,
najviše mrzeli sami sebe?

Znaj, da sam uvek bio dete…

Navlačeći maske, tkane od mašte,
bujne kao stotinu proleća,
ja sam živeo hiljade života!
Za sve ovo, svoje kratko vreme,
ja sam sanjao i maštao.

Tebe najviše!

Nisam se plašio velikih bitaka,
onih, prsa u prsa,
gde se glava sigurno gubi!
Plašio sam se onih ljudi,
što ti se podmuklo privuku
u liku prijatelja,
pa te izdaju!

Radi pet minuta pažnje,
nekih još jadnijih duša od njegove…

Možda, radi par novih santimetara,
naraslog ega?

Ili ti se nadviju nad posteljom,
dok si u snu…
Pa te pridave,
kad ne mogu da te spuste na zemlju.

Krila bi ti polomili,
da letiš njima!
A, ovako, ne znaju kako protiv mašte,
jer je sami nemaju.

Možda ćeš se setiti kako sam te voleo?
U to nemoj da sumljaš!
Priznajem unapred svima,
sve sam drugo lagao, sem toga!

Neka mi oproste!

Nisam mislio zlo.

Mada sam imao taj otrovni zub,
koji je često trovao moja usta,
koji je ostavljao gorak ukus,
kakav samo glupost ume da ostavi.

Nisam ostajao dugo otrovan od njega,
možda samo zanet u pogrešnom pravcu,
ili sa blago zamućemnim vidom…
Sa blago iskrivljenim pogledom na svet.

Što i nije moralo da bude loše!

Blago onima, koji znaju svoj put.
Koji misle da znaju, šta će biti petnaestog
kroz desetak godina…
Oni mogu odmah da umru!

Takav život je beskonačno siv,
i tužniji od smrti…

Ja, nisam znao šta me sutra čeka!
Zato mi je bilo tako interesantno,
da budem, makar još jedan dan, veliko dete.

Ako me budeš žalila,
onda moraš znati sve o meni.
Ne želim da budeš u zabludi…

Ja nisam imao mračnu stranu.
Ja sam imao sivu stranu…
A, ona je mnogo gora!

To je ona strana,
gde nisi svestan sebe.
Nego, imaš iste dane,
iste sate, iste minute i sekunde,
beskorisnog postojanja!

Kada si ništa drugo,
do spleta okolnosti,
i jednog događaja
među tvojim roditeljima.

Kada si još jedan “obični”, recimo,
među četiri zida u nekoj petospratnici,
gde život, nije ni u prolazu…
A, smrt vreba, da izbriše još nečije ime,
iz adresara.

Da sam imao tamnu stranu,
makar bi’ bio između dve vatre!
A, ovako sam često bio, kao reka,
koja zađe u dosadnu ravnicu,
i razlije se u široko, mutno korito.

Siv, i široko dosadan.
Mutan i zaprljan.

Kao reka, koja se vuče dosadnom ravnicom,
sa istim, jednoličnim obalama,
ne menjajući svoj pravac,
do nekog mora, gde će se bedno uliti,
i upraljati more, svojim tonama mulja.

Takav sam u svom sivilu…

A, ne kao planinski potok,
sa viugavim tokom…
Uvek bistar! Oštar! Snažan!

Reći ćete zajedljivo “Ali, plitak druže!”

Pa, bolje plitak, i zdrav!
Nego dubok i mutan, muljevit… bolestan.

Radovao sam se u jednom danu života,
za sto godina!
I patio u drugom, sutradan, za milion.
Živeo sam u magičnom svetu,
i padao hiljadu puta, dok nisam na kraju propao.

Ne žalim!

Ali oni periodi u kojima sam tonuo u sivilo običnog,
koštali su me života.
Njih sam najskuplje plaćao!
Minutima, danima, i godinama
svog života!

Bačenim uzaludno!

Tada su satovi samo odbrojavali
jedan tren života manje!
A, tek kada sam na kratko uspevao da se prenem,
shvatao sam tu preveliku cenu,
koju nisam smeo da platim,
a, platio sam unapred…

I bio sam nemoćan, da išta drugo učinim,
sem da u mašti, obojim ono,
što sam ranije stopio,
i potopio u sivo…

I opet ću potonuti u sivilo!

Jer ti nisi htela,
da me zauvek obojiš u boju tvojih očiju,
ili boju tvojih usana…

Jer, nisi htela da mi obojiš jutra,
bojom svoga glasa,
bojom tvoje kose…
A, znam da bi to, jedino ti umela!

Čućeš negde, da me više nema…
Nekad, za pola života, ili već sutra?
Negde s druge strane sveta,
negde daleko, među sivim strancima…

I biće! Znam!
Usidrene u nemu tačku,
oči tvoje lepe,
kada shvatiš da sam otišao,
da sam prah i pepeo.

Ako, se ljubav, i može u nešto tako pretvoriti?

11 3615 0 ratko 0 srpski 0 0 0 5 1 213.198.209.116 1-
2147 0 ljuba-trebotin Sveska ll: ”Pučina i druge priče” – Ranislav Šela 2007-10-17 22:50:46

Sveska ll: ”Pučina i druge priče”

…Otplovila je i poslednja lađa,

Iz male ribarske luke Mediterana,

Na palubi njenoj smeh,

Radosti plovidbe,

I plač deteta,

Željnog majčine bele dojke…

(C) Ranislav Šela

2 665 0 malteze 0 srpski 0 0 0 5 1 212.200.236.146 1-
2148 0 ljuba-trebotin TOŠE PROESKI – ZA SEĆANJE – Zorica Brkić 2007-10-17 22:58:15

Toše Proeski – za sećanje

Baci pogled preko ramena kad podjes
kad po meni ko po suhom liscu prodjes
pa me makar laktom u grudi pogodi
makar grub tvoj dodir bio jos mi godi Baci osmjeh ispod uvojaka barem
da u tvoje misli bar na kratko stanem
ko u usporenom filmu se spotakni
preko mojih nogu ruku mi dotakni

Pratim te, sve u korak
svaku stopu poljubim
svaku suzu, svaki uzdah osjetim
tu sam da ti nadu vratim
ako padneš da te uhvatim

Pratim te, i kad ne gledam
po koraku te znam
svaki drhtaj tvoga tijela osjećam
tu sam da ti nadu vratim
ako padneš da te uhvatim

Kad se ispod tvoga kišobrana stisnem
ja sam sretan iako na pola kisnem
pa me makar laktom u grudi pogodi
makar grub tvoj dodir bio još mi godi

Krv u glavu udari
i ko struja oživi
ovo tijelo bar na
kratko ozdravi

10 1566 0 zoca 0 srpski 0 0 0 10 2 212.200.198.177 1-
2149 0 ljuba-trebotin U IME LJUBAVI – Mirjana Lukić 2007-10-17 23:35:12

U IME LJUBAVI

Doći ću ti u snove, nečujno, tiho
osvanuti sa tobom da ne zna niko,
kao lopov ukrasti tvoj miran san,
još jednom da bude isto kao nekad. Prošetacu odajama tvoga srca
ostaviti u njemu delić sunca,
uspomene naše i tračak nade
da nam ih nikad niko ne ukrade.

Nasloniću glavu na grudi tvoje
tamo gde bilo je mesto moje
i ostati uvek tvoja vila
tvoj andjeo čuvar ranjenih krila.

A onda kad` mladi mesec zasija
osvanućeš budan isto kao i ja
i uz prvi cvrkut ptica
obrisati suze sa umornog lica.

I noć po noć život će proći,
nestati mladost i starost doći
ostarićeš sa njom ali neće znati
da mene sanjaš dok sa njom spavaš

4 619 0 MirjanaL 0 srpski 0 0 0 10 2 80.93.242.164 1-
2150 0 ljuba-trebotin HALJINA OD LIŠĆA – Sanja Petrović 2007-10-18 00:29:39

HALJINA OD LIŠĆA

Opet su zamirisale jesenje kiše
i obaveze koje septembar nosi.
Koračam pognute glave
gledajući opalo lišće
što pod nogama mi se lomi. Palo mi je na pamet
da najlepše sakupim
i napravim od njih haljinu
za Jesenju svečanost
što će uskoro doći.
Tako će u zimske dane, sa ofingera,
moći da posmatraju pahulje bele
što promiču u noći.

U proleće će pozdraviti sestrice svoje,
u leto radovati se njihovoj stasitoj lepoti.
I opet kada zamirišu jesenje kiše
pridružiće im se iste,
haljina da se upotpuni.

12 901 0 Sanjalica 0 srpski 0 0 0 0 0 0 1-
2151 0 ljuba-trebotin PESMA – Jelena Bandić 2007-10-18 00:32:56

ПЕСМА

Не дај да те окују ограничењем времена
Јер свако има своје време
Свако у себи има засађено спознаје семе.
Потруди се и видећеш тајну:
Твоје време је вечност.
Видећеш своју звезду сјајну. Најзад нико не може да те ограничава
Јер ти си свој господар,
а твоје мисли су господар Тебе.
Ти си оно што је у твојим мислима

Пронађи свој мир, своју оазу.
Место само твоје и ничије више.
Поштуј законе које твоја рука пише.
На том месту ти буди жив, ти постој,
На свом измишљеном месту.
Само једном.

Не дозволи да те заварају и искваре
Никакви идеали прошлости ни будућности.
Буди свој идеал садашњости
И недај да те од њега отргну
Никакви робови времена
Који ту тајну никад неће спознати,

Не очима,
Него срцем
И мислима
Јер очи су само врата за свет
А мисли су праве очи.

Јелена Бандић

4 593 0 izgubljena_dusa 0 srpski 0 0 0 5 1 194.247.214.1 1-
2152 0 ljuba-trebotin RAZVOD – Branka Korać 2007-10-18 00:38:44

RAZVOD

Izbledeo, loše cuvan herbarijum
gde se samo, pod selotejpom,
cvet ili list mogu razaznati,
dok se sve ostalo raspada
u mrvice, u ostatke ljubavi
iz sretnih vremena, vremena
izlizanih romantičnih metafora
još pre vredjanja:

Djubre! Kurvo! Idiote! Pijavice…! Ali i vredjanja blede.
Nastupa užas budjenja kraj tela
prisutnog svojom odsutnošću;
taj strah od ledja ispisanih bolom
umotanim u ostatke počupane kose
kožom pod noktima i
sumnjom ovenčanom šamarom…

U razvodu dvoje žive kao dve izdajice,
kolaboracionisti zlih sila,
dva špijuna na tajnom sudjenju
gde optužnice rastu iz dana u dan;
dosijei : u kupatilu; u frižideru;
u fotoalbumima; u tašnama;
u džepovima; u sms porukama…
Praćenje i prisluškivanje
pre nego što nastupi finale:
Poslednja ceremonija – i sudije i dželata
pred decom,
pred porodicom,
pred prijateljima …

Oni zauvek napuštaju Sliku
i izlaze iz uramljenih fotografija:
prvo mlada i mladoženja,
zatim kumovi,
posle njih prijatelji
i ostali gosti…

Ostaju deca i roditelji.
Ostaju da grle prazna mesta…

I koliko god da drhte ruke-
zaprepašćujuće je siguran
rad makaza.

(C) BrankaKorać

22 1259 0 Branka 0 srpski 0 0 0 10 2 89.111.204.192 1-
2153 0 ljuba-trebotin ŠAH-MAT – Svetlana Poljak Pollakova 2007-10-18 00:45:12

ŠAH – MAT

Ova igra misli pod kišom prezira,
nikada neće stati…
Kapaće i po meni zauvek žaleći,
Zar tebi da pričam sagu o karmi,
Kako patim nesrećna u sreći. Kako da stisnem rašivenu ranu osmeha,
kada mi se u mekom uglu usne
zapljusne, vrisne i zgasne sparina rekom.
Talas nabujalog neporočnog greha;
Kada me zovu doline rasne,
U vreme izdaje, kako da se kaje…

Kako da smirim u vreme iskušenja
ravnicu žalosti što razumem zmije i reptile,
sapleteni Mesec koji bije moja vrenja,
I one tvoje ruke što su se zapalile u vrelu,
večitu buktinju na mome telu.

U koju rupu oproštaja da sapnem tajnu,
da neću odustati nikada nikome;
U tvoje ime, surovom strašću…
Odustati neću, iako pašću!
I minut tebe mi je dovoljan za
hiljdorukog razdirača melema žrtve.

U muslinu mrtve boje,
ogrezlo smrvljeno nebo,
rasute perle aloje i boli koje ne bole;
Zloslutnice proklinjuće skreću
ka meni u vreme iskušenja,
kada se sokoli pare…

Šah-Mat moga života!
Jer umreću što te neću;
Sablazniću mir tišinom, potok suzom,
okom mračje;
Zaćuti me violinom,
Nasmej mi se kad zaplačem…

(C) Svetlana Poljak

32 2390 0 Pollakova 0 srpski 0 0 0 60 12 213.198.254.107 1-
2154 0 ljuba-trebotin ZAVOLEO SAM ZVEZDU JEDNU – Predrag Videnović 2007-10-19 09:26:12

ЗАВОЛЕО САМ ЗВЕЗДУ ЈЕДНУ

Заволео сам звезду далеку
већу од свих на тамном небу
а ипак малу к`о тачку неку,
заволео сам звезду бледу. Међ милион сјајних звезда,
малу, претоплу, далеку, чедну,
за моју љубав можда и не зна,
заволео сам звезду једну.

Мислим да само за мене сија,
о да ли ће можда једном пасти
и видех зрак, о баш ми прија,
о звездо приђи тако ми части!

Ал` авај далека звездо
ипак смо ми света два,
на небу је твоје место
одакле и твој зрак ми сја.

Зашто су звезде тако чедне,
јако далеке а свима видне,
падох у ватру звезде једне,
о, звездо мила за тобом чезнем.

Чувај се звездо, бисеру мали,
чувај ми зрак о коме пишем,
да трачак тај што душу гали
космичка тама не избрише.

Молим те звездо мој си знамен,
никад за чежњу моју не хај,
сиђеш ли доле постаћеш камен,
не иди никуд светла ми дај.

Предраг Виденовић

4 717 0 PredragV 0 srpski 0 0 0 5 1 213.198.209.116 1-
2155 0 ljuba-trebotin CEO GRAD U VATRI GORI – Nenad Stakić 2007-10-19 09:54:06

CEO GRAD U VATRI GORI

Izlazim iz dugačkoga tunela
mala prilika u kožnoj jakni
prolazi sa svojim ljubavnikom
glava joj je oborena
nju je sramota moje pojave
osetio sam bol, bes, gnev, srdžbu Mala prilika u kožnoj jakni
noćas se spremala
na partiju heroina i seksa
sa svojim ljubavnikom
punim hepatitisa i nezdravlja

Mala kučko
nije problem samo u tebi
ovaj grad je truo
a po nekom učinjenom grehu bog me
je kaznio i tutnuo medju NOVI SAD
NOVA SODOMA

Svi koji su drugačiji
ovde su kažnjeni na bol, večnu tugu
jer ovde svi sve znaju
nije odlika grada puno betona…
grad treba da diše
svežim zdravim plućima
a ne da se guši u hipokriziji
i crnilu srca ljudskoga

Deset hiljada zombija
koje proždire djavo u prahu
opšti nemoral i haos
četristo hiljada predugačkih jezika
gledam druga kako pije pivo
on nema posao, podočnjaci mu crni
prijatelju ja ne mogu više
nikome da pomognem

Mogu da skinem ovu ikonu sa zida
i da je stavim pod jastuk moj
da snivam lepe snove
jer samo u njima ja imam usne njene
samo u njima su oni koje sam izgubio
samo u njima je jedna divna devojka
koju sam davno poljubio
i koja mi je pokazala
da život ima sunce i dugu

Zato ne želim da se budim
nek budem u dimenziji
izmedju stvarnog i ništavila
bojim se samo ako mi se približiš u snu
da ću zauvek ostati tu, mrtav i bled
jer je tvoja ljubav moje sve
vilo sna lepoga
andjele sa belim krilima

(C) Nenad Stakić

ZASTANI

Zastani,
u velikim koracima,
krila izrasla opusti
i gledaj.
Usponi i stramputice,
pad, pa zvona.
Sreća po strani,
ključ u probušenom džepu. Ne trči. Zastani.
Ne stiže se uvek,
kud se pođe.
Ne radi se uvek,
što se želi.
Uvek slučajnost postoji
i zbrka misli,
brdo mogućnosti,
okean promašaja.

Zastani.
Ideale potisni,
uživanja zaboravi
i gledaj
svet oko sebe.

Ja odavno stojim,
ja odavno gledam,
odavno čekam.
Crne slutnje me znoje,
ističe reka.
Ti letiš,
mladiće menjaš,
a mene voliš…
Iako me se više
i ne sećaš.

Ipak, ne trči.
Zastani,
u velikim koracima.
Idile preskoči,
uživanja potisni
i gledaj.

Mladiće plave
i njihove cure crne.
Gledaj kako se rastaju,
posle uzajamnog otkrivanja.
Gledaj zbrku razloga,
lažnih opravdanja,
talog grehova.
Tuđi promašaji su spas.
Zastani…

14 763 0 ljuba-trebotin 0 srpski 0 0 0 15 3 77.56.76.158
2157 0 ljuba-trebotin Dve predstave KUD-a *Vuk Karadžić* na FEDRASU 2007 2007-10-19 20:52:47

18.10.2007.
godine na FEDRASU u Malom Crniću nastupio je KUD * Vuk Karadžić iz
Trebotina, Žabara i Male Vrbnice sa svoje dve predstave: * KIDAJ OD
SVOJE ŽENE*, Reja Kunija u režiji Živorada Djokića i *KOVAČI*, Miloša
Nikolića u režiji Ljubodraga Obradovića. Obe predstave su sjajno
odigrane pred prepunom salom Centra za kulturu u Malom Crniću.

Nakon
svake od predstava vodjen je razgovor koji je sa uspehom kreativno
usmeravao Milisav Milenković, dramaturg iz Malog Crnića, a u kome su
učestvovovali članovi oba žirija, festivala i publike. Pogledajte
atmosveru sa 36. FEDRASA.

Olivera Djokić – priznanje publike za najbolju glumačku ulogu
u predstavi *Kovači*

Predrag Ćirić – priznanje publike za najbolju glumačku
ulogu u predstavi *Kidaj od svoje žene*

Dobrodošlica

Pano sa najavom predstava

Plakati

Najava – lepa i kvalitetna

Direktor festivala Bebica Milovanović i žiri u sastavu:
Miroslav Radonjić – predsednik, Zoran Djonlić i Miloš Jagodić

Mazni dan sa Sofijom : Katarina Stojanović i Predrag Ćirić

Istraga: Maja Radulović, Ivan Antić, Srdjan Stojanović,
Dejan Šljivić, Predrag Ćirić i Katarina STojanović

Pederbal

Na kraju poklon publici

Sala Centra za kulturu u Malom Crniću bila je prepuna

Rivali: Bojan Pršić kao Peter i Ivan Antić kao Srbin

Svi plaču: Ivan Antić- Aca kovačev i Peter Šmid – Bojan Pršić
u zagrljaju voljene Lujze – Olivera Djokić

Bojan Pršić i Olivera Djokić

Kovači : Ivan Antić, Raša Stefanović i Bojan Pršić

Ivan Antić, Milutin Jakovljević i Radiša Stefanović

Milisav Milenković – dramaturg,
predsednik umetničkog saveta FEDRASA 2007,
je posle svake predstave davao uvodno izlaganje
i u nastavku, vodio raspravu o predstavama

Član žirija publike – Miroslav Mitrović – glumac amater

Miljko Brkić i Ljubodrag Obradović – kontinuirani rad
u kulturi od davne 1970 godine

5 2958 0 ljuba-trebotin 0 srpski 0 0 0 10 2 92.48.127.74
2158 0 ljuba-trebotin PROTEST MLADOG POETE – Božo Popadić Aktus 2007-10-20 07:15:24

PROTEST MLADOG POETE

Molim vas
za malo pažnje,
malo tišine,
jer ovo što ću reći
tiče se
i vas i mene,
a najviše
pjesničke sudbine. Molim
za mir i pažnju,
jer to mi treba,
baš sada i ovdje.
Treba mi
da čujem muk,
dok vam izlažem
misli svoje,
kao neke
rimovane teze.

Znam,
vi ste veliki,
poznati,
puni ste sebe
i za vas je ovo
možda
sve bez veze,
te vašu pažnju ne drži.
A mene ovdje
trema trese,
a revolt i bijes
ko vatra prži,
zbog vašeg nehaja.

Ako je tako,
pa što ste tu,
vi laurelati,
može li neko u prošlost
da se vrati.
Da vidi sebe
na mome mjestu
i onu dugu, neravnu
džombastu cestu,
kojom ste stigli
do tih sjedišta
u prvom redu
iz kojih ne vidite
strah i nadu
u mom pogledu.

I vidim
samo ste muški,
a gdje su poetese?
Zar one ne znaju,
ocjenu za pjesmu
pravu da daju?
Zar one,
koje dušu imaju
nježnu i meku
ko pamuk?
One su za pjesmu budne
i kad su snene.
One su majke, kćerke i žene,
a to je priznaćete valjda,
od pjesme su stvorene.
Opet muški šovinizam,
e pa ja vam takav nisam,
i zato hoću
da čujem muk,
dok vam zborim,
jer ja vam želim reći
o snovima,
sa kojima se borim.

(C) Božo Popadić Aktus

15 785 0 Aktus 0 srpski 0 0 0 10 2 194.247.213.35 1-
2159 0 ljuba-trebotin DALEKE I DRAGE – Milorad J. Nikić 2007-10-20 07:21:21

DALEKE I DRAGE

Zaboravio sam, pustio niz reku
Mladalačke snove i ljubavi tajne
Sve sto nije moglo da stane u rime Otišla su navek u daljine plave
U bezdani vrtlog pored zvezde sjajne
Sva nadanja moja i radosti davne

I kad mi se nekad u snovima jave
Vrsak strele smesta pogodi u metu
Daleke i drage tuge zavičajne

Jeseni su stigle skoro će i zime
Ranjenoj će ptici u poslednjem letu
Nadenuti opet neko lažno ime.

(C) Milorad J Nikić

14 989 0 nikic 0 srpski 0 0 0 10 2 194.247.213.35 1-
2160 0 ljuba-trebotin ŠTA MI TREBA VIŠE – Rade Todorović 2007-10-20 07:27:32

ŠTA MI TREBA VIŠE

Sta mi treba više
od sjaja dragog oka,
vremena il oblaka,
prozor veći od neba,
il parče crnog hleba. –
Šta mi treba više
od tople letnje kiše
iz male ruke dečije
belo perče ptičije.
–
Šta mi treba više
da duša sanja i diše
da imam dečiju sreću
ili ljubav najveću.
–
Šta mi treba više
od života, dušo draga,
da pogledam s praga
u visine sa oba oka
ili svet sa visoka…
–
Šta meni treba više
pitanje, ili odgovor
sa nebom razgovor,
ili duga posle kiše
tamo sve napiše…

(C) Rade Todorović

13 1304 0 Radeumetnik 0 srpski 0 0 0 5 1 213.198.209.116 1-
2161 0 ljuba-trebotin BOGATSTVO – Milisav Djurić 2007-10-20 19:32:20

BOGATSTVO

Bogat je čovjek
što spokoj ima,
što zna da cijeni
i voli ljude.
Danas je grešnik
sutra rab božiji,
odana sluga
Bogu da bude. Bogat je čovjek
kada se smije,
kada mu za sreću
malo treba.
Zdrav duh, porodica
i blagostanje,
i mali kutak
zemlje i neba.

Bogatstvo nije novac,
ni zlato što sija,
niti koliko vila
na moru ima.
Bogat je, zdrav čovjek
što ima porodicu i prijatelje,
koji voli, koji je voljen
ispunjen i srećan sa njima.

Bogatstvo čine
malene stvari,
vjera u Boga, u sebe,
u dobre ljude.
Jer danas sam grešnik
sutra rab božiji,
čestita sluga
Bogu da budem.

Bogat je čovjek
kad spokoj ima…

22 800 0 Milisav 0 srpski 0 0 0 10 2 89.217.6.214 1-
2162 0 ljuba-trebotin DAH – Zoran Stevanović 2007-10-20 19:43:37

ДАХ

Изговори, изговори, боље,
Боље не збори, јер,
Твоја реч боли…
И твоја лаж пече… Хтела си утеху,
У своме греху ниси видела испред,
Да је лед…
Да нема више оних осећања…
Боље ћути…

Боље немој ми рећи да си писала,
Дуга писма,
Док је киша спирала твоју тугу,
И моје су очи плакале,
Јер су оно најтеже знале,
Немам те више…

Ја знам, не смем поклекнути…
И знам да ће се…

Наћи нека нова река,
Без тужне врбе,
Насмејано лице и лепа коса,
И мирис који буди наду,
Да није све готово…

Збогом, остај далеко од очију,
У мислима знам трајаћеш…
Збогом моја лепа срећо…

Здраво…
Моја туго…

Зоран Стевановић – Зоћо

8 836 0 zoketa 0 srpski 0 0 0 5 1 213.198.209.116 1-
2163 0 ljuba-trebotin LUMPERAJKA – Stjepan Herman 2007-10-20 19:50:58

LUMPERAJKA

Večita lumperajka
Život
Diše sipljivo – Ali diše
Lipti vino iz mog pera
Zbogom ženo ! – Hvala
Traženja više nema Bal je završen
( Za muzikante )

U ponoć
Na sredini raskrsnice
razbacujem bisere
– Stihove –

Osmehom ispraćam
Slučajne prolaznike
Sto ih kupe

Ja imam čarobnu vrecu
Dodjite, dodjite
Bacaću ih večito
Kupite ih do beskonačnosti

Mene će uvek biti
***

(C) Stjepan Herman

24 1183 0 herman 0 srpski 0 0 0 15 3 77.56.73.86 1-
2164 0 ljuba-trebotin DJEVOJKO – Mile Tešanović 2007-10-20 19:56:35

DJEVOJKO

Pogrešno me čuješ
Ovim usnama blijedim,
zadebljalim jezikom govorim
Nije ovo poezija, djevojko
Drvo je olistalo u meni
Grane su narasle
Pupoljci se razvili Ali curi, na sve strane
Curi
Život i sreća
Očaj i tuga
Smješiš se kroz mene
Sam sam
Nije ovo poezija, djevojko
Nebo je palo i sve zvijezde
Utočište u mojoj duši našle
To je taj sjaj
Iskre iz očiju
Ti misliš pjevam ti
Nije ovo poezija, djevojko
Mješavina granita i leda
Srce se stvrdlo, a duša kao sito
Kad dođe jutro
I sve iscuri
Znam
Bićeš daleko
Misliću bez misli
I vikaću zbogom
Pogrešno me čuješ
Nije ovo poezija djevojko.

(C) Mile Tešanović

16 842 0 teso 0 srpski 0 0 0 10 2 80.218.231.55 1-
2165 0 ljuba-trebotin SUSRETI PESNIKA POEZIJASCG – BEOGRAD 28.10.2007.g 2007-10-20 23:38:05

Poštovane kolege pesnici,

Na
inicijativu Natalije Jakovljević, a uz angažovanje Miljojka Milojevića,
Sanje Petrović, Zorana Matića i drugih pesnika iz Beograda, u pripremi
je program prvih SUSRETA pesnika koji svoje radove objavljuju i na
www.poezijascg.com.

SUSRETI će se realizovati 28.10.2007. godine u Beogradu, a u to vreme se dešava i Sajam knjiga, pa ćemo spojiti lepo sa korisnim.

Više detalja možete pogledati na posebnoj temi na FORUMU ovog sajta *SUSRETI PESNIKA POEZIJASCG – BEOGRAD 28.10.2007. godine* , gde se možete i prijaviti.Možete se prijaviti i ovde , na glavnoj strani sajta postavljanjem komentara na tekst poziva ili na email pesnik@poezijascg.com .

PROGRAM SUSRETA PESNIKA POEZIJASCG

1. Druženje bi se realizovalo u nedelju 28.10.2007. godine u Beogradu

2. Okupljanje od od 9 do 10 časova na lokaciji Autobuske stanice u
Beogradu – sačekivanje kolega iz unutrašnjosti i inostranstva i odlazak
u lokal čije ćemo ime i lokaciju blagovremeno objaviti naknadno.

3. Od 1O.30 – 15.00 h. d r u ž e nj e:

10.30 – Uvodno izlaganje organizatora i dogovor oko izdavanja zajedničke knjige pesama,

11.00 – Čitanje ili recitovanje odabranih pesama sa kojima se učesnici
takmiče za osvajanje 1, 2 i 3. mesta u kategoriji: rodoljubivih,
misaonih, ljubavnih i opisnih pesama.

– Izbor najboljih pesama ( Na početku ćemo izabrati žiri od tri člana za svaku kategoriju)

13.00 – Podela d i p l o m a slavodobitnicima.

14.00 – Zajednicki ručak

15.30 – Zajednička ili individualna poseta Sajmu knjiga.

Napomene:

– Za druženje je izabran 28.10.2007. godine, kao datum kada je u
Beogradu i sajam knjiga pa će mnogi pesnici spojiti lepo i korisno.
(Prvobitno je planiran 27.10.2007. godine , ali zbog većeg odziva i
slobodnog lokala je promenjen za nedelju 28.10.2007. godine)

– Svaki učesnik Susreta može da dovede gosta, uz obavezu da za njega
snosi troškove, kao i za sebe. Što se troškova tiče: (hrana, piće,
lokal) očekujemo da će se kretati u iznosu od 1.200,oo do 1.500,oo
dinara po učesniku (a o ceni ćemo Vas obavestiti čim organizatori
preciziraju detalje oko mesta druženja i cene). Za PRVI SUSRET možete
se prijaviti na forumu ovog sajta, u za to posebno otvorenoj temi ili
na email pesnik@poezijascg.com, najkasnije do 25.oktobra.

OČEKUJEMO DA SE SVI ZAINTERESOVANI ZA SUSRETE PESNIKA POEZIJASCG PRIJAVE I TAKO OTPOČNEMO JEDNU LEPU TRADICUJU!

Srećan Nam Prvi pesnički susret u Beogradu 28.10.2007.godine

DOBRODOŠLI!

57 3891 0 ljuba-trebotin 0 srpski 0 0 0 25 5 91.143.221.226 1-
2166 0 ljuba-trebotin PESNIKU – Sanja Petrović 2007-10-21 17:06:12

PESNIKU

Pesniče,
dušo čista istkana u pesmu,
čitajući te
nežim se, medim. Stapam se
s talasima topline reči
i maštam
da je svaka upućena meni,
samo meni.

21 1191 0 Sanjalica 0 srpski 0 0 0 10 2 213.198.207.143 1-
2167 0 ljuba-trebotin ŽELJA (U KIŠNO JUTRO) – Ratko Petrpvić 2007-10-21 17:12:49

ŽELJA (U KIŠNO JUTRO)

Voleo bih da me čeka tvoj zagrljaj
u neko kišno jutro, u neku jesen.
I da ti sebe ostavim toliko, da pred kraj
jedva komadić sebe ponesem. Ne očekuj ništa veliko da ti kažem
gledaću te glupavo… znam to samo:
Ako budem govorio, možda i slažem,
da te volim manje, nego što to oboje znamo!

(c) RATKO PETROVIĆ
http://ratkopetrovicprle.googlepages.com/

9 877 0 ratko 0 srpski 0 0 0 10 2 213.198.207.143 1-
2168 0 ljuba-trebotin ODVEDOŠE TE – Božo Popadić Aktus 2007-10-21 17:18:37

ODVEDOŠE TE!

Ti ode anđele,
odvedoše te nebeski
čuvari,
u svitanje rano,
kad dan se
od noći otima. Ti ode sa njima,
onako uspavan
i nisi bio svjestan
da sa ovog svijeta odlaziš.

Iznenadiše te,
da nemaš vremena
da se predomisliš.

Iza tebe osta
trag,
duga što sija
u hiljadu boja,
osta humanost
i pjesma tvoja.

Ti ode,
a tako si nam bio drag.

Ostaše i suze,
nevjerica i tuga,
i pitanje koje se stalno
kao bumerang vraća,Zašto?

Zašto baš tebe,
jer tek ti je bilo
dvadeset i šest?
Tek si počeo u životu
sigurnim koracima
da koračaš
i nadu u ljude
i čestitost da nam vraćaš.

Tog jutra,
tuga je prekrila
maglovitu Slavonsku ravnicu.

Tog jutra
moćniji od života
oteše nam najljepšeg glasa
raspjevanu pticu.

(C) Božo Popadić Aktus

13 787 0 Aktus 0 srpski 0 0 0 10 2 213.198.207.143 1-
2169 0 ljuba-trebotin MOJA SUZA – Jelena Bandić 2007-10-21 17:34:23

МОЈА СУЗА

У једну сузу моју
Стане сва бол, стане сва патња.
У једну сузу моју
Стану сви јецаји душе моје
И тужни вапај срца мога. У једну сузу моју,
Стане цео овај свет избледели
Што полако постаје прах.
У једну сузу моју
Све оно лоше стане,
Док још једна не кане
Што пресијава својим злом,
И направи у мојој души лом.

Јелена Бандић

4 695 0 izgubljena_dusa 0 srpski 0 0 0 15 3 194.247.214.1 1-
2171 0 ljuba-trebotin PROMOCIJA KNJIGE – ZAVEŠTANJA 2007 2007-10-21 18:33:11

Promocija
knjige održaće se 10.11.2007. godine u Dübendorfu, Ringstrasse 20, sa
početkom u 19 časova. Pozivamo sve ljubitelje pisane reči da dodju i
svojim prisustvom uveličaju promociju knjige ZAVEŠTANJA 2007. Uz
zakusku i prijatne zvuke violine.

Upravni Odbor Srpskih Pisaca Švajcarske

JA SAM PAPIR NA KOME KUCA SRCE

Napisana riječ traje duže
od usta koja su je izgovorila,
i grla iz kojeg je doviknuta,
i ušiju koje su je čule.
Traje vječno.

Stefan Nemanja

Sa posebnim zadovoljstvom i dubokim uvažavanjem želim da ukažem na izuzetno angažovanje u procesu rađanja i izrastanja ovog Zaveštanja i na dati doprinos predsednika udruženja srpskih pisaca u Švajcarskoj magistra književnoistorijskih nauka Živka Markovića, u naučnom zvanju istraživača Instituta za književnost i umetnost u Beogradu, profesora srpskog jezika i književnosti. Preko dvadeset godina se Marković bavio kulturno–prosvetnim i naučnim radom u Šapcu, razmatrajući problematiku stare srpske štampane, mahom crkvene knjige. Za njega se može reći: “Dobar književnik više vrijedi nego tri ljute vojvode i tri velika grada. Dobar vojvoda može osvojiti svaki grad, a drugi ga može preoteti. Knjigu niko ne može pokoriti, a mnoge zemlje i gradove sačuvala je knjiga među svojim tvrdim koricama.”

Tome treba dodati nesebični trud ostalih učesnika ovog Zaveštanja, kako književni, tako i organizacioni, a pre svih poetese Latinke Djordjević, sekretarice Udruženja srpskih pisaca u Švajcarskoj. Svi su oni zaslužni što se obelodanio ovako impresivan godišnjak Zaveštanja, koji ostaje za iščitavanje svima nama, kao kruna književnog rada ovogodišnjih učesnika.

Dlan je mreža puteva, neko reče, svako ode nekim putem. Mi idemo svojim, a naš put je pojedinačno predstavljanje autora “Zaveštanja 2007.” po azbučnom redu.

Nikica Banić

U knjizi pišu:

Članovi udruženja

– Biljana Mihajlović,

-Bogica Jeftić,

– Bistra Ilin – Šećerovski

– Varadinka Vanja Miloradović

– Dušica Trbojević – Djukić

– Latinka Djordjević

– Lepa Simić

– Marko Lj. Ružičić

– Mileta M. Simić

– Milisav Djurić

– Milovan Veselinović

– Radovan Nedović

– Radomir Vasić

– Sava Gajić – Ivić

– Svetozar Marković

– Sladjana Setenčić – Jeremić

– Snežana Milanović

GOSTI

– Djuro Maljković

– Katarina Kostić

– Ljubodrag S. Obradović

– Miljojko Milojević

– Mirjana Pavlović

– Snežana Ivković

– Srdjan Bajić

– Stojanka Radenović – Petković

PROZA

– Živko B. Marković

– Dragoljub Janašković

– Žarko Nikolić

– Milan Starčević

– Milka Pantić – Velker

– Miodrag Lukić

– Miodrag Tasić

17 1284 0 ljuba-trebotin 0 srpski 0 0 0 20 4 80.218.229.58 1-
2172 0 ljuba-trebotin TITANIC – Zlatko Morić 2007-10-21 23:29:02

TITANIC

Ti odlaziš, ja ostajem sama,

u hladnoj noći na sred oceana.

Snage nemam riječ da izustim

ni hrabrosti, barem, suzu da pustim.

Ti si mi dao život, slobodu

bacam medaljon u ledenu vodu

lice mi izborano, kosa sijeda,

al’ još te se sjećam, k’o te sante leda. Cijeli (Dug) život sam živjela za tebe

dok ka smrti kročim srce mi ne zebe,

moja umorna duša sad ide da spi

na brodu ljubavi čekaš me ti.

Umirem, umirem, tebe se sjećajući

idem ka smrti gordo, pjevajući

sliku tvoju nemam (jedini mi grijeh)

al’ ne brinem prepoznaću ja tvoj smijeh.

Prepoznaću LEDENE ruke što me griju

te nevine oči što ljubav sniju

dok odlaziš a ja ostah sama

u hladnoj noći na sred oceana.

3 668 0 ZLAJA 0 srpski 0 0 0 5 1 213.198.209.116 1-
2173 0 ljuba-trebotin VOLIM, NE VOLIM – Miloš Nikolić 2007-10-22 21:21:03

VOLIM, NE VOLIM

Volim kafanu, bircuz, jer
tu uvek nađeš mokrog brata
kad ti je teško. Za vinjak, špricer,
možeš da mu se jadaš bar pola sata.

Al ne volim kad se o mom trošku
zevzeči kakva kelnerčina
pa drekne preko sale: “Za gospodina u ćošku
pasulj! I dva leba – za Gospodina!” 2.

Ne volim kad ženske, ko lutke
lepe, trče sa sprata
u dvorište, gde svinjske polutke
dele “preko sindikata”.

Ali volim kad neka lepa Kata
zbog šege ili iz inata
drekne kroz odškrinuta vrata:
“Danas dajemo preko sindikata!”

Volim kad mi stjuardesa
spusti u krilo
lepši deo svog mesa
i pita: “Jel vam sa JAT-om lepo bilo?”

Al ne volim kad se uskopisti
pilot, pa čitav sat
skače po pisti
i urla: “Jebo vas JAT!”

Ne volim kad me na pokeru
do poslednje kinte
barabe oderu
pa mi još kažu: “Izvinte!”

Al volim kad mi neko stane na kurje oko
pa, poštujući BON-TON,
prečuje moje: “Stoko!”
i kaže učtivo: “Pardon…”

Volim da – kad za sve izgubim volju –
sednem na ve-ce šolju
pa uzmem da čitam dnevne novine
iz prošle godine.

I nije me sram
već mi je, da prostite, milo
što se sekiram
zbog nečeg što je bilo.

Ne volim kad u Amsterdamu
čikica “iz preka”
pita nakolmovanu damu:
“Jel može na tri čeka?”

Ali volim kad na moje: “Ich bin…”
dama u porno-kinu
uzvrati sa: “A da nije gospodin Srbin?”
i na moje: “A-ha!” kaže: “Marš u …. materinu!”

11 1251 0 ljuba-trebotin 0 srpski 0 0 0 0 0 0 1-
2174 0 ljuba-trebotin INCEST – Natalija Jakovljević 2007-10-22 21:30:25

INCEST

U tu postelju belu
leći će prvo sin
u rukama držaće štit
na njemu meduzina glava
sama.
Ja majka
pokriću ga očima mraka… Doći će nevesta
mlada
da traži sina
junaka.
Kad majka spava!

U dojci njenoj
zapevaće petao
i sin će štit
pretopiti
u mač
svetao!

16 1628 0 natalijajakovljevic 0 srpski 0 0 0 5 1 195.250.96.11 1-
2175 0 ljuba-trebotin KO DUŠA GREŠNA – Milorad J. Nikić 2007-10-22 21:38:59

KO DUŠA GREŠNA

Prilikom jednom panonac mi reče
Kad gleda noću nebo sred Banata
Nad njim su zvezde od beloga zlata
Ovde mi brda smetaju, čoveče! A meni što spozna samo breg i do
Odjednom, o Bože ništa jasno ne bi
I ja gledah zvezde a da čuda što
Još video nisam, pomislih u sebi

Neki muk ćutnja ovladale nama
Proleće je, veče, noć blažena spava
Sakrio se mesec negde u šumama
Samo severnjaca žiška iznad glava

Na nebu pruga, zvezda gasne, pada
Ko duša grešna usred plavog svoda
Ja na Bosnu mislim tužnu, punu jada
A on Banat sanja i polja mu rodna

(C) Milorad J. Nikić

21 1124 0 nikic 0 srpski 0 0 0 10 2 195.196.62.48 1-
2176 0 ljuba-trebotin NAGRADE NA 36 FEDRASU U MALOM CRNIĆU 2007-10-23 15:03:54

Pobednik
36 FEDRASA u Malom Crniću je Predstava *VLAST* Branislava Nušića u
režiji Spasoja Ž. Milovanovića i izvodjenju Opštinskog amaterskog
pozorišta *Branislav Nušić* iz Malog Crnića.Pored ove
nagrade, Spasoje Ž. Milovanović je dobio i nagrade za najbolju režiju i
scenografiju, pa je time još jednom pokazao da jedan od najkretivnijih
autora u dramskom amaterskom stvaralaštvu Srbije. Time je zaslužio
iskrene čestitke! U nastavku pogledajte spisak svih Nagrada, priznanja
i zahvalnica na 36 FEDRASU .

36. ФЕДРАС 2007. г.

МАЛО ЦРНИЋЕ

ПРИЗНАЊА И ЗАХВАЛНИЦЕ

Сваке
вечери, после одгледане позоришне представе, Бебица Миловановић,
уметнички директор Фестивала, уручивала је ЗАХВАЛНИЦЕ за учешће на 36.
ФЕДРАСУ, представнику сваког културно – уметничког друштва.

Према одлуци Жирија публике признања за најверније одигран лик у представи добили су:

– ЉИЉАНА МИЛАНОВИЋ, за улогу госпа Мице – проводаџике (Општинско
аматерско позориште “Бранислав Нушић” Мало Црниће) у комедији
Бранислава Нушића “Власт” а у режији Спасоја Ж.Миловановића.

– НЕНАД СТАМЕНКОВИЋ-МАНТА, за улогу Петера ковача, (Сурдилички културни
центар, позориште .Барија”) .Ковачи” на текст Милоша Николића а у
адаптацији и режији Миодрага В.Марковића.

– ЈЕЛЕНА
СТОЈАДИНОВИЋ, за улогу Јелисавете (Драмски студио “Маска” Старо село) у
представи “Јелисаветини љубавни јади због молера” на текст Милана
Јелића, а у режији Драгана Николића – Јордана.

– БОЈАНА
МИКИЋ, за улогу Станије (Српска аматерска драма В.Ропотово -Ранилуг)
“Није тешко бити фин”, на текст Саше Стојановића а у режији Саше
Стојановића.

– ЈАН КОЛАРИК, за улогу Џона (Дом културе “Михал Бабинка” Падина) .Карслинин Божић” од Стефана Ликока, у режији Федора Попова.

– ПРЕДРАГ ЋИРИЋ, за улогу Гилета (КУД “Вук Караџић” Драмски студио
Треботин-Жабаре-М.Врбница) на текст Реја Кунија *Кидај од своје жене* у
режији Живорад Ђокића.

– ОЛИВЕРА ЂОКИЋ, за улогу Лујзе (КУД
“Вук Караџић” Треботин – Жабаре -М. Врбница) у представи *КОВАЧИ* на
текст Милана Николића, а у режији Љубодрага Обрадовића.

–
НАТАША МИНИЋ, за улогу Мале (КУД .Крушчић” Крушчић, Драмски студио
.Луча”) на текст Петра Петровића – Пеција, .Лекамерон на сеоски начин”
а у режији Федора Попова.

– ДЕЈАН МИЛИНКОВИЋ, за улогу Киће
(Аматерско позориште Прњаво) на текст Милована Глишића-Добрице Ерића
“Гимнастика за два цванцика” у режији Младена Огњановића.

–
ПРЕДРАГ МИРКОВИЋ, за улогу Милутина, у драми “Милутин” (Драмски студио
Дома културе Божевац) по тексту Данка Поповића а у режији Миодрага Маге
Милановића.

НАГРАДЕ СТРУЧНОГ ЖИРИЈА

Жири
36. Фестивала драмских аматера села Србије, у саставу мр Мирослав
Радоњић, театролог из Новог Сада (председник), и Милош Јагодић, редитељ
из Београда, и Зоран Ђонлић, редитељ из Богатића (чланови), видео је у
времену од 14. до 22. октобра 2007. године, у Малом Црнићу, десет
представа у извођењу девет ансамбала, и то из: Малог Црнића, Сурдулице,
Старог Села, Великог Ропотова -Ранилуга, Падине, Треботина-Жабара-Мале
Врбнице, Крушчића, Прњавора и Божевца, и на завршној седници одржаној
21. октобра 2007. године, једногласно донео следећу ОДЛУКУ :

1.
Да се награда за најбоље сценске ефекте остварене У представи
“Каролинин Божић” Стефана Ликока и извођењу Дома културе “Михал
Бабинка” из Падине, додели Павелу Сампору,

2.
Да се награда за најбољу оригиналну музику додели Мирославу Ивановићу
за музику У представи “Ковачи” Милоша Николића, у извођењу Сурдуличког
културног центра – Позоришта .Барја”,

3.
Да се награда за најбољи сценски говор додели ансамблу представе
“Декамерон на сеоски начин” Петра Петровића – Пеције, У извођењу
Драмског студија *Луча* – КУД Крушчић” из Крушчића,

4.
Да се награда за најбољи костим додели Федору Попову за костиме у
представи “Декамерон на сеоски начин” Петра Петровића – Пеције, У
извођењу Драмског студија *Луча* – КУД “Крушчић” из Крушчића,

5.
Да се награда за најбољу сценографију додели Спасоју Ж.Миловановићу за
сценографију у представи “Власт” Бранислава Нушића и Милета Станковића,
у извођењ у Општинског аматерског позоришта “Бранислав Нушић” из Малог
Црнића,

6.
Да се специјална награда додели ансамблу представе “Није тешко бити
фин” Саше Стојановић, Омладинске сцене Српске аматерске драме из
Великог Ропотова – Ранилуга, за полетност и радост игре младог
ансамбла, да се награда за најбољу младу глумицу додели Јелени
Стојадиновић за улогу Јелисавете у представи “Јелисаветини љубавни јади
због молера” Милана Јелића, у извођењу Драмског студија “Маска” Дома
културе Старо Село,

7.
Да се награда за најбољег младог глумца додели Ненаду Стаменковићу за
улогу Петера у представи .Ковачи” Милоша Николића, у извођењу
Сурдуличког културног центра – Позоришта .Барја”,

8.
Да се награда за најбољу женску епизодну улогу додели Ани Ширки за
улогу Ане у представи “Каролинин Божић” Стефана Ликока, у извођењу Дома
културе “Михал Бабинка” из Падине, да се награда за најбољу мушку
епизодну улогу додели Млађану Рајићу за улогу Кум-Саве у представи
“Власт” Бранислава Нушића и Милета Станковића, у извођењу Општинског
аматерског позоришта “Бранислав Нушић” из Малог Црнића,

9.
Да се награда за најбољу женску улогу додели Весни Јаковљевић за улоге
Ђуђе и Јеле у представи “Декамерон на сеоски начин” Петра Петровића –
Пеције, У извођењу Драмског студија .Луча” – КУД “Крушчић” из Крушчића,

10.
Да се награда за најбољу мушку улогу додели Јанку Холошу за улоге Џонса
и Наратора, У представи “Каролинин Божић” Стефана Ликока и извођењу
Дома културе “Михал Бабинка” из Падине,

11.
Да се награда за драматизацију додели Миодрагу-Маги Милановићу за
драматизацију романа “Књига о Милутину” Данка Поповића, оствареној у
представи .Милутин”, у извођењу Драмског студија Дома културе из
Божевца,

12.
да се специјална награда за режију додели Федору Попову за инвентивни
редитељски приступ литерарно-сценским целинама остварен у представама
“Каролонин Божић;” Стефана Ликока у извођењ у Дома културе “Михал
Бабинка” из Падине, и “Декамерон на сеоски начин” Петра Петровића –
Пеције, У извођењу Драмског студија .Луча” – КУД “Крушчић” из Крушчића,

13.
Да се наrрада за најбољу режију додели Спасоју Ж. Миловановићу за
режију представе “Власт” Бранислава Нушића и Милета Станковића, у
извођењу Општинског аматерског позоришта “Бранислав Нушић” из Малог
Црнића,

14.
Да се награда за освојено треће место додели представи “Декамерон на
сеоски начин” Петра Петровића – Пеције, У извођењу Драмског студија
Луча” – КУД .Крушчић” из Крушчића,

15.
Да се награда за освојено друrо место додели представи “Каролинин
Божић” Стефана Ликока, у извођењу Дома културе “Михал Бабинка” из Падине,

16.
Да се награда за освојено прво место додели представи “Власт”
Бранислава Нушића и Милета Станковића, у извођењу Општинског аматерског
позоришта “Бранислав Нушић” из Малог Црнића. у Малом Црнићу,

21. октобра 2007. године
Мало Црниће

Жири,
мр Мирослав Радоњић, с.р.
Милош Јагодић, с.р.
Зоран Ђонлић, с.р.

11 2533 0 ljuba-trebotin 0 srpski 0 0 0 15 3 213.163.116.154 1-
2177 0 ljuba-trebotin T(a)o – Snežana Čkojić 2007-10-23 21:24:01

T(a)o – Snežana Čkojić

Niču li nove misli,

U senci svetiljke koja plamti,

O ratniče zavejanih bregova!

Šta snivaju tvoje usne?

Ima li pustinja želja poneku kap

Sveže rose? Zove li nekad umor na počinak,

Vuče li san niti u svitanja,

Il’ trepti iskra, zavodi mozak,

Radosna igra pospane dece?

Svi ti pričaju, svi sve znaju,

Svi žele i traju, kao svedoci,

Glasnog života – potajne smrti.

Ti ćutiš

I gledaš,

Uzdišući…

Tišina govori, tišina traži,

Ka sebi onog, što zna sve reči,

Reći, a biti uvek najtiši,

I kada treba, glasno (se) nasmejati.

13 1119 0 incendia_eterna 0 srpski 0 0 0 10 2 89.216.254.80 1-
2178 0 ljuba-trebotin O LAŽNOSTI PEVANJA – Branka Korać 2007-10-23 21:30:40

O LAŽNOSTI PEVANJA

Da su mi oči zvezde-
da ih po nebu rasipam

Da su mi usta plamena-
noćima da svetlim Da mi je telo od reči-
glasove da udišem

Da mi je srce hleb-
siromašnima da delim

Da su mi pesme od krvi-
žedne da napojim
nevine da ne diraju

Da mi je da nisam lenja-
sa malo upornosti
možda bih i uspela.

(c)Branka Korać

Amsterdam, 2005

22 1202 0 Branka 0 srpski 0 0 0 20 4 89.111.193.150 1-
2179 0 ljuba-trebotin NE – Zoran Hristov 2007-10-23 21:36:37

Sam sam za stolom,
Pogled mi prazan,
dok sam sebe pitam
pijući ko zna koji vinjak
po redu
zašto mi sve ovo treba
zašto ponovo tonem u bedu. Zašto ponovo dotičem dno,
kad dobro pamtim
poslednju bol.
Zar mi već nije dosta suza
što srce tope ko kocku leda
zašto opet trnovit put?
zar sam zaista toliko uklet?

Zar nije dosta ovim ledjima
prokletog greha da nose breme
ponovo pakao od života,
ponovo ljubav pogrešne žene.
Neću, ne mogu, ne želim više
želim samo sopstvenu dušu
da smem da gledam u srećno sutra
Ne mogu više bol i tugu
ne želim više sumorna jutra
ne želim nju, nit’ neku drugu.

26 967 0 ZoranHristov 0 srpski 0 0 0 14 3 87.74.18.89 1-
2180 0 ljuba-trebotin ĆUTIM – Lepa Simić 2007-10-24 19:06:38

Kako Vam se dopada BLOG – SLIKA REČI ???

17 997 0 ljuba-trebotin 0 srpski 0 0 0 14 3 77.56.75.39
2181 0 ljuba-trebotin VELIKA CRVENA VATRA I 2 GORKE SUDBE – Nenad Stakić 2007-10-24 19:32:49

VELIKA CRVENA VATRA I 2 GORKE SUDBE

Ovo je pesma satkana od
2 nesreće gorke i tmurne

1.

Hodao je mostom,
debeo, lenj i nezaposlen
pitao se šta traži u malome
provincijskom vojvodjanskom gradu
u maskirnim pantalonama i obrijane glave
nebo je bilo crveno i besno
nije čuo senke iza sebe Nedostojni provincijalci
sa uskim lobanjama
stajali sa sa lancima, sa šipkama
isprebijan i krvav,
oči mu ostaše otvorene

Nije im bilo dosta,
baciše ga u kanal ispod mosta
krvnici uskih lobanja sa malim mozgom
večito ushićeni bednici
tako se ni pas ne ubija,
AVE prijatelju, nisi mrtav,
stavljam te u ovu pesmu
da ljudi osete tvoj ugašen zivot
i smrt u otvorenim svetlim očima

2.

Beše to dobar i bistar momak,
dobro sam ga znao
uvek nasmejan i pun života
otišao je u rat u prašumu Kosovsku
nema više ništa
osim brade i prljavih pantalona

A ćuti uvek,
ko da je sav užas sveta
popio u sebe,
on ćuti jer je sve umrlo
u njemu dole dok je ratovao
povukao se u najbedniji deo grada
on leži u svojoj maloj sobi
gde je večito hladno
mrtvi snovi, pogled izgubljen

Ostade olupina ljudska
poče kiša, nebo je plakalo
dok se on prevrtao
u tuzi i bolu pregolemom
ostao je na margini života
u bestragiji dimenzije
čudne i uklete
proklet zauvek

(C) Nenad Stakić

8 860 0 nstakic 0 srpski 0 0 0 0 0 0 1-
2182 0 ljuba-trebotin KASAPSKI STO – Pesma nedelje oktobar 2007 – Spasoje Ž. Milovanović 2007-10-24 19:37:04

КАСАПСКИ СТО

Oнима што су се зајебали у животу

Нити је хтео у јарам да се преже
Нити је хтео за јасла да се веже
А камо ли њиву посну да изоре
Не дај Боже дрва да довуче из горе

Него све се нешто по ливади скита
Као паметно своју памет пита
Па лаже волове и ове воловске жене
О погледу прича с тамо неке стене Те одатле се види читав воловски рај
Те ту муке нема ни лепоти крај
Те ту се сено само за спавања набере
Те ту љубав нема ни границе ни мере

Добро ајде што он за посао не мари
Ал зашто да остале волове квари
Ајде ти фрајеру у кланицу тек
Да тамо завршиш свој слободни век

Ставише њега на један сто
Велик колико и сам во
Па у његов воловски врат
Забише нож и кренуше га клат

Помисли
Ово је једно одвратно место
А где је оно о коме причах О сањах често
Па рикну ко што волови знају
Зар песнике у кланицу дају

Ех
Ко на живу рану кад сипаш со
Пиштим вриштим ал не знам што
И ричем ко приклан во
Што ево леже на овај мој касапски сто

Спасоје Ж. Миловановић

11 862 0 spale 0 srpski 0 0 0 15 3 80.218.229.58 1-
2183 0 ljuba-trebotin BUBA MALA – Zoran Stevanović 2007-10-24 19:46:32

БУБА МАЛА

Има једна мала буба,
мом срцу прирасла,
у мом оку лик застао,
мала, слатка, буба-мара…. Са пуно дара плени,
И рукама тражи руку,
Па осмехом роби душу,
А кораком дах оставља…

Ал стварно, умало се не угуших,
Пре неки дан, прође поред мене,
Једно мало биће, ко да зора свиће,
Обасја сунце уснуле падине….

Опростите млада дамо, ми се знамо…
А како се ти зовеш упитах,
Кроз дах проговори – Ана,
Из давних дана… ана…

Ти ниси Ана- твоје име значи мудрост,
Ал тврдоглава буба-мара, и даље тврди,
Да није оно име што јој тата даде…
Љута на ме, тражи опрост…

Истопила ми је тугу, срећа порасла
Као квасац, не тражим радост другу…
Хвала ти Боже, што ми ово даде,
Живот ми беше застаде….

Идемо даље… Богу драгом хвала…
У живот ме вратила ова буба мала…

Зоран Стевановић – Зоћо

6 871 0 zoketa 0 srpski 0 0 0 0 0 0 1-
2184 0 ljuba-trebotin SVETA PETKA PETKANA – Marko Lj. Ružičić 2007-10-24 20:20:38

СВЕТА ПЕТКА ПЕТКАНА

Света Петко, Петкана
сачувај нас грешне
слабе, болне, невољне
тужне, неутјешне.

Обазри се на нас
милост нам подари
и бар трунком среће
душу нам озари. Душе су нам плачне
а срца крваре
сачувај нас Петкана
и младе и старе.

Од зла смо уморни
клецају нам ноге
спаси нас Светице
несреће – неслоге.

То је зло највеће
што свијетом влада
у ропству и тузи
свијет нам пропада.

У сузама горким
дозивамо Бога
молимо свевишњег
Господа с висина
да нам боље живи
наша омладина.

Марко Љ. Ружичић
29.12.2002. године

11 1243 0 ruza 0 srpski 0 0 0 10 2 80.93.254.10 1-
2185 0 ljuba-trebotin PROLAZ – Ljubodrag Obradović 2007-10-24 21:20:11

PROLAZ

Prolaz za ljude čestite,
napravite molim!
Moćne danas svi štite,
a niko ih ne voli. Kako savest ispeglati,
kad je sreća već prohujla?
Kako, kad se život krati,
kradom, ko pčela prozujala.

Prolaz za zamah sveta,
sve je što sada želim.
To što moćnima smeta,
mene danas samo veseli.

Svoja nade svako ima,
budućnost uvek dođe.
Ko hleb gladnima otima,
ne može nikad da prođe.

Moja su očekivanja talog,
svet i dalje novac vrti.
Nada, zaklopljen je katalog,
u kom šuti se nešto prti.

Prolaz za ljude čestite,
napravite! I takvi postoje.
Njih danas bogovi štite,
njih će i moćni da se boje.

14 714 0 ljuba-trebotin 0 srpski 0 0 0 15 3 80.218.229.33 1-
2186 0 ljuba-trebotin DODJI DALIBOR DJOKIC 2007-10-26 00:03:36

DODJI

Ponovo kiša
i kao da
manje je svetlosti
bez tebe. Dodji,
kada osetiš
da život gubi smisao,
kada surova realnost
počne da ti izjeda dušu.

Neka te ne brine
to što tvoje usne su
ljubile tudje,
i što svoje nemire
smirivala si
u posteljama bluda…

Dodji,
i Ja biću tvoj!

(C) Dalibor Djokić

12 810 0 DaliborDjokic 0 srpski 0 0 0 10 2 77.248.62.161 1-
2187 0 ljuba-trebotin MASKENBAL – Predrag Videnović 2007-10-26 00:09:39

МАСКЕНБАЛ

Добошар бије за скуп,
грађана прилази вал,
ударац помало туп
зове на маскенбал. Дворјани победу славе,
напокон је добијен рат
и многе мудре главе
стићи ће у осми сат.

Сужњева пре двором биће
племству да одају част
и они вина пиће
да признају краљеву власт.
• • •
Бина од свећа титра,
зачу се познати глас.
Валцер окретна игра
поче у десети час.

Част на први плес
прелепа краљица има.
Мало ме гану вест
што крену међ дворјанима:

О принцези колаше прича
да неког песника снива,
данима њега велича
међ зидинама дворца сива.

Хтела је и она да пише,
да сиђе међ обичне људе,
само о овом тише
можда и смртна буде.

Писала је:
„Заволех стихове целе,
сонете твоје дивне,
заволех облаке беле
љубави ове видне“.
• • •
У рано јутро добош
покрену народ ко лаву,
плакаше и последњи олош,
песнику одрубљују главу.

Да ли то тако ваља,
сви поново траже рат,
куде нам таквог краља
у овај рани сат.

Предраг Виденовић

4 627 0 PredragV 0 srpski 0 0 0 5 1 194.247.213.35 1-
2188 0 ljuba-trebotin AKO ZAMISLIŠ – Jelena Bandić 2007-10-26 00:15:48

АКО ЗАМИСЛИШ

Ти не мораш ништа да мењаш
Довољно је само себе да спасеш
Јер свако је свој господар
И ничији више.
Кад пожелиш да ниси ту
Само затвори очи Видећеш све је ту,
Видећеш све што ти треба
Простор, само твој, величине неба
И шире, непрегледно.
Погледај на сат, имаш све време вечности
Обавијено простором бесконачности

Замисли, замисли се само мало,
И видећеш, време је стало
За тебе
Пусти нек се мисли роје
И нек свој свет саме кроје
А ти, замисли, опет си тамо…

Видећеш све је ту,
Видећеш све што ти треба
Простор, само твој, величине неба
И шире, непрегледно.
Погледај на сат, имаш све време вечности
Обавијено простором бесконачности

Јелена Бандић

6 844 0 izgubljena_dusa 0 srpski 0 0 0 20 4 194.247.214.1 1-
2189 0 ljuba-trebotin VREME ĆE POKAZATI – Sanja Petrović 2007-10-26 00:20:12

VREME ĆE POKAZATI

Nisam sigurna da znam,
nisam sigurna da umem
da spoznam
reči srca, reči duše. Ne zameri.
Kiša laži pomuti mi razum.
Tvoje stope mulj digoše
i zamutiše nešto što bistro beše.

Vreme…
Vreme mi treba
mulj da se slegne,
voda da se razbistri,
da vidimo šta će
i ko ostati.

13 908 0 Sanjalica 0 srpski 0 0 0 10 2 212.200.88.252 1-
2191 0 ljuba-trebotin NOĆ NAD TREBOTINOM – Dragan Todosijević 2007-10-26 21:14:13

NOĆ NAD TREBOTINOM

Tiho se spušta
još jedna noć
nad Trebotinom.

Negde iza brega,
pojavljuje se mesec
i izgleda umoran
od dugog puta.
Reka tiho žubori
ispod starog mosta
koji počiva
pod krivom vrbom. Prolaznika više nema,
a po koja noćna ptica,
prekida tišinu u tami.
Blagi povetarac
njiše vrbove grane,
sve je pusto,
a i crne vrane spavaju…
Šišmisi lete
i traže svoj plen,
a jedan žabac zelen,
sedi na obali reke
i kreketom svojim,
po kad kad prekida
noćnu tišinu…

I dok se poljem
širi miris
pokošenog sena,
cveće puno rose,
priprema svoj prah,
za sutrašnji dan,
a u jednoj sobi
umorna žena drema,
jer ne može da spava,
kad ljubavi njene odavno nema,
i od tuge puca joj glava.

I tako,
posle svakog dana,
spušta se tiho
tama nad Trebotinom,
a ja,
stojim i posmatram,
noć nad Trebotinom,
u tišini koju prekida,
lavež pasa,
kreket žaba…

I tako mogu da stojim,
čitave noći sam,
u toj noći
nad Trebotinom,
i čekam da svane…

I gle,
Bude se potici,
budi se gora,
život buja…
Takva je svaka zora,
kad svane
u Trebotinu

6 1347 0 ljuba-trebotin 0 srpski 0 0 0 10 2 77.105.8.45 1-
2192 0 ljuba-trebotin LJUBAV ČUVANA ZA TEBE – Božo Popadić Aktus 2007-10-26 23:34:40

LJUBAV ČUVANA ZA TEBE

Tolike godine života,
živjeh,
a ne znah da živim.

Mislih da volim,
a to ljubav ne bješe,
već samo strast
i pohota za lijepim
ženskim tijelom.
S vana ljepota i sjaj,
unutra bijeda i jad. Glumih sretnika,
a sreću pravu
ne spoznah do sad.
Tolike godine
laž mi istinu krala,
sve uzimala
a malo dala.
Tolike godine praznine,
hladnoće i zime,
do tebe i ljubavi tvoje,
najdraže moje.

Vjerovao nisam,
a sada znam,
koliko još
iskrene ljubavi
u sebi imam
i svu ću je tebi
da dam .
Jer ljubav je moja
ostala neistrošena,
cijela.

Ono što osjećah,
to ljubav nije bila.
Ljubav sam svoju
i nesvjesno čuvao
za tebe,
Slađana moja mila.

(C) Božo Popadić Aktus

13 913 0 Aktus 0 srpski 0 0 0 5 1 77.248.62.161 1-
2193 0 ljuba-trebotin NOĆ KOJA ČEŽNJU STVARA – Zlatko Morić 2007-10-27 15:22:10

NOĆ KOJA ČEŽNJU STVARA

Otvori prozor u ovaj kasni sat.

Predivna je noć, pretopla za san.

Lančić moj stavi na vrat.

Spavačice tvoje nek dira ti rube,

taj vjetar što ti miluje tijelo,

kao usne moje da te ljube. Grudi tvoje nek obuzme strast.

Tvoje srce nek prihvati čežnja.

Nad svojom dušom ja nemam vlast.

Proljetnoj noći predaj se cijela

kao što se srcem ja predajem tebi;

vjetar će mi donijet’ miris tvog tijela.

I moji su prozori otvoreni širom…

Gledam u daljinu, očekujuć’ tvoj glas.

Bez tebe sam ptica sa jednim krilom.

Kraljice mojih neprospavanih noći,

kako je lijepo bdjeti zbog tebe.

Nigdje više ni traga samoći.

Pred kućom tvojom kesten stari

pod njegovim granama od mjeseca se krijem,

opet po istom teku stvari;

ti spavaj ljepoto, ja ću da bdijem.

Čekaću jutro samo da te vidim;

beskrajno lijepu, još uvijek snenu.

Tvog se pogleda ja zastidim;

ne vidjeh nikada ljepšu ženu.

Hvala onome ko oči mi dade

da uživam u ljepoti tvoga lika,

moje mi srce za jednu želju znade,

da pod jastukom mi leži tvoja slika.

Tvoj prezrivi pogled k’o udarac primam.

Igra se sa mnom ta sudbina kleta.

Samo jednu misiju imam;

da te zaštitim od zlog svijeta.

Ne tražim zauzvrat ama baš ništa;

pa ni tvoje sažaljenje.

Neka ti duša ostane čista;

mom je srcu ispunjenje.

2 680 0 ZLAJA 0 srpski 0 0 0 0 0 0 1-
2194 0 ljuba-trebotin VESNICI TAMAE – Milorad J. Nikić 2007-10-27 15:34:56

VESNICI TAME

Gde li su, ko bi nam mogao reći
Odakle iz koga dolaze carstva
Ti vesnici vecnoga mraka i noći

Možda ih gospodar neba posla
Il onaj dole iz mračnog ada
Sa kojih obala i kojeg mosta Zna li to neko, kako i kada
U koje vreme i kojeg časa
Kad ponoć stize il suton pada

Kome to smrt poruku sprema
I crna trojka pod prozor staje
Za koga to više proleća nema

Kome na uzglavlju čuci i drema
Ta strašna neman što ne haje
Za stvari što su od ovog sveta

I što se plaši sopstvenog lika
Iz čijih to usta reči i slika
Ta crna neman zbori ukleta?

(C) Milorad J Nikić

12 939 0 nikic 0 srpski 0 0 0 0 0 0 1-
2196 0 ljuba-trebotin KAKO TE VOLIM – Spasoje Ž. Milovanović 2007-10-27 15:40:16

КАКО ТЕ ВОЛИМ

Волим те
Као космонаут
Аргонаут
Као неко
Ко је видео
И никада није заборавио Волим те
На Светог Луку
Дмитров дан
Све свеце
Ускрс
И Божић
И Први мај

Волим те више од њега
”а за прозором снег,
и вране усред снега”
И могао бих да ти опростим

Волим те
Без изузетка
Од краја света
И
Од његовог почетка
Као што рекох
Без изузетка
И од почетка

Спасоје Ж. Миловановић

7 964 0 spale 0 srpski 0 0 0 10 2 195.250.96.11 1-
2197 0 ljuba-trebotin VAZAL VREMENA – Stjepan Herman 2007-10-27 16:18:37

VAZAL VREMENA

Celi svet lumpuje praznim očima budućnosti
Ja sam vazal vremena i … Loše mu služim
On je ćudljivi gospodar pun trzanja i neizvesnosti
A nemogu da ga se odreknem, ni da ga tužim Ako gologuzi sedite na kamenu mudrosti…Ima leka.
Stavite izmedju guzice i kamena… Prazna obećanja
U paklu dave nevine u smoli, stoji ih dreka
na zemlji, zid imedju raja i pakla-Pun sranja.

Nestalo para. Založio sam mozak u kafani
Dobio sam za njega dvolitru vina
Lutaju mi misli po Marseljskom Rutibanu, gde Fani
Kurva, jahala tajno oca i sina.

Kada su se sinovi bankara igrali revolucije
Zašto ja, i ako otac, nebih smeo ljubiti prostitutku ?
Uz dve čaše vina izmišljam svakojake zajebancije
Da rasmejem njen karmin i čerupam je ko´ dete lutku.

Kako sam gladan: Žena, stiha i pića
Razmišljanje o politici je mršavo meze
Koje uzimam ispod od godina izbledelog krstića
Razapetog izmedju dva obroka radničke menze.

Evo trče neki ljudi i mašu poljupcima.
Klopara prozor miroljubive koegzistencije.
Nobelove nagrade za mir dele istočnjacima
Koji po zatvorima gutaju batine i trebe stenice.

***

(C) Stjepan Herman

18 973 0 herman 0 srpski 0 0 0 10 2 80.219.194.141 1-
2198 0 ljuba-trebotin PRIČA IZ DETINJSTVA – Saša Milivojev 2007-10-27 17:10:30

PRIČA IZ DETINJSTVA

Ulazim
u kuću preko prljavog praga, punog starih dečijih igračaka. Tanjiri na
stolu, puni paučine nisu se razaznavali da li su plitki ili duboki. Sve
je bilo toliko zastrašujuće staro i nedotaknuto, da me obuzela neka
jeza.Nešto se sivo videlo na zidu u spavaćoj sobi, dotaknuo
sam, bila je to jedna slika. Pokušao sam da je očistim prstima, ali
išlo je teško. Uzeo sam kockicu plastike sa dečijeg kamiona i počeo da
grebem po staklu ne bih li video šta se krije iza njega. Grebao sam,
neumorno, grebao i odjednom… pojavi se moj lik.Trgao sam
se!… Uzeo sam sliku i polako se išunjao iz stare kuće, preko prljavog
praga na kom sam se zagledao u dečiju igračku, nem, kao da sam joj
uputio neku reč.

Zatim sam zatvorio zarđana vrata koja su škripela.

Sve je ostalo isto, a ja odneo sliku…

5 1249 0 MilivojevS 0 srpski 0 0 0 25 5 77.105.53.24 1-
2199 0 ljuba-trebotin REALIZOVANI PRVI SUSRETI PESNIKA POEZIJASCG 2007-10-27 18:27:17

Prvi
susreti pesnika *POEZIJASCG* dogodili su se 28.10.2007. godine u
Beogradu, na splavu *OLIMPIK*. U srdačnoj atmosveri pesnici su proveli
nezaboravne trenutkeod 8.00 do 17.00 časova u druženju, čitanju poezije
i ćaskanju.

Na
prvim susretima je odlučeno da se u narednim mesecima pripremi i
otštampa prva knjiga pesnika koji svoju poeziju objavljuju i na
www.poezijascg.com, u kojoj bi savaki od pesnika dobio po 5 strana.

Pogledajte deo atmosvere sa susreta. Uživajte!

Pesnici slušaju pesnike REZIME

Sastala se družina mala
u toplini novobeogradskog splava,
da se konačno upoznaju
i ponešto o svakom doznaju.

Biće tu iznenadjenja, recitala …
na obali Save, od jutra rana,
ovog običnog, a tako posebnog,
jesenjeg dana.

Stihovi su mnogo draži
kada se lično podare,
dve godine hvalismo jedni druge,
ali kroz komentare.

Možda je neko lepši na slici,
možda u prirodi draži …
ali da ne bi Ljube,
“krivo sedi – ali pravo kaži”
ne bi ni ovog društva bilo,
ne bi se poznanstvo proširilo
van granica Srbije
u zemlje neke daleke,
gde nostalgija ume da boli
kao kad presuše reke.

Poezija ne zna za granice.
Vi koji ste tamo – kao da ste ovde,
a mi – kao da smo tamo,
stihove poklonimo
ruku zemljaku dajmo.

Ovo je neobičan jubilej sajta poezije.
Da li je slučajnost ili ne – ne znam ni sama!
Ali danas je tačno:
dve godine, dva meseca i dva dana.
Živeli!

* * * * * *

Zorica ZOCA Brkić
28. oktobar 2007. godine

Pogled sa splava *OLIMPIK*

Miljojko Milojević, dobitnik nagrade za najboljeg pesnika Susreta

Meni,
kao, po godinama najstarijem članu, Organizacionog odbora ukazana je
čast da pozdravim poetese i pesnike prvog susreta knjiжevnih stvaralaca
*Poezijascg*. Naжalost, taj pozdravni govor nisam unapred napisao i
sada sam u prilici samo da ga parafraziram:

*Poštovane
poetese i pesnici sajta *Poezijascg*, pozdravljam vas u ime
organizacionog odbora i vlasnika sajta, poete i našeg mecene Ljubodraga
Obradovića. DOBRO DOŠLI NA
PRVI SUSRET! Svi vi meni dragi, talentovani, vispreni, tako mladi i
lepi… Žao mi je što i mnogi drugi nisu danas ovde sa nama, ali se
iskreno nadam da će nas na narednim susretima biti mnogo više nego
danas.

Vama
želim lepo druženje, lepe trenutke na splavu “Olimpik” i da u
takmičenju u pesništvu osvojite puno, puno, nagrada. Živeli! A sada
dajem reč gospodinu Ljubi Obradoviću.*

Valjda
je baš tako bilo, verujem da Natalija i moji drugi saradnici na
pripremi Prvog susreta, kao i ostali učesnici mogu da se prisete tog
najkraćeg pozdravnog govora, koji je ikad igde, iko, tako kratko
održao, kao sto sam ja.

A
šta je posle bilo govore vam slike sa sajta, a želeo bih i da ostali
učesnici iznesu svoje utiske o ovom, prvom, prelepom Susretu pesnika.
Pozdrav svima, svima, svima i pripremajte se za sledeći Susret.

Miljojko Milojević

Zorica Brkić dobitnik prve nagrade u kategoriji ljubavna poezija

Sanja Petrović dobitnik prve nagrade u kategoriji refleksivna poezija

Dušan Vojnović, dobitnik prve nagrade u kategoriji rodoljubiva poezija

SINOPSIS DEŠAVANJA

1. Pozdravna reč organizatora – kratko (- Bile Milojević pozdravlja i
daje reč Ljubi; – Ljuba Obradović – dobrodošlica; – Natalija
Jakovljević – kratko pozdravlja; -Sanja Petrović – kratko pozdravlja; –
Zoran Matić – kratko pozdravlja2. Poezija gostiju: U nastavku je čitana poezija članova sajta Poezijascg: -Miljojko Milojević je pročitao Lepinu *POZDRAVNU PESMU*; Sanja Petrović je pročitala pesmu Lepe Simić – *ISPUNI MI ŽELJU*; Ljubodrag Obradović je pročitao pesmu Latinke Djordjević – *POTRAŽI ME*; Miljojko Milojević je pročitao pesmu Nevena Milakovića – *ANDJEO*, Sanja Petrović je pročitala pesmu Svetlane Poljak *ŠAH – MAT* i na kraju je Spasoje Ž. Milovanović pročitao pesmu Nenada Stakića – *VELIKA VATRA SJA*.3. U nastavku je izabrani dva žirija i to : Zvanični žiri susreta:
Spasoje Ž. Milovanović-predsednik; Natalija Jakovljević-član i Miljojko
Milojević-član;

i Žiri *GLAS NARODA*: Ljubodrag Obradović-predsednik, Sanja Petrović-član, Zoran Matić-član; Zoran Jovanović-Hristov i Dragan Todosijević-član.

4. Zatim su po azbučnom redu nastupali sledeći Pesnici:

Zorica Brkić, Pesme: *NA POZORNICI* i *LJUBAV NA PRVI POGLED*

Vojnović Dušan, Pesme *STRAŽA* i *ŽENA*

Natalija Jakovljević, Pesme: *MARINI CVETAJEVOJ* i *SAMOVARI*

Knežević Zlatko, Pesme: *STARI GRAD* i *USPAVANKA*

Darko Kolar, Pesme:

Ilija Katana, Pesme: *BEOGRAD NA SAVI* i *APLAUZI*

Zoran Matić, Pesme:

МРЗИМ СУНЦЕ

Мрзим Сунце,
Што лице ти мази,
Похотом својом,
Дах јутра ти буди,
И говори зори,
Да немам ти пути.

Мрзим дане,
Што сред, гробног ми мира,
Сећања давна, на тебе врате,
А онда ми кажу, да можда,
Неко те краде.

Мрзим и ветар,
Што косу ти мрси,
Око твога тела, блажено лахори,
И немоћи мојој, пркоси и збори,
Да у чежњи твојој,
Место за мене,
Не постоји.

Зоран Матић
24.11.1997. г.

ВУКУ СЕ ДАНИ

Вуку се дани, к’о године дуге,
А ја желим само,
Да видим твој осмех,
Без сете и туге.
Ево сад теби, место Богу,
Ја молитву пишем,
Јер сваким даном,
Ја волим те све више.
Сузе по образу,
Сад немирно ми плове,
И зову те, дођи,
Ти једино драго, и само моје.
Не говорим ништа, ћутим,
Док пратим Сунце,
Што на обзорју за нас тоне,
Страхови тешки, душу ми ломе.
Ако ти од мене,
Ипак једном, одеш мила,
У сећању давном, знаћеш,
Да само са мном, ти срећна си била.

Зоран Матић
12.08.2003.

Miljojko Milojević, Pesme:

NA JASTREBAC ĆU OTIĆI

Stazom zaboravljene Slobode
Na Jastrebac ću otići.
Od izvora ajdanovačke vode
do najvišeg vrha u suton ću stići.

I dok me oči vode i noge nose,
Ni ropske vodje sprečiti me neće
Da sejem seme širom Gavranove kose
Iz koje ce ponovo nići plameno cveće.

Kod Zemunice gde Jastreb širi krila
Topličkim barjaktarima Slobode
U čaši ustaničke ajdanovačke vode
Ostaviću dvanaest crvenih karanfila.

A gore, na vrhu, na mesečini,
Zaglušiću planinski šum i huk…
Ja, rob, kukavac sinji,
Urlaću ko stari jastrebački vuk:

,,Toplico, kolevko Srbije, kolevko Slobode,
Toplico, prva župo Nemanje i Ane,
Zar u ropstvu da tavoriš dane!?
Preni se, ne pristaj, ne daj
Da te ropske vojvode vode
U Nato, u Evropu veštice Lore Laj!

Srbijo, jesi li bez duha i sluha, crna suša,
što ropski sluša genocidnog Buša ?!

Srbi, gospodo robovi, gladni, bosi i goli,
Da li vas ropstvo boli?!

Ako vas boli: u boj sa srcem, umom i puškom
Dok skončali niste pod proročanskom kruškom!”

LETO

Podne… Omorina… Jara bije;
ispucala zemlja, puti;
šuma ćuti:
davno kiše bilo nije,
možda letnju buru sluti.

Sunce lebdi… zrakom tišti…
negde sićan cvrčak cvrči;
na vrelom nebu jastreb pišti;
mrav niz travku jedva trči.

Sve je mirno, znojno, vruće
… i sve gori…
sklonili se ljudi u kuće
Samo, ovde, iznad vrela,
tanka jova još sumori
usamljena, vitka, bela…

***
Tu, na vrelu ljupka deva,
čije bistro, strasno, oko
svoj plen vreba kao soko,
ljubav sneva,
lice, grudi, bedra mije…

***
Uh! Oh! Ah! Eh! Ih! Ih!…
Šta li mi je…
Ko dvadeset sad da mi je…

Spasoje Ž. Milovanović, Pesme: *HAIKU* i *GOSPODJA MILKA*

Radovan Nedović, Pesme:

Ljubodrag Obradović, Pesme: *TI TO NE SLUTIŠ*, *KORNJAČA*
i *PEVAJ SAD*

Sanja Petrović, Pesme: *NESUDJENOM VITEZU* i *DON ŽUAN*

Rade Todorović, Pesme: *ŠTA MI TREBA VIŠE*, *DVA KAMENA*
i *EH, DA SAM*

Dragan Todosijević, Pesme: *NOĆ NAD TREBOTINOM* i * KRAJ MORAVE*

Zoran Hristov, Pesme:

4. Posle čitanja poezije svih prisutnih pesnika, oba žirija su donela odluke o nagradama.

Zvanični Žiri je doneo sledeće odluke:

Ljubavna:
1. Brkić Zorica
2. Sanja Petrović
3. Zoran Matić

Refleksivna:
1. Sanja Petrović
2. Zorica Brkić
3. Rade Todorović

Rodoljubiva:
1. Dušan Vojnović
2. Ljubodrag Obradović
3. Zlatko Knežević

Žiri
*GLAS NARODA* je za pesnika Prvog susreta pesnika *POEZIJASCG*
proglasio Miljojka Milojevića i dodelio niz prigodnih nagrada za
raznorazne povode kao što su: dug put, lep izgled, rodjendan, šarm,
druželjubivost i sl.Svi nagradjeni pesnici pored diploma dobili su i jednu knjigu.

Bilo je i šampanjca

Ljubodrag Obradović i Zorica Brkić

Radovan Nedović, s pažnom prati kolege koji recituju

Zorica Brkić, Zoran Hristov i Natalija Jakovljević

Ljubodrag Obradović uručuje Sanji Petrović knjigu *Tvoje ćutanje mi Govori

Natalija Jakovljević čita svoju poeziju

Priprema za Prvi susret Pesnika Poezijascg

Bile, Nata, Kole, Ljuba i Rade

Nata i Zoca

Spale i Dve dame

Sanja Petrović i Spasoje Ž.Milovanović

Zoran Jovanović – Hristov, Ilija Katana, Natalija Jakovljević, Zlatko Knežević, Zoran Matić, Miljojko Milojević

Zoran Matić i Miljojko Milojević

Ljubodrag Obradović – Poezija na Savi

Narednih
dana upoznaćemo Vas i sa poezijom koja je na susretima plenila pažnju
prisutnih i teme Vam na pravi način dočarati lepotu PRVIH PESNIČKIH
SUSRETA POEZIJASCG.

43 8405 0 ljuba-trebotin 0 srpski 0 0 0 30 6 77.105.34.97 1-
2200 0 ljuba-trebotin VELIKA VATRA SJA – Nenad Stakić 2007-10-28 10:00:00

VELIKA VATRA SJA

Ovo je kraj grada,
ovo je kraj puta,
bulevar na ivici velikog
i čudnog predgradja.

Tu su neke male
i mirne bele zgrade,
nebo se presijava,
od divnih boja…
Gledam neke male
i lepe zanatske radnje,
sablasno puste… Kafana puna boema,
BULEVAR VOJVODE STEPE,
malo napred je starački dom,
ljudi sede na klupama,
puni memorije…
Tu na kraju
NOVOGA NASELJA,
u idiličnoj nedodjiji,
čekaju da ih premeste,
u malu prostoriju…
Krojačka radnja,
gde žena rešava ukrštene reči…

Popiću kafu kod drugara,
pa pravo na bus,
u centar grada,
u obillje lažnog sjaja,
9 km odavde…

Tu je negde na naselju
i PERA BIĆANIĆ,
stara legenda ispija rakijicu
koju je sam pekao,
sa velikom bradom i kartama u ruci,
sprema se da završi igru…

Utrčavam u bus,
pa u centar…
Drug mi radi ko portir,
u zgradi koja se gradi,
tu u kućici od cigle mu je grejalica,
da se ne smrzne,
kuva on kafu i pije,
motri na materijal,
da neko u tmini noći,
ne ukrade i orobi sve sa gradilišta…

Čuju se gladni psi, dolaze sa keja,
vrište od zime i gladi.
Zna li neko,
da je ovaj portir slikar
i da ovo radi da preživi?
Koga briga prijatelji moji…

Nek vetar odnese memoriju,
usnuloga grada…
Odlazim pored nabujale reke,
u priču neispisanu…
Čovek sa margine…

(C) Nenad Stakić

8 1615 0 nstakic 0 srpski 0 0 0 0 0 0 1-
2201 0 ljuba-trebotin SREĆA JE ZAUVEK DATA – Zoran D. Živković 2007-10-29 21:08:49

СРЕЋА ЈЕ ЗАУВЕК ДАТА

Кристини Лугн

Срећа је заувек дата.
Попут сребрног слова
над пејзажима самотног месеца.

Живот је дар.
Господ види и Господ зна.

Очи су израз — извориште душе.
Недремљиве немају тајну! Кристина је лед далеког севера
кога осетимо на длану
киша ледних — поларних
док падају кап по кап
на шаке смрзнуте зоре.

Живот је изнова чудан
стваралачки, безобзиран, дрзак.
Грабимо га и он граби нас.

Свако има своју луку љубави!
Цвет је цвет и када остане сам.

Господ нас стварањем воли!
Очима од свиле кроз живот води.
Од страшних олуја чува —
страшним сновиђењем,
када се будимо.

Живот је одиста леп.
Свачије срце за себе куца.

Прозор је отворен
из којег васкрсло небо —
у миру спаваће собе
шапуће о успоменама
лепоти и нади
вери, љубави и доброти.

Октобар 2005
Београд

3 818 0 ZoranZ 0 srpski 0 0 0 20 4 89.216.146.98 1-
2203 0 ljuba-trebotin PESMO – Rade Todorović 2007-10-29 21:28:55

PESMO !

Učini mi
da se desi čudo
i postave se šatre
da se igra oko vatre
dok sviraju svirači
i tako plaču violine
kroz noć se čuju daire
u krošnjama ćute zrikavci
i moje ptice malene. Pesmo!

Znaš me
i ovaj strah u duši
ljubav nezna skriti
pesmo sve ti dajem
zavičaj mio i reči
da se ne zaborave
staviću u pesme nek
ne odvoji tebe od mene
more od bregova, sunce od
od meseca, tebe i mene
od voćnjaka i pašnjaka
nek dodju iz srca i
male frule čobanske.

Imaš pesmo puteve i vode,
miris rodnog kraja, česme,
vezene pesme i platno,
klecane ćilime i opanke,
pokaži pesmo njene usne
i marame šarene, njene
prozore, saksije i kapije.

Ajde pesmo, ti znaš najbolje
ko je naučio da tuguje
naučio je da sam ustaje
i puste dane da prebroji
čekao da se duša otvori,
čekao da se i san vrati.

Osim pesme neće ništa
ostati i ruka drhti za
sjaj tvog oka, boli me
a volim te dok me ima
dok trajem i ova noć
nek me ostavi, tamna,
vara me, vara osećanja,
sačuvaj mi moje duge.

Slušaj pesmo,slušaj
zapaliću moje snove
navedi me da se setim
kada sam te zavoleo
moja mala srećo,
ako znaš šta je bol
jedina moja, molim
ako boga znaš, pesmo,
tvoje je telo mlado,
ama pouči me, leči…

5 711 0 Radeumetnik 0 srpski 0 0 0 10 2 212.200.200.17 1-
2204 0 ljuba-trebotin 25.8.1844. (Velikom Nietzsche-u) – Snežana Čkojić 2007-10-29 21:54:01

25.8.1844. (Velikom Nietzsche-u)

Ne.
Ni pre, ni posle!
Još se nije vratio krug
Od hiljadudevetstote.
Niko nije otišao
Sa kristalom umesto očiju,
Niti voleo život
Bezuslovno,
Bez vasksrsenja, sa verom! Ti se ne saginješ više
Tamo gde si morao.
Drugi su nastavili u htenju
Tzv. visokih tronova,
Da budu mahalice za muve,
A da za ruku drže ogavne zveri
što ridaju za večnošću…

3 762 0 incendia_eterna 0 srpski 0 0 0 5 1 87.164.237.210 1-
2205 0 ljuba-trebotin REZIME – Zorica Brkić Zoca 2007-10-30 17:02:47

REZIME

Sastala se družina mala
u toplini novobeogradskog splava,
da se konačno upoznaju
i ponešto o svakom doznaju.

Biće tu iznenadjenja, recitala …
na obali Save, od jutra rana,
ovog običnog, a tako posebnog,
jesenjeg dana.

Stihovi su mnogo draži
kada se lično podare,
dve godine hvalismo jedni druge,
ali kroz komentare.

Možda je neko lepši na slici,
možda u prirodi draži …
ali da ne bi Ljube,
“krivo sedi – ali pravo kaži”
ne bi ni ovog društva bilo,
ne bi se poznanstvo proširilo
van granica Srbije
u zemlje neke daleke,
gde nostalgija ume da boli
kao kad presuše reke.

Poezija ne zna za granice.
Vi koji ste tamo – kao da ste ovde,
a mi – kao da smo tamo,
stihove poklonimo
ruku zemljaku dajmo.

Ovo je neobičan jubilej sajta poezije.
Da li je slučajnost ili ne – ne znam ni sama!
Ali danas je tačno:
dve godine, dva meseca i dva dana.
Živeli!

* * * * * *

Zorica ZOCA Brkić
28. oktobar 2007. godine

14 1172 0 ljuba-trebotin 0 srpski 0 0 0 5 1 212.200.202.82 1-
2206 0 ljuba-trebotin GOSPODJA MILKA – Spasoje Ž. Milovonović 2007-10-30 17:59:16

ГОСПОЂА МИЛКА

Исто је мени госпођа Милка
Или можда Шерон Стоун
Зар да гледам
На гомилу пара
Зар да гледам
На државе крој Ма попи’ вино
Госпођо Милка
Ма пусти љутњу
Нек носи враг
Како да делимо
Двориште једно
У овој шуми
Уз звери рој

Како да останем
Без тебе једне
А печење чека
И овчи’ лој
Исто је мени госпођа Милка
Исто је мени Шерон Стоун

Спасоје Ж. Миловановић

SUSRETI PESNIKA POEZIJASCG
Beograd, 28.10.2007. godine

18 2351 0 spale 0 srpski 0 0 0 5 1 194.247.213.35 1-
2207 0 ljuba-trebotin GORIJEV ČVOR – ILIJA KATANA 2007-10-30 18:31:31

GORDIJEV ČVOR

Dodje mi nekad,
Da lajem na zvezde,
Kada sam nemoćan i ljut,
Koncentrišem se,
Osvestim se i vidim,
Da to nije put,
Da razvežem gordijev čvor. Ja nisam Mida,
Nisam volovsku zapregu imao,
Niti sam u Frigiji živeo,
Nisam postao kralj,
Bogovima nisam ništa posvetio,
Nikome se nisam svetio,
Gordijev čvor ja nisam vezao,
Drugi ga je spetljao i zatezao.

8 1204 0 Katana 0 srpski 0 0 0 15 3 195.250.100.140 1-
2208 0 ljuba-trebotin NIJE OBRAZ MERA ZA *****U – Milorad J. Nikić 2007-10-30 18:41:04

NIJE OBRAZ MERA ZA FUKARU

Dirnuo je u osinjak, ranu
Zarežaše k`o kerovi s lanca
Sad su oni k`o na konju vranu
A on spao s konja na magarca Nije hteo zajedno sa klikom
Pa da medji loge i pustare
Ne dovika gluve sa povikom
Obraz nije mera za fukare

“Ko u koga noćas na konaku”
On sa decom spije ko u raju
Niko s tudjim ne steče nafaku
Do“će djavo po svoje na kraju

(C) Milorad J. Nikić

17 1100 0 nikic 0 srpski 0 0 0 5 1 87.164.240.104 1-
2209 0 ljuba-trebotin MARINI CVETAJEVOJ – Natalija Jakovljević 2007-10-30 19:24:10

MARINI CVETAJEVOJ

O, gde je sad ta Marina
Ispod kog vira
Gde je karneol duša
Kod kog muža Prazninu osećam danas
Pečena glina
Figurina
Rdja i zima.

O,gde je sad ta Cvetajeva
Kad cveta sad pored
Berdjajeva u mojoj biblioteci.

O,gde je ta tuga
Miris i slutnja
O, gde je taj kraj
Tarusai očaj.

Gde je zagubljen prsten
Na plaži u moru, vetru
Gde je Marina
Da mi piše po smehu …

(C) Natalija Jakovljević

24 2231 0 ljuba-trebotin 0 srpski 0 0 0 34 7 195.250.96.11 1-
2210 0 ljuba-trebotin POZDRAVNA – Lepa Simić 2007-10-30 19:45:48

POZDRAVNA…

Članovima poezijascg

Pretvoriću se u grudvu oblaka,
neću dozvoliti da vidite,
moje pomalo setno lice,
koje se sklupčalo
u mislima… Žudeći za vašim pogledima,
treperim kroz svemir,
sporazumevam se nekako
sa otkucajima srca…

Istetovirala sam na usnama,
beskrajno mnogo pesama
i kad god poželim,
vi ste tu u stihovima,
u mojim očima…

Negde sam pročitala:
kad ljubav tera – put nije dalek!
A, ja kao da sam se
na zvezde popela
i ne vidim nijedan stepenik.

Ali ne zaboravite,
vi ste moje levo krilo,
raspevane muzike,
vi ste danas moja najlepša balada,
zaplešite… zapevajte…
boemčine… sokolovi…
…srodne duše moje.

Želim vam, želim… želim…
prelepe trenutke
i još mnooogo srećnih susreta.

Sa ljubavlju Vaša

(C) Lepa Simić

SUSRETI PESNIKA POEZIJASCG
Beograd, 28.10.2007. godine

33 2315 0 ljuba-trebotin 0 srpski 0 0 0 27 6 77.56.64.159
2212 0 ljuba-trebotin DIREKT – Darko Kolar 2007-10-30 20:05:21

DIREKT

Napolju i dalje pada sneg.
Čuje se vapaj kore drveta, sve puca.
Moram izvršiti neki beg
pred ognjište, pred vatru
da sakupim toplote i pozovem svet
neka vide,
neka čuju šta je bolje,
vetar ili zimski smet,
nadanja razna kroz maštu
misleći ponosno i čekajući. Dileme bunila u srcu.
Doneo sam im nešto
što se zove
mali izbledeli sunčev svet.
Direktno u lice
da pokažem svetu.
Ima li ljubavi bez sreće?
Ima li sreće bez ljubavi?
Ima li ljubavi bez bunila u srcu?
Ima li bunila bez nadanja?
ima li…
Nadam se,
dok nadam se,
nadam se…

(C) Darko Kolar

21 963 0 kolle 0 srpski 0 0 0 5 1 212.200.202.82 1-
2213 0 ljuba-trebotin NA JASTREBAC ĆU OTIĆI – Miljojko Milojević 2007-10-31 17:26:58

NA JASTREBAC ĆU OTIĆI

Stazom zaboravljene Slobode
Na Jastrebac ću otići.
Od izvora ajdanovačke vode
do najvišeg vrha u suton ću stići. I dok me oči vode i noge nose,
Ni ropske vodje sprečiti me neće
Da sejem seme širom Gavranove kose
Iz koje ce ponovo nići plameno cveće.

Kod Zemunice gde Jastreb širi krila
Topličkim barjaktarima Slobode
U čaši ustaničke ajdanovačke vode
Ostaviću dvanaest crvenih karanfila.

A gore, na vrhu, na mesečini,
Zaglušiću planinski šum i huk…
Ja, rob, kukavac sinji,
Urlaću ko stari jastrebački vuk:

Srbijo, jesi li bez duha i sluha, crna suša,
što ropski sluša genocidnog Buša ?!

Srbi, gospodo robovi, gladni, bosi i goli,
Da li vas ropstvo boli?!

Ako vas boli: u boj sa srcem, umom i puškom
Dok skončali niste pod proročanskom kruškom!”

(C) Miljojko Milojević
19 971 0 ljuba-trebotin 0 srpski 0 0 0 10 2 77.56.72.251 1-
2215 0 ljuba-trebotin SEĆANJE – Latinka Djordjević 2007-10-31 23:41:37

SEĆANJE

Miris doma,
majka sa varjačom,
tople reči sa svim
začinima.
” Zlato mamino,
izaberi nove mustre,
nove nijanse,
načini sebi život. Otvori vrata dušo,
Slobodna si!
Sama slikaj
slike života.
Odlepršaj.
Budi ti,
ne produžetak mene”.

Sećam se…

Gorivo i lek,
bejahu tvoja ljubav.
Ružno pače,
prekrasni labud,
deo pamuka – čelik.

Zavejana tvojom ljubavlju
kao vazduhom,
nisam to bogatstvo
primećivala.
Sve sam to
podrazumevala…
Sve do danas,
kada sam te izgubila.

Bila si plamen,
u svima nama.
Žižak porodičnog ognjišta.
Bez tebe,
sve je studeno.

Grudi su čemerne,
petlje pokidane,
strepnje veće.
Moj svet manje
siguran,
bez tebe.

(C) Latinka Djordjević

24 1095 0 LaticaDj 0 srpski 0 0 0 33 7 91.150.109.18 1-
2216 0 ljuba-trebotin U ZAGRLJAJU SMRZNUTE VRBE – Pesma nedelje novembar 2007 – Bogdanka Rakić 2007-11-01 00:29:13

U ZAGRLJAJU SMRZNUTE VRBE

Dani pored
tebe prolaze.
Senke nose
tajnu,
u kosi ti
biseri rasuti. Ti si
samo moje sve…
Pesma te hoće,
hodaš vodama njenim
i bereš lokvanje
skrivene u snu
pogubnom.
Laž koja opija
i ptica što krstari
palim nebom.
Mudrost traži plamen,
a pepeo prekrio je.
Ne oklevaj,
u sebi pronadji
slavuja glas
što pustoš ovu otreraće.
A ja čekaću te
na reci dalekog grada
u zagrljaju smrznute vrbe.

(C) Bogdanka Rakić

9 968 0 Boba 0 srpski 0 0 0 23 5 212.200.31.82 1-
2217 0 ljuba-trebotin SVE MOJE LJUBAVI – Marko LJ. Ružičić – GNIONICA 2007-11-01 20:08:43

SVE MOJE LJUBAVI

Marko Lj. Ružičić – GNIONICA

Marko
Lj. Ružičić u svojoj trećoj po redu poetskoj zbirci odlučio je da od
svojih novih pjesama iz svoga opusa izdvoji kolažni odabir i time nam
podastre na uvid, uslovno rečeno, “sabrane” pjesme iz svog, kako
rekosmo, novijeg stvaralaštva. Dakle, one, pjesme, nisu iste no
raznorazne tematske kao što je, uostalom, i život u svom doticanju
našeg bića raznorodan i raznovrstan. Ipak, očita je u gotovo svim
pjesmama, kao što je istaknuto u naslovu zbirke “SVE MOJE
LJUBAVI”, v e z n a i univerzalna nit – LJ U B A V. Ljubav i kao moto
pjesnikovog života, Ljubav kao osnovini princip pjesnikovog života i
Ljubav kao osnovni razlog za život, naravno sve uobličeno u poetski i
umjetnički literarni iskaz… Marko Lj. Ružičić pripada sada već
širokom krugu srpskih kniiževnih stvaralaca u dijaspori, a u užem
smislu, ako nam to može poslužiti kao neka odrednica. “CIRIŠKOJ GRUPI”
u kojoj većduže i značajno djeluju njegovi zamljaci, prvenstveno
romansijeri Miodrag LUKIĆ i Moioš S. MILIČIĆ – prvi ima visokotiražni
roman SRPSKI ŽIGOLO, a potonji za svoj drugi po redu roman dobio je
prestižnu nagradu “KOČIĆEVO PERO”. Ovu činjenicu – postojanje ciriške
grupe pisaca za stvaralaštvo M. Ružičića ne navodim kao presudnu nego
da ovo književno jezgro može služiti kao podsticajno, dakle kao
podsticajni faktor a ne i motiv za stvaranje premda su, poznato je
literarnoj istoriji, književne grupe i književna okruženja bila itekako
značajna u razvoju pojedinih književnika.Možda zato što je
“stihotvorenije” genetski utkano u srpski narod a k tome i izuzetno
očuvan ijekavski vokabular stiče se utisak da je M. Ružičić “rođeni”
lirik jer sve što ga okružuje ili u njemu ostvaruje pretača u stih.
Upravo ova zbiraka takva kakva nam je podastrta i podarena čini se
rezultat je toga, a nikako “programskog” cilja pjesnikovog. Kao
ilustraciju navodim pjesmu Dragom sinu i ćerki iz njegove zbirke SELO
MOJE MOJ ĐREDANE gdje između ostalog stoji:

“Pjesma nam je duši lijek,
uz pjesmu je duži vijek,
svuda mora da se čuje,
svuda glasno odjekuje…”

Lakoću
kojom Marko Lj. Rućičić pjeva primijetio je i njegov recezent prve i
druge knjige – Radomir SMILJANIĆ. ,,Setimo se, kaže Smiljanić, samo
dometa i raspevanosti jednog Branka Radičevića pa će nam biti jasno
otkud tolika potreba u srpskoj književnosti i srpskoj poeziji za
lirinošću. Ovim putem je krenuo i Marko Lj. Ružičić i nama ostaje da ga
na tom putu pozdravimo”.Da bi smo utvrdili ono što R.
Smiljanić kaže za autora i ove zbirke, a sa čim se citirajući ga,
slažem, potrebno je okrenuti se ponovnom iščitavanju zbieke SVE MOJE
LJUBAVI koju smo prethodno smjestili u okvir, prostor, odredili
spiritus movens autora.Dakle, ponovimo, okvirno pjesme su,
koliko god je to moguće bilo, svrstane u zbirku po, uslovno rečeno,
ciklusima – čije se pjesme, jednostavno rečeno, prepliću, osobito u
prvom dijelu zbirke koji je reminiscirajućeg karaktera čije pjesme
pretežno razrešavaju moralne dileme veoma postojano u humanističkom
duhu.

Slijede ciklusi ljubavnih, patriotskih, zavičajnih i
duhovnih pjesama. Zato nije nikakvo čjudo što sam zborku “krstio” kao
sabrano djelo. Prvo od čega treba početi je autorov predložak jer on
sam po sebi nešto već znači značajno – znači koncept za koji on misli
da će najbolje komunicirati, u našem slučaju, sa ciljanom publikom.

U međuprostor između autora i publike “ubacuje” se kritičar koji
prilikom isčitavanja oštrim skalpelom siječe tkivo zbirke. On je
objašnjava i samom sebi i tumači potencijalnom čitaštvu ukazujući na
njene “vrline i mane”, kako stoji u naslovu jedne pjesme ovog autoraa,
čime je preporuča ili zaustavlja njen pohod u život.

Ja, kao recenzent, nakon višekratnog isčitavanja zbirke puštam je punim jedrima da zaplovi u književni život.

U ovom tekstu smo utvrdili da je Marko Lj. Ružičić darovit liruk što ne
znači da su sve pjesme u potpunosti odgovorile svojoj namjeni, bolje
reći udovoljile – u idealnom savršenstvu izraza i sadržaja. Jer, često
sadržaj neda izrazu da dođe, da tako kažemo, do izražaja. Ovaj problem
svakako je prisutan u našeg autora, kao, naravno, i drugih. To umanjuje
vrijednost zbirke ali u našem slučaju ne skrnavi ono što je u njoj i
sadržajem i izrazom uspješno prezentovano čak i u slučajevima da
pjesnik ne može održati visk umjetnički nivo u cijeloj pjesmi. Npr.
vidljivo je to u pjesmi Konobaru koja prvom svojom strofom izvandredno
prenosi njegovo bolono iskustvo, budeći naše, poetski s n a ž n o
rečeno.

U drugoj strofi osjeća se malaksavanje poetske snage da bi trećom pjesma bila zaokružana kao značajna poetska cjelina.

Konobaru stari prijatelju
ispuni mi smo jednu žalju
ne zatvaraj barem ove noći
jer večeras nemam kome poći.

Ja izgubih šest tovara blaga
ostvi me danas moja draga
čekao sam al’ ona ne dođe
s nekim drugim mlada kući pođe.

Ostade mi kao uspomena
požutjela mala slika njena
samo slika na to me sjeća
da je nekad bila moja sreća.

Kao izuzetno uspjela pjesma je Želja i Čežnja samo obrnuatim redom sastavljena od manje i više izuzetnih cjelina.

Ja želim i čeznem za tim odavno
kada ustanem svakoga jutra
da mi taj dan bez problema prođe
i sretno dočekam iduće sutra.Želio bih krila raširiti laka
i cijelom svijetu se diviti
svaki pedalj zemlje ove
želim vidjeti il’ preletiti.Želim al’ šta mi vrijedi
kad vile želju moju ne čuju
saznadoh skoro žalosnu vijest
želje se rijetko ostvaruju.

Zato sada ne sanjam više
već sam iscrpljen od tih snova
samo loš san mi uspijeva
i čujem srce dok tiho zbori
život se već lako izlijeva
tiho ai, sigurno prestaje da zvoni.

Marko
Lj. Ružičić je svjestan svoga položaja u svijetu i po svaku cijenu želi
da se ostvari, da se izbori za svoje mjesto u njemu onako kako to želi
i kad mu to nije polazilo za rukom. On je svjestan prolaznosti ali
stihom zna biti racionalan da se spasi kao npr. u pjesmi Lako je tebi
sanjati dugu:

Dok se sretna smiješ i miluješ njega
ja meni moram ljbav tražit drugu

U
traženju sebe on se okreće na sve strane samo da nađe uporište koje
pronalazi kao nadomjestak npr. u ljubavi prema brezi u pjesmi Brezo
moja koja svakako spada u sam varh srpske poezije.

On,
M. Lj. Ružičić, ništa ne prepušta slučaju ni onda kad je najnemoćniji
gdje u sjajnoj pjesmi patriotskoj Mi znamo ko smo, učini jedino što
može a to je da zaprijeti ali ne oružjem no znanjem:

Al’ mi znamo da nešto znamo

U ostalom, prepišimo cijelu pjesmu:

Nazivaju nas pogrdnim imenima
u ovim zlim vremenima
kažu da nismo ništa i ništa ne znamo
al’ mi znamo da nešto znamo.

Hajku vode na nas pucaju i psuju
vapaje naše neće da čuju
ne misle uopšte da l’ je grehota
rastavljati narod od života.

Nismo mi mačke da mijaučemo
ni kučići, ni vučići da zavijamo
srpskim jezikom normalno pričamo
mi smo Dučići, pjesnici, vjesnici
iz našeg pera na papir stavljamo
unucima u amanet ostavljamo.

Ono
što najviše tišti svakog ko je nekom mukom izmješten iz zavičaja jeste
upravo čežnja za zavičajem što se ničim ne može nadoknaditi, a paničan
strah hvata svakog da bi mogao za svagda izgubiti svoje utočište od
svih zala.

Evidentno, i o tome govori M. Lj. Ružičić u pjesmama Sjećanje na zavičaj:

I opet odlaze sa kućnog praga
do daljine nepoznate svima je stalo
ostavljaju roditelje, braću i sestre
i svoje rodno selo malo.

Raziđoše se po svijetu bijelom
i čudne jezike strane govore
al’ svakog ljeta u selo dođu
pred rodnom kućom da se odmore.

Svega su stekli u toj daljini
ugled, znanje i dosta para
ostaše željni orahovog hlada
i hladne vode sa bunara.

Kada se rodnog kraja sjete
obuzme ih tuga i spopadnu žmarci
a tek kada im na um panu
majčna pogača i čvarci.

i Zavičaju moj:

Nosim te u srcu kao kap na dlanu,
kao na mom čelu jednu ljutu ranu,
koja ne zarasta već stalno curi,
zbog nje mi se neprestano žuri.

Na braniku tvome evo sad stojim,
mokar i kaljav do gole kosti,
od dušmana branim, smrti se ne bojim
postajem slijep od neizvjesnosti.

Znoj osjećam na ustima mojim,
u snu i na javi strah me prati
tvoj slabašni lik sa zemlje ove,
u orkanu rata mog’ o bi nestati,
da izgubim zavičaj strašno se bojim.

U
ostvarenju sebe on je odbacio sve i jednu dosadašnju zabludu, vraća se,
a da nije ni otišao, svojim korijenima, pravoslavnoj duhovnosti u
drugim i u predivnoj pjesmi Sveti Nikola. On se uzda u ponovni procvat
svega što je isčezlo a bilo visoko moralno u Srpskom narodu.

Mićo Jelić Grnović, jula 2003.g.

3 1067 0 ruza 0 srpski 0 0 0 5 1 77.105.9.104 1-
2218 0 ljuba-trebotin ŠTA SE TO DESILO SA NAMA – Zlatko Morić 2007-11-01 20:13:29

ŠTA SE TO DESILO SA NAMA

Šta se desilo s nama ?
Nekad sam ti bio drag.
Od ljubavi naše više ni trag;
čije ti je ime sad na usnama ?

Ti si još uvijek najdraže moje.
Tvoje me tijelo još uvijek zove.
Već dugo ja ti ne dolazim u snove;
drugog sad grle ruke tvoje. Ne radujemo se skupa sunčanom danu.
Već dugo osmijeha nemam na licu.
Ko je ukrao moju djevojčicu ?
Ko slatku vodu pretvori u slanu ?

Mojoj si duši ti jedini lijek,
iako sad ne znam ni s kim si, ni gdje si.
Al’ dobro znaj ma šta da se desi
u mom ćeš srcu ostati zauvijek.

2 652 0 ZLAJA 0 srpski 0 0 0 0 0 0 1-
2219 0 ljuba-trebotin BISTA – Predrag Videnović 2007-11-01 20:18:08

БИСТА

(

у част чувеног песника„Бранка Миљковића“)

Ако ми икада будете правили бисту
молим вас да никако не гледа
на север:хладан,
јадан,
зао,
пао,
с погледом на пакао. Нек
кисне,
свисне,
врисне,
од блата,
крај казамата…

Не желим да иста,
моја биста
квари сквер,
гледа на север.

Ђацима
првацима,
пролазницима,
долазницима,
просјацима,
лаицима,
завереницима, …

За веру,
за неверу,
по вашем аберу
на моју меру.

За
инсолације,
вибрације,
швалерације,

инфлације,
трансакције,
малверзације,
окупације,
рације,
деноминације…
не желим да моја биста
икада гледа на север.

Да
глумим,
кудим,
мутим,
љутим, …
не желим на зло
да слутим.

Нудите:
на послу дремања
празна обећања,
лемања,
немања, …
само не желим да ова епоха
икада прогледа на север.

Свракама,
ракама,
петокракама,
све бисте праве ток
с погледом на исток.

Беседниче,
председниче,
ослободиоци,
руководиоци,
коловодиоци, …

за
одликаше,
колонаше,
мастиљаше,
мардељаше,
батинаше,
рекеташе,
фотељаше,

крпеже,
трпеже,
лупеже,
дрпеже…
не желим да моја (Бранкова) биста
икада прогледа на север.

Предраг Виденовић

1 672 0 PredragV 0 srpski 0 0 0 0 0 0 1-
2220 0 ljuba-trebotin NA POČINAK – Božo Popadić Aktus 2007-11-01 20:31:09

NA POČINAK

Kamen sluša potok,
što teče, i šuti.
Preplitanje riječi,
jezikom nemuštim,
a kud su potoku
ucrtani puti. Kapi rose
iznad korijenja spleta,
povrh njih
maslačak žuti,
na ledini, na utrini.

Puklo polje široko,
a potok kroza nj’
žubori i teče,
kupajuć’ kamen
što šuti.

Sunce
svom zahodu kreće,
nad sastavcima
se spustilo veče.
I potok usnu,
u svoj žubor utonu.

Dok zrikavci
odu noćnu poje,
u noći, duboko u noći,
uleglo u šumarke,
sniva rodno selo
moje.

(C) Božo Popadić Aktus

11 832 0 Aktus 0 srpski 0 0 0 5 1 194.247.213.35 1-
2221 0 ljuba-trebotin ZA ŠANKOM – Miloš Nikolić 2007-11-01 20:46:00

ZA ŠANKOM

Odbacio sam gusle, daire
i raskrstio sa opankom
a ipak sam vodeći pisac kod Srba, i šire
za šankom. Nikome ne dozvoljavam da spava
na lovorikama, pretim pobunom, ustankom,
jer sam najveći borac za ljudska prava
za šankom.

Drag ženskom svetu, mrzak muževima
prethodnik novom pokretu svakom
uvek sam u prvim borbenim redovima
za šankom.

Ne pripadam ni jednom klanu,
ratujem sa svakim udruženjem, strankom,
i uporno držim sam svoju stranu
za šankom.

Svesno istrčavam pred rudu
naoružan pravopisom, čitankom,
uvek spreman da i život dam za rodnu grudu
za šankom.

Mene niko ne može ukinuti,
pa ni smrt ne smatram rastankom,
jer, i kad umrem, o meni će se čuti
za šankom!

9 760 0 ljuba-trebotin 0 srpski 0 0 0 5 1 195.250.96.11
2222 0 ljuba-trebotin LETO – Miljojko Milojević 2007-11-02 00:00:00

LETOPodne… Omorina… Jara bije;
ispucala zemlja, puti;
šuma ćuti:
davno kiše bilo nije,
možda letnju buru sluti. Sunce lebdi… zrakom tišti…
negde sićan cvrčak cvrči;
na vrelom nebu jastreb pišti;
mrav niz travku jedva trči.Sve je mirno, znojno, vruće
… i sve gori…
sklonili se ljudi u kuće
Samo, ovde, iznad vrela,
tanka jova još sumori
usamljena, vitka, bela…

***
Tu, na vrelu ljupka deva,
čije bistro, strasno, oko
svoj plen vreba kao soko,
ljubav sneva,
lice, grudi, bedra mije…

***
Uh! Oh! Ah! Eh! Ih! Ih!…
Šta li mi je…
Ko dvadeset sad da mi je…

15 908 0 ljuba-trebotin 0 srpski 0 0 0 0 0 0 1-
2223 0 ljuba-trebotin KAKO BI BILO LEPO – Sanja Petrović 2007-11-02 19:48:14

KAKO BI BILO LEPO

Kako bi bilo lepo
da me se setiš,
da me pozoveš,
da ragovaramo,
da vreme i mesto susreta
dogovorimo,
kako bi bilo lepo. Kako bi bilo lepo
da miris tvog parfema
u nozdrve mi se zavuče,
boja tvoga glasa uši ispuni,
tvoj dodir
leptiriće u telu mi probudi,
kako bi bilo lepo.

Kako bi bilo lepo
da tvoj poljubac na čelu
uvek osetim,
da si tu i kada nisi tu.
Oh, kako bi bilo lepo.

(C) Sanja Petrović

20 966 0 Sanjalica 0 srpski 0 0 0 13 3 80.74.168.214 1-
2224 0 ljuba-trebotin SAN – Ljubodrag Obradović Ljuba 2007-11-02 19:57:33

SAN

Znam da je to bio san,
šetala si sa mnom u šumi.
Bio sam tako pijan,
a hteo, treznog da glumim. Znam da je to bio san,
nežnost i toplinu samo sanjam.
Znam da nismo par,
sreća samo u snu odzvanja.

Zanam da je to bio san,
zagrljaj, poljubac, milovanje…
To me život snom mami, znam,
a na javi tugovanje…

Znam da je to bio san,
lažna sreća, pa pustoš u duši.
Kratki tren od snova pijan,
a onda java zorom san sruši.

17 921 0 ljuba-trebotin 0 srpski 0 0 0 14 3 77.105.11.156 1-
2225 0 ljuba-trebotin SLAGALICA – Zorica Brkić 2007-11-02 22:03:42

SLAGALICA

Rasula se noć iz krčaga

kao crno vino preliva se tama

i ove noći tako malo fali

da trošne misli pod jastuk stavim

da gorčinu medom zalijem

da kisele kiše na iskap popijem

da pokošenu svetlost uzdignem da izniknu bujne zelene trave

od zute i plave magle izvajane

da plovim na gore i dole

da sunovratim se niz litice

i ove noći tako malo fali

da zaspim

u društvu dozrelog mraka

sa očima otvorenim kao nebo

kao čarobnjak bez fraka

vajam te od inja i blata

i stotine nemogućih stvari sklapam

tebi iz inata

tebi, dok bezbrižno sanjaš

iza tudjih vrata.

17 978 0 ljuba-trebotin 0 srpski 0 0 0 5 1 194.247.213.35 1-
2226 0 ljuba-trebotin ROMEO I JULIJA – Zoran Hristov 2007-11-02 22:24:23

РОМЕО И ЈУЛИЈА

Растали смо се једног дана
касно, у предвечерје,
са заласком сунца
сузе су текле низ лице
а бол нам је сламала срца. Растасмо се, на дуго време
растасмо се за живот цео
за нама оста мук, и суза бреме
ниje желела, ја нисам хтео.

Растасмо се, у сутон позни
на превару је дадоше другом
лажни пријатељи, ти људи грозни
она и ја остасмо с тугом

Растасмо се, крај је приче
самртна, звоне нам звона
све тужне љубави, по мало личе
овде сам Ромео ја,
са другим, Јулија она.

16 1059 0 ZoranHristov 0 srpski 0 0 0 5 1 194.247.213.35 1-
2227 0 ljuba-trebotin KAO GRČKA MITOLOGIJA – Semir Avdić 2007-11-02 22:32:59

KAO GRČKA MITOLOGIJA

Prolamaju mi se emocije
U viru sirtakija
Tope se u ponorima
Silovitog i božanskog
Skamandra Sve dok koracima
Labirintom bježim od
Minotaura za tvojom
Sjenom

Ali Ti nestaješ kao
Eurudika dok mi se
Klupko Arijadnino
Odmotava

A pred srcem mi igra
Đavo iz Pandorine kutije
Kojeg Nikeja
Grli

Visok i dalek si Olimp
Gdje Zeus Heru ljubi
Što te Eol njima
Nosi?

Da Baha slaviš a
U kapljici vina
Da mi sebe
Daješ

2 773 0 Dali 0 srpski 0 0 0 10 2 89.243.92.253 1-
2228 0 ljuba-trebotin DOSTA JE – Dalibor Đokić 2007-11-02 23:00:32

DOSTA JE

Znam,
već dugo ne misliš na mene
i vreme je da kažem
dosta je.
Nekada smo sanjali o sreći
novog jutra,
a došla je tuga noći. Znam,
da neće biti lako
i da zaista boli,
ali dosta je.
Živeli smo u nadi
sa snovima istim,
a godine bez tebe neka putuju
i trag da se večno izbriše.

Znam,
pijan sam k’o svinja kaže se
sve porazbijao
i u vinu tebe sahranio.

Znam,
novo jutro mi je sve po volji
i ništa nisam bio bolji.
Pipam grojze,
zajebavam narod
i uz vino sve mi je fino.
Konobar…znam…
Dosta je!

13 879 0 DaliborDjokic 0 srpski 0 0 0 0 0 0 1-
2229 0 ljuba-trebotin NA NEBU – Jelena Bandic 2007-11-02 23:05:41

НА НЕБУ

На ведром небу,
Траг авиона,
Траг нечијих живота,
На ведром небу. На ведром небу,
Једна птица лети,
Лети у сусрет сунцу,
У сусрет срећи.

На ведром небу
Слобода живи
И ветар се одмара,
А на крилима његовим,
Спокој путује.
На ведром плавом небу.

Јелена Бандић

4 654 0 izgubljena_dusa 0 srpski 0 0 0 15 3 194.247.214.1 1-
2230 0 ljuba-trebotin ISKONSKA – Neven Milaković 2007-11-02 23:13:07

ISKONSKA

Zbog čega me oduvijek vrisak vjetra kroz borove grane
asocira na daleki sjever?
Zasto misli tako žustro odlete u krajeve strane
otkud, čak i kad je toplo i drugi se znoje,
ta navika čudna da zadignem rever? Kako da objasnim neizreciv osjećaj tuge
pri sjećanju na dogadjaj nikad doživljen?
Gdje je ledena pista okovana bijelom sumom,
gdje je mrak što čudnom svjetlošću blista,
i treptaj beskrajni što umu bježi,
i kad se naklono poigrava umom?

A tek ono čarobno stepenište koje se u nedogled spiralno spušta,
ta božanstvena svjetlost i sjene otmene,
lucidnom kretnjom uhvaćen pogled,
misao brza i riječ nemušta.

I opet tuga nošena arijom od čije mirnoće život boli.
Odbrane nema, jedini lijek već tada shvatih,
duša da Tvorcu svojem se moli,
i zalud tražih, zaludu platih,
Ljubav se pronaći ne da, ni platiti, ni oteti,
i znam da neko voli, i znam da neko gleda,
i znam da tu je smiraj,
ne da se pita, ne da se bori,
vec da se Bogu preda!

11 875 0 likota 0 srpski 0 0 0 5 1 82.117.192.142 1-
2231 0 ljuba-trebotin SUSRET – Mirjana Lukić 2007-11-02 23:22:31

SUSRET

Gubiš se
u zelenom polju moga oka
i na trenutak sa sretna.
Po ramenu ti
rasu mi se crna kosa, obuze me seta
a ti,
kao nikad niko
privijaš me na grudi
i sapućeš tiho uz suze i smeh;
,,O bože, kakav to činim greh?
Ne, ona nije moja, ni ja nisam njen,
bože, zašto?” Ruka mi u tvojoj ruci
i jako, sve jače je stežeš
ćutim a htela bih reći;
,,Ne, ne možes za sebe da me vežeš!
Ja nisam tvoja, ti nisi moj.”
Cutim,
a mnogo bih reći htela
al` nije ni važno, važno je da sam te srela
da podelimo par minuta
i proživimo ovaj susret
zamišljan bar hiljadu puta.

Ljubiš me u suze,
nežno privijaš sebi
a ja,
ne, ne mogu da verujem
da se ponos slomio u tebi
da ne spavam, ne sanjam,
da nisi na mene ljut
i da ti je iskreno žao
što birao si pogrešan put.

Na sve što želim znam da bi pristao
i nju,
kao nekad mene izdao
ali…..
poželeh ti samo sreću
jer više od toga ne mogu i neću.
Ne traži od mene da ostanem još malo
jer sve je u ovaj susret stalo
i suze i smeh
i naš greh.
I ne pitaj za sutra, ni ko je kriv
važno je da si tu zdrav i živ
da podelimo osećanja,
podsetimo se na obećanja
i ljubav
koja će večno da živi.
Na prošlost koju smo imali,
budućnost koju smo izgubili.

Poslednje zbogom!!!

5 899 0 MirjanaL 0 srpski 0 0 0 5 1 80.93.242.164 1-
2233 0 ljuba-trebotin AIR – Pesma nedelje novembar 2007 – Branka Korać 2007-11-02 23:29:24

AIR

Zatvaram u parku moj četvrti krug,
slušam razgovor koraka i šljunka
ah, kako tužno da tek u samoći
Bog se pojavi, tiho, kao dobar drug Ipak, ne razmenjujemo ni reč,
ni o smrtnosti ni o besmrtnosti
i ako je bilo velikih zivotnih pitanja
prohujao je Život kroz sve odgovore

Šljunak ne čujem više, vetar spava
nad predelima bez tuge i bez sreće
ovde reke ne teku jer nebo zemlju ne zna
opraštam se čak i od našeg oproštaja
udaljujem se i od naše udaljenosti
gluvonemu, mene teši tišina prijatelja

Blagoslovena bila sva neodgovorena pitanja
kao i trenutci kada smo voljeni bili i voleli.

16 1298 0 Branka 0 srpski 0 0 0 4 1 89.243.92.253 1-
2234 0 ljuba-trebotin DA SAM HTEO – Rade Todorović 2007-11-03 23:51:27

DA SAM HTEO…

–
Da sam hteo da potkradem vreme
pratio bi oblake, vetru crtao krila
dok se živ u kamen ne pretvorim
zašto od ahata podižem ogradu.
zar da se sam uzidam u kapiju. Ceo moj vek je moja i dečja graja
jedina prava pesma kojom trajem
dok porastem i obučem belo odelo
volim, mrzim i sudbi se dajem
uspravan hodam kad šešir stavim.
–
I ti si sazrela u letnjoj haljini
a ja lopov sa golih grana skinuo
poslednji list i sakrio u kapu
u sumraku je crno pseto umuklo
u ulici korakom sam pusto zvonio.
–
Gospa Mare jesi li skure skupila
dok sam stajao na pustom keju
jedna se kišna kap spustila na čelo
pored žute svetiljke poslednji ja
i noćni leptir privučeni svetlom
gubimo al svoj tužni kraj čekamo.

11 1548 0 Radeumetnik 0 srpski 0 0 0 0 0 0 1-
2235 0 ljuba-trebotin DRAGA – Milisav Djurić 2007-11-03 23:54:58

DRAGA

Već odavno pokušavam
da ti pjesmom dočaram
priču,koju mi često
pričaš pogledima. Tražim odgovore, zašto
još uvijek budiš nemire,
produbljuješ uspomene?.

Zašto još uvijek tražim te
u prošlosti, iako sam te
svojom nemarnošću
ja sam tamo pohranio.

Zašto naše dvije rijeke ljubavi
nikada ne stižu do ušća ?.

Znaš, od onog dana
kada si otišla, često
padaju kiše uspomena.
Sviću maglovita jutra.
Duga zagrlila lijepa sjećanja.

A naši pogledi draga,
i dalje čuvaju uspomene…

26 995 0 Milisav 0 srpski 0 0 0 15 3 84.226.108.13 1-
2236 0 ljuba-trebotin ODSAD PA SVE DOVEK – Spasoje Ž. Milovanovićv haiku 2007-11-04 00:00:43

ОДСАД ПА СВЕ ДОВЕК

(Spasojev haiku)

Да л сам будан или сањам
Ко у понор да урањам
Да ли себе можда варам
Сад у црва се претварам Сада не знам да л сам човек
Што црвићем данас поста
Или одсад па све довек
Од црвића човек оста
Да л сам будан или сањам
Ко у понор да урањам

Спасоје Ж. Миловановић

8 910 0 spale 0 srpski 0 0 0 5 1 195.250.96.11 1-
2237 0 ljuba-trebotin PRINCU… – Miloš Leković 2007-11-04 22:08:11

PRINCU…

(Tošetu Proeskom)
Pobuni se u zemlji tajni –
ispjevaj što je sudba skrila,
nek’ se nastave tvoji dani.
Svi andjeli imaju krila. Pjesmom si spajao, golube,
u ljubavi tužne i srećne.
Sad plac u Evropi se čuje,
srce balkansko gorko vene.

Veseli se, balkanski prinče,
pusti tijelo neka sniva.
Nagrade ti vječne prilice –
svi andjeli imaju krila.

6 764 0 Milos88 0 srpski 0 0 0 0 0 0 1-
2238 0 ljuba-trebotin BESPUTIJA – Nenad Stakić 2007-11-05 22:19:19

BESPUTIJA

(Vatra me povezuje sa rakijom
a ona sa stepenicama za BESPUTIJU)

Ovo je flaša rakije,
ona nije obična,
ona ulazi kao božanstvo u tvoje vene
u tvoj buntovnički mladi um,
stepenice za besputiju,
beg iz napaćenog života… Pljujem na hipokrite,
na njihova dela i sluge,
dugački jezici provincije,
koji se rashljaju zmijski i opako.
Ovo je magična rakija,
puna je bola i muke pregoleme,
ona će me kratko isceliti,

Prolazim pored kuće moje drugarice,
njen me je otac na pravdi boga oterao.
Dunav je podivljao i počeo da se preliva,
talas me nosi
i baca mrtvog na beton u grad.

Kada budem mrtav
svi će pljunuti na grob moj,
baciće laži na mene.
Oni neće znati,
da sam zagrlivši zemlju crnu,
spasio sebe muka,
razapet,
ranjen,
ubijen,
pokidanog života i smrti,
mala osoba…
Želim tvoju ružu,
na krstu mome zagrobnome.

SRBIJA – SMRTIJA!

3 829 0 nstakic 0 srpski 0 0 0 0 0 0 1-
2239 0 ljuba-trebotin SRBIAJ JE OBEĆANA DRUGIMA- Saša Milivojev 2007-11-05 22:23:08

SRBIJA JE OBEĆANA DRUGIMA

Neko ne spava noćima,
bezbrižno se opoziva na sve,
nema te da stojiš tu kako si stajao,
neko ti je oteo tlo pod nogama. Svi se prave da su nevini
i da nas vode na Veliki put,
uzalud je naša podrška
zlim ljudima, crnim psinama,
niko ne priznaje da je kriv,
Srbija je obećana drugima…

Hoće da im budemo sluge,
da budemo nacija za poruge,
svejedno je,
Srbija je obećana drugima,
još malo i doći će do brisanja
njenog imena koje će samo
odzvanjati u nama- običnim ljudima,
Srbija je obećana drugima…

3 729 0 MilivojevS 0 srpski 0 0 0 20 4 77.105.26.223 1-
2240 0 ljuba-trebotin MRLJE – Ratko Petrović 2007-11-05 22:26:06

MRLJE

Došla je zima i pobila sve leptire,
i još je šumar gazio svojim čizmama
po njima, onako pijan, proklet

pokušavali su ždralovi da me smire
al’ dan se nije prelamao u prizmama
jer sam bio pocepan, otet došla je zima,
pobila sve leptire

i ostavila samo mrlje
duginih boja

po snežno beloj
beskonačnosti moje duše

7 821 0 ratko 0 srpski 0 0 0 0 0 0 1-
2241 0 ljuba-trebotin LICEM NEBU OKRENUTI – Milorad J. Nikić 2007-11-05 22:29:31

LICEM NEBU OKRENUTIi

Koracaj tiho na groblju smo, tise
Ne pricaj nista, pogni se i cuti
Znaj i ovi dole nekad glasni bise
A sad kad su licem nebu okrenuti Nemi, sve su rekli, niceg nema
Mudriji od nas, sad se dela broje
Kako nas tuzno motre sa kamena
Ko da se cude, vidi ovo dvoje

Mladi ko ruze, procvetale juce
Pred njima zivot, ptice su u letu
Ptici ce kad krila dobiji, leteti nauce
Odletet k nebu i onda zbogom svetu

10 1452 0 nikic 0 srpski 0 0 0 0 0 0 1-
2242 0 ljuba-trebotin ZAMISLI ŽELJU VEČERAS – Milana Jovanović 2007-11-05 22:39:40

ZAMISLI ŽELJU VEČERAS

Volim maglu, tako je mistična,
krije slike koje možda ne želim da vidim,
pozorišna zavjesa obična…
naizgled obična,
pred najuzbudljivijom scenom se ispusta dim. Krije površine koje još nisam obišla,
napisala sam tolike pjesme i opet ništa,
da li tebi samo pripisujem sjetu,
jesi li dežurni krivac za padove u mom letu?

Svjetluca bandera na uglu,
magla otkriva neke slike iako je mistična,
a ja svoje srce izvrgavam ruglu,
ova je pjesma kliše, već klasična.

Stihovi bi bili ljepši da sam neko drugi,
da znam riječima da preslikam san,
ali, makar, kao niko drugi
želim da ti čestitam rodjendan.

Do te čestitke ne poznajem prečice,
samo zamisli želju i duni u svjećice,
ugasi plamenove koji mi uznemiravaju srce.

5 1342 0 Milana 0 srpski 0 0 0 5 1 213.149.122.96 1-
2243 0 ljuba-trebotin SAMOVARI – Natalija Jokovljević 2007-11-05 23:56:06

SAMOVARI

Poredjali ih na polici u staroj antikvarnici.
Samovare. Male i veće. Mesingane. Zvezdeće.
Beznačajne u jedno] liniji. Same.
Prodaju ih ničije.
I samo znalci gledajući ih vide
Daleka prostranstva Rusije. ]edan je iz Minska, a drugi iz Tule
]edan iz Prestonice.
]edan je skfiznuo sa stola Mereškovskog.
Svi su tužno zveckali u saonicama
Do Krima
Kad je bila najača zima.
Na brodovilju se nisu čuli
Samovari pametni
Svesni odluke
Mesingane oči ravnice
Praporci snažne konjice.
Na stolovima u alt-dojč stilu
Bidermajeru i ampiru
Otmeni čuvali su svoju širinu.
Pod malim brezama
Na novodevičijem groblju
Sve su njihove oči nestale
I ruke …
Ostali su zamagljeni od tihog šapata
I jecaja dok su slušali opela …

I niko nikada neće skinuti tu patinu
Samovari
Stoje na polici
Neizvesne sudbine
Vojnici.

15 2103 0 ljuba-trebotin 0 srpski 0 0 0 15 3 195.250.96.10 1-
2244 0 ljuba-trebotin KO SVIJETA DVA – Božo Popadić Aktus 2007-11-06 23:55:43

KO SVIJETA DVA

Ti i ja,
ko svijeta dva sad živimo.
Da postojimo…
o kako to dobro znamo..
i osjećamo,
a ne možemo..
da se vidimo. Da..
baš toga se i plašimo..
da se vidimo…susretnemo..
i da u vatri živoj sagorimo…
da se za sva vremena..tad..
i bez naše volje izgubimo.

Ovako….
dok jedno za drugo znamo…
da postojimo…
da živimo…
mi se osjećamo.
I ponekad,…
samo ponekad…
tako se približimo,…
skoro da se dodirnemo.

A tad…
tijela nam zatrepere…
od želje…
želje za svim što je nemoguce..
Od želje….
da nam se ruke prepletu…
da nam misli se
jedna u drugu upletu..
da jedna drugu dokuče…

O kako…
kako samo od te pomisli
postaje vruće..
da nam sutra ne bude juče,
već da naše juče ostane..
da nam to naše sutra postane,..
da vratimo one dane
kada ti i ja…
jedan svijet smo bili..
kad bliski bjesmo,..
i kad se jedno od drugog
nismo krili…
kad vječnost postati htjesmo.

A sada…
ti i ja…
ko svijeta dva…
paralelna..
živimo…
i nekad…samo nekad..
tako blizu prođemo..
jedno uz drugo..
tako blizu.
Tad te osjetim..
tako te živo osjetim..
moja tugo.

Mi,…
mada stvoreni jedno za drugo…
sresti se ne smijemo…
i trajaće to još dugo…dugo,
sve dok živimo….
mi ćemo da se osjećamo..
i sjećamo..

I baš..
baš ništa nam ne osta drugo…
kad se volimo.. a mi…
a ti…
to ne smiješ,
pa sad se i od mene…
i od sebe…
sebe same kriješ.

Mogu mi reći da sam lud…
da bulaznim…
i previše maštam…
ali ja znam…
ja tebe,
o kako živo osjećam..
da tu si..za mene,
u tom svijetu drugom…
od tebe dolaze sjene
i kruže oko mene…
Jer ti si tu…
nevidljiva…
a tako živa…
i znam, ja to znam…
da u tebi ljubavi još ima.
………………………

P.S. OVO NIJE KRAJ!

11 832 0 Aktus 0 srpski 0 0 0 5 1 194.247.213.35 1-
2245 0 ljuba-trebotin PROBUDIMO SE – Zlatko Knežević 2007-11-06 23:59:47

PROBUDIMO SE

Šta se ovo sa našom Srbijom zbiva
Neka nova pošast dolazi s Balkana
i to gusto sivilo vazduhom što pliva,
ukrade nam snove i mir prošlih dana. Gradovi nam stari a sela opustela.
Ulicama promiču sve naborana lica.
Izjeda nas redom zlobna kuga bela.
Prava retkost dečji plač je iz bolnica.

Bože,nadam se da ovo samo sanjam
i da će sve nestati sa kapljama rose.
Tebi se jedino sad ja molim i klanjam.
Sestre, braćo srbi, daj probudimo se!

Ostavimo svetliju budućnost nam deci
i ne slušajmo više tih bespuća krike.
Idimo putem svetog Save k’o i naši preci,
da nebi smo svi stali pod hlad dženarike.

3 726 0 ZlatkoK 0 srpski 0 0 0 0 0 0 1-
2246 0 ljuba-trebotin MOJ MJESEČE – Milisav Djurić 2007-11-07 00:05:17

MOJ MJESEČE

Zašto noćas tako tajanstveno gledaš
u odaje njene, moj mjeseče, brate
podari mi uz nju dvije tri minute
da kroz maštu osjetim dodire voljene. Sjajnu zvijezdu s neba
noćas da mi vrate,
da osvijetli pute
i sija kraj mene.

Gdje sada me nađe
u nemirne sate,
da kroz misli ljute
budiš uspomene…

7 854 0 Milisav 0 srpski 0 0 0 10 2 84.226.108.13 1-
2247 0 ljuba-trebotin KOPRIVA – Vesna Mladenović 2007-11-07 00:12:14

KOPRIVA

Kombinacija svraba i bola

začikuje
da stalno češem

raspukli plik.

Podmukle zarulje

opekao me

vatreni list.

“Klin se klinom izbija”
u slučaju ovom ne važi.
“Početna strana”

srdžbu pali
i neuslišenu čeznju

nabusito draži.

Gubitak me obujmio

ko nakaradno

sručena lavina.
Batrganjem iznurena
od stega koji pluća prazni,

tinjave svesti
zvezde odbrojavam

i cvokoćem u
šaci.

I vihorom ponesena
stapam se u magiji
čudnovatog ushićenja.

**
Iako odlučnoj olovci predata
da u knjizi zapisuje mi dane,
verujem da do korica
još ima neispisanih stranica
iz kojih će procvetati
sad tek samo želja

ali dovoljna da
iz nje živahno klija

ljudskost
umrtvljena

***
Oh, ne posustaje!
Peče prokleta daljina!

05.11.2007. godine
(..Još uvek pod uticajem tuge i besa zbog propuštenog susreta pesnika.)

13 996 0 rainbow 0 srpski 0 0 0 14 3 195.250.96.11 1-
2248 0 ljuba-trebotin OTIĆI ĆU… – Rade Todorović 2007-11-07 00:21:38

OTIĆI ĆU…-
Uklelo me, ovo, mesto,
tišina u tikvu bi stala.
sve ima slan miris krvi,
ne vidim se, gde je noć
ne vidim se, gde je dan
i zlo u nevremenu besni… Uzreo je nar, i narandža,
i moja reka zna da peva
a ti samoubico na mostu
zaljubljen, lud, i sam
mrtav, grad tajnu krije
poslednji si noćni putnik.
–
Otici ću, od vetra mrznem
od šipke kiše kisnem sav.
Stojim na raskrsnici sam
zagledan u nemusto, venem
na putu ko neki pali list.
–
Daj bože, da se ne otkrije
da ližem rane i dosadu ko
muvu uzalud bezubo gonim
i novom belom danu se molim.
–
Otići ću u polje ko stari pas
da se sakrijem i legnem u hlad
otići ću na reku da pijem sam
da legnem ispod kamenog mosta
i gledam kako prolaze vozovi.(C) Rade Todorović

5 648 0 Radeumetnik 0 srpski 0 0 0 0 0 0 1-
2249 0 ljuba-trebotin PRVI BANJSKI GOST – Predrag Videnović 2007-11-07 18:45:04

ПРВИ БАЊСКИ ГОСТ

(стигао у Сокобању 21. јулa 1837.
по указу Милоша Обреновића)

Примите к` знању,
управо сам крочио
у Велику Бању
и телеграм срочио:

„Извор је добар,
из земље избија,
разумна ствар
кад Милошу прија. Сва тешка стања
кашу у речи
Велика Бања
заиста лечи.

Ваздух је, пак,
мени незнан,
прилично јак
и мами у сан.“

Сад морам ић`
до градске терме
заставник Лазаревић,
`тридесет седме.

Предраг Виденовић

7 923 0 PredragV 0 srpski 0 0 0 5 1 195.250.96.11 1-
2250 0 ljuba-trebotin PROMOCIJA KNJIGE ”VJERUJU” – Marka Lj. Ružičića 2007-11-07 18:49:14

Срдачно позивам све љубитеље писане ријечи,
да дана, 17.11.2007. године,
дођу на промоцију моје књиге молитвених пјесама
*В Ј Е Р У Ј У*
која ће се одржати у просторијама
СКД-а у Ringstrasse 20, u Dübendorfu код Цириха
Почетак у 19.00 сати- улаз слободан

Информације: Марко Љ. Ружичић
Емаил: konaciste@bluewin.ch тел: 079 645 34 18

3 815 0 ruza 0 srpski 0 0 0 0 0 0 1-
2251 0 ljuba-trebotin POVRATAK – Svetlana Poljak Pollakova 2007-11-07 19:28:15

POVRATAK

Nisam htela opet – O, živote jamo!
Oblutak sam bila, svetlost me obukla,
Prelete me tama i osetih zamor;
I već sam se rano s’ oproštajem tukla Kako duša peva kada je bez tela…
Zar novembar noćas zvižduće ko juli,
Pa onako hladna ja postadoh vrela,
Pevala sam i ja al me niste čuli

Sad razumem smrti – ispričacu priču:
Kako nema ničeg osim tog strpljenja,
Džaba nama straha jer one ne riču;
Samo su jarboli tihog osmotrenja

U snu slavih sreću, svoju Slavu Krsnu,
Upregoše dušu svetla Bož’jeg oka,
Tad odjednom meni sva sećanja prsnu
I vrati me Nebo put maglenog doka

Ko? Duvaju zvezde sad u jedra bola
Kao da sam perce ponela me vera
Sveta Majka, Petka i Otac Nikola
Rodiše me noćas iz sivog pepela

Pa mi munje sada grlo od rebara
Vasione one što me natrag vrati
A što seva – seva da se očaj smiri
A što grmi – grmi da se patnja skrati

Zagrliše šume, lavirinte kose
Bliski mi ševari ko turšije žute,
Poneo me lahor, a umile rose,
Jer još moram kažu na svakakve pute

Da još vidim dalje i prekrstim snove
Sa tri svoja prsta pred ikonom svetom
Što sam bila gore da rumenim zimom
Što sam bila dole da pajtašim letom

U smrti me bilo, na bregu ledenom
Da posejem ljiljan da se mirom ljubi
Sa belinim slepom i zamljom medenom
Srljala sam tako sebe da izgubim

Al gubila nisam, sve su moje rane budućnosti prošle,
Sada se ja mirim zauvek sa sopstvom,
Želim da namirim tim novim godspodstvom
Svaku dušu bližnjih koje nisu prešle onim gorskim mostom

Iz smrti se vinu nekoliko puta
Ne pitah ih gore šta života osta
Gde je nova graska, ili kama ljuta
Samo čuh da vera veru samo košta.

31 1560 0 CecaPolak 0 srpski 0 0 0 49 10 213.198.255.24 1-
2252 0 ljuba-trebotin ŽDRALOVI – Stjepan Herman 2007-11-08 00:22:26

ŽDRALOVI

Danas sam pogledom ispratio
jato ždralova.
Odleteli su put nekog
toplijeg oktobra. Moje stisnute pesnice
ljubile su mrtve kapi kiše.
Vetar se podvlačio pod košulju
poput lopova.

Hej ždralovi ! Povedite me
da oblacima vrisnem njeno ime,
zvezde da se probude
kad umrem umesto nje

na putu svoje slobode.

15 936 0 herman 0 srpski 0 0 0 0 0 0 1-
2253 0 ljuba-trebotin SONATA ZA JABLANOVE I SJEČU – Sensej R. N. 2007-11-08 00:30:32

SONATA ZA JABLANOVE I SJEČU

Na polju
na ružinom polju
samo se sretaju ruže
ruže i ti

Polje je pokošeno
ruže posječene
ti
riječi zagonetna
nikako da nadješ
sebe
u meni
da me stišas i
čekam ostvarenje
koje i ne mora doći Tebe zakopčana noći
ne želim razgolititi
još veća crnila
ne bih izdržao

Setam sada
tražim kuda pogled
da ostavim
i sjednem
a sjeo bih
i večerao dešavanja
uz sumor unutrašnjih
jeseni
žubor potoka
koji otekoše drugim
kolotečinama
uz cvjetanja
zamrznuta za snove
i sudnje dane

Ruže su sada same
i teško im pada
moj težak hod
pored njih
i ne ustavim se

Sensej R.N.

7 932 0 oziris 0 srpski 0 0 0 5 1 77.105.10.180 1-
2254 0 ljuba-trebotin JESENJI SONET – Aleksandar Berić 2007-11-08 22:28:53

JESENJI SONET

Poslednji dodir, pogled se muti…
Od svoje grane list se oprašta…
Skrhan od bola, dok pada ćuti…
Trava je njegov i grob i bašta. I sve što je bilo, sad više nije.
Sve što sad jeste, dugo biti neće…
Magija preostaje samo da se snije,
grana će jedino videti proleće…

A dole na zemlji, u blatu list trune,
s pogledom na jednu usamljenu granu,
nemoćan čak i sudbu da kune,

stotine pitanja, zašto baš njega…
Život mu gasne u hladnom danu.
Oči mu sklapaju pahulje snega…

9 1150 0 Djeneral 0 srpski 0 0 0 10 2 212.62.44.68 1-
2255 0 ljuba-trebotin OPIJENOST – Sanja Petrović 2007-11-08 22:33:55

OPIJENOST

Ne, ne moram te videti.
Dovoljno je tvoj glas da čujem.
Ma dovoljno je
pismo tvoje da pročitam
upućeno meni, samo meni. Reči zbog mene smišljane,
reči zbog mene pisane,
reči zbog mene povezane,
zbog mene, zbog mene.

Da, caruješ mislima mojim.
Ne smeta mi podčinjenost.
Čak mi i prija.

Razmahala sam se krilima.
Čarolija
neke nove dimenzije mi otkriva…

Pismo tvoje
upućeno meni, samo meni
nanovo ću da čitam.

11 856 0 Sanjalica 0 srpski 0 0 0 5 1 213.198.207.157 1-
2256 0 ljuba-trebotin SPAVAJ – Zoran Stevanović 2007-11-08 22:39:48

СПАВАЈ

Лепа моја срећо,
Спавај ми, спавај на јастуку
Наше љубави,… спавај,
А ја ћу те гледати… Не плаши се молим те,
Ако уместо светла видиш
Очи моје снене,
Ја не желим спавати,
Јер се бојим да ће јава прећи у сан..

А ја не желим више сањати,
Мени треба стварност,
Мени треба мека рука,
Мени треба нека витког струка,
Мислим да си… то ти….

Само желим бити сигуран,
Да не сањам, бојим се да ћеш нестати
Из мога живота, као што су друге
Нестале преко ноћи…
Знам та параноја ће ме проћи,
Када ми се вера врати у људе…

Спавај и опрости што ти не дам мира,
Да твоја душа мирно снива…
Спавај, лепа моја срећо…

Зоран Стевановић – Зоћо

4 999 0 zoketa 0 srpski 0 0 0 5 1 213.198.207.157 1-
2257 0 ljuba-trebotin SVETA KSENIJA PETROGRADSKA – Neven Milaković 2007-11-08 22:50:29

SVETA KSENIJA PETROGRADSKA

Noćas me tako snažno Petrograd doziva
kao da je tamo moj prvi korak,
prvo dojenje i prve bore oca i majke,
noćas mi duša zaboravljenu bjelinu Rusije sniva
i luta stepama sniježnim kao tužni jecaj balalajke. Noćas sam zarobljen vlastitim tijelom
pogubivši iluziju da nijesam roblje
milovao Ikonu Svete Ksenije
hladnim rukama i vrelim čelom
i snivao ulice Petrovskog kraja
i nikad vidjeno Smolensko groblje.

I čudila se duša prelešćena svijetom
otkuda na groblju radosti toliko,
zašto svi skromnoj kapeli hitaju
djetinjom nadom i staračkom sjetom…
kako ih sve prihvati zdanje neveliko.

A onda mi došapnu Majka…
moja i sve djece ikada rodjene:
“Ne može se čedo milo Nebo tako izmjeriti,
pomoli se sine Svetoj i cjelivaj Mošti Njene
pa će ti se Njenim vidom oči opet otvoriti.”

“Ona je sine veća od ovoga grada
zato što željaše silno da zauvijek ostane mala,
da poput Gospoda samog rad našeg Spasenja strada,
sve sto željaše sine ona je drugima dala.”

“Ispastala tudje grijehe da svoju Vrlinu skrije,
tudjom se radošću hranila i njome druge tješila,
od svih je sakrila Svetost samo od Gospoda nije,
zato se tolika Blagodat na dušu Njenu izlila.”

“Kuću je ubogima poklonila i sebe oslobodila
i imena se odrekla Hristosu sebe predala
i Raj na zemlji stekla i svi su mislili da je mala,
a duša Njena tako velika… u nju je cijela Rusija stala.”

“Zimi je zvijezde grijale Podvigom Njenim zadivljene,
sunce je budilo nekako stidljivo kao da brine da joj ne smeta,
svjesno da sjaj je njegov preskroman i nedostojan Svetosti Njene,
gdje je kročila Crkva je bila, gdje se pomolila pjevnica Sveta..”

Noćas sam odlutao na kraj svijeta da bih se nekako sebi vratio,
noćas sam celom dodirnuo Nebo i taj me dodir kao plamen grije,
noćas sam klečeci Majci letio ,,leteci najzad pad svoj shvatio,
noćas sam vidao rane stihom ljubeći Ikonu Svete Ksenije.

6 2643 0 likota 0 srpski 0 0 0 20 4 77.105.17.2 1-
2259 0 ljuba-trebotin Quemadero – Snežana Čkojić 2007-11-09 16:23:12

Quemadero

Био сам некада лутка…
На углачаном платну чигра,
Која се вртела у смеру наметнутог знака.
Сликару обичан облик
Насликан безброј пута.
Временом… открио се свет
И све је некако одрасло
Доле, у земљу.

”Најгори сам у оном што најбоље чиним” Сломљен знам да корак
Што бруји кроз телесност земље
начиним. Намерно
Потрчим уназад, непокретан.

И нем пуштам глас
Расточен унутра
даље говорим сам
Кад не чује нико.

А говорили су о немоћи мог уха!
Док сам слушао покојни шапат
Рађања латица цвета.
Глув знам за ритам
Убризган у музици ветра.
И играм скривено
за нараштаје
ТОТАЛНО СЛЕП!
Додирујући слику
У ковитлацу најлуђих боја,
Видео сам лепоту
Залуђујући материју ока
Несавршену за пантомиму о живљењу.

Нисам више лутка,
Ни сликару само вежба,
Неспособан за чула
Глуп се померио за један свет.

(Кемадеро: место у Севиљи где је инквизиција
cпаљивала јеретике…)

7 1018 0 incendia_eterna 0 srpski 0 0 0 0 0 0 1-
2260 0 ljuba-trebotin SAMOĆA MAJKE – Mile Tešanović 2007-11-09 16:28:49

SAMOĆA MAJKE

                 Sve su se rijeke slile u brigu
                 Noć se zamutila čekanjem
                 Iskovane misli zasjecaju spokoj

Suze presušile
godinama.

Ime joj je Majka i
čeka

Miris prošlosti, grohotan smijeh

Složiše se vjetrovi u mrtvoj tišini
                 Dok Sunce zebe na promaji
                 Glas ogrubeo, molitveni.

                 “Čeka vas majka i voli”

                 Prigovara Bogu ispaćena duša
                 Gasnu plamičci lijepih dana
                 Izginuše snovi pod santama leda
                 Pokidana duša milostinju mrzi.

“Oprostite majci djeco u svijetu”

                 Pjesma je zanijemila na vidiku

Stišali se talasi nekad vrele krvi
                 Spavala bi nasmijani anđelu
                 Samo da sjetiš ove samoće.

“Čami majka sve ove noći do zore.”

(C) Mile Tešanović 11 950 0 teso 0 srpski 0 0 0 15 3 86.33.151.106 1-
2261 0 ljuba-trebotin DOKAZ – Jelena Bandic 2007-11-09 16:33:24

ДОКАЗ

Прегажен, увео
И сасвим сам,
На путу лежи
Мали лист. Тако неважан
И невидљив,
Док гомилају се
опушци око њега,

Он лежи као доказ…
Као доказ чега?

Јелена Бандић

3 775 0 izgubljena_dusa 0 srpski 0 0 0 10 2 194.247.214.1 1-
2262 0 ljuba-trebotin PRVI REGIONALNI WEB FESTIVAL 2007-11-09 23:38:54

Poštovani pesnici, članovi sajta i posetioci,

U toku je WEB FEST, NIS Petrola u kome se takmiči i naš sajt www.poezijascg.com . Mislim da je lepo da aktivno propratimo to takmičenje i time pokažemo široj javnosti da je poezija živa i da ima svoj smisao!

Posetite link http://www.wfest.org/kultura-umetnost , registrujte se i dajte svoj glas! A sad malo više detalja o samom *Prvom regionalnom web festivalu*

NIS
Petrol WEB FEST je prvi regionalni web festival čiji je cilj promocija
upotrebe Interneta kod najšireg kruga ljudi. Sastoji se iz takmičarskog
dela – biranje najboljih regionalnih web projekata, kao i od
promotivno–edukativnih aktivnosti.

NIS
Petrol WEB FEST će trajati od 27.septembra do 29. novembra 2007.
godine. Prijavljivanje web projekata trajaće do 08. novembra 2007 posle
čega će se odmah pristupiti glasanju. Najveći broj dešavanja ovoga puta
odigravaće se u Beogradu, dok će deo promotivnih akcija biti sproveden
i u regionu.

Poseban
kvalitet svim događajima daće prijatelji festivala koji dolaze iz sveta
filma, pozorišta, medija, nauke, sporta, muzike, mode…

Završno
veče NIS Petrol WEB FEST-a obeležiće svečana ceremonija dodele nagrada
za najbolje web sajtove i web marketing. Program događanja završne
večeri i lokaciju saznaćete uskoro na ovom sajtu. Uskoro i više
informacija o ostalim događajima u okviru NIS Petrol Web fest-a.
I
još jednom da Vas podsetim: Lepo je da aktivno propratimo to takmičenje
i time pokažemo široj javnosti da je poezija živa i da ima svoj smisao!

Posetite link http://www.wfest.org/kultura-umetnost , registrujte se i dajte svoj glas!

4 875 0 ljuba-trebotin 0 srpski 0 0 0 5 1 77.105.10.63 1-
2263 0 ljuba-trebotin ISTINA – Dragica Ždralić 2007-11-09 23:56:17

ISTINA

NIKO NAM
NE BI
VJEROVAO
DA SMO MORE. PLIMU I OSEKU
U SEBI
NOSIMO.

A NE ZNAMO
DA SE GASE
NEBESKE ZVIJEZDE
U NAŠIM DUBINAMA

1 774 0 zdralicdragica 0 srpski 0 0 0 0 0 0 1-
2264 0 ljuba-trebotin HAJDE SAD – Pesma nedelje novembar 2007 – Spasoje Ž. Milovanović 2007-11-11 00:55:46

ХАЈДЕ САД

Низ дрво ноћ се слива
Коса јастук покрива
Уз шапат нада почива
Посустаје бржа бива
Мужевни сан се снива
Хајде сад Топовњаче туда плове
Утроба хоће борбе нове
Жене где ловце лове
Затруднеле ловину тове
Чека се да глас позове
Хајде сад

Плесачу рука се тресе
На ледину јаје се снесе
Шта да усне занесе
Уздах да се не разнесе
Нек огледало дан понесе
Хајде сад

Спасоје Ж. Миловановић

5 872 0 spale 0 srpski 0 0 0 5 1 195.250.96.11 1-
2265 0 ljuba-trebotin KAKO BALKANAC NE BITI – BOŽO POPADIĆ-AKTUS 2007-11-11 01:03:14

KAKO BALKANAC NE BITI

Sjedio sam za kafanskim stolom,
drugi su pjevali a ja slomljen bolom.
Dok su pjevali bješe mi sve teže,
osjećao sam kako se u grudima srce steže. Tu odmah do mene,
za susjednim stolom,
sjedio je poznanik mi stari,
nekada drug najbolji,
a sada sa njom,
bivšom mi dragom.

Zašto baš tu, tu pokraj mene?
Dok sam o tome razmišljao,
krv mi je pumpala vene,
i u glavu, oči i uši udarala.
U glavi zujalo ko da je
hiljadu gudala sviralo.
Tad, baš tad sam svima otkrio,
kolika sam budala bio.

###

Poslije su mi pričali,
poneki se i zlokobno smijali,
da sam se napio i stolicu kafansku
njemu o glavu razbio.
Vezanog me odveli, kafanu zatvorili,
a njega su doktori sve do zore ušivali.

###

Bio sam ko ptica u krletci,
kroz rešetke gledao nebo,
i vremena sam imao dosta
da razmišljam dali sam tako
postupit treb’o.

Al opet,
kad krv u glavu udari i
ova glava pobudali,
opet očima stolicu traži.

Daj stani, deder prijatelju kaži,
dosta je bilo!
Al’ nije vragu,
kako stati i iza sebe mentalitet ostaviti,
kako Balkanac ne biti.

12 891 0 Aktus 0 srpski 0 0 0 5 1 213.198.207.157 1-
2266 0 ljuba-trebotin Ona je razbojnik-Nenad Stakic 2007-11-11 01:18:33

ONA JE RAZBOJNIK

Uzela je sečivo u svoju ruku.
Novac joj je trebao,
jer joj porok uze dušu.
Nazovimo je Sonja.
Porok uze svetlo iz duše njene.
Soba hladna,
sitna deca ostaše gladna… Hodala je po gradu,
elegantna kao i uvek.
Noćas je ona,
postala razbojnik.
Ostade sveska,
puna pesama
i neobjavljeni roman.
Ostade gimnazija
bez najbolje devojke,
a mašta bez inspiracije.

Ušla je u malu radnju.
Behu tu prodavačica,
mala našminkana
brdjanka je čitala časopis
za modernu ženu…
Već sledećeg trenutka,
oštar nož joj pripreti
i ona poče da vadi novac,
novac i novac prokleti!

Veliki momak
izadje iz obližnjeg kupatila
četiri ruke su držale
razbojnika na podu,
dok su grmalji
u plavom kombiju stizali…

Bacili su iza rešetaka
njene pesme,
oči njene prelepe,
svetao dan gimnazije,
priče neobjavljene…

Uhapsili ste malu,
grešnu vilu,
osmeh njene dece,
u ćeliju sa nevoljnicima,
malo postelje,
vlažne i stare…

Deca su još dugo
plakala za majkom…

Nema više ničega.

7 952 0 nstakic 0 srpski 0 0 0 5 1 77.105.10.63 1-
2267 0 ljuba-trebotin NOV OSEĆAJ – Sanja Petrović 2007-11-11 01:24:15

NOV OSEĆAJ

Dodirnuo si me.
Duša tvoje ruke
pomilova dušu moje.

Probudiše se svi vihori
skriveni u meni,
digoše otkucaje srca
čak do školjki ušnih. Zbunjeno se smeškam
jer reči ne čujem.
Tik-tak, tik-tak, tik-tak
jedino raspoznajem.
Molim te, udalji se.

Vihori da se stišaju, primire.
Ovo je sasvim nov osećaj za mene.
Molim te, razumi me.

12 1027 0 Sanjalica 0 srpski 0 0 0 10 2 77.105.9.34 1-
2269 0 ljuba-trebotin SMRT DUŠE I TELA – Dane Stojiljković 2007-11-11 14:57:38

SMRT DUŠE I TELA

Dokle ćete po trbuške ležati
kada ćete na noge ustati
u nebo pogledati Najsramniji je ljudski čin
kada vam drugi dušu uzimaju
a vi sebe krunišete
borcima za mir

Ni sam život nije veliko blago
smrt kad – tad po njega dodje
a vi šta ćete reći
svojim nebeskim precima
u večnim spomenicima uzidanim
na freskama u crkvama naslikanim

Hajde svaki neka krene
da brani svoje vinograde
svoje njive
svoje livade
svoju letinu
svoju decu i žene

Otočeno vino
da utoli žedj
neprijatelju ne dajte

Samo hrabar čovek
potomak je besmrtnih
a onaj ko izbegne bitku
ne stane na beleg na medju svoju
u krevetu se strahom pokriva
ognjište na VJEK I VJEKOV ugasi
na pragu mu vrane oči iskopaju
i iskljucaju mu dušu i telo.

3 792 0 ljuba-trebotin 0 srpski 0 0 0 5 1 82.117.192.142 1-
2270 0 ljuba-trebotin Vidjenje – Milorad J. Nkkic 2007-11-11 17:53:03

VIDJENJEKo kerovi pušteni sa lanca
Od sreće lude trče, skaču padajući
Umorni i natovareni poput magaraca
Krenućemo domu, roditeljskoj kući Obično stižemo, noći il s večeri
Usnulo selo, samo slute se obrisi
Škripe vrata na očevoj udžeri
A rosom nam dragi poznati mirisiNa ulazu kapija od zlata
Drhti ruka dok za rezu hvata
Letnjikovac, drvena baraka
Rajske bašte njive kukuruza

Roditelji… melimi na ranu
Plaču, suze su im biseri na ranu
Reči malo, grlo ih izdalo, ne govore
Drhte, sve što uzmu, prevrnu, obore.

6 784 0 nikic 0 srpski 0 0 0 5 1 194.247.213.35 1-
2271 0 ljuba-trebotin HIMNA VUKU – Ratko Petrović 2007-11-11 17:58:28

ХИМНА ВУКУ СТЕФАНОВИЋУ КАРАЏИЋУ

Да наше речи осветлају таму,
и да не поједе заборав нашу мисао,
за то си горео у страсноме пламу,
за то си Вуче Караџићу дисао! Мада, сад су мени сва та слова,
мало, да бих рек’о Вуче све о теби!
Јер те Бог, од неких других речи скова
па те оче, још азбуке пола, описало не би!

Ишао си Вуче, трагом и нетрагом,
за сваку златну реч народа свог!
За свим нашим, залуталим благом
да попишеш помно, и круну и рог!

Треба још један Вук, да за Вука нашег,
спева праву химну, спомен речи прави,
ми нисмо равни теби, нас речи плаше,
римујемо име твоје, скривени у трави.

Опрости, што се дрзнух да о теби певам,
ал’ мор’о сам дићи ову химну, реч ову!
Jер још увек, док о новој песми сневам
између твојих „А“ и „Ш“, тражим реч своју.

3 899 0 Ratko 0 srpski 0 0 0 5 1 213.198.202.82 1-
2272 0 ljuba-trebotin BAŠ DALEKO… – Aleksandar Berić 2007-11-11 18:05:04

BAŠ DALEKO…

Pogledom ti milujem što prsti ne maziše…
Uzdahom tihim telo ti vajam…
Mislima te sebi odavde vodim…
Željom te pominjem u snovima svojim… Tajnom te nečujno pred sobom nazivam…
Osmehom da ne vidiš nemo te dozivam…
Rukama za ledjima u zagrljaj zovem…
Požudom svojom vrisak ti mamim…
Posteljom ti usnulu magiju budim…
Crvenom ružom od trnja branim…
Svilom i satenom od blata čuvam…
Stidom od sebe tebi se nedam…
Očima nemoć pred tobom otkrivam…
Tugom ti poglede ka njemu praštam…
Suzom u tami te daleko puštam…

3 820 0 Djeneral 0 srpski 0 0 0 5 1 77.239.64.134 1-
2273 0 ljuba-trebotin KADA BUDEM PRESTAO – Dalibor Djokić 2007-11-11 18:14:11

KADA BUDEM PRESTAO

Kada budem prestao
kafane da posećujem,
neću te više ljubiti.

Kada budem prestao
noćima da se opijam,
neću te više želeti. Kada budem prestao
zorama kući da dolazim,
neću te više sanjati.

Kada budem prestao
mamurluke da imam,
neću te se više sećati.

Kada budem prestao
vino da pijem,
neću te više voleti.

Kada budem prestao,
a mislim,
da nikada neću…

13 1004 0 DaliborDjokic 0 srpski 0 0 0 5 1 213.198.202.82 1-
2274 0 ljuba-trebotin JOS DANAS… – Svetlana Poljak 2007-11-11 18:24:45

JOŠ DANAS…

Tanak kao ledeni
odsjaj kanjona smrti,
šenluči mraz u dangubici
mojim dragim gostom;
Preplaćeni danak
u oku ko šilo ti se vrti,
ali ja ti danas činim
svoju mladost prostom. Protanjena niska moga
slatkorečivog smeha,
koji u stvari i nije smeh,
Nemoj da te čudi…
Ašikuje led provalijom greha,
koji u stvari i nije greh,
jer mi više nismo oni isti ljudi.

Namiren je već izdavna
taj plamen vulkana
što za nama škilji
s’ Mesečevog brega,
ožiljaka dlana;
Smeju se tirkizi,
smeju se safiri.
Nasmeje se nebo
pa se uozbilji…

Još danas te zovem
da odmoriš srce
dok su oči za nas
blagoslova žive…
Prepredeno blago
i zubato Sunce,
dok se nama dive;
Za milo, Za drago
pomirih se sa dnom;
Zauzdaj ih blago
i pozdravi sa mnom.

Još danas se sreću
opne da te čuju,
da otplatiš rane
saraniš oluju…
u meni!!!

20 1033 0 Pollakova 0 srpski 0 0 0 44 9 213.198.199.32 1-
2275 0 ljuba-trebotin TEBI – Alisa Salopek 2007-11-11 19:49:36

TEBI

Oćutala bih ti
najlepše svoje pesme
i otpevala
svako svoje ćutanje… Kroz vreme
kad godine ne budu više važne
i kad prestanemo u pepelu iskrice
mladosti tražiti,
kad bude važno samo
zajedničko naše ćutanje
i u toj ćutnji
stanu sve prošle godine!

7 937 0 alisa 0 srpski 0 0 0 15 3 212.200.139.238 1-
2276 0 ljuba-trebotin NA MORAVI NJENO IME PIŠE – Veselin Dželetović Pavlov 2007-11-11 21:20:23

НА МОРАВИ ЊЕНО ИМЕ ПИШЕ

Госпођи Јелици – Разумној

Ој, Мораво зашто тужно хучиш
своју тајну повери нам, реци,
проговори, немој да се мучиш
исповеди, па мирно потеци. Кажи, сејо, шта се тада збило
на тренутак, када си застала
да за вечност, ти у своје крило
примиш нежно два анђела пала.Која жена у теби се скрива
док на води њено име пише
каква љубав у теби почива
такве неће бити никад вишеИ сад ноћу, када падну звезде
на твом току да огледну лице
забљесне их лик Војводе Пријезде
и његове госпође Јелице.

Вал за валом док нежно ромори
открива ми тајну што си скрила
сад Јелицу чујем где говори
„Морава нас вода одранила“

„Нек Морава вода и са’рани“
брзацима – преносе нам фруле
ој, Мораво, молим те застани
баш ту подно Тодорове куле

Тој љубави да одамо славу
тихим хуком и сузом у оку
ја ћу смерно, само погнут главу
ти помамна, застани у току…

3 708 0 veselin 0 srpski 0 0 0 5 1 213.198.202.82 1-
2277 0 ljuba-trebotin JESEN – Miljojko Milojević 2007-11-12 01:00:00

JESEN

Kukuruzi šuste zuti
treperi im lišce svelo;
žuta šuma vetre sluti;
najedralo groždje belo. Pod oblake golubaste
što su žurno nekud nagli
na jug lete brze laste
u prozračnoj plavoj magli.

U rumeno jutro vedro
još jesenje miri cveće…
Crna njiva guta seme jedro,
belo, da izklasa u proleće.

Ljubičasti kacun cveta
što proletos beše zut
sveža noć mu još ne smeta
ni prohladni vetar ljut.

Rana, zlatna, jesen teče,
žuta boja svuda vlada,
mlade voćke već se kreče,
sve ranije suton pada…

16 4184 0 ljuba-trebotin 0 srpski 0 0 0 28 6 178.223.225.167 1-
2278 0 ljuba-trebotin SANJAJ DJEČAČE – Neven Milaković 2007-11-12 21:39:47

SANJAJ DJEČAČE

Tošetu
Znam da si sanjao smijeh djeteta
u trenu kad Ti se duša Stvoritelju vratila
kao blagi lepet golubijeg leta,
kao kad se dodirnu andjeoska krila. Znam da Te nije boljelo…Znam da nisi patio,
samo si odletio gore omamljen poznatim zvukom
i znam da si oblak jedan dodirom svojim pozlatio
nestrpljiv da dodirneš Nebo svojom plemenitom rukom.

I dogod budem tumarao ovim bogazama propalih nadanja,
rana će me jesen sjećati, znam to pouzdano,
dječaka što je ostvario snove ne prekinuvši da sanja
čak ni u osvit sudnjega časa, čak ni u ono jutro rano.

Kažu za Sveca će Te proglasiti
kao da se to dekretom uraditi može,
ja znam samo jedno,
pred Tvojom se Ikonom kandilo neće gasiti,
goreće Molitvom Svetom:
“On i sad sanja, molim Te čuvaj Ga Bože”.

5 821 0 likota 0 srpski 0 0 0 5 1 84.226.98.71 1-
2279 0 ljuba-trebotin LEPA I MILA – Rade Todorović 2007-11-12 21:57:30

LEPA I MILA…

Sa istočne strane se budi
i okrene kantarionu glavu
od mene se klen u struji izgubi
i mala prepelica sakri u travu
ljubavi moja, kćeri šumske vile
u izvoru gledam oči plave Mile. –
Sa proplanka čujem frule
stani, kuca srce, drhte ruke
u oku suze i dim od lule
pod vrbom se javi božji dar
i rosu pijem umoran i star
kako dalje, reci srećo sad
vidim, volim, zar sam mlad.
–
Ti si Lepa, andjelu plavi
sećanje živo i vrt mi u glavi
željo, pusta, lepih usta,
za njima sam hteo mreti
ni ti nisi smela moja biti
od istine ko će skriti
peva mladost gle radosti
i privida u starosti.

4 634 0 Radeumetnik 0 srpski 0 0 0 0 0 0 1-
2280 0 ljuba-trebotin UVAŽENOM GOSPODINU – Milovan Veselinović 2007-11-12 22:03:43

УВАЖЕНОМ ГОСПОДИНУ

Што ме гледаш тако са висине
Када незнаш шта у души носим
И ја своје достојанство имам
А не желим ником да пркосим Видим, мислиш да си величина
Да познајеш науку и свет
А језик ти сипа срамне речи
Па зар песник поред тебе слеп

Кад познајеш науку и речи
Страних људи и других народа
Покушај им испричати јаде
Муку, боли ти народа свога

Опевај им ти нашу Србију
Оплачи им равну Славонију
Српску Босну, Лику и Крајину
Кажи свету зашто Срби гину

Ти би лако туђе продавати
Тешко ти је добро учинити
Желео би само уживати
Без срца си тугу оплакати

Не проклињи мајку што те роди
Не пљуј земљу која те одхрани
Што имање својих прадедова
Ти продајеш од својих синова

Немој, немој не вређај ме
Ако себе бедан прода другом
Немој друже имена ти твога
Не вређај ми ране срца мога

Моја душа и моје весеље
Још су тамо где сад срећа вене
Сунца нема около ми тама
Живот ми је сада у сузама

Кад изгори коров и шипражје
Светом земљом нова срећа гране
Проклињаћеш себе господине
Због издајства своје отаџбине

Милован Веселиновић

16 810 0 MilovanV 0 srpski 0 0 0 10 2 213.198.202.82 1-
2281 0 ljuba-trebotin OPSENA – Aleksandra Pejić 2007-11-12 22:15:34

OPSENA

Zašušti ponekad svila sećanja,
posteljno ruho na mom jastuku,
a ja, tebe željna, leno pružim ruku
i milujem tkanje od varljivih sanja. Sa čežnjom mi slete poljubaca jata,
pogledi u tmini, dodira silina;
nudim ti odavno ispijena vina
a ti piješ mene usnama od zlata.

Uzglavlje nam tope šaputave reči.
Zavodim te pesmom, spokojna u sreći,
dok u tebi zanos vrti se k’o čigra!

Onda se, na koncu, pokidaju niti
ostarelog tafta što mi mladost kiti,
a sa mnom se drsko godinama igra!

16 879 0 ljuba-trebotin 0 srpski 0 0 0 15 3 213.240.5.214 1-
2282 0 ljuba-trebotin SLUTIM I STREPIM – Ilija Katana 2007-11-13 23:31:41

SLUTIM I STREPIM

Da li znaš da slutim i strepim,
Da nešto medju nama,
Kao do sada isto nije,
Nešto se dogadja,
Srce moje to oseća,
Razum ne može da otkrije,
Šta se dešava,
Osećam, potonuće nam ladja. Gde smo pogrešili,
Koji žljeb nije klapnuo,
Da li si ga ti ili ja rezao,
Noćima sam budan,
Ne bih li pronikao,
Ko je kada i gde pogrešio,
Tu enigmu nisam rešio,
Tišti me ta nemoć,
U noćnom bunilu,
Vidim da voda u ladju,
Podmuklo prodire.

Greške preuzimam na sebe,
Da se izborim sa sobom,
To mi sada kao vazduh treba,
Da nju slučajno ne povredim,
Da vidim da li sam dovoljno jak,
Da mi se povrati spokojan san,
Da mirno prespavanu noć,
Zameni obećavajući dan,
Da ladja potonuti neće

6 1034 0 Katana 0 srpski 0 0 0 5 1 195.250.100.140 1-
2283 0 ljuba-trebotin PERSPEKTIVA – BOŽO POPADIĆ-AKTUS 2007-11-13 23:50:58

PERSPEKTIVA

Ozakonjena ulica
postade način mišljenja,
inaugurisana kraljica,
idol novih klinaca. Prah bijeli posiplju,
kraj kruhu kliču nasušnom,
kolobari ispod očiju
unezvijereno zagledanih
u sniježno bijelu prašinu.

Otvrdla vekna zazveča.
u bijelo sve se uvilo,
oči potkrvavljenog pogleda gledaju,
krv im boju preuzela,
a duša bolno zaječa.

Zadrhta ruka smršala,
dok knedla se niz grlo,
od bola i straha bijeloga,
sama od sebe valjala.

Crne pikne na venama,
osmijeh izgubljen iza očaja,
pjesma neka nesvisla
lebdi na blijedim usnama.

Širom oči otvorene
u nebo gledaju ugasle.
Mijenjaće se nad zjapilom podvoljci,
čitajuć hvalospjeve promašene,
a onda će horski zakukatri
žene u crno umotane.

(Božo Popadić Aktus

13 853 0 Aktus 0 srpski 0 0 0 0 0 0 1-
2284 0 ljuba-trebotin ŽURIM TE – Spasoje Ž. Milovanović 2007-11-14 00:00:23

ЖУРИМ ТЕ

Све моје љубави
које често сањам
постадоше СЕНКА
и ја јој се клањам

(Препев)

ЖУРИМ ТЕ ДА ВЕРУЈЕШ НА ПОЧЕТКУ ВЕРОВАНА
СТВОРЕНА САМА НИЧИМ САМА НЕГОВАНА
ВРЕЛИНОМ СУНЦА КИШОМ ДОБОВАНА
НЕВИНОМ РУКОМ ЛЕДОМ ЛЕДОВАНА
ЗАПРЕГОМ ПРЕГНУТА ЗОБОМ ЗОБОВАНА РОБОВЕ МРТВЕ
ПРИНЕШЕНЕ ЖРТВЕ
РАДОСНЕ СТРВЕ
ЈАУКЕ ПРВЕ
ПРОПАЛОГ ЦАРА
ОБЕЋАН ВАРА

ЖУРИМ ТЕ ДА ЉУБИШ НА ПОЧЕТКУ ЉУБЉЕНА
ПЛАНИНСКА ФРУЛА ПЕСМОМ ИЗДУБЉЕНА
ОГРЛИЦА НАЂЕНА У ПЕСКУ ИЗГУБЉЕНА
УЗЛЕТЕЛА ПТИЦА У ЛЕТУ ПОРУБЉЕНА
РАДОШЋУ РАДОСТ ЛАЖИМА ТРУБЉЕНА

ПРОМЕЊЕНА ВЕРА
УСНУЛОГ МЕРА
ЗЛАТАСТА ВАТРА
НОМАДСКА ШАТРА
ЗЕМЉАНИ ЦАР
ЉУДИМА ДАР

ЖУРИМ ТЕ ДА ОСТАНЕШ СЕНКОМ ПРЕТВОРЕНА
ИЗГУБЉЕНИМ КЉУЧЕМ У КУЛИ ЗАТВОРЕНА
КАПЉОМ ЗНОЈА СЛАДОСТИМА СЛАНА МОРЕНА
У ПЕПЕЛУ НАЂЕНА ШУМОМ ГОРЕНА
КАРПАТСКИМ ОРЛОМ ЗА МЕНЕ СТВОРЕНА

ВИТЕЗИ ЛЕПИ
ПЕСНИЦИ СЛЕПИ
УСНУЛА ПОЉА
ЗВОЊАВА БОЉА
ВЕСЕЛИ ЧАСИ
РЕД У МАСИ

ЛЕПОТА СЕНКОМ ЗЕМЉУ ПОДИЛАЗИ

Спасоје Ж. Миловановић

16 981 0 spale 0 srpski 0 0 0 5 1 213.198.202.82 1-
2285 0 ljuba-trebotin LEPEZA DUŠE – Sanja Petrović 2007-11-14 00:05:46

LEPEZA DUŠE

Ponekad sam tužna,
setna, razdražljiva,
namćorasta, sarkastična… Uglavnom sam vesela,
srećna, zadovoljna,
nežna, pažljiva…

Moja duša…
Moja duša je
lepeza šarolika.

15 914 0 Sanjalica 0 srpski 0 0 0 9 2 84.9.49.12 1-
2286 0 ljuba-trebotin KUZMA I DAMJAN – Natalija Jakovljević 2007-11-14 16:45:18

KUZMA I DAMJAN

Kuzma i Damjan
sveti lekari
danas mi
zmiju dali. Otrova nema
rekli su smerno
ali se može
naučiti verno
da otrov pije
umesto tebe.

Zdravlju
najpotrebnije.

8 1305 0 natalijajakovljevic 0 srpski 0 0 0 10 2 213.198.202.82 1-
2287 0 ljuba-trebotin PORUKA – Mirza Mehdi Omerašević 2007-11-14 23:06:16

PORUKA

Magla, hladan vjetar sjeverni
Iz daleka dolaze
Sa brda grohotnih
Snažno opojnih Kiša, voda blaga
Iz oblaka nam silazi
Tiho da nas miluje
Ljepše od riječi čarobne

Tama, rastapa se
Kao hladan led
Svijetlo blagorodno
Radost donosi

I prašak groma
U noći, nebo razdani
Do posljdnjeg atoma
Zemlju, svijet razsani

Teški vjetar
Brz, a blag
Sila od hiljadu konja jača
Kao jedan sve pregazi

Ali ima nešto
Moćnije od sile svake
U treptaj oka riješene
Sve nam zablude i kvake

Brdo, tad osijedi
Magla, skroz obijeli
Led se brzo topi
Voda u oblak se zatvori

Vjetar, ni lišce ne može da razmrsi
Nit’ munja kamen rastavi
Samo čovjek, drzak, lud
Svojom voljom hoće prijeki sud

Sve će to da ljude kudi
Da nam sudi
Tek tad osjetit će grudi
Koliko smo bili ludi

Što to naše biće drži, guši
Osim srca u našoj duši

(C) Mirza Mehdi Omerašević

P.S.
Teško je objasniti zašto se ljudi vole ili mrze, zašto je nebo nekad
plavo, nekad sivo, ali samo jedno od svega je sigurno, iznad nas bdije
jedini od sviju nas stvoritelj, jedan, i samo jedan veliki, milostivi
naš Bog. Hvala mu na svemu.

4 731 0 MehdiTheOne 0 srpski 0 0 0 10 2 77.74.226.178 1-
2288 0 ljuba-trebotin NA ZGARIŠTU USPOMENA – Mirjana Lukić-Čalić 2007-11-14 23:23:19

NA ZGARIŠTU USPOMENA

Tebi,
kojem ni ime ne znam
neka služi na čast
što si u ono prokleto vreme
iskoristio moć i vlast
i dirnuo u ono što mi je sveto
meni sveto a tebi prokleto. Igrao si se vatre na mome pragu
da mi za uvek zatreš trag
u pepeo pretvorio moje detinjstvo
i moj kućni prag.

Trešnju,
što mi je pod prozorom cvala
lipu,
što mi je mirom mirisala
orah, šljivu
i više od toga

Od mržnje ti se pomutio um,
obraza nemaš, ne bojiš se boga.
Ni ptice više nebom ne lete,
samo tišinu paraju
otkucaji srca u mojim grudima
dok suze na licu caruju.

Prikupljam krhotine svoga života
i ne dam da me tuga ubije,
ne da da dokrajči ono
što tvoja ruka nije.

Rado bih uronula u tvoj pogled,
ojačala od bola, navikla na tugu
da ti ponosno u lice kažem
-laste se uvek vraćaju jugu-

Na zgarištu mojih uspomena
niknuće opet drvo života
a tebe,
koji uprlja ruke na mome pragu
neka je sramota!!!

7 827 0 MirjanaL 0 srpski 0 0 0 5 1 82.117.192.142 1-
2289 0 ljuba-trebotin MUZIKA – Ljubodrag Obradović 2007-11-14 23:59:22

MUZIKAMuzika klizi kroz noć.Tonem.
Da li je to samo odsjaj prošlog,
ili u meni stvarno zvona zvone?
Da li život gubi stari sjaj? Prah i pepeo od misli,
sejem uz mesec.
Znam, odavno smo pokisli,
mada me to sad ni malo ne peče.Tvoj pogled i prezir,
donose utehu. Noć je.
Teško se vraća prokockani mir.
Muzika klizi. Stajem pod strehu.

Slučaj je izbegnut,
nisi rekla: ne!
Želja da sa tobom pođem,
samo je damarima protekla.

Sad muzika klizi kroz noć.
Smisao puni praznine duše.
Lako je mostom proć,
ja ću preko kad je srušen.

8 810 0 ljuba-trebotin 0 srpski 0 0 0 10 2 213.198.202.82 1-
2290 0 ljuba-trebotin SVUDA PRODJI, GNIONICI DODJI – Marko Lj. Ružičić – Gnionica 2007-11-15 23:17:42

Марко Љ. Ружичић – Гнионица

СВУДА ПРОЂИ, ГНИОНИЦИ ДОЂИ

Нова
збирка лирских песама Марка Ружичића редак је пример химноспева родној
груди и бујичног поетског набоја који су могли бити издушени (из душе
изавши) само захваљујући његовој великој љубави према завичајној
Гнионици и њеним житељима. Пуна патриотске ватре, прожета убедљивом
искреношћу, а обучена у провидну небесноплаву поетску хаљину, ова
песмарица, несвакидашње јако опрљена врелином првог мајчиног млека,
долази у руке носталгичног земљака у туђини “као мелем на љуту рану”,
подсећајући га на исконску законитост човековог бића да се завичај не
може никад заборавити, нити пак надокнадити ако се једном изгуби, он се
заувек воли, ма колико то у себи покаткад потискивали затекнути неким
непријатним или трагичним догађајем у вези с њим.Ружичићева
распеваност разливена је до њене незаустављивости дражењем родног тла,
земље првог песниковог јаука и последњег његовог издисаја. У
безграничности своје опијености завичајем, песникова душа титра и
лелуја “као тужни цветак без игде икога”, цвили и као убога старица без
свога одбеглог сина у осами се нечујно утиша, започињући свој јецај као
мајка трагично изгубљеног тек рођеног чеда.Можда су ова
поређења и прејака и претешко бреме за плећа једног, у сваком случају
даровитог, песника без вишедеценијске прекаљености и сизифовског
брушења стихова, али она у свом правом смислу верно одсликавају
песниково расположење, које је – да се то после првог читања приметити
– скоковито и степенасто, узнесено до даљином изазваног пада у очај из
којег га немоћна снага понекад и не може извући, без обзира на врло
честе узлете властите опчињености мајчином грудом.

У
тренуцима безизлаза, кад песник зна да је његов завичај ратом разрушен,
издајом најближих комшија изобличен до непрепознатљивости своје, и
опхрван сузама за изгубљеним најближим, Ружичић ипак проналази у својој
Гнионици трептаје радости и дечје раздраганости, па читалац на трен
затури у блажени заборав све ружне слике и тмурна расположења,
враћајући се и сам у његов загрљај, побуђен песмама из ове збирке.
Несумњива вредност ове у песмама испољене немерљиве љубави, саткане од
песникове поетске ниске, управо је у њеној снази да читаочеве мисли
скрене на властити завичај и у њему разбуди стање сасвим извесне наде у
коначни повратак њему, макар се то десило и на самом крају земног века.

Цела збирка је испевана у готово обредној посвећености своме завичају.
Из стиха у стих, Ружичић хита да ухвати све слике завичаја које је у
себи чувао и брижљиво неговао и пренесе их нама бираном поетском речи.
Као лептир кад педантно лети с латице на латицу, успут сишући животне
сокове, тако и наш песник у свом чулном хоризонту шета од објекта до
објекта, сликовито нам дочаравајући њихова својства: од спољашње
лепоте, преко унутрашњих особина, до субјективног дивљења и заклињања у
свеопште и свевремене њихове вредности, при том – не правећи разлику од
тога да ли је предмет његовог занимања златно перо, јулска ноћ, прва
љубав, јутро, срце, бистра вода, бразде, цвијетна звона, рана зора,
загрљај, благостање, златне кочије, косидба, птичице, родитељска слава,
покладе, љето, дјед, страва, загрљај, жалосна врба и трешња, рајска
башта, суша, благостање, молитва, праг и огњиште, мир, дјеца, вјечност,
дом, хладна ријека, манастир, гнионичка капела, шљивик, брат, кафа и
ракија, кумче, орах, Радован Србин, унуче, срце и завичај, бјегство,
Наташа, Божић, чобаница, тамбурица, лијепа Нада, фрула, прва љубав,
Марков бећарац, Наташа, Анђелија, вјетар, дјечје руке, кућа, Љиљана,
син или ћерка.

Посебан утисак који се у нас усељава читајући
ову књигу јесте тај да је она, по својој суштини, разговор песника са
властитом душом. Ако је само тако доживимо читајући је, у њој ћемо
осетити најдубље заводљиве звуке чудесне песничке лире и препознати
промукли глас патње, туге и бола. Кад се песник обраћа своме завичају и
родној Гнионици, музика и глас су нежни и топли, пуни милине, а кад се
јада над судбином свога народа и његовом материјалном опустошењу, они
су узнемирени и прозукли, пуни горчине.

Збирка садржи преко
250 песама различитог тематског обруба и неуједначене песничке
структуре текста и недоследне версификације, што не само да појачава
њену основну црту пуне и праве искрености у којој је патриотско осећање
доминантно својом јарком црвеном бојом, него песмарици даје и једну
сасвим људску ноту прекора да се то што се десило српском народу, па
ако хоћемо и посебно са песниковим крајем, никада више не понови ни на
једном месту у свету. Онолико колико му је песнички таленат подарио а
напоран рад и молитвама призвано божанско надахнуће помогло, Ружичић
своје стихове сенчи и глача не би ли они достигли ступањ самозадовољног
звона кућног огњишта и никад заборављене благоте и неспутаног узбуђења
у ишчекивању Божића, Ускрса или крсне славе уз његову ватру. У песми
“Родитељска слава” свечано се дочекује Богоносац свети Игњатија,

“у цркву се однесе кољиво,
благосиља слава и све живо,
породица и родбина цијела,
Гнионице и околних села”.

Основно осећање које се као непрекинута нит провлачи готово кроз сваку
песму јесте носталгија, која као каква неман вреба свакога у туђини. У
песми “Задња строфа” можда су и најизраженија осећања прожета
носталгијом за родним крајем:

“Из даљине кући ево идем сада,
јутром птице поје исто к’о некада,
и црквено ето огласи се звоно,
пита што сам тужан, зашто сам оро’но?”

Време је прошло у странствовању, раду и тузи. А радост је долазила са
рођењем детета, крштењем, венчањем… Најбоље године и снагу продали
смо за “ситна материјална задовољства”, улепшавајући туђи завичај, а
запуштајући нашу “богату сиротињу”. Ружичић нас хипнотише немерљивом
количином љубави и симпатија, али и самооптужујућим мислима о властитом
немару кад је реч о завичају, његовим врлинама и манама, пркосима који
судбински и ненадано долазе, али и заносима који последично из тога
происходе. Има ли шта лепше од свога завичаја, поручује нам песник. Он
је омеђен својом заслепљеношћу Гнионицом, из које црпи потребну снагу,
која није само прометејска ватра, у изворном смислу речи, него и
исконска благодат, дата људима од самог Господа Бога. Однос песника
према самој земљи и њеној природи је антејски, поклонички и
заштитнички. У наручју својих набујалих родољубивих осећања, Ружичић се
узноси до највиших људских вредности, оних на којима почива свет што је
саздан од љубави према Богу, истини, правди, лепом, добром. Многе песме
носе поруку љубави коју песник стално наговештава и упозорава нас на то
да је с њом једини могућни начин живота и везе међу људима, као и
повезаности човека и Бога. Рекли бисмо и то да је вредност ове збирке
управо и у потпуној откривености самог песника који воли живот, људе,
родбину, пријатеље, жену и децу, родитеље, свој завичај и све у њему:
од мириса биља до врлетних планинских висова. Нико не може остати
равнодушан читајући ове песме, јер ћемо у многим од њих наћи обрисе
песникове душе која пред нас излази у блиставој анђеоској одежди.

Најјаче песниково оружје нису ни риме, ни слик, нити версификација или
метафоре, већ искреност његових осећања. Његово чувство је
препознатљиво и ухватљиво после неколико прочитаних песама. Оно нас
заробљава, од њега нити се можемо сакрити, нити од њега побећи, што у
њега више урањамо дуже ћемо уживати.

У данашњем свету се брзо
живи, брзо сазнаје, брзо учи, све је брзо, па осећања која избијају из
Ружичићевих стихова делују помало застарело, непримамљиво за нове
нараштаје, што није минус овом песништву, напротив – зато што у себи
носи окрепљујућу наду у то да није све изгубљено и да ће човек,
кад-тад, морати почети да се враћа природи, завичају и вери својих
отаца, доказаним вредностима. Ова поезија тражи од нас да застанемо, не
јуримо, погледамо и лево и десно, а онда одаберемо духовни хоризонт
свога будућег живота. Ако макар и за трунчицу скренемо свој животни
компас према оном што нам нуди ова књига, добили смо много, јер то
значи да нас је придобила за себе , али и ми смо њу зграбили и
притиснули на срце своје, продубљујући наше размишљање о властитим
коренима и смислу битисања. У томе лежи чудесна моћ речи и замамност
песничких порука.

О Васкрсу, лета Господњег 2006.
Мр Живко Марковић

0 645 0 ruza 0 srpski 0 0 0 0 0 0 1-
2291 0 ljuba-trebotin 150 SENJSKIH KORA – Predrag Videnović 2007-11-15 23:25:38

150 СЕЊСКИХ КОРА

(у част 150 година рударства у Србији,

Сењски рудник отворен од 1853. године)

Изложбени простор
града музеја
српски је двор
техничких идеја од рударског алата
из античког доба,
рудара од заната
римскога доба

до модерних машина
црнога блага
из највећих дубина
људскога рада…

Сто педесет година
у зноју и хвали,
сто педесет кора
сењски хлеб слави.

Предраг Виденовић

0 479 0 PredragV 0 srpski 0 0 0 0 0 0 1-
2292 0 ljuba-trebotin POVRATNIK IZ ZATVORA – Nenad Stakić 2007-11-15 23:40:53

POVRATNIK IZ ZATVORAPESMA MESECA NOVEMBAR 2007

iza njega jedna velika kapija
ispred njega jedno veliko ništa
on ima nesto malo stvari,
ožiljak na glavi
a bezbroj u duši njegovoj
morao je da se vrati u gradić
gde su svi znali sve
gde hladan vetar duva
a ljudi žive od tudjih sudbina malo blatnjavo
vojvodjansko selo
na sredini je crkva
a okolo
sujeta razgranata i čvrsta
ovo selo je jedna paukova mreža
sa 1000 paukova
ne možes pobeći od ljudske pakosti

kuća mu je bila pusta
otac i majka mrtvi
napolju kućica psa njegovoga
nema ga više,
tog malog stvora koji mu je donosio sreću

seo je u kafanu
u taj netaknuti 19 vek
seljaci su mu se smejali,
bio im je zanimljiv
a on je ćutao
mogao je da ustane kao dželat
i sve ih pobaca
pio je i ćutao
gorko vino

put ga nanese na groblje
neko mu je polomio grob roditelja
i pobacao ga naokolo
odlazi on u divlji vetar
odlazi iz maloga sela

on tu posao naći neće
ni ljubav neke devojke
pred njim je put velik
prašnjav pun prepreka

iza njega kapija ispred njega ništa
seljaci, paori, kmetovi
oni ne shvataju da su oni isto jedan zatvor
tastine, ogovaranja i ograničenja
kofer u ruci a sudba na putu

zbogom mesto u magli
sa plodnim poljima
nema više ničega tu
on odlazi
a boli ga biće njegovo
povratnik u pustahiju ljudsku

on ide preko mosta u kaputu
i misli samo
na tanjir tople supe i neke likove
koji su sada zaključani iza rešetaka
moralnih, mentalnih, gvozdenih
pustahija je svugde ustvari
on je povratnik

3 986 0 nstakic 0 srpski 0 0 0 0 0 0 1-
2293 0 ljuba-trebotin BEZIMENA PESMA – Barbara B.. 2007-11-15 23:48:33

BEZIMENA PESMA

Kako samo strasno
vodim ljubav
sa ovim svetom… Svako veče ga iznova
poljubim u obraz…
i šapnem mu ,,Volim te,,
a, onda zaspim
i u snu zevam od dosade,
gledajući kako sam
loša ljubavnica.

4 925 0 barbara 0 srpski 0 0 0 0 0 0 1-
2294 0 ljuba-trebotin NOĆNA SVETLA (Moj Grad) – Jelena Bandić 2007-11-15 23:52:31

НОЋНА СВЕТЛА (Мој Град)

Ноћ, пала одавно већ,
А мој град усамљено лежи у равници.

Светли он јако,
Светли најјаче,
Aли ,
Шта му то вреди,
Kад је
Као у самици. Тиња у даљини
Попут ватре која умире
Ал’ ипак гордо он стоји
И ничега се он не боји.

Јелена Бандић

2 748 0 izgubljena_dusa 0 srpski 0 0 0 5 1 213.198.227.174 1-
2295 0 ljuba-trebotin DELI NAS NEŠTO – Rade Todorović. 2007-11-16 20:12:13

DELI NAS NEŠTO…

–
Deli nas nešto, kao kad se
podeli nebo i more, gde su
iskre nestale sunca i oka,
reči ko u rovu, na puškomet
posmatramo se na bojištu
i barjake smo pogubili u
prošlim izgubljenim bitkama. Deli nas parče suve zemlje
i san da se zajedno budimo
al živi se pomerili nismo,
nismo u molitvi ni u bogu
deli nas isti zid ćutanja.
nas ni reči više ne dele.
–
Ni usne nas nisu ugrejale
ni ruke nam se ne dotiču
pa se još ne opraštamo,
gledamo se, kao stranci,
već vidjeni i gradom očarani
ili nenadano u drugom životu.
–
Zaboravljeni u mladosti,
u ljubavi, vec epizodisti,
mi loši statisti čekamo
da se upali naše svetlo
i stavimo kostime i šminku.
–
Sta je to ostalo od nas
ostalo kao od loših snova
ko deli nas, gde nestade
i govor tela, čar života,
gde to postoji i čeka nas,
tvoje i moje živo vreme.
–
Ne nepoznajem te više
ne poznajem ti ni ukuse
ni mirise od pokušaja
da izmišljam novi svet
i platim cenu za veru
da nadjem odgovore na
putu straha u trijumf.
–
Ne umem da se obezličim
ne pripadam ni sebi ni
tebi, u bolu zadovoljstva,
sa životom sve isplaćujem,
Ako, ostaje nam srce,
u pesmi se voli više,
na zemlji i koraci nade.
–
Nije ni ovo moja kuća
u kojoj se ne vidiš
i ja ne postojim više,
ni ja nisam više tvoj
ni život nije više moj,
i voz naših pokušaja.
–
Čekaj da se preselim
gde sunce zalazi kasno
kad ustane počinje sve
i istina, nove dane
čekaću kao kaznu kada
me moja samoća zarobi.
–
U molitvi bog pomiluje.
U sećanju uspavanog grada
ostaću kao duh koji luta
dok ne zamrem u prividu
da se svet obnavlja, jednom
neka i dan počne bez mene.

3 1220 0 Radeumetnik 0 srpski 0 0 0 0 0 0 1-
2296 0 ljuba-trebotin OPET SAM TU – Stjepan Herman 2007-11-16 20:20:16

OPET SAM TU

Prošetao sam pod ruku sa vetrom
do tvojih vrata.
Tiho kucam u srce sa druge strane,
ono se otvara
u plavetnilu toplog praštanja. Sve je tu. Popodne pružilo
svoju novogodišnju ruku.
Prepoznajem te po smehu, toplini,
prepoznajem te po dahu.

Soba se iskrala svojom tišinom
na prstima otškrinutog prozora.
Mesec i zvezde kao tačke
dekorišu zavesu koja se ponovo otvara.

Ja sam tu u podnožju pokajničkog krova
– Ispod kojeg si do sada čekala sama.
***

23 991 0 herman 0 srpski 0 0 0 9 2 82.117.192.142 1-
2297 0 ljuba-trebotin CRVENI PEJSAŽ – Svetlana Poljak 2007-11-16 20:29:28

CRVENI PEJSAŽ

U mermeru mlečne puti Meseca
Oživeo dušom jedan pejsaž stari
Mirise od hleba i vrućih pereca
Još mu ne bi jasno što ga ošamari: To perje uteklo iz glagola “ruši”
Pa se pravi vazno kao da je nebo
Sto se polusvetom svetu na glavu obruši
I dvoglavi odžak od njega je zebo.

Drhtaj rumen žari krošnjama nevena
Mlad je, nikad pejsaž njime ostariti neće
Pamti, oće svašta kao laka žena
Seća se imena, oplakuje sreće.

Vapajem ozona rosi davne dane
Sve su ruke mrzle oglodane rulje
Još se čudi jadan sto mrači kad svane
Na belom pejsažu crvene besnulje.

Prašina se slegla u tamburu čednu
Gnjide su joj pesmu istrgle iz grudi
Iz dečackog oka devojčicu jednu
A nad njima majku što se ni ne budi.

Za nju snova nema, kucka klatno straha
Pogled joj je mrtav kao da je slepa
Ničeg nema na njoj, snit smrznutog daha
Strasnim otkrovenjem ta slika ne krepa.

Pogledajte bolje gospodo grobari i gvozdene šmizle
U stonožje leda i prezira sante
To što se crveni, ne nisu ribizle
Krv oslika vreme, pejsaži sve pamte.

Videće ih opet sve mladosti naše
posle deset leta ili sto godina
Od svih slova sveta zavrištace jače
Ubiće vas leglo urlika tišina
Što ta stara slika istom suzom plače.

18 1209 0 Pollakova 0 srpski 0 0 0 44 9 213.198.211.35 1-
2298 0 ljuba-trebotin DAVNOJ LJUBAVI – Milisav Djurić 2007-11-16 20:39:47

DAVNOJ LJUBAVI

Imala je kosu
boje raži,
oči od malina.
U mekoj duši
nije bilo laži,
već plavo nebo
beskrajna vedrina. Hodala je po polju
kao vila,
sa strukom vjetra
vitkija od svih žena.
Sada je zaborav!
Kò da i nije bila,
ostaje lijepo sjećanje
u mojim gorkim
travama uspomena…

18 912 0 Milisav 0 srpski 0 0 0 5 1 87.164.223.70 1-
2299 0 ljuba-trebotin ŽENA U CRNOM – Božo Popadić Aktus 2007-11-16 20:45:17

ŽENA U CRNOM

Žena u crnom
na klupi kamenoj,
u skutu skupljene šake
krši.
S ledene
ploče mermerne,
široki joj se mladi osmijeh
smiješi. Njen cvijet,
u pupoljki još,
otkinuti.
Ko trava mlada,
zelena,
tek izdžigljala,
pokošen je.
Za koga, zbog čega,
za čiju slavu.
Zar za slavu
slavogubitnika,
poštenja i obraza
izdajnika.

Žena u crnom,
pogled ka nebu.
Ruka joj na mermeru hladnom,
suze u oku.
Dušom što se trga,
miluje oleđeni osmijeh,
otet od vedrine mladosti
i kune.
Nemuštom kletvom,
urlikom tišine,
i suzom,
čemerno gorkom,
kune.

18 1072 0 Aktus 0 srpski 0 0 0 5 1 194.247.213.35 1-
2300 0 ljuba-trebotin MOJ DEDA – Milovan Veselinović 2007-11-16 21:13:20

МОЈ ДЕДА

Весељак ми деда био
са извора воду пио.

Поточаром жито млео
и пршуту радо јео.

Уз песму се проводио
увек радо нашалио. Рано лего рано устајао
за проблеме није знао.

Породицу сву волео
пшеницу је радо жео.

У доброме роду њиве
не имаде никад бриге.

Није знао да се плаши
од Дива би био јачи

За одбрану свога крова
породицу свога дома.

За слободу свог кућишта
топлу ватру свог огњишта.

Милован Веселиновић

4 735 0 MilovanV 0 srpski 0 0 0 4 1 84.9.48.47 1-
2301 0 ljuba-trebotin RAZBOLE SE ŽENA BEZ LJUBAVI – Vlastimir Ćirović 2007-11-16 21:21:01

РАЗБОЛЕ СЕ ЖЕНА БЕЗ ЉУБАВИ

Разболе се жена без љубави,
годинама је тајну скривала;
у туђим очим, изгледала је срећно,
а од среће ништа није имала. Разболе се жена без љубави,
пред саму себе сада је стала;
две сузе из ока је породила,
а оне јој не рекоше: “Хвала.“

Бол је стеже све јаче и јаче:
”Због вас, целог живота ја се борих,
а ви ми ни утеху не пружисте,
сузе моје…Зашта вас изродих!”

Разболе се жена без љубави,
нико не хтеде да је схвати;
мени се изјада: ”умрећу ти тужна…”
и настави, због порода да пати.

Разболе се жена без љубави,
њена бол и моју душу гану…
Отварам ти све капије тајне!
Моје срце у љубави плану.

Ево ти моја истина. И моћ!
Са њима ћеш сваку бол победити.
Ево ти мене! Души на дар,
ако ћеш моју истину следити.

”Неизлечива је моја тешка бол…”
Једног дана пожали се жена
рече: ”Ја за себе избора немам.”
”Умри! Ако треба…”

Осуди је сва родбина њена.
Иди душо куда ти је драго!
Ја јој рекох измоен од туге.
Па ти немаш ништа да излечиш;
ти си душу истрошила на друге.

Разболе се жена без љубави,
стисну срце: ”Теби сам га дала…”
Своме роду анатему баци и рече:
”Ја за срећу никад нисам знала.”

Разболе се жена без љубави,
и зајеца кад код мене дође:
”Немам снаге више да се борим,
чекам само да ми време прође.”

Своју судбу оплакује она,
дрхтаву руку на лице ми спусти:
”Где си смрти да ми душу спасиш,
жељо моја! Моји снови пусти.”

Сузно лице приви ми на груди,
и зајеца: ”Душице, у срцу сам твом;
сви презиру моју тешку бол,
да се жалим више немам ком.”

Цео је живот живела за друге,
за бол и тугу једино, она зна;
само она, оплакује судбу своју,
а њен јецај чујем само ја.

Разболе се жена без љубави,
сад се моли чекајући спас;
а смрти нема, да услиши молбу,
хоће добро да измучи нас.

Властимир Ћировић

12 828 0 vlasto68 0 srpski 0 0 0 10 2 80.74.171.202 1-
2302 0 ljuba-trebotin KO NE VERUJE NEĆE NAĆI – Sensej R.N. 2007-11-16 21:29:57

KO NE VERUJE NEĆE NAĆI

U niskom letu
podiže me
grana
usput uzeta
rukom tvojom
i zavrsiću u modrini
jezera
medju grane drveta
koje Gilgames
zaboravi Na ovoj pocijepanoj
haljini
kojom se breze
diče
pogledom upućenim
daljini
ne lijepe se tvoje
priče

Bezobrazno
a i drsko
opet se tvoje
haljine suše
ali nema na njima
zaustavljene boje
o njima mi se i ne piše

Laž nikad nije
dobra
osim ako ja
lažem

3 738 0 oziris 0 srpski 0 0 0 0 0 0 1-
2303 0 ljuba-trebotin AKROSTIH – Alisa Salopek 2007-11-16 21:38:39

AKROSTIH

Ah, što nisam vila jezerska, rukama rane da ti zavijem
Lakim koracima kroz prostranstva da preletim
I spustim se tiho na tvoj dlan
Sa izvora gorskog melem vodu usnama da ti prenesem
A šapatom lišća boli sa duše u ponore stresem

S jastuka belog u snove daleke bih te povela
A vihorom nežnim beskrajnom ljubavlju u raj duše uvela
Leti bih uzburkala mora na krilima galebova
Oblake bele do tebe pratila, danima i danima, ne bih li stigla
Ponesena razdraganošću bisernog oka tvog, zime bih prezimela
Eh, bez ičega… Bez vatre obraze da mi ogreje, bez hleba, Sunca…
Kako bih te samo volela, ja vila tvoja jezerska…

(C) Alisa Salopek 6 838 0 alisa 0 srpski 0 0 0 5 1 77.105.9.173 1-
2304 0 ljuba-trebotin Bile i Nata – Smuk i Pouka 2007-11-17 00:47:37

SMUK

Ala sam se letos prepao od smuka…
Beše moćan, gibak, duži od dva metra,
Veličanstven, šaren, debeo ko ruka,
a kad puzi šusti poput tihog vetra…

Uživam ja u oblaku dima od duvana,
prožima me nekakva milina,
kad on, iza mene, suknu iz grmana
i prući se kraj nogu na dva-tri santina…

Pretrunuh, odskočih, podigoh motiku,
ali na svu sreću zadrhta mi ruka:
O, zašto, zašto da ubijem smuka,

on mi miševe tamani u mome šljiviku!
Neka ih tamani, od mene mu mir,
da ne sade više korov, glog i žir.

(C)Miljojko Milojević

Biletova
smukovita pesma

Kod Bileta živi
zmijski car
u tmini.

U šljiviku čednom
video ga
jednom.

Ne plaši se Bile
takve veličine
već mu logu sprema-
kuću od kamenja.

Neka,
Bile, neka,
car će da sačeka
kad u šljivik opet dodješ
“carski “ćeš da prodješ.

Malo zafrkancije ne škodi! Naprotiv, razgaljuje. Hvala Bilu i Nati! Ljuba.

17 857 0 ljuba-trebotin 0 srpski 0 0 0 24 5 195.250.96.11
2305 0 ljuba-trebotin JESEN – Milorad J. Nikić 2007-11-17 20:13:05

JESEN

Jesen je kiše padaju
Putevi mokri, blatnjavi
Posrće vranac umoran
Taljige drndaju Magla prozirna koprna
Predeo u sivo zavila
Breza u belom, nevesta
Grane savila

Nebo na kišu miriše
A zemlja ždrebna kobila
U jesen prinovu dobila
I teško diše

Gomile lišca, pregršti dukata
Ambari puni, jesen bogata
Pastiri i stada prolaze
Ptice odlaze

Veče je a šarov kraj kapije
Laje na ježa i junači
Al mesec kad se napije
Sa njime šegači

20 1521 0 nikic 0 srpski 0 0 0 14 3 178.223.207.179 1-
2306 0 ljuba-trebotin Pesma kojom lenji sebe a sebicni druge varaju – Milos Lekovic 2007-11-17 20:23:24

Pesma kojom lenji sebe a sebični druge varaju

Ima kad.

2 738 0 Milos88 0 srpski 0 0 0 5 1 87.164.223.70 1-
2307 0 ljuba-trebotin JEDNA U NIZU – Sanja Petrović 2007-11-17 20:26:04

JEDNA U NIZU

Ah, reči medne:
″lirski anđele″,
″darovita radosnice″,
″neosvojiva pesmo″! Koliko li je dama
njima obasipano?
Koliko li je dama
samo za njih živelo
čežnjivo ponavljajući ih
što u sebi, što na sav glas?

A ja…ja sam nekako
prošla mimo njih.
Tek ″neosvojiva pesma″
se za me prikačila
i obeležila zanavek.

23 1012 0 Sanjalica 0 srpski 0 0 0 10 2 213.198.202.82 1-
2308 0 ljuba-trebotin NOVEMBAR – Lepa Simić 2007-11-17 22:34:34

Još jedna kreativnost Lepe Simić, koja je na blogu za sve nas pripremila rubriku *SLIKA REČI*.

31 1239 0 ljuba-trebotin 0 srpski 0 0 0 9 2 84.9.48.14
2309 0 ljuba-trebotin PROMOCIJA KNJIGE – *ZAVEŠTANJA 2007* 2007-11-18 00:23:01

U subotu 10.11.07 u Zürichu (Dübendorf) je održana promocija Zbornika književnih radova Udruženja srpskih pisaca Švajcarske ”ZAVEŠTANJA 2007”

M.R.
Živko Marković – Profesor i Presednik USPŠ; Latinka Djordjević –
Pesnikinja, Sekretar i Blagajnik; Svetozar Marković – Član uprave,
Pesnik i voditelj program; Lepa Simić – Pesnikinja i član upravnog
odbora; Dušica Trbojević – Pesnikinja, ”Muzicki sastav” – ,, BOEMI,,
koji su uz gitare pratili pesnike (sa leva na desno).

U subotu 10.11.07 u Zürichu (Dübendorf) Održana promocija;
Zbornika književnih radova Udruženja srpskih pisaca Švajcarske
”ZAVEŠTANJA 2007”

………………………………..
Pogledajte atmosveru sa susreta!

Specijalni gosti večeri – muzički sastav ,,Boemi,,
Sve je proteklo kako se samo poželeti može. Exstra:)
Posle književne večeri uz dobru trpezu, i sa muzikom do kraja.
Hvala Svima koji su dosli da uveličaju promociju.
Sa ljubavlju… Lepa

Latinka Djordjević na Promociji sa unukom i ćerkom

”ZAVEŠTANJA 2007”
560 strana.

Urednik; Živko Marković

Sekretar i blagajnik; Latinka Djordjević

Recezent i lektor; Nikica Banić

Izdavač;
Kniževni klub ” Mirolav – Mika Antic” Indjija

Za izdavače;
Zlatomir Borovnica

U knjizi pišu:

Članovi udruženja

– Biljana Mihajlović,

-Bogica Jeftić,

– Bistra Ilin – Šećerovski

– Varadinka Vanja Miloradović

– Dušica Trbojević – Djukić

– Latinka Djordjević

– Lepa Simić

– Marko Lj. Ružičić

– Mileta M. Simić

– Milisav Djurić

– Milovan Veselinović

– Radovan Nedović

– Radomir Vasić

– Sava Gajić – Ivić

– Svetozar Marković

– Sladjana Setenčić – Jeremić

– Snežana Milanović

GOSTI

– Djuro Maljković

– Katarina Kostić

– Ljubodrag S. Obradović

– Miljojko Milojević

– Mirjana Pavlović

– Snežana Ivković

– Srdjan Bajić

– Stojanka Radenović – Petković

PROZA

– Živko B. Marković

– Dragoljub Janašković

– Žarko Nikolić

– Milan Starčević

– Milka Pantić – Velker

– Miodrag Lukić

– Miodrag Tasić

IZ PREDGOVORA KNJIGE

JA SAM PAPIR NA KOME KUCA SRCE

Napisana riječ traje duže
od usta koja su je izgovorila,
i grla iz kojeg je doviknuta,
i ušiju koje su je čule.
Traje vječno.

Stefan Nemanja

Na
radost svih nas, ma gde bili, pojavila se treća po redu knjiga
Zaveštanja, zbornik književnih radova Udruženja srpskih pisaca u
Švajcarskoj. Tako da je za publikovanje prispelo 257 stvaralačkih
poduhvata. Od toga su: 226 pesama, 8 priča, 8 prikaza knjiga, 11
aforizama i 4 eseja (ogleda). Njih su potpisali trideset dva eminentna
autora. Članovima udruženja srpskih pisaca u Švajcarskoj pridružili su
se kao gosti “Zaveštanja 2007.” sunarodnici iz Kanade(5) i Amerike(l) i
iz Srbije(2). Književni stvaraoci iz Kanade i Amerike su članovi U
druženja “Desanka Maksimović” iz Toronta, na čelu sa jednim od osnivača
i danas predsednicom Katarinom Kostić, dobitnicom više nagrada za
poeziju u dijaspori i specijalnog priznanja Akademije “Ivo Andrić” za
književno delo pisaca iz dijaspore. Posebno se ističe u humanitarnom
radu. Time daje primer kako se otadžbina ponosito nosi u srcu.Sa posebnim zadovoljstvom i dubokim uvažavanjem želim da ukažem na
izuzetno angažovanje u procesu rađanja i izrastanja ovog Zaveštanja i
na dati doprinos predsednika udruženja srpskih pisaca u Švajcarskoj
magistra književnoistorijskih nauka Živka Markovića, u naučnom zvanju
istraživača Instituta za književnost i umetnost u Beogradu, profesora
srpskog jezika i književnosti. Preko dvadeset godina se Marković bavio
kulturno-prosvetnim i naučnim radom u Šapcu, razmatrajući problematiku
stare srpske štampane, mahom crkvene knjige. Za njega se može reći:
“Dobar književnik više vrijedi nego tri ljute vojvode i tri velika
grada. Dobar vojvoda može osvojiti svaki grad, a drugi ga može
preoteti. Knjigu niko ne može pokoriti, a mnoge zemlje i gradove
sačuvala je knjiga među svojim tvrdim koricama.”Tome treba
dodati nesebični trud ostalih učesnika ovog Zaveštanja, kako književni,
tako i organizacioni, a pre svih poetese Latinke Djordjević,
sekretarice Udruženja srpskih pisaca u Švajcarskoj. Svi su oni zaslužni
što se obelodanio ovako impresivan godišnjak Zaveštanja, koji ostaje za
iščitavanje svima nama, kao kruna književnog rada ovogodišnjih
učesnika.

Dlan je mreža puteva, neko reče, svako ode nekim
putem. Mi idemo svojim, a naš put je pojedinačno predstavljanje autora
“Zaveštanja 2007.” po azbučnom redu.

Nikica Banić

10 4120 0 ljuba-trebotin 0 srpski 0 0 0 5 1 77.105.10.220
2310 0 ljuba-trebotin BILO JE LEPO – Mile Tešanović 2007-11-18 17:20:23

BILO JE LEPO

Doletjela si iz noći
u gradsko šarenilo,
sletjela mi na usne
kao leptir
i ja sam te progutao,
ušao u krug ludila,
nesebičnog uzimanja i davanja,
čudnog sljepila.
Tu se igra igra bez dobitnika,
tu gine sloboda,
umire ljubav.
Nosio sam te u sebi
dok si htjela. Uze mi dušu
i
ponos.

Iz kruga bih
Bez snage sam
Život me neće,
olinjalog psa
iz predgrađa, iz ruševina.
Vučem se ulicama
Sjećanja me muče
Bilo je lijepo;
jutro i rosa
dan i sunce.
Večernji lahor
sa brdašca
priziva noć
svojim čarolijama.

Bilo je lijepo..
Sad sjećanja prolaze
kraj mene
život me neće
olinjalog psa
iz predgrađa, iz ruševina.

18 880 0 teso 0 srpski 0 0 0 5 1 213.198.202.82 1-
2311 0 ljuba-trebotin ODRAZ – Bogdanka Rakić 2007-11-18 20:15:38

ODRAZ

Gledam te
i vidim sebe u tebi.
I tražim svetlost
skučena u tami. Pusti me
da pronadjem te.
Plašim se sebe
ili, možda tebe?
Dva tunela.
Izgubljena u očima tvojim…

17 887 0 Boba 0 srpski 0 0 0 5 1 77.56.68.183 1-
2312 0 ljuba-trebotin PONOVO ŽIV – Dalibor Đokić 2007-11-18 21:58:01

PONOVO ŽIV

Bio sam samo
žrtva na oltaru bluda,
a ti dželat mojih osećanja. Na lomači tvojih laži
sagoreo sam,
ali kao Feniks iz pepela
danas ponovo i bez tebe
Živim!

9 698 0 DaliborDjokic 0 srpski 0 0 0 5 1 213.198.202.82 1-
2314 0 ljuba-trebotin DŽELAT – Miloš Nikolić 2007-11-19 17:01:39

DŽELAT

Posao je posao, sekao glave, kupus ili lim –
važna je urednost, predanost, dobar alat.
Pa kad kažeš: ,,I ja moram od nečega da živim”
moram da ti verujem, ma bio i dželat. Ne manje dželat od dželata, cvilim
nad tekstovima kojih se gadim, nad onim što mi je zanat
i uzalud se sam sebi pravdam: ,,I ja moram od nečega da živim!”
kao što se i žrtvama pravda dželat.

Ali kad vidim po licima sivim
prokletstvo koje raste iz sata u sat
dođe mi da urlam: ,,Ovako više ja neću da živim!
A ni da umirem! Nek umre dželat!”

10 925 0 ljuba-trebotin 0 srpski 0 0 0 5 1 77.105.10.225 1-
2315 0 ljuba-trebotin Ne verujem 2007-11-19 17:09:09

NE VERUJEM

–
Ne verujem više godini i broju
i po čemu imendan se voli,
danas minut i sat molim,
nebo mi se uvek smeška kad ne
merim sunce po njegovom hodu. –
Imaš sreću, i kraljevsko doba
neće više tuga da okiva roba,
teg da budem na malome tasu
orhideja plovi u plavome valu
tebi srećo, u srećnome času.
–
Kroz mene i grmi pa se stiša
na prozor je zakucala kiša
preko puta voda meri prag
ja se nadam, ostaću ti drag.
–
Kad si nekad plesala na balu
i mene si tada primila ko šalu
s medaljonom u crvenoj boji
u ljubavi što nas čudom spoji…
–
Nikad nije bilo ni srećnije žene
u zanosu ljubav u čuvstvu poeme
kazaće ti da smo opsednuta kula
koju nam ne ruše probudjena čula.
–
U ljubavi je pesma nad pesmama
nije se sakrila ni na česmama
u slici slikara, pesniku u rimama,
u ciganskim čergama i violinama.
–
Za rodjendan, tebi moja srećo.
–

2 550 0 Radeumetnik 0 srpski 0 0 0 5 1 195.250.96.11 1-
2316 0 ljuba-trebotin REZERVISANO – Vesna Mladenović 2007-11-20 00:17:40

“Rezervisano”

..Da me ne bi lopovska rukavica
kao kod prefrigano dešifrovala
I sef otvorivši,
s plišanom torbom
uz saučesništvo maskiranog meseca
-isparila..
Zločesto radosna zbog punog džepa,
pod utiskom da je u njemu
drago kamenje odložila…
Bedeme sam uzdigla. Ne posebna,
potpuno obična…
Kleptomanu:
– u žurbi, s nepotrebnim stvarima
bačena torbica-
I sužanj izhandjalim starudijama
koje naplaćuju danak suzama
..jer mi nisu
ni uzegle grudve trica
kao nekom’- za badava
da me opelješi i nipodaštava .
**
A ti… Smaknuvši znak “Rezervisano” ,
diplomatski i bez pitanja da li smeš,
zaposeo si mesto mojih stolica i stola.
Ko krtica potkopavši temelje zidina
došao si pravo u dom slabašnog crva.

Opreznost je nepažnju iskobeljala
Beskičmenjak šta je mogao
osim – jačem da se preda?
I umre uz ciku. Od bola…
Kao gnjida!
Srećna! Razmazana!
Ali ne od bilo čijeg prsta.
***
Kud denu se štit?!
Najveći poraz – nezaborav posta.
Kamenujem se, a šta vredi?
Do tebe nikada neće stići moje:
“Miliiii!!!”

10 717 0 rainbow 0 srpski 0 0 0 14 3 195.250.96.11 1-
2317 0 ljuba-trebotin PLES NA MESEČINI – Milana Jovanović 2007-11-20 00:48:01

PLES NA MESEČINI

Kotrljam se kao malo vode na nizbrdici,
dok ne presušim,
kao šačica polena na vjetru se raspršim,
izvodim čudnovat ples na mjesečini,
tražeci sopstveni odraz u dalekoj pučini. Švrljam stihove u mraku po sjajnim crtama,
ali ne pišem perom već golim rukama,
zanesena se okrećem oko tih žutih niti,
smijem se jer osmjeh ne mogu sakriti.

Okrećem se sve brže, tako sam vesela
i biću dokle god budem plesala,
bosa po mekom pijesku skakutala,
zlatne šare izvezuju se po mojoj bijeloj haljini,
ja sam srećna, plešem na mjesečini.

1 825 0 Milana 0 srpski 0 0 0 5 1 213.149.122.96 1-
2318 0 ljuba-trebotin SAMA – Ratko Petrović 2007-11-20 09:33:06

SAMA

ona
puni tries’ i dve
u decembru,
sama je i svi muskarci
seksualno
iskorišćavaju njen
strah da će ostati sama
zauvek

večeras ide na sastanak
i ljubi ikonu
bogorodice,
umesto molitve:

nek on bude pravi!

2 807 0 Ratko 0 srpski 0 0 0 0 0 0 1-
2319 0 ljuba-trebotin ISTINI – Snežana Čkojić 2007-11-20 20:16:14

ИСТИНИ

Да бисмо упознали истину, и стремили
Морамо прославити илузију.
Живети је
И умрети јој. И све што се прослави треба закопати
Као доказ да се крећемо
Дубље од врхова
И даље од долина.
Нека ти гробови сећају друге трагаоце
На времена када су још постојали они
Који сахрањују и остају несахрањени.

Snežana Čkojić,
Pesma iz knjige Duša hodi kroz vetar, (Intelekta, Valjevo, 2007)

0 696 0 incendia_eterna 0 srpski 0 0 0 0 0 0 1-
2320 0 ljuba-trebotin NEGDE PRED SVITANJE – Darko Kolar 2007-11-20 20:21:21

NEGDE PRED SVITANJE

Noć tiha laganim korakom
sada pada,
spušta se polako magla.
Pale se svetla ovoga grada,
poslednji ljudi gaze kroz noć! Srce je moje umorno,
zajedno s*pesmom
kroz dušu korača,
još gledam budno,zar nije sudno?
Tišina luda kroz maglu hara,
sada je svuda do početka dana.

Ove su noći veoma paklene,
a ti spavaš mirnim snom.
Umoran sam ove noći burne,
da zatvorim oči hoćeš li mi doći?
Misli me ka tebi vuku,
dodji,daj mi noćas svoju ruku.

8 737 0 kolle 0 srpski 0 0 0 5 1 77.56.68.183 1-
2321 0 ljuba-trebotin … NIŠTA VIŠE – Svetlana Poljak 2007-11-20 23:32:09

… NIŠTA VIŠE

Čekaj me tu, zauvek
u tvom kutku prevarantskog raja.
Ponovo samo za mene,
navuci taj osmeh mafioza
i pusti… neka, neka se
uspinje žicara obrtaja
predivnih, smušenih
i zaljubljenih nervoza.
Nećeš me uplašiti,
opet bih ja u tu gužvu oroza
koji plutone pale
u sladostrasna jutra…
O, nemoj nikada preći
taj jedan korak da nas povede
do sutra
ili do onog zauvečnog kraja,
kojim su drugi umirali. Čekaj me gore, i čekaj dole,
neka te uvek bude u mome
uzdrhtalom dahu,
iako se tvoja i moja
zemlja ne vole,
onaj sokak trećeg suvereniteta
još je uvek prepun slasti
i nikom i ničemu ne smeta.
Ako nam sećanja i obole,
obeshrabri sve vapaje
i himnu sirena a ja ću im je
ukrasti, lakim, lopovskim prstima,
obučena u tebe.

Nemoj više ići podno
svilene doline,
samo zato što mi preteklo je ime
u bunaru validnih promašaja;
Ne podcenjuj tako dobar vic,
neuništivi kapric pohotne žene.
U svom ratu muškaraca,
u pogonu džinovske moći,
nikada ti nećeš biti veliki
koliko ja poznajem noći.
Kao ljubavnice Venecije
igraću muški do kraja,
od beskraja moja je
pohota jača a vera ratuje
izmedju Jesenjina i Bodlera,
moje je telo, telo osvajača.
I daj stavi tu masku
kao da te nikad nisam ni znala,
nasmešiću se, ogoliti rame,
pustiti kosu i zagristi
manirom dame i…
i…nista više.

23 1296 0 CecaPolak 0 srpski 0 0 0 34 7 213.198.220.245 1-
2322 0 ljuba-trebotin PREOBRAŽENJE GOSPODNJE – Predrag Videnović 2007-11-20 23:37:54

Преображење Господње (19. август)

(“Док он још говораше,

гле облак сјајан заклони их,

и гле, глас из облака који говори:

Ово је Син мој љубљени,
који је по мојој вољи;

њега слушајте”)

(Мт. 17,5)

Преобрази се Исус
и замукну жамор,
Преобрази се Господ
на гори Тавор. Из облака глас
у ноћи се јави
а гору у час
светлост озари.

И рече Господ
њега слушајте
мој је род
Божије дете.

Сведоци овога јесу

Петар, Јаков и Јован

јер они стајаху где су

кад Исус постаде знан.

Предраг Виденовић

0 554 0 PredragV 0 srpski 0 0 0 0 0 0 1-
2323 0 ljuba-trebotin OSTAĆU VJERNA – Dragica Ždralić 2007-11-20 23:52:46

OSTAĆU VJERNA

Ostaće vjerna moja želja
pred mislima
koje stvaraju
zamišljenu stvarnost… U inat vremenu
koje otkucava minute i sate
Pitajući me gdje sam?
S kim sam’
A gdje to nestaje
sa ove zemlje na stazu od oblaka
Moja misao koja plovi…

Ostaću vijerna onome
koga pred san moje misli obilaze
u kućama moje mašte
gdje sam ga uspjela
sačuvati samo za sebe…
I moje grudi ostaće nježne
ako ih ti ne dodirneš!!!

Hoću da ostanem vjerna tebi
Jer ti si labud
koji ne zna kako voda
doživljava tvoju plovidbu

Hoću da ostanem vjerna onome
Koga ne poznajem!!!

Ne čujem tvoj glas
Ne čujem ti korake
Nisam nikad
dodirnula tvoj obraz, ni dlan
Ali to ne znači da treba
da ti budem nevjerna…
I da ostale labudove gledam
Osjećajući, a prećutkujem
doživljaj njihove plovidbe

Ti si labud
Gost moga jezera
Ostalo mi je samo
da se nadam
da ću ostati jezero a ti labud

Nažalost moja voda nema vlast
nad čuvarem jezera
koji jedini odlučuje hoće li mi tebe uzeti?
Možda misli da su meni
dovoljne samo ribe i trave!
Možda misli da su meni
svi labudovi isti!

Ne znam pričati
sa čuvarem jezera
Šteta!!!
Trave i ribe
me neće moći utješiti
Kad tebe više ne bude….

9 810 0 zdralicdragica 0 srpski 0 0 0 5 1 77.56.68.183 1-
2324 0 ljuba-trebotin ISTINA U VINU – Pesma nedelje novembar 2007 – Aleksandra Pejić 2007-11-21 23:46:43

ISTINA U VINU

Natapam vinom tkanicu želja
nemirom plahim vezujem snove,
istina krili ponore nove
kladence tuge usred veselja. Otimam sunce od jedrih zrna
da svome spasu osvetlim pute
tvoj lik u čaši oči mi slute
od crnog vina sudbina crnja.

Praska u glavi pesma berača
zvonka od smeha, od sreće jača,
a mene guta tvoja daljina.

Jalove misli prazninom pene
propašću noćas, nisam od stene
i to zbog tebe a ne zbog vina.

11 2647 0 saska 0 srpski 0 0 0 19 4 109.92.95.232 1-
2325 0 ljuba-trebotin POZNE MISLI – Božo Popadić Aktus 2007-11-21 23:55:54

POZNE MISLI

Tupi pogled izgubljeni,
iza ugla
jesen vrišti.
Proljeću se ona smije,
i ruga se
poznom ljetu
što životom sad mi
vlada.
Polako Strahoviti
tresak misli
u
praznini osjećanja,
otima se
iz smoždenih,
o sudbini toj, saznanja.
koračam

Okreću
se očne duplje
da iskape iz dubina,
ono
što su bile suze,
isplakane od davnina.
nepovrat.

(C) Božo Popadić Aktus

12 742 0 Aktus 0 srpski 0 0 0 5 1 194.247.213.35 1-
2326 0 ljuba-trebotin POMISLI NA MENE – Sanja Petrović 2007-11-22 21:36:28

POMISLI NA MENE

Pomisli na mene
kada jutarnja kafa
nozdrve ti nadraži.
Kada prvi gutljaj
užitak ti pričini. Pomisli i znaj
da negde daleko
ja isto činim.

8 872 0 Sanjalica 0 srpski 0 0 0 5 1 77.105.9.24 1-
2327 0 ljuba-trebotin MOGU SAMO OVDE – Darko Kolar 2007-11-22 21:42:14

MOGU SAMO OVDE

Dodirnuću nešto gde ostaje dodir,
pogledaću vešto, napraviti osmeh,
prepustiću telo, prevariti snagu.
Milovati dušu, milovati dragu. Sakupiću snagu, napraviću greh,
milovati dušu, milovati osmeh
i sve crte lica, baciću na sliku.
Usnama ću blago prilaziti srcu.

Pokaži šta znaš napaćenoj duši,
dokaži da vetar ponegde duva,
udahni duboko, zakuni se.
Ne prati reku u toku dok teče.

Ne budi vetar što stalno duva,
puniš mi oči prašinom
i telo tučeš šibljem.
Zapamti vreme što je nekad lepo bilo,
zapamti oblak, oteraj vreme.

9 689 0 kolle 0 srpski 0 0 0 5 1 77.105.11.168 1-
2328 0 ljuba-trebotin ANDJEO – Neven Milaković 2007-11-22 22:32:08

АНЂЕО

Био сам тамо и све сам видио дјецо моја,
жицом сам крвавом Икону Свету
у мозак властити урезао не сјећања ради,
нит сачувај Боже сулуде освете, јер ко би пожелио памтити призор
од смрти црњег усташког строја,
монструма што је с’осмјехом пакленим
недужну дјечицу пјевајућ’ клао
и нијеми вапај што к’ небу шаље
усташком камом преклано дијете.

Нијесам без разлога дјецо моја
Икону ову толико дуго од људи крио,
Нијесам је узалуд сав вијек убоги
крвавим кошмаром предивну мазио,
и сад знам зашто је Господ хтио
да ја једини
утекнем клетој душманској ками,

тако сам близу вјечитог свјетла
у оној проклетој јами био,
тако сам близу рајске стазе
својим грешним ногама газио,
па ту ме дјецо,у тој безданки,
прикривен у тами,
јачи од смрти,мржње и бола
гледао благо Анђео сами.

Шачица недокланих жудно је гледала горе
крвавим отвором јаме и свјетлом прелашћена,
слијепа да види хорду што је оштрила зубе,
спремна да настави хајку,
наједном зачух лепет што крила Анђела творе
и не видјех ништа љепше до тог божанственог трена,
предамном стајаше дијете које је тражило мајку.

Не бјеше ни назнаке страха на његовом прекрасном лицу,
ни мрака,ни очију страшних,ни крика што душу леде,
није знао за патњу,ране и крваву жицу,
само је тражио ону коју толико воли,

а око се његово држаше за једну танку жилицу,
и зној се самртни скупљао по његовом Светом лицу ,
и свјетлом сијаху његове Светачке усне блиједе
док тихо шапташе мајци :

„Не брини мамице мила,ништа ме не боли!”

Несташе у том трену и жртве и џелати,
неста и мрака и свјетла и зла што добру пријети,
о каква радост Душу испуни када схвати
сву ју је прожео овај прекрасни дјечак Свети.

И ништа више дјецо не може да ме спријечи
сваком ће искушењу Душа да одоли,
само да Господ једно никада не дозволи
да никад не пресахну ове Свете дјетиње ријеци:
„НЕ БРИНИ МАМИЦЕ МИЛА, НИШТА МЕ НЕ БОЛИ.”

Невен Милаковић Ликота

8 894 0 likota 0 srpski 0 0 0 5 1 77.105.11.168 1-
2329 0 ljuba-trebotin ZAPITAJ SE NEKAD – Djordje Ilić 2007-11-22 22:46:06

ZAPITAJ SE NEKAD

Zapitaj se nekad zašto reči moje
Spram milion tuđih znače tako više
Zbog njih gore strasti emocije tvoje
A noću te more sa prelepim snima
Želje ti u glavi sve govore tiše
Da u tvome srcu mog imena ima
Da li moje reči to lepotu srame
Il su samo pisane zbog najlepše žene
Pa od tvoga srca sve uzdahe mame
Ili možda ipak i ti želiš mene Zapitaj se nekad zašto reči moje
Spram milion tuđih tako jako biju
Grudi ti zadrhte istine se boje
Koja se ko tajna od svih drugih skriva
Nemoj da se plašiš one samo kriju
Da u tvome srcu moje lice biva
Da li moje reči to žive u sladu
Il su samo jake kao morske stene
Pa od tvoga srca sve uzdahe kradu
Ili možda ipak i ti snivaš mene

Zapitaj se nekad zašto reči moje
Spram milion tuđih stoje tako jasno
Što u tebi bude te nemire koje
Ne znaš da objasniš ti rečima svojim
Misli ti u glavi sve govore glasmo
Da u tvome srcu ja draga postojim
Da li moje reči to magiju kriju
Il su samo lepe poput tvoje sene
Pa od tvoga srca sve uzdahe piju
Ili možda ipak i ti voliš mene

2 672 0 djordje83 0 srpski 0 0 0 5 1 91.185.112.113 1-
2330 0 ljuba-trebotin EMPEROR – Maria Deyana 2007-11-23 00:35:57

EMPEROR

I sada vidim kako hodaš baštama mrtvim
Kuneš pod krošnjom uvelog klena,
Iz truleži maslinova zrna
Siješ cvijeće zla i pelin bereš.
Na cvatu divlje trešnje ni jedne pčele
Ni leptira tu nema da skupi krioca
Dok zarezuješ šiljke ogoljena ko’ca
K’o Golijat podižeš zidine svoje
K’o duh crn
Car Trn Biju damari i sile podzemlja kojeg gradiš
Kroz magle na krilu lastavice
Iz rebra šumskog vuka,
Kao val kad se s hridi rve
Ti plodiš u kaljuzi zjenice svoje.
Prljave rastireš ćilime satkane od žica
Obnevidjela porađa se čovječica

A kad se tama spusti i plač zatrne
I na uzglavlju kapnu kapi srme
Ruješ po bogazama i zlatnim rudnicima.
Bridiš iz sve svoje muške snage
I pod kamen stavljaš,
Tekel
Mene
Feres
Za šaku soli
Mjeriš
Brojiš
Razdjeljuješ

Grobni kamen za tron si postavio
Kule k’o kandže podigao
Silom ili milom,u čvoru vremena
Krunišu te stotinu zala.
U zamku ni na nebu ni na zemlji
Kao avet kad nad močvarom sađe
Biju damari i sile u beznađe

I sada vidim kako hodaš zemljom zaborava
K’o duh crn
Car Trn
U šeolu je i tvoja posječena pala glava

10 853 0 ljuba-trebotin 0 srpski 0 0 0 10 2 87.74.19.246 1-
2331 0 ljuba-trebotin HAIKU – Sanja Petrović 2007-11-23 09:27:55

HAIKU

U naručju vetra
zanosno pleše
crvena bulka.

Cvrkut vrabaca.
Pogled mi skrenu sa
dnevnih novina.

(C) Sanja Petrović

HAIKU

in the arms of a wind
enchantingly dances
A red poppy

Sparrow chirp
averted my eyes
From the daily paper

Maestralni prevod
uradila Marijana Ćurguz.

Sa ovom pesmom Sanja
je osvojila 3 nagradu
na medjunarodnom
takmičenju u Japanu

Uz jutarnju kafu!

24 1111 0 ljuba-trebotin 0 srpski 0 0 0 15 3 77.46.178.103
2332 0 ljuba-trebotin TVOJ POGLED MIO – Milovan Veselinović 2007-11-23 18:35:15

ТАЈ ТВОЈ ПОГЛЕД МИО

Шта да ти кажем, лепа си и слатка
и у мени има добрих особина
прохујало време ми се срели нисмо
тај твој поглед мио у срце ме дира. Против себе борити се требам
видим да хоћеш љубав да ти дам
ја бих и даље да останем веран
карактер ми неда да постанем коцкар.

Не желим да носим у сећању прошлост
стечено светло живота мог
да заменим мраком и патњама
за пар тренутака нежног срца твог.

Шта да ти кажем, лепа си и слатка
тај твој поглед мио у срце ме дира
а ја бих радо у теби да имам
пријатеља искрена верних особина.

Милован Веселиновић

7 819 0 MilovanV 0 srpski 0 0 0 5 1 87.74.18.33 1-
2333 0 ljuba-trebotin ZIMA – Milorad J. Nikić 2007-11-23 20:15:29

ZIMA

Zima je, studen, sneg proleće
Mraz prozore u srebro okovo
Drveće okolo u belom ponovo
I cini ti se stiglo proleće Dani se, pevač u dreku udara
A krava gladna pred jaslama
Gladno je tele za sisu vucara
Al mleka nema i badava

Svanulo, šljivici ko ocvetali
U prozor vetar udara iz sela
Mi tek ustali, bosi, gologlavi
Na stolu cicvara ključala i vrela

Košuljice kratke i gola kolena
Usta mala, ali glad golema
I mi za vratove, povuci, o
Dok otac ne poviče i ukori.

9 776 0 nikic 0 srpski 0 0 0 10 2 77.248.62.161 1-
2334 0 ljuba-trebotin JEDNA OD STOTINU PRIČA – Stjepan Herman 2007-11-23 20:19:21

JEDNA OD STOTINU PRIČI

Sa lancem – Naravno od zlata,
upadljivo izbačenim,
sa par otrcanih fazona
pozajmljenih od njegovog ćaće – Bivšeg švalera
koji je bio zakon za sve…Kafanske opajdare,
sin, mlad, kicoški nastrojen, zaliven litrom parfema
odelom, naravno od Kardena
pokušava da se ubaci – između nas. Pun samopouzdanja,
sa novčanikom nabreklim od para
-Njegovog oca, bivšeg švalera,
Sada ratnog profitera.
Počeću da se smejem. On – Između nas.

Od prvog stepenika srednje škole
Do brucoške ljubavne legende bili smo
Zakletva za sve novopečene parove.
On da stane između onih koji se “Vekovima” vole.

On, lakirani praznoglavi pajac,
sin novopečenog parajlije
što jede ribu viljuškom i nožem
Pa to je za smejanje.

Puče Slovenija – Hrvatska u dimu,
Bosna sva u krvi.
Ostade neizvesno – Doviđenja ili zbogom.
Za mene pitanje – Ostati ili nestati
Za nju – Plakati i …Plakati, plakati.

Dođe vreme kad je smeh neophodan
Da se nebi puklo
Da bi se opstalo i ostalo.
Organizam šaltuje svoj odbrambeni sistem.
Postoje samo dve stvari – Umri ili živi.
Ja od takozvanih neprijatelja, ona od tuge.
Pobedio je život ( Ma kakav da je)

Poče vreme lakiranih pajaca
Provoda do besvesti, menjanja vrednosti.
– Svako je preživljavao na svoj način
odlagao tragediju – Poslednji čin.

Nisu me vređali njena pravdanja i suze.
Velikodušno praštam al´ – ZBOGOM

Bunkeri moraju jednom pasti
– PONOS NIKADA –
U miru se kao i u ratu umire na više naćina.

***

16 877 0 herman 0 srpski 0 0 0 5 1 77.105.11.233 1-
2335 0 ljuba-trebotin PORUKA – Jelena Bandić 2007-11-23 20:40:33

ПОРУКА

Мисао пресечена
млазом хладног ваздуха.
Реч не изречена
И твоје лице што ме прогања.
И моја жеља да те више не видим,
Да ишчезнеш из очију мојих, а твојих. Облаци тмурни висе ми над главом,
већ данима,
А за срце ми је конопцем зашивена
Порука на чудном и мени већ познатом
Језику бола.

Та порука, свуд је око мене:
Као да је ветар шапуће,
Као да је Дунав носи,
Као да је мраз ујутру исписује
по мојим прозорима.

И опет оста,
Мисао једна пресечена
И једна реч не изречена.

Јелена Бандић

1 532 0 izgubljena_dusa 0 srpski 0 0 0 5 1 77.105.9.99 1-
2336 0 ljuba-trebotin U IMENU TVOM… -Rade Todorović 2007-11-23 22:14:48

U IMENU TVOM…

Nastanila se u tvom imenu
i ponikla, u mom snu, bela,
u ovom kolu igra s jeseni
oživela si, O, božice, živote moj
telom rasla u naručju neba
i stavila dijademu pupoljaka. Ti si tiho šaputalo vremena
ti si moja dubodolina, i čistina,
ti si jasna moć i nestvarna noć,
ti lepoto, O, živote, bela pčelo,
skriveno blago i rajska zemljo.

Ljiljane, iskro u vatri strasti
gorimo u našim carskim odajama.
ti u kolovratu želje i žive istine
ja u oku male tajne, ti si rano
ustala, i pevaš, dete mi rodi.

U imenu žena, moru pesma,
tečes ko reka, u priču nemira,
tu si sanjalica, i mirna luka,
neka si zemlja, ogledaj lice,
divne, na ruci zlatna grivne.

Čujem te rajska ptico, sanjam,
te kresnice, zlatne pletenice,
bele rukavice, lotose, leptire,
pozovem te imenom, Andjela,
odazoveš se imenom Danice.

2 646 0 Radeumetnik 0 srpski 0 0 0 5 1 84.9.50.3 1-
2337 0 ljuba-trebotin U KOROVU BAŠČA… – Milisav Djurić 2007-11-23 22:20:51

U KOROVU BAŠČA…

U korovu bašča uspavana drijema
nad krošnjom joj crni oblak se nadvio,
jabuka i šljiva, trešnja Karašlama
sa Jeribasne kruške stup se odlomio. Ustreptali vihor rasčešljava grane
krošnja lomeći se bespomoćno njiše,
uz grgljavi graktaj gavrana i vrane
plodorodnu bašču ljuti korov briše.

Prepuštana sebi, u korovu tone
kò napušten brod bez svog`kormilara,
već odavno nije osjetila ruku
vrijedna baščovana, svoga neimara.

U korovu bašča napuštena drijema
jabuka i šljiva, trešnja Karašlama,
s oskoruše slavuj tužnu pjesmu pjeva
kruške Jeribasne krošnja se odlama.

Kada crni oblak iz krošnje nestane
nestat će slavuja i graktanja vrane,
u visoku šumu, past će bašča stara
slatkasta oaza, vrijednog neimara…

21 1072 0 Milisav 0 srpski 0 0 0 15 3 109.165.143.49 1-
2338 0 ljuba-trebotin BOJ NA PLOČNIKU – Miljojko Milojević 2007-11-23 22:40:38

BOJ NA PLOČNIKU

Devet Lazar posekao gora
put da spreči Muratu sultanu,
Agarene silne da primora
baš u mesto Pločnik da zastanu.
Dvadeset je iljada seljaka
seklo gore od zore do mraka. Drhte gore doline i puti:
crna horda Toplicu pritiska
svud se čuje jauk, lelek, piska…
Zločin čine Agareni ljuti:
dok Toplica nosi ubijene,
otimaju i blaga i decu i žene…

Stani malo svirepi sultane,
na Pločniku zaustavi horde,
s mačevima da ukrste djorde,
put ti kriju balvani i grane…
dug Srbiji ovde ćeš da vratiš
i životom zločine da platiš…

A Toplica nadošla ko more,
drvlje valja crnja od oranja,
sa obala kamenje odranja…
Iz nje kulja topla magla siva,
a dva cara ko dva gorska diva
po toj magli mora da se bore.

U boj stupa Srdja Zlopogledja,
silan junak strašnih crnih vedja…
Od njegovog pogleda se strada,
on ne kliče, on ništa ne kaže,
po dva i dva na koplje nabada,
preko sebe u Toplicu slaže.

A konj Vranac, kao ala stara,
gospodaru prići nikom ne da,
kog pogleda zubima ujeda,
sa sve četir bije i obara.
Do kopita ogrezo u krvi:
gazi, rže, oborene mrvi.

I Srdjina četa beskućnika,
sve junaci od prvoga reda:
snažnih prsa i mrka pogleda…
I bez pesme i bojnoga klika,
ruši, lomi, ko uragan pravi,
mačem seče, il rukama davi.

A tek gore sred carskoga puta,
gde se bije teška bitka ljuta,
svoje ate razigrali gojne,
tri viteza – tri vojvode bojne.
Prijatelji od mladosti rane
Agarene ruše na sve strane.

Pobratimi u boju i piću:
s leve strane Toplica Milane,
a sa desne Kosančić Ivane,
u sredini Miloš Obiliću.
Hitri, lepi ko sokoli sivi,
svak se živi toj trojici divi.

Miloš bira jedrenske delije,
što skupljaju zli danak u krvi,
britkim mačem ili kopljem bije…
Vitez bije, a konj Alat mrvi.
Milan goni besne janičare,
a Kosančic pogane Šiptare.

Pod naletom slavnih Jugovića,
kao čopor progonjenih psića,
ciči, pišti, zlosrećna ordija…
Boška prate tri mladjana brata,
A Damnjana četiri starija.
Svaki kopljem odlično barata.

A za svima Bogdan na tenane
svoga Belca kroz ordiju jaše,
bira čalme slavom ovenčane:
seče samo begove i paše…
Pomno motri šta sinovi čine:
staro srce još o deci brine.

Vitla Boško sa alaj-barjakom,
britkim mačem seče i obara..
Leti pesma poznata i stara,
srce gali u Srbinu svakom…
Jugovići kliču, ruše, biju,
ršum čine, satiru ordiju…

Damnjan kliče ubojitu, staru,
za vrat stao nekakvom Agaru:
,,Okreni se i lice pokaži,
jesi l junak srca plemenita,
il bekrija pun zlobe i laži
sto se noću Carigradom skita.

Ja sam Damnjan Jugovića roda,
i na čast ti bekstvo i sloboda!,,
I dok drhti, plače, Turčin mladi,
svi se čude šta to Damnjan radi.
Tek kad skide sjajni oklop s glave
ugledaše, dobre, lepe oči plave.

Sve to Lazar s uzvišice gleda
i pažljivo boj krvavi prati:
da l će sultan knezu da se preda,
ili će se do poslednjeg klati!?
Lazar ne zna kako car izgleda,
a kamo li da l će da se preda.

Svom Djogatu u sedlo se baci,
za njim hitri grunuše junaci:
s četom jurnu Srdja Zlopogledja
i Jakupa napade sa ledja.
Boj Jakupu nije jača strana
te umače u čador sultana.

Tri viteza, tri vojvode bojne
misle da je kraj krvave vojne.
Svaki od njih u sebi se pita:
da zarobi cara ili Bajazita,
ali Miloš dobi tešku ranu
i ne uspe da pridje sultanu.

Jugovića slavna četa smela-
devet brata progone Murata…
Obruč steže tri čadora bela…
Jakup diže cara na Dorata…
Zalud hitaš moj Lazare, kneže,
silni sultan niz Pločnik pobeže!

Beše bitka skoro i prestala
kad eto ti budaline Tala.
Drenovom se batinom zavrgo
pa niz Pločnik trči brgo, brgo…
Sinoć Tale s krčmaricom bio
te na Pločnik nije ni mislio.

Mnogo pio, previše ljubio,
pa je jadan u boj zakasnio.
,,Na batini zardjali klinci,
dozvolite, braćo, srpski sinci,
bar desetak Turaka da zbrišem,
grdnu rdju s klinaca obrišem!,,

A kog Tale drenovačom stiže
taj ne pisnu, nit se više diže!
Kad, ujutru, sunce grejat poče
krv se silna sasiri u ploče…
Tako Pločnik dobi slavno ime
da se večno ponosi sa njime.

Podsetnik:
Boj
na Pločniku desio se 1386.godine. Nije opevan u narodnim pesmama. Meni
je, izgleda, prvom pripala ta čast. Lazar je, zahvaljujuci veštoj
pripremi, toga dana trijumfovao nad Muratom…I sultan je tri godine
kasnije iz osvete doveo veliku vojsku na Kosovo. Nije se osvetio jel ga
je Miloš Obilić rasporio “od učkura do bijela grla”.

18 18881 0 BileMilojevic 0 srpski 0 0 0 48 10 178.220.213.240 1-
2339 0 ljuba-trebotin KO ZNA DO KADA – Zoran Stevanović 2007-11-24 18:44:58

КО ЗНА ДО КАДА

Празнина, у довратку паук,
У пролазу носи плен далеко,
Какав живот, је некад бејах неко,
Сада постах нем, као смук… Тајна, у очима нема трачка светла,
Да обасја мртва осећања,
Стопала су све мања и мања,
Овако више …. никада…

Никада више не желим усне
Укуса зрелих вишања,
Без икаквих питања,
Иди…. остави улице пусте…

За кораке моје, за очи што боје
Све око себе у бескрајно сивило,
Резочарење ми се за срце привило,
Бог нека ти опрости све грехе…

Варала си и кад си се смејала,
Скривено око мене снег си вејала,
Овако више… никада….
Од сада….па ко зна до када…

Зоран Стевановић

4 789 0 zoketa 0 srpski 0 0 0 5 1 213.198.205.143 1-
2340 0 ljuba-trebotin PRIZNAJEM – Vlastimir Ćirović 2007-11-24 18:52:09

ПРИЗНАЈЕМ

Живим свој унутрашњи свет,
борећи се, да упознам себе;
малена ми снага окове да сруши,
а прејака жеља и мисао на тебе. Мисао да кривим!? Знам да није добро,
порећи ћу истину у души;
ако другом мишљу и заварам себе,
та мисао ће ми душу да угуши.

Да се борим, нећу вечно моћи,
поклекнућу у уздаху старом;
одаће се та жеља за тобом,
и загрлит’ ме, очајничким жаром.

Стално се боре мисао и савест,
у тој борби душа ми страда;
можда ми мисао превисоко лети?
Али и савест, пониско ми пада.

Све сам ближи сопствееној истини,
савладаћу, мач варљиве савести;
дозволићу, нека борба траје,
истина да завлада колебљивом свести.

Одричем се и утехе и сласти,
подмуклог издајника стварности;
превише је јака истина моја,
коју вечно носе и душа и кости.

Борићу се да победим очај,
у њему ћу са истином живети;
помирићу се и са грешном сузом,
у којој ћу Бога, над ђаволом видети.

Тражићу мисао с мишљу да се бори,
па нек душа: у тој борби страда;
а знам: да само једна мисао постоји,
и да је она, узрок мојих јада.

(C) Властимир Ћировић

12 776 0 vlasto68 0 srpski 0 0 0 5 1 213.198.205.143 1-
2341 0 ljuba-trebotin ODA IMENU 2007-11-24 19:02:32

ODA IMENU

U imenu tvom…
–
Nastanila se u mom imenu
Rada, budi mi u snu, Ranka,
u ovom kolu igraš se jeseni
oživela Božice, živote moj
telom izrasla u naručju neba,
okićena dijadema pupoljaka. Ti si tiho šaputalo vremena
ti si Mija, dubodolina i čistina,
ti si Jasna moć i nestvarna noć,
ti lepoto, o, živote, Bela, pčelo,
otkrivena Blagice, rajska željo.
–
Ljiljana, iskro, vatro strasti
gorimo u carskim odajama.
Kolovratu Željana, istino živa
ja oko male tajne, ti rano
ustaješ, i pevaš, dete mi rodi.
–
U imenu Zora, slavuju pesma,
tečes ko reka, u priču nemira,
tu si ti, Sanja postala luka,
plodna si zemljo, gledaj se,
Divna, sijaš ko zlatna grivna.
–
Čuje se Rajna, i moja tajna,
upali, kresnice, Ljubo, ručice,
Zlato, leptirice, opleti, pletenice,
pozovem te imenom, Andjela,
odazoveš se imenom Danice.

P.S.
Ljubo, poslao sam ti ovu pesmu, ali milsim da treba da bude možda
ovakva ODA imenu. Mozda se nekome učini moja poezija malo hermetična i
futuristička, tu pomoći nema! U mojoj pesmi govor ima lice i ime, pa
ako smatraš da zavredjuje čemu, ti je objavi na ovim svetlim stranama.
*Sory* i ti si ušao u pesmu i tvoje ruke, što čine žrtvu da se
pojave pesme na ovom forumu.

3 606 0 Radeumetnik 0 srpski 0 0 0 0 0 0 1-
2342 0 ljuba-trebotin ČEKANJE NA ŽIVOT – Snežana Čkojić 2007-11-24 19:06:43

ČEKANJE NA ŽIVOT

Sačekajte da vidite šta vam je život spremio,
Sačekajte da život prođe, da vidite šta je bilo.

Sveta hiperaktivnost koja je majka volje,
E ta svetica ne hrani samu sebe.
Od mnogih suza poteče reka,
A divne kiše padaju iz oblaka.
Prave mora. Zar nije bolje hoditi divljim morem,
Nego pusiti da reka nosi suze?

Ali ima tu i varke,
Ima tamnih stena na dnu mora,
Izgledaju mrtve,
mnoge biljke plutaju na površini,
Izgledaju žive.

Strašna je sila prolaznost,
Uspela je da proguta velike duhove,
Velike mogućnosti.
Njen uspeh je u lukavosti.
Lukavo nagriza i jede zametke
koje nose oni koji su mogli…
biti veliki, u velikom svetu…

Mogli…

Pesma iz knjige
“DUŠA HODI KROZ VETAR”
(Intelekta, Valjevo, 2007.)

3 868 0 incendia_eterna 0 srpski 0 0 0 14 3 94.189.198.96 1-
2343 0 ljuba-trebotin PREKASNO ZA JUG 2007-11-24 19:12:28

ПРЕКАСНО ЗА ЈУГ

– Изгледа да смо закаснили!

–
Није било разлога за журбу. Грана је била танка и тресла се све до
стабла. Доле су јурили аутомобили. Снег је покрио читаво подручје.
Наједном се голубица покрену, као да ће да полети, а онда стропошта под
точкове лимузине.

Мужјак се смрзнут клатио на грани.

Татјана Дебељачки

Tatjana
Debeljački, rođena 23.04.1967. godine u Užicu. Piše poeziju, kratku
prozu, priče i haiku. Član Udruženja Književnika Srbije – UKS od 2004.
godine i Haiku Društva Srbije – HDS Srbije. HUSCG- Montenegro i
HDPR Croatia. Saveza Jugoslovenskih Književnika u Otaždžbini i
Rasejanju-Beograd, Književnog kluba Jesenjin-Beograd.

Do
sada sam izdala tri zbirke poezije: «KUĆA OD STAKLA»
izdavač «ART» Užice, godina izdavanja 1996.; zbirka poezije
«TVOJA» izdavač «NARODNA KNJIGA» Beograd, godina izdavanja 2003.;
zbirka haiku pesama «VULKAN» izdavač «Lotos» Valjevo, godina izdavanja
2004. CD Knjiga u izdanju ART+“KUCA OD STAKLA“2005.SR-EN sa
Muzikom. Branko Isaković, Grafike, Dragoljub Đuričić.
2 706 0 predigra 0 srpski 0 0 0 5 1 77.105.11.233
2344 0 ljuba-trebotin NE TRAŽI ME NIKAD NA STAROM MESTU – Mirjana Lukić – Čalić 2007-11-24 19:23:26

NE TRAŽI ME NIKAD NA STROM MESTU

Ako me tražiš na starom mestu,
nećeš me naći nikada.
Tamo se sad igraju druga deca
i ništa nije isto kao nekada.

Dva srca u pesku oduvao vetar,
na starom hrastu tudja imena,
na našoj klupi drugi se ljube,
nema ni traga prošlih vremena… Vole se drugi sretniji i mladji,
a mi smo davno u zaborav pali,
ljubav smo imali – ljubav izgubili,
bili smo mladi i nismo znali.

Ne traži me nikad na starom mestu,
u novi život kreni.
Ja sam ti stazu do njenog srca,
posula cvećem, poklonjenim meni.

12 909 0 MirjanaL 0 srpski 0 0 0 5 1 77.105.11.233 1-
2345 0 ljuba-trebotin ZAHVALNA PESMA – Predrag Videnović 2007-11-25 00:22:24

ЗАХВАЛНА ПЕСМА

У име Господње
служите сви
јер дела зре
што садите ви. У име Светости
противу ада
у име Светлости
ко страда.

примиће плату
у сувоме злату
крај Господа Бога
за дела добра многа.

Предраг Виденовић

1 781 0 PredragV 0 srpski 0 0 0 0 0 0 1-
2346 0 ljuba-trebotin SVETI JOVAN MILOSTIVI – Ljubodrag Obradović 2007-11-25 00:24:39

SVETI JOVAN MILOSTIVI

Nosio je u sebi spokoj i veru,
donosio milost za sužnje sveta.
Za sve u životu imao meru,
nikom nikad nije hteo da smeta. Kad zla nenadano ošinu,
znao je kao hrast da odoli.
Sve loše stvari u životu minu,
samo život treba da se voli.

Sve za druge, za sebe ništa,
životom svojim pouku daje.
Grešnima traba da se prašta,
i za nih pred Bogom da se kaje

I kad mu najmiliji otploviše niz vodu,
unutrašnom snagom znao je bolu da prkosi.
U službi bogu za narod, našao je slobodu
i smisao kojim razum blaženstvo donosi.

(C) Ljubodrag Obradović
25.11. 2006. godine

13 2162 0 ljuba-trebotin 0 srpski 0 0 0 15 3 91.150.110.67 1-
2347 0 ljuba-trebotin RAT U MENI – Branka Korać 2007-11-25 23:34:20

RAT U MENI

Jednom mora doći noć
koja će mi kao hirurg, čisto
otvoriti rebra i izvaditi crnu fleku,
mesto gde je zver svetlost odgrizla
ožiljak – provaliju, ožiljak – jauk. I lekari više neće govoriti:
-Gospodjo, medicinski neobjašnjivo.
Mi još nikada nismo videli
na rengenskom snimku,
takvu fleku. Žao nam je,
nauka vam ne može pomoći…

Tako želim da dodje noć
što će mi otvoriti rebra
i tama će zvati tamu iz mene
– sestro, podji sa mnom,
nije ti tu mesto.

I zamislite
taj mrak, taj ambis
napušta me, odlazi u crno
kap po kap, sen po sen
čak se i oprašta, kulturno
zahvaljujući se na gostoprimstvu:

-Bila si stvarno divan domacin!-

I zamislite…
Da svane dan,
u kome zapevam:
Djurdjevdan,
bez suza…
Da svane dan,
u kome zapevam:
Snijeg pade na behar, na voće
bez grcaja…

Zamislite,
probudim se,
ni nova, ni bolja,
nego predratna…

Zamislite…
jer ja, ne mogu.

28 1474 0 Branka 0 srpski 0 0 0 30 6 81.93.93.40 1-
2348 0 ljuba-trebotin BREME JUŽNOG KRAJA – Semir Avdić 2007-11-25 23:52:04

BREME JUŽNOG KRAJA

I nije svejedno što u gnijezdu
na suncu cvrči kos
podnu opustjelih krošnji
nad vrelim svodom što žarom
u jednom dahu sprži zemljicu
od kamena, gordu
od bola Radimljinih spavača
u potkrovlju akropole
gdje im zasipa bitisanje
u hercegovačkom kršu
čemeru jada i bezdana
ilovače i gorkog pelina što
im usta svježi
u miru i spokoju dignute ruke
tijela koje leži
gdje svjedoči
sa pet prsti
sa kamena kleta svoga
da je bio i ostao
u rodu i kraju svome
Junak što sa čašću
na počinak
ode da u dubini
Bune i Trebišnjice
uroni mokre stoljetne suze
kraljeva prošlih i
aždaha budućih
da prijestolje
lome

u rane zore
bremena južnog kraja
do mora
od Jadrana plavetna
i modra i burna
mu dna
i žedna mu dalmatinskog
tla
vedra osmijeha
i mutna grotla
prkosna sna.

4 689 0 Dali 0 srpski 0 0 0 15 3 213.198.205.143 1-
2349 0 ljuba-trebotin NEKO – Darko Kolar 2007-11-26 14:47:01

NEKO

neko mi govori glasno
neko mi razbija um
neko mi govori stalno
nekome ću da napravim bum neko se negde smeje
neko mi srce slama
neko se negde greje
neko ne beži od srama

neko se ukop’o negde
neko je sadio cveće
nekome su nastale tuge
neko je imao sreće

negde je neko
rekao nekome
da nikad niko
nije negde neko

13 759 0 kolle 0 srpski 0 0 0 5 1 84.9.48.61 1-
2350 0 ljuba-trebotin ABSINTH – Ranislav Šela 2007-11-26 14:54:20

ABSINTH

Uhvatim tako ponekad,
Još i neki tračak nade
što se sramežljivo pojavljuje
mirišući na tebe,
Izmami mi osmeh na lice
Znaš,
Onaj osmeh svesnosti poraza. Voda talasa bije o ovu obalu
Duže nego što i ti i ja znamo za nju,
Vole se more i kamen
Vekovima,
I voleće se još triput’ toliko,
Niko tu ništa ne može.

Lutam noćima za sobom,
Obično i pijem u tišini svojih nemira,
Posmatram ih udobno smešten,
S izrazom davnog pobednika
kog slava nije niti malo pokvarila.
Svesnost moja mi smeta.

3 833 0 malteze 0 srpski 0 0 0 5 1 77.248.62.161 1-
2351 0 ljuba-trebotin PED KAPIJOM – Maria Deyana 2007-11-26 15:09:14

PRED KAPIJOM

Mojoj baki Mariji

Pred kapijom trošnom stojim tužna
Kraj natrule stare, oronule grede
Pružila se paučina kužna
I s nje me pauci živi glede Na bršljan ni dašak vjetra da sleti
Svaki listak izvezen paukovom šarom
Samo sova ponekad iz tame doleti
I tu huče k’o nad grobnom pločom starom

Nikoga nema.Uspomene prožimaju mene
Osinje gnijezdo kao da u meni vrvi
U golet u pustoš u sjen moje sjene
Dušu mi lomi, na komadiće mrvi

Uzalud čekam.I već večernje udara zvono
Niko doći neće.I usahli bršljan stari
Na oronuloj gredi tužno je klon’o.

28 1162 0 ljuba-trebotin 0 srpski 0 0 0 15 3 91.150.116.183 1-
2352 0 ljuba-trebotin JESEN – Nevenka Alispahić 2007-11-26 15:18:38

JESEN

Hiljadu boja, a ja ih ne vidim,
mnoštvo slikara i svaki svoju
muzu sa sobom vodi,
a ja ih ne čujem. I list mi uveo dodiruje lice
znam, nešto mi šapuće
i čudi se jer ne primjećujem,
a nekad sam mu osmjeh darivala.

Miriše jesen, onako slatko,opojno
kako to samo ona umije,
kao dama koju još nijedna žena
nadmašila nije,
i zastade zabrinuto
na prozore moje
kao da pita
zar tužnije oči postoje,
kao da traži na mom licu
ono što nekad bješe,
odsjaj ličnosti svoje.

Jesen, dama od stila,
lepršava i laka,
nježna i nepredvidljiva,
topla i hladna…
Jesen,
tako mila, a tako čudljiva
tiho mi se u dušu ušetala
tražeci samo odgovor
koji sam od svih tamo duboko
sakrila.

6 687 0 pustnjakinja 0 srpski 0 0 0 0 0 0 1-
2353 0 ljuba-trebotin ZEMLJOTRES – Milorad J. Nikić 2007-11-26 21:53:10

ZEMLJOTRESLeto je, dan prekrasan, lep
Pola devet, škola puna djaka
Na školskom krovu zaigra crep
Na prozorima zapevaše stakla Zaigraše i klupe pod nogama
Sa table spade spuzva i kreda
I noge se oduzeše pod nama
A učiteljica sva u strahu, bledaPovika…Zemljotres, napolje,
Bežite deco, i mi ko bez glave
Bez reda, jurnusmo brže-bolje
Prestrašeni ko zečevi iz trave

Zanjiha se u gužvi računaljka
I kugle – perle prosuše po podu
Napolju smo, učiteljica – majka
Već zamrla, zastala u hodu.

Školu, kuće kraj puta u selu
Čak i kucu zateko sam celu
Podnice, daske, razmaknute
Grede trošne i još netaknute.

12 813 0 nikic 0 srpski 0 0 0 15 3 87.164.200.220 1-
2354 0 ljuba-trebotin ČIČA TOMINA BAŠTA – Života Trifunović 2007-11-27 13:43:41

ČIKA TOMINA BAŠTA

Negde ispred Ribarske banje,
jedan penzioner, Toma se zvao,
sedeo u hladovini ispod duda
i sa društvom lepo se odmarao. U društvu se često i popije,
a uz rakiju i meze dodje…
I Toma da učmalost razbije,
u novi poduhvat podje.

Pade njemu na um ideja
da ispod duda zemlju obradi,
pa da na toj uredjenoj površini,
papriku i patlidžane zasadi.

Lati se Toma motike i ašova,
da što pre ostvari svoj plan.
Stalno će kopati i polivati,
biće mu to posao svaki dan.

Trudio se i radio čika Toma,
al sve je uzalud bilo,
jer od plodova u hladovini,
skoro ništa nije rodilo.

Nova ideja Tomi na um pala.
Ipak, moraće malo više da radi,
al’ prvo što treba i glavno,
što hitnije će, dud da izvadi.

I završivši taj mučni posao,
ponovo zemlju obradio.
A zatim sa novom voljom,
kao u parku, povrće zasadio.

I rodili patllidžani i paprike,
od miline Tomi srce zaigra…
Ali svet uglavnom pokreću neprilike
i svaki novi potez, nova je briga.

Nema sad duda, ni velikog hlada
i niko da svrati da rakiju popije.
Uzalud se Toma savršenoj sreći nada,
nju niko je još dočekao nije.

3 616 0 ljuba-trebotin 0 srpski 0 0 0 5 1 77.105.8.244 1-
2355 0 ljuba-trebotin JOŠ JEDAN KRUG – Aleksandra Pejić 2007-11-27 19:16:08

JOŠ JEDAN KRUG

Zašto mi opet vraćaš belutke
moravskih skuta i ukus rose;
uplićeš zvezde u plamen kose;
žuboriš pesmom dok sedim ćutke? Što budiš rumen usnulih htenja,
jarošću žudnje mrviš tišinu
u mojoj tami i mome vinu,
nežalno skrivaš staze spasenja?

Prosta ti duša grehove množi
osećam nemir svuda po koži
slomljena strepim nadomak vira.

Varljiva reka predajom teče,
u modroj čaši umire veče
poslednje misli gitara svira.

Osmeha bludnog otapa pena
kamene suze ozeblog srca,
izgubljen ponos pod njima grca
i briše obris moga imena.

Bezdani pogled, hajdučki drug,
žestinom ljubi! Vrteška kreće!
Stresam sa sebe pahulje sreće,
beznađem plaćam još jedan krug!

12 893 0 saska 0 srpski 0 0 0 5 1 194.247.213.35 1-
2356 0 ljuba-trebotin VOLIM TE U SEBI -Sladjana Ivanović 2007-11-27 19:23:07

VOLIM TE U SEBI

Ne smem da te volim
ali ko je taj koji može
otkriti tajne u dubinama
srca mog.

Ne smem da te gledam
ma gde je taj sto može
da zaviri u okvire zenica mojih. Ne daju mi da te zovem
ali ko su ti što mogu
čuti reči
zauvek zatočene
na mojim stisnutim
usnama…

14 990 0 SLAP 0 srpski 0 0 0 10 2 85.176.27.172 1-
2357 0 ljuba-trebotin HEROJ – Spasoje Ž. Milovanović 2007-11-27 19:26:31

ХЕРОЈ

Аха
На ноћ си кренула

И шта ћеш кад дође јутро

Од кога за кога ћеш да стрепиш Да л ћеш рећи
Спавали сте мирно
Париз у светлости сањали
А ја сам јуришала
Лелеке слушала

Ето вам
Тама да снивате
А ја одох јер шта ћу вам

Спасоје Ж. Миловановић

12 857 0 spale 0 srpski 0 0 0 15 3 195.252.87.114 1-
2358 0 ljuba-trebotin BOJIM SE – Sanja Petrović 2007-11-27 19:29:47

BOJIM SE

Daleko si
i bojim se…
Bojim se
da misao tvoja
do mene svratiti neće,
da će put zaboraviti. Daleko si
i bojim se…
Bojim se
bledila
kojim vreme
uspomene premazuje.

Daleko si
i bojim se…
Bojim se
sebe
ludo zaljubljene
u tebe.

Daleko si
i bojim se…
Bojim se
i zato dođi
i čuvaj me.

19 902 0 Sanjalica 0 srpski 0 0 0 23 5 87.74.18.199 1-
2359 0 ljuba-trebotin SUNCE TAME – Jelena Bandić 2007-11-29 00:46:48

СУНЦЕ ТАМЕ

Сунце таме,
Сунце ноћи
Рађаш ли се, опет?
Из пепела греха наших,
Из прашине срушених снова
У којима о срећи сањамо ми? Да ли наша бол, страх и патња
Тебе храни?
Зато ли се рађаш вековима
Сјајније и веће?
Јер родише се људи што
Већ им попалише свеће.
Пола света у црнини.

Многе реке носе крви
Многи песак нечије кости
Већ у пустињи смрви
Сунце таме,
Сунце ноћи,
Рађаш ли се опет?

Јелена Бандић

2 643 0 izgubljena_dusa 0 srpski 0 0 0 5 1 213.198.215.170 1-
2360 0 ljuba-trebotin U SIVOJ MOŽDANOJ MASI – Pesma nedelje novembar 2007 – Božo Popadić 2007-11-29 09:14:31

U SIVOJ MOŽDANOJ MASI

Šta sve stati može
u sivu moždanu masu,
i niz moždinu se spustiti
do udova svih,
i udariti u palac
ili kažiprst,
da im impulse daš,
kakve i koje,
da li to znaš. Reci mi, reci sve,
da li tvoja masa siva želi
u sebe da primi taj znak
i ja ću onda samo za tebe,
poruku takvu da dam.
Da tvoja moždina,
onako sama od sebe,
po rezonu iz moždane sive mase,
kažiprst u mene usmjeri,
i kaže, ali sigurno, bez dileme,
“To je taj, ostavite ga meni,
on je stvoren samo za mene.
Nema mu druge,
jer ja sam ta
koja će ga riješiti,
lutanja, nemira i tuge.”

I onda impulsi,
što ih elekromagnetna lučenja
iz dubine duše tvoje,
do srca pravo usmjeriše,
poruku jednu samo za
moju sivu masu uputiše,
ka meni krenuše.
Sav se protresoh
od neke miline i
radosti što elektrošokom tim
izazvala ti si,
te misao silna, jaka i moćna,
odagna mrak sumnji i bola:
“Ipak me voli ona!”

(C) Božo Popadić Aktus

21 1012 0 Aktus 0 srpski 0 0 0 10 2 213.198.215.170 1-
2361 0 ljuba-trebotin NOŽ IH TERA – Milovan Veselinović 2007-11-29 23:27:39

НОЖ ИХ ТЕРА

Срце у грчу, сузе залеђене
грло без гласа, не може да прича
плућа ваздух траже
тонем сав у лед
док гледам колоне јадних избеглица Цео свет их гледа, мало ко да жали
цео свет их срами, мало ко размишља
направише неке циљеве за себе
потераше народ некуд да га селе
да беже са својих дедовских огњишта

Гледам их јадне несретне и бедне
док са својим тракторима беже
куда и где иду не знају ни сами
ко их тамо чека, ко ће да их прими
беже-нож их тера, коље и убија

Негде тамо у мраку Запада
прописују судбу и начин живота
продају народ туђега поднебља
хијене и вуци себи меса траже
жртва им је Балкан и Србија

Глођу једу, повређују ране
вређају народу ожиљке старе
наносе му дубље и болније ране
чупају му дух и памет из главе
калеме му душу а душа је једна

Буди храбар и чврст, прогнаниче
задржи у души због чега сада бежиш
овим светом културе пролазе
у њихову зрењу секу им се стазе
и живот их враћа ка извору старом.

Милован Веселиновић

9 704 0 MilovanV 0 srpski 0 0 0 5 1 213.198.225.131 1-
2362 0 ljuba-trebotin Vječno zalutali – Mile Tešanović 2007-11-29 23:30:54

VJEČNO ZALUTALI

Tražiš istinu po zidovima ćutanja
išteš komad hljeba od gladnih usta
boriš se protiv volje jačeg i
ideš putevima loše inspiracije Hladnoća ti pomjera zube
dok rukama prepipavaš sopstvene greške
očekuješ pomoć sa neba
koja će doći kad već bude kasno

Ideš za lažnom nadom
i kvariš ugled svojoj prošlosti
nemoćan si u novom vremenu
zato te čeka kazna na nebu

Samo slabi su kažnjivi,
ovdje, u blatu i gore negdje…
Ideš za mislima zakašnjelim,
putnik si koji ne stiže

Tražiš neko ime u vjetru umirućem
misleći da si sam na svijetu ovom
okrećeš se i srce ti naprsne
kad ih ugledaš nemoćne na tvome putu.

Izgovaraš riječi, tiho da te ne čuju;
„Vječno zalutali“
i nastavljaš tumaranje.

18 818 0 teso 0 srpski 0 0 0 5 1 213.198.225.131 1-
2363 0 ljuba-trebotin GDE TI JE DOM – Predrag Videnović 2007-11-29 23:34:54

ГДЕ ТИ ЈЕ ДОМ

„Где ти је срце
ту ти је дом“
шта човек хте`
рећи при том. Кад сазнаш све
спознаш и то
где ти је срце
ту ти је дом.

Луташ негде
тражиш три том,
a где ти је срце
ту ти је дом.

Кад срце сме
љубављу свом:
где ти је срце
ту ти је дом.

Предраг Виденовић

1 605 0 PredragV 0 srpski 0 0 0 5 1 82.117.192.142 1-
2364 0 ljuba-trebotin SLIKAREV SAN – Semir Avdić 2007-11-29 23:38:30

SLIKAREV SAN

Svakog jutra
U mirisnom prasku zore
Hvata se za kist iz vode
Plave, hladne, modre
Esencije njegove vizije
Duge, polja, tijela
Da u snoviđenjima oslika
Svaku konturu oka zamišljena
Što ga gleda
U odrazu zrcala svoga Što na tren zablista
U blještavilu duginih boja
Podnu kolijevke ugljastih trepavica
Gdje biserna se
U povoju suza ljulja
Bijela niska što se niz udove spušta
Kao grozdovi antičke loze
Razdragana crvena vina
I dima havane
On slika bajne snove
Morskog bespuća gdje plima
Rtove oštre sa juga kvasi
A u njima svečano leži taj san
Vrelih slikarevih karnevala
I povorki Rio de Janeira
U pejzažima vrle Granade
Andaluzijske cvjetne ljepotice
I opet sve ima smisla
U slikarevu maštovitu snu
Gdje bajke podsvjesne iluzije
Na platno isplivaju
Kao Afrodita iz Zeusove glave,
Demetrine plodne doline,
Venere iz školjke
Kao tri vizije Gale koje
Mu se smiješe
U njegovu
Slikarevu snu

(C)- Semir Avdić
Sarajevo, 24. novembra 2007. godine

9 969 0 Dali 0 srpski 0 0 0 10 2 80.93.254.10 1-
2365 0 ljuba-trebotin SANJAM ISTINU – Darko Kolar 2007-11-29 23:41:08

SANJAM ISTINU

Ko me to noćas sanja?
Kome to diram san?
Pogubno gledam
u kazaljke sata;
čiji je pogled
zaboravio dan? I opet nova reč iz snova:
“Bože ja to sanjam istinu”.
Kakva je to buka?
Da li je čuješ?
Zar tišina zvuči
u znaku istine?

12 826 0 kolle 0 srpski 0 0 0 5 1 77.105.12.142 1-
2366 0 ljuba-trebotin STARA CRKVA – Pesma nedelje decembar 2007 – Željko Sulaver 2007-11-30 18:10:41

STARA CRKVA

Iznad sela mirno bdije
Međ’ znacima kamenijem
Crkva stara,
Željom joj se lice žari
Da sveštenik kroči stari
Put oltara. Nekada su prašnim putem,
Reke vernih otegnute,
Ka njoj išle,
Na Spasovdan pogotovu,
Njenu slavu, jer po Slovu
Tako piše.

Nekad je na Badnje veče
Ponoćka uz miris sveće
Tu držana,
Nije moglo da se priđe
Do crkvenih vrata niđe
Od seljana.

Tih se dana i sad setim,
Na krst joj mi mis’o sleti
Kao lasta,
Pa podignem srećan glavu,
Da osmotrim celu valu,
Gde odrastah.

Zapis’o je slikar stari
Pored mnogih drugih stvari
I to vreme,
Na crkvini pored strica,
A u ruci krštenica,
Malog mene.

Radosni su bili dani
Dok tu behu krštavani
Srbi mali,
Puna krsna knjiga njena
Kraj očevih prezimena,
Gde j’ sad, zna li.

Napuštena svoje sene
Pokazuje, uspomene
Samo žive,
Zvonik krije zvuke svoje,
Zatvorena vrata stoje,
Kvake krive.

Obiđoh je, skoro beše,
Kol’ko juče, ruke hteše
Da zagrle,
Da poljube u samoći
Ostavljenu, u nemoći
Bar prigrle.

Pitao sam prolaznika
Vadeći iz novčanika
Krstić mali,
Da li više iko svrati
I zastane na priprati,
Sveću pali.

Sa pogledom u daljinu
Sedom glavom teško klimnu,
Na panj sede,
Ne morade ni da kaže,
Jasno začuh kad se saže,

Uzdah leden.

18 1255 0 sula 0 srpski 0 0 0 15 3 82.117.192.142 1-
2367 0 ljuba-trebotin JUNAK PRIČE – Rade Todorović 2007-11-30 22:12:19

JUNAK PRIČE

Gle junaka, mojoj priči,
čudno dete u pohode
kada čitam meni liči
stara vera, nova mera,
danju raste ko iz vode. Tudje, sladje, neko reče
nije kradja, kako lažu
kao dete trešnje brao
lubenice, kotrljao,
i sa kruške dvaput pao
–
Kaišem me otac tuko
krstio se, al ne vredi
na štetu me djavo vuko
trnom bode jer sam bos
zakuvaće svaki sos
i češkaće drsko nos.

Neki djavo kao žalac
rascvetaće meni palac
moja glava uvijena
svaka čvora, ušivena
neznam kako, čime više
po kolenu tako piše
–
Svako bolno uganuće,
do Djurine stare kuće.
kada boli, da ne kuka
kaže babi, stavi luka
list kupusa i bokvice
ljute rakije na ranice.
–
Sad se moje dete, čudi
da se svaki miris čuje,
dunje žute na ormanu
i jabuka u ostavi.
nasmeje se, meni ludi,
smehom dečjim što osvaja,
ovoj priči, nek presudi.
–
U životu sve mi preče
šta to čini i napravi
u mladosti u ljubavi.
neke priče zaboravim
Ko je koga, vukao
sačekao, i tukao,
sa svadbe mladu digao
u šljiviku je stigao.
–
U toj glavi popisano.
Ispod časti meni krasti
čekam i ja ko moj deda
da odslušam dnevne vesti
ućutkujem, ćut, ćut, muči
beno,cuti zeno, nisam cuo.
–
Sta to rece, i pomenem
mesec, slavu,ceskam glavu.
ko da sricem u knjigama
zborim isto, ni na vama
ni na meni, rekoh zeni.
–
Ne verujem ni pricama,
svako doda, svako kiti,
i ta zloba,ljubomora
losa setva, tudja kletva
da komsiji kasni zetva.
–
Sve receno sve kazano
ni prikaze ni utvare
nisam znao nisam zvao
pa me more, posecuju
kao maske, mrse, broje.
–
Dok je veka bice leka
ne terajte gosta spraga
nevoljniku podaj hleba.
ko je kude, koje preci
ne nadaj se losoj sreci
ni lopovu i nesreci
–
Reci zute od starine
mene brinu, jao meni.
pitalice, rugalice,
od umora i rec sopce,
kao kljuse tada klecam,
i cetvorim, u fijaker
besan vrance prezem.
–
Na oglavu dve kicanke,
i u grivi se crveni,
praporcici zvone meni
tako dremam i kajase
pustim pa me vranci
kuci pjanog vrate.
–
Nosili me, Kao lolu,
zavicaju, tebi blize
jos me ceznja stize
sto imaju kocijasi.
i veseli palijasi
Kolko sutra nema mene.
–
Ni oranja, nasih moba
komisanja i kopanja,
ni razboja i klecanja
bojadzija, koradzija
ni cilima i preslice,
zvuka bucke, medenice.
–
Ni lepinje iz furune
i pogace ispod saca
ni gurbeta, kovaca
zveckanja cakanaca
i babice.
zujanja pcela iz kosnice
–
Nema vise kovacnica,
ni mehova, ni iskrica
na klepanje kose,
Iliji kovacu ne nose
rdja mi srp za gredom
nema ni pijace sredom.

–
Niko opanke ne obuva
ni siljkase ne cuva
kape srpske ne nose
ofarbane su i kose
Nema ni skeledzije,
vrbe ni zardjalog lanca.
crnog vina ni meraka,
sa reke pesma svatova
iz Bajkovog camca.
–
Nema djuvegije, i mlade.
devojke da se ubrade
da obucem zelenu dolamu
pantale na bric, anteriju,
u pojas da dukat stavim
u nedra svilenu maramu.

1 664 0 Radeumetnik 0 srpski 0 0 0 5 1 84.9.48.88 1-
2368 0 ljuba-trebotin PROMOCIJA KNJIGE *VJERUJU* – Marko LJ. Ružičić – Gnionica 2007-11-30 22:49:05

Дана
17.11.2007. године у Српском културном црнтру у Дибендорфу код Цириха,
уз старовјековну српску музику, пред бројном публиком, одржана је
промоција нове књијиге *ВЈЕРУЈУ*, књижевника Марка Љ. Ружичића која
садржи искључиво религиозне пјесме. Слово о књизи је читао Миодрг
Лукић, књижевник, а пјесме су читали: Ивана Прлина Никодијевић,
пјесникиња, Биљана Михајловић, пјесникиња и Марко Љ. Ружичић.

Округли сто 17.11.2007. године

Марко Љ. Ружичић Књижевник

Са промоције, Марко са пријатељима

С лијева: Миодраг Лукић књижевник, Ивана Прлина,
Марко Љ. Ружичић и Биљана Михајловић пјесникиња

ПРЕДГОВОР
НОВА КЊИГА ВЈЕРУЈУ
Марка Љ. Ржичића

Ако
је вјеровати датумима настанака пјесама збирке ВЈЕРУЈУ Марка Љ.
Ружичића нипошто се нећемо зачудити овој чудесној књизи молитвених
пјесама Ружичићевих.Да је Свети Владика Никлај којим случајем
др-жао овај рукопис (ВЈЕРУЈУ) у рукама био би усхићен истрајношћу овог
богобојазног Раба Божијег (М. Љ. Ружичића) молитвама које је он, аутор,
„украсио“, сти-хованијем, стиховањем, или пјесмотворењем да би биле ч у
ј н и ј е и да би лакше допрле до Бога и до Божјих Угодинка, Светаца и
тако биле услишене.Ружичић је универзалан у својој молитви и
када је искључиво личан – он моли Свевишњег, Свеце и Све-титељке за СВЕ
и СВАКОГА па чак и за непријетеље своје и наше српске.

То ће рећи да је ова књига његова и наша људ-ска, а да је православна и српска не треба наглашавати.
Његово стихотвореније није само у функцији књиже-вној, премда ни тај
сегмент не можемо занемарити (литературну функцију), већ је оно
подређено „задатку“ који стоји пред њим што значи не како рећи молитву
већ како умолити Свете да испуне тражено. Дакле, форма је у функцији
садржаја. Таквом проседеу у овом случају и сам се приклањам.

У
мноштву тих и таквих молитви нађу се и оне које удовољавају искључиво
књижевним критеријуми-ма. Ево једне такве пјесме – молитве, која је
прави драгуљ његовог стваралаштва ове књижевне форме.

ЗА ВИЈЕК ВИЈЕКОВА

У име Оца и Сина
И свете Тројице
И свете Тројеручице
И светог Животворног Духа
Господу се молимо.

За кап воде
За мрву хљеба
За мир у души
Који нам треба
Искрено молимо.

За здравље у дому
За плодно поље
За разум бистри
За корак хитар
За вриједне руке
За живот без муке
Господу се молимо.

За мирне ноћи
За плава јутра
За спокој душе
Сада и сутра
За сунце златно
Изнад бријега
За мирне кише
За пахуље снијега
Господу се моимо
За вијек вијекова
Амин ….

Овој пјесми се придружује пјесма

ЖЕЂ

Пружи прст свој према мени
Мили Боже, макар један
Покажи ми извор живи
Истине сам Твоје жедан.

Свакоднево слушам приче
И Теби се Боже молим
Душа ми је Тебе жедна
Жеђ не могу да утолим.

Смилуј ми се о Господе
На молитву скромну моју
Да ми мисли Теби лете
Да ја будем Твоје дијете.

У Твоје руке свете
Узми ме и моје путе
Па ме води Праведниче
Ја се уздам само у Те.

Одведи ме до извора
Непресушног светог Твога
Гдје ми душа може пити
А ја само с Тобом бити
Јер ја нeмам другог Бога
До Тебе Господа мога.

А својом једноставношћу и љепотом плијени наизуст ка-зивана пјесма

ЖЕЂ ЗА МОЛИТВОМ

Угаси ми мили Боже
Жеђ моју превелику
У души да Те славим
И да њубим Твоју слику.

Срце моје моли Ти се
У сну моме и на јави
Немој да ме заборавиш
На кушњу ме Твоју стави
Ослобиду душе гријеха
Дај ми среће, мира, смијеха.

Својом лиричношћу особито се истиче пјесма

ГОСПОДУ ХВАЛА

За свјетло дана и небо плаво
За сваке облак Господу хвала
За љубичицу плаву и бијелу
Што дивно мирише онако мала.

За сваку траваку, сламку и жбун
За шуме плаве Господу хвала
За звијезде сјајне и мјесец пун
За башту мириснух зумбула и лала.

За сваког мрава, пужа и црва
За све што лети или гмиже
Господу хвала за милост Његову
Молитвом се Њему примичемо ближе.

За сваку смокву, јабуку и шљиву,
Цвјетну ливаду и плодну њиву
За мирис опојне дуње жуте
За уске, каљаве ал’ слободне путе
Господу хвала.

Раме уз раме с овом пјесмом стоји пјесма

СПАСИ БОЖЕ

Спаси Боже овај свијет,
Сваки листић сваки цвијет,
Сваку пчелу и лептира,
И златицу од кромпира.

Спаси врапца, спаси ласту
Нек солободно лете, расту
Свраку, врану, сову роду
Густу шуму бистру воду.

Спаси Боже што се може,
Све што живи и што лети
Све што гмиже и што ходи
И по земљи и по води.

Спаси љубав, спаси цвијеће
Златну јесен и прољеће
Спаси љето, спаси зиму
И равницу и планину.

Спаси Боже што се може
А ко снаге зато буде
Ти се смилуј милостивни
Спаси и нас грешне људе.

Читалац
ће примијетити да има честих понављања и вео-ма много сличности у неким
појединостима у невеликом броју пјесама а исто тако упрошћавања до
„огољености“ стиха. Сасвим разумљиво јер тражење мора бити да би било
услишено учестало у поновљању а упрошћено да би било децидно у суштини.Ружичићево пјевање не претендује да буде поет-ски снажније од траженог.
Отуд понегдје и „натегну-тост“ риме, неуједначен склад у цјеловитости
пјесме. Но уз видљиве и поменуте „пропусте“ ова збирка има ите-какве
смислености. Прије свега за аутора је значајна због комплетираности
његовог читавог стваралашва. Она се појављује данас и овдје (у
дијаспори) као култу-ролошки феномен. Она показује колико је чега аутор
по-нио из културног и религиозног миљеа свога завичаја што открива
његову духовну вертикалу и не само њего-ву него и завичајну. Она нам
открива непрекинуту нит НАС с НАМА у етничком смислу континуитета
Право-славног Србина и „активног“ Православца и не осионог човјека у
времену и простору ма гдје он био – на самом изворишту наше духовности
(манастирима, саборима, светилиштима, славама) или пак у осами са
својом или свих нас таквих вертикалом.Она, збирка ВЈЕРУЈУ, ће
се изборити за своје мјесто и код читалаца као што се изборила и код
мене да је готово нетакнуту, као у предлошку датој, пустим до оних
којима ће послужити као сопствени молитве;ник и пружити им утјеху а
особито дати снаге да не посустану у тражењу ВРХУНАРАВНЕ ПРАВДЕ за се
исто тако као што је овај аутор тражио и вјерујем нашао, а ако и не
нашао оно барем покушао искрено што је и за нас ос-тале препоручљиво
ако смо сличног менталног склопа с његовим, подударене осјећајности и
истоветности мора-ла.

Дакле, да не сметнем са ума, да се
вратим овој и оваквој конципираности збирке надодао бих да је пуш-там у
предложемом облику рачунајући да ће можда строжа неселективност
оштетити донекле оно најбоље у књизи али одлучио сам се за презентацију
важности јед-ног готово свакодневног поетског настојања које извире из
непрестане молитве као документ не само поетски једног живота о чијим
сам вредносним датостима већ понешто рекао. Закључити ми је да је М. Љ.
Ружичић писац који је покушао очувати сопствене и завичајне културне
обрасце.

Мићо Јелић-Грновић
На дан Пресвете Богородице Тројеручице
Љета Господњег 2006.

14 1421 0 ruza 0 srpski 0 0 0 10 2 80.93.254.10 1-
2369 0 ljuba-trebotin DRUGOVI – Milorad J. Nikić 2007-11-30 23:02:51

DRUGOVI

Slučajno sretoh dva školska druga
Razred peti, godine šeždeset i neke
Bratski se ljubimo, pružamo ruke
Čini mi se sretoh rodjake daleke Uz put nam se nadje i kafana neka
Sećanja ožive i priče bistre ko reka
Iz vrela poteku… kako smo nekada
ko vihor uz viku i da nas je trista

Trčali za loptom podno igrališta
Detinjstvo minu, zrelo doba nasta
Čelo s borama, nos, usta špicasta
A kosa već seda, siva, srebrenasta

Godine za nama, pognuti u hodu
Staračke bore već vidljive i jasne
Prohuja život ko u mimohodu
Za nama život zalazi i gasne

Hiljadu priča sve u jednom danu
Ko stari znanci pričasmo o svemu
Ostavismo skupa praznu kafanu
I svako na svoju stranu sam krenu

11 832 0 nikic 0 srpski 0 0 0 10 2 213.198.213.250 1-
2370 0 ljuba-trebotin NEGDJE U PROLEĆE – Nevenka Alispahić 2007-11-30 23:23:20

NEGDE U PROLEĆE

Negdje u proljeće,
s mirisom trešnjina cvijeta,
stajah nad svježom humkom
dok sunce se igralo zamrlom suzom
vjetar je mrsio u kosi
priče našeg djetinjstva,
da, humku prekri grumenje crno,
vidjeh što ne vidje niko,
uz brata podje i sestra. Pomislih, košmare snivam,
i još ne otvorih oči od njih,
a vec je umrla i nečija ljubav
samo što ovaj put ljeto bi
i talas je tukao greben,
sunce ljubilo žal, u kosi,
namjesto vjetra, šaputao je
tužno maestral.

Ogrubjelo srce, pa ćuti,
al’ duša ranjena još zla sluti
I ne diše, i ne sanja,
i ne traži od života više.
Zakuca jesen zlatna na
stara, izgrebana vrata,
sunce se toplo smiješi
hladnom srcu što slutnjom zebe,
šeretski oktobar sobom prodje
slikar novembar s kistom dodje.
Ejj, rano, bjehu to one iste boje
što srce ledom boje,
bjehu to crne sjenke na platnu bjelom
crnje od najcrnje noći novembarske.

Fijukala je košava neka,
da, baš kao da sad je čujem,
a magla gusta, vlažna,
u daljini miriše na snijeg,
ne vidim ništa sem suza na
dnu srca skamenjena,
ne razaznajem lica ni glasa,
i duša se još nada da
samo košmare sniva jer, zaboga,
ne može, ne, da nestane mati
ako su već nestale sestra i kći.

Al’ ne, nije košmar,
jedan za drugim pada grumenje,
gavran crni otima krik.

Ne osta ništa,
ni proljeća, ni ljeta, ni jeseni.
Zima raširila nad suncem krila,
zamrzlo srce, još duša živa.
Ruke prazne, pogled nijem,
zar još nešto može da umre,
nešto što nije već umrlo pr’je.

Može. Gledah kako umrije žena,
oči crne svjetlosti se skriše,
bez života osta da luta sjen
sto više nema pravca ni puta.

Znam Bože, i Ti si plakao,
i Ti si bolom gledao,
ne pitam se više šta još
umrijeti može, jer znam, može,
ono malo duše u kojoj stanuješ Ti.

4 738 0 pustnjakinja 0 srpski 0 0 0 5 1 82.117.192.142 1-
2371 0 ljuba-trebotin ZIMA – Milisav Djurić 2007-11-30 23:26:58

ZIMA

Dok pahulje bijele veju
na obronke zima stala,
mali vrapčić proviruje
kroz kišobran četinara. Veselo se poigrava
cvrkutima pjesme poji,
o proljeću cvijetnom sanja
dok na bijeloj krošnji stoji.

Hladan vjetrić sa sjevera
pahuljasto kolo veze,
zima plete pletenice
kroz smrznule grane Breze.

Uz pahulje i snjetove
godina nam stiže Nova,
u sankama s dva jelena
ostvarenja dječijih snova.

Dok pahulje bijele veju
na proplanke zima stala,
niz liticu, Bijelić Snješka
srećna djeca uvaljala.

Patuljčići razigrani, mali
sniježna brda ponajviše žele
dva jelena pred godinu Novu
djeda Mraza, saonice bijele.

Zima zimi uz pjesmu sjeverca
i uz žagor djece razigrane,
pahuljasto kolo svoje veze
noći dulji, potkraćuje dane.

28 1093 0 Milisav 0 srpski 0 0 0 5 1 213.198.213.250 1-
2372 0 ljuba-trebotin KUTAK- Saša Milivojev 2007-12-01 20:15:25

KUTAK

Bejaše igra svetlosti
u tmurnoj sobi,
vodim bitku u bitci,
na prstima hodim
da me niko ne čuje
kroz kutak u kom se boluje
od večnog sna
mašta se prelama. Lepeza zraka,
očekivanje znaka,
duša snuje,
srce se kuje,
telo miruje,
ali ipak neko čuje
upućenu toplu reč.

Kao vrelo olovo,
kaplje slovo po slovo
kao odjek iz provalije,
vrhunac iz čarobne melodije
zove snove,
reči se love
za tebe, za mene, za nas
u našem kutku, tajanstveno.

3 679 0 MilivojevS 0 srpski 0 0 0 30 6 77.105.29.16 1-
2373 0 ljuba-trebotin Tkalci reči – Miloš Leković 2007-12-01 20:23:26

Tkalci reči

Srce sneno čini stvarnost.
Ne zna mleko da je belo.
Nebo crno to je krajnost,
i mastilo što je kajmak snelo. Otac samo ima vlast
nad decom što perom sliva.
Mi snosimo odgovornost
za teret koji papit skriva.

More plavo reč je data.
Na zemlji ona zapisana
Božju volju delom shvata.
Pa nek’ prokrvari kad nestane dana!

1 588 0 Milos88 0 srpski 0 0 0 0 0 0 1-
2374 0 ljuba-trebotin MOLITVA KNEGINJI MILICI – Aleksandra Pejić 2007-12-01 20:33:40

MOLITVA KNEGINJI MILICI

u
manastiru Ljubostinji, aprila 2007. god.
Pristupam skrušeno tebi, hristoljubna srpska mati.
Stari se teret opet na naša pleća svali,
a mi, nenadno slabi, suštatstvom svojim mali,
gubimo svetu nam zemlju, po njoj se zlotvor jati! Zapliće srpski čemer besputne staze spasa!
Priteže patnjom halje pa se na srcu skupi!
Ime mu rastržu poljem, gaze u nekoj rupi,
umesto barjaka, crnog, diže ga njina masa!

Još jače boli, mati, jer nam to nije prvina.
Grdne nam rane zjape i milost Božju traže,
blagoverje i reči što pale duhove snaže,
što blagorazumlje bude u svakog srpskog sina!

Zato se moli, Sveta, usrdno, kao tada
kada su Moravom tekle od krvi crne vode!
Zemljom kolevke tvoje dušmanske stope hode!
Nemir i nespokoj, vazda njenim stazama vlada!

Podaj nam stručak vere, grančicu nadežde rudne.
Izmoli Presvetoj Majci za grešne malo mira.
Molitvom spasi nas, mati, od ovog bezdanog vira.
Dobrotom nahrani duše svakoje milosti žudne.

Istočnik sviju vrlina nedris vrline nove.
Iz tvojih tragova snaga neka se u nas slije.
Nek’ tvoja svečasna ruka patnje sa njega mije,
neka se Kosovo sveto i dalje srpskim zove!

12 911 0 saska 0 srpski 0 0 0 5 1 213.198.213.250 1-
2375 0 ljuba-trebotin BRUCOŠ IZ PROVINCIJE – Vlastimir Ćirović 2007-12-01 20:40:34

БРУЦОШ ИЗ ПРОВИНЦИЈЕ

Места мајко за плакање нема,
Реке људи сливају се улицама.
Суморни ветар гране слама…
И кестење пада у парковима. Тужно се кестени у кошави грле,
И плачу за својим плодовима.
И ја бих, мајко, плакао са њима;
Али места за плакање нема.

Крајку хлеба гризем у парку,
Суза у оку полако се спрема.
Сузом бих залио сваки залогај,
Али места за плакање нема.

У сред ноћи, гладан сањам:
Да ми мајка вечеру спрема.
Устао бих из кревета, да плачем;
Али места за плакање нема.

У сновима своју драгу гледам,
Како трчи ливадама цветним.
И пружа ми се раширених руку,
У наручје, са уснама медним.

А у јутро опијен несаницом,
Исти дан опет ми се спрема.
Заводњеле ми очи. Сузе навиру,
Али места за плакање нема.

Властимир Ћировић

12 1086 0 vlasto68 0 srpski 0 0 0 10 2 66.249.90.136 1-
2376 0 ljuba-trebotin POSLE SUTONA – Zoran Matićl 2007-12-01 20:46:18

ПОСЛЕ СУТОНАСтрепња у кратком трептају сна,
У мојим очима,
Крај мојих руку,
До мене, тиха, корача, одлази,
Некуда далеко, давно после сутона. А ја, осврћем се, и слушам,
Тишину без гласа
Прохујалу крај мојих усана,
Док крадем њену последњу сену,
Сену која нестаје у неки рани сат.Ноћ и мртви саг јесени,
Украдени кораци,
На смрзнутој земљи,
У пустим улицама,
Под светлом које убија таму.

Дан и трен новога јутра,
Трен новога сна,
Недосањаног, без ње,
У самотној постељи,
Заосталих сумрака.

Расута на белом узглављу,
Њена црна коса,
У миру њених усана,
И осмехом склопљене очи,
У уздаху уморних груди.

И одлазим, пусте улице зову,
Ветар брише мој траг,
Са уснама реч, бесана бежи,
Шапатом тек име је кажем,
И молитву ову, ја говорим њој.

Зоран Матић
24/30.11.2007.

23 801 0 zoran 0 srpski 0 0 0 10 2 82.117.192.142 1-
2377 0 ljuba-trebotin ZBOG TEBE – Dalibor Đokić 2007-12-01 20:54:39

ZBOG TEBE

Jutrom se budim
i svakim danom iznova dišem,
zahvalim Bogu, živ sam,
postojim i trajem do sutra,
a sve je po starom.

Sećanja naviru
i ti si tu kraj mene… Zbog tebe
sve cveće sveta cveta,
zbog tebe
za šankom stojimo,
duši vina dajemo,
tragamo za istinom
moj verni Sančo Pansa i Ja.

Vidim te u plavičastom
dimu cigarete,
tako si blizu, a tako daleko.

Potom se gubiš, nestaješ,
a ja ostajem sa nadom
ponovo ćeš doći
i odagnati tugu,
jer zbog tebe živim
i postojim od danas do sutra!

23 857 0 DaliborDjokic 0 srpski 0 0 0 10 2 82.117.192.142 1-
2379 0 ljuba-trebotin PIJANSTVO – Božo Popadić Aktus 2007-12-02 12:28:10

PIJANSTVO

Pijana me ulica vodi,
korakom klecavim
gubim joj pravac…
Nastavi li ovako da mi
ispod nogu bježi,
moraću prijeći
i u šanac. Zatvorim oči,
sve mi se ljulja,
kao na sred rijeke da sam,
pa mi talasi
ljuljuškaju čamac.
Rukama veslam,
za vazduh se hvatam,
mjesec se kezi,
pijani skot.
Žmirkaju zvijezde,
male i žute,
i one se od pijanstva,
gube i mute.

Svud oko mene
pijano sve je,
šta je to ljudi,
kako to može?
Pa to je da čovjek
iskoči iz sopstvene kože.
A ja sam trijezan!
Ko kaže da nisam?
Eno i drvored
pijan ko klen,
Da mi je samo
zaspat’ na tren.

I neću više,
oba mi oka,
piti tu ljubav,
jer kada ona učini svoje,
u glavu udari,
vidi ti ovo
napije sve se.
Priznajem,
ja sam opijen
od njene ljubavi.

(C) Božo Popadić Aktus

22 789 0 Aktus 0 srpski 0 0 0 5 1 213.198.213.250 1-
2380 0 ljuba-trebotin DVA KAMENA – Rade Todorović 2007-12-02 12:48:48

DVA KAMENA

Danas je i Ona
htela oziveti
koprcala se
ko mala zivotinja
i prvu je moc stekla. Hoce, da ti,
sacuvas svoje brodove.
Uci te,
da prastas i doceka te
kao maloga boga.
–
Nece biti ljuta i
stroga
jer ce te
uciti cekati,
kako se
mala sreca ceka.
–
Ko hoce,
na ruke da je uzme
i u grudi da je stavi
neka mu kuca srce.
–
Srce koje tako bije
budi se u prolece
i cvet sto se ne krije
dace njoj snagu
da te stavi na vagu.
–
Ne da,
da te preobrate, dok
po nebu saraju laste,
a dole sa zemaljskog trona
zvone u slavu zivota
ziva i ko najava smrti,
daleko, mrtva zvona.
–
Nece te
sacuvati od zlosti i
jarosti, oprosti,
veruje u snove i bajke,
u zuti list na zemlji,
u list ispao
iz neke bele knjige.
–
Na listu ne pise,
kako su zice cekale laste,
da dobri dete uci,
da se uvece moli
kada jednom poraste,
da nekoga voli.
–
Ako se prevarila
ne cujes glasove frule,
ona se ucuti,
izgubi se i glas.
Ako mi vec verujes,
rodices se kao car.
–
Za tebe carsko dete
srce je obican dar
Kada se sve utisa
da ti nadjem
iza vremena i zida
zemaljsku car
–
Ona rece, pada vece
i rosa
da se u postelje
poteraju
carska deca, bosa.
–
Dok kapiju zakljucaju
i na vrata
postavim cuvare
da se sa tornja
oglasi, malo zvono.
–
Poleti kao zvuk
kroz bukove
i stare hrastove
grane,
ne dodirujes
njih vec ruke.
–
Cuvaju od zla
kada su u ljutnji
to je predstava
imaju prvu i
poslednju minutu.
za nas udes.
–
U lisce
smo pali kao zir,
U kucu
da primamo zore
kao goste,
u pesme decu.
–
Kada se kroz grane
zraci provuku,
lisce i
mala dinja
u polju, uzuti.
–
Bice ona i
mahovina stoletna,
raste na
severnoj strani
i pecurka lek.
–
Niko je probao nije,
nisam ni ja,
Nisam ni ja
sa grube kore
pomerao mrave.
–
Nisam nek krstare
ko carske svite.
Nisam otkrio tajne
dva kamena,
nemojte na njih,
gaziti,
nemojte da ste…neki.

(C) Rade Todorović

0 522 0 Radeumetnik 0 srpski 0 0 0 0 0 0 1-
2381 0 ljuba-trebotin Rade Todorović – VRATAR 2007-12-02 12:55:01

VRATAR

Kada sudi vreme, presudjuje brzo,
previše brzo, sporo, previše sporo,
previše adrenalina opije sudiju
ili zanese neočekivani udar vetra. Srušiće kule, dan je pao u noć
Noć se izgužvala kao tkanina.
Kao da je pad izmerio provalijom,
sedeo je lutak u svom pozorištu.

Kako mu srce kuca, nastaje bol,
u predstavi nestanka sveta,
uz muziku haosa, otiče život.
Vratar prati linija pada.

Iz tame, pucanj nerava
zastaje u čudu, i njegov dah.
Telo lutka se zgrči i opusti.
Vratar isprati useljenu dušu.

Zaključace vrata i ostaviti ga,
umorni i slepi spavaju čuvari,
dok sanjaš bludnice, spavaj sudijo,
da ne sudiš prestrogo o njemu.

1 482 0 ljuba-trebotin 0 srpski 0 0 0 0 0 0 1-
2382 0 ljuba-trebotin PRONADJI SE – Jelena Bandić 2007-12-02 22:58:08

ПРОНАЂИ СЕ

Напусти своје тело
И мислима се вини у небеско плаветнило
Лети дуго, лети највише
Загледај иза сваког белог облачка
Претражи непрегледне
И неистражене небеске дубине

Препуне мисли… Тражи док се не нађеш
Како горе, чучиш сам, сакривен
Пронађи се и буди то што јеси.
Буди свој и недај да те искваре
Никакви идеали прошлости или будућностиБуди сам свој идеал садашњостиБуди свој узор јер тебе нико не зна боље до
Тебе самог
Зато погледај у себе и нађи своје мисли
Далеко у дубини неба
Далеко у висини мора
Далеко у хладноћи Сунца и топлоти леда

Нађи се.

Међу птицама које пливају у реци
Међу лишћем које трепери
Oд благог сунчевог зрака.

Јелена Бандић

4 632 0 izgubljena_dusa 0 srpski 0 0 0 5 1 213.198.234.204 1-
2383 0 ljuba-trebotin OPTUŽBA ZA OSMEH – Gordana Knezević 2007-12-02 23:02:14

OPTUŽBA ZA OSMEH

Dolaze dani nekih zlih slutnji,
odnekud iz vremena koje smo hteli
preskočiti,
dani kada ćemo poželeti
videti ptice,
skrivene u gnezdu
predjašnje svetlosti. Dolazi nešto, očemu neću
da sanjam,
grč potmulog urlika
što budi nemire,
nešto tamno bez topline,
uhvaćeno u bolest
koja preti da ostavi
ožiljak.

Pokušavam uloviti iluziju
da će sutra biti bolje,
zanemarujem neminovnost
i predajem se nebitnom,
sa još dovoljno volje
da razbijem noć
uz poneku pijanu pesmu.

Pa ipak, koliko je vremena ostalo
da se zaustavi sat.

Više ne priznajem ćutnju,
postoje ideali ostavljeni
u nasledje moje dedovine,
tišina koju ne pamtim
i koju ne zelim upoznati,
kuga mrtvin ljiljana
istrulih u beznadju
jednog sna.

Dolaze neki teški oblaci
koje niko ne želi
da naslika,
zatvoren krug
sa jednom nadom
potrebnom za spas,
izlaz koji mora postojati
u ovom lavirintu
besmisla.

Pa ipak, hoće li me sutra
neko optužiti za osmeh.

22 973 0 KnezevicGordana 0 srpski 0 0 0 20 4 77.248.62.161 1-
2384 0 ljuba-trebotin POZOVI ME – Dragica Ždralić 2007-12-02 23:05:50

POZOVI ME

POZOVI ME NEKAD
ILI SAD.
IZ TVOG OKA
SVE SU TAJNE KRENULE
KA MOM SRCU
I RAŠIRILE ŠATORE ČEŽNJE
NA LIVADI MOJE DUŠE. POZOVI ME,
ILI ME NEMOJ ZVATI NIKAD.
JA MORAM DA SAGRADIM KUĆU
DUŠI SVOJOJ
KAD MOJE IME
TVOJIM GLASOM
DONESE OLUJE
DUŠI MOJOJ

1998. godine

1 621 0 zdralicdragica 0 srpski 0 0 0 0 0 0 1-
2385 0 ljuba-trebotin ODAVNO – Ljubodrag Obradović 2007-12-02 23:07:11

ODAVNOOdavno nisam
zastao da gledam
noćno nebo i čari zemlje.
Odavno prisan,
nisam bio,
sa zvezdama i pticama,
sumrak volje. Vremena ič,
teskoba života steže…
Jedan od ljudi sam,
od koga
nepravde ne beže.San mi je sreća,
i na tome odavno radim
Nedostožno mi cilj,
a starost već me gladi.

Misliti više ne mogu,
posao me guši
i male kule
razbacanih želja,
u začetku ruši.

Rob sam društva
i ništa ideal da zanjiše,
spokoja za mene nema.
Sad užasan strah se spušta
na maštu što snom miriše
i umorna od sebe same,
drema.

Rob sam tudji
i ništa više,
radosti za mene nema,
čak ni sam u sebi ne postojim,
danas kad svet je ludji
no juče, pa na propast miriše,
svaki dan novi
i za kraj se sprema,
sve što živi, diše,
sve što živeti nastoji.

Možda se i varam
i možda su mi misli prazne,
ali život kakav se sad
na zemlji,
od najmoćnijih stvara,
mora da propadne,
zajedno sa mnom,
sa nama…
I sa njima!

Bar tako osećam
i to mi misli truje.
Ta ljudi smo,
a čovek mora
svet da podseća
na ono zbog čega
noću strahuje.

Odavno nisam
zastao da gledam
čari zemlje i noćno nebo.
Odavno prisan,
nisam bio,
sa zvezdama i pticama,
odavno mi sve,
više nije,
kao nekad lepo.

26 816 0 ljuba-trebotin 0 srpski 0 0 0 30 6 77.105.10.220 1-
2386 0 ljuba-trebotin TAKO JEDNOM… – Latinka Djoedjević 2007-12-03 22:12:27

TAKO JEDNOM…

Svetiljka polako tinja,
vetar violinu svira.
Na stolu drhti čaša
rujnog vina,
od sećanja što
ne da mira. Dušom pesma tumara
bol u čašu sabija,
Nezaboravom dišu
prohujali dani
uz pesmu violine
razvejani.

Uskomeša se krv,
grlato pesma zapeva,
Počađavela tavanica
zasvetli od uspomena,
garava džezva grgolji
zadnju kafu sprema.

Kroz maglu ošamućenosti
pogled kroz prozor jezdi,
kovitla se u noć senka,
lišća i mesečine.
Suze se u dimu valjaju,
čekajući zoru,
dok razum pomno razabire,
da li je na stolu
flaša rujnog vina,
il` ibrik rakije.

Tako jednom,
u uglu prćije…

24 1030 0 LaticaDj 0 srpski 0 0 0 15 3 77.56.80.166 1-
2388 0 ljuba-trebotin POZNA JESEN – Miljojko Milojević 2007-12-03 22:32:27

POZNA JESEN

Pozna jesen zimu čeka,
Crnu ugar kišom tuši,
A nejasna strepnja neka
Navire u mojoj duši. Na proplanku nemom, pustom,
Sve što niče sad zamire,
Pod beskrajnom maglom gustom
Samo potok još navire.

Pored reke ždral je pao
I lovac ga s puškom vreba
što je čovek tako zao,
što mu mrtva tica treba?

Livadicu cvet ne krasi
Nije mogao da opstane,
Ne bi sunca da ga spasi
Od ledene, ljute, slane.

Trune lišće, mokro, svelo
I strn, i trn što strši…
Umrlo je sunce vrelo,
Opelo mu vetar vrši.

30 6546 0 BileMilojevic 0 srpski 0 0 0 69 15 178.22.220.12 1-
2389 0 ljuba-trebotin DUBOKO NEGDE U MENI… – Sladjana Ivanović 2007-12-03 22:41:22

DUBOKO NEGDE U MENI…

Duboko negde u meni
sakrila sam san jedan nedosanjani,
i dodir njegov vreo.
Duboko negde u sebi
nosim tugu i cvet uveo. I smejem se, samo se smejem,
dok srce tužno umire.
Duboko u meni,
strast se uvukla
i pogled tvoj koji miluje.
Pa ipak znam da zabranjeno
meni sve to je.

Za nas nade ne postoje,
jedino pogled poneki smeli,
i sreća što smo se ipak jednom sreli .
Duboko negde u meni
sakrila sam san jedan nedosanjani…

16 935 0 slap 0 srpski 0 0 0 15 3 70.220.174.165 1-
2390 0 ljuba-trebotin ZORA U GRADU – Milovan Veselinović 2007-12-04 16:39:27

ЗОРА У ГРАДУ

Ноћна тишина
још је тама
поноћ је прошла
зора се јавља
ту и тамо нека
изгубљена глава
на парковским клупама
лежи и спава
први трамвај шкрипа
кроз град по шинама Тиха вода реке без таласа
огледа улична светла
и фасаде зграда
зелени се као ливада
бели лабудови
излазе испод моста
и они се зором буде
примећујем у граду
на посао крећу
упола не наспаване људе

Пси луталице
растурају смеће
понегде видим и лисице
постале и оне градске животиње
имају део на улици сиротиње
пребирајући по кесама смеће
можда ће да нађу
кост од крменадлу
а има доста и пацова
за лисице у граду
има доста лова

Милован Веселиновић

1 524 0 MilovanV 0 srpski 0 0 0 0 0 0 1-
2391 0 ljuba-trebotin BEN AKIBA – Predrag Videnović 2007-12-04 16:43:06

„БЕН АКИБА“

Браниславу Нушићу

Свраћаше у Бању један гост
чувен по шали и сада
његово перо немаше милост,
шалом је знао добро да влада. У Борићима беше кафана „Кантина“
у којој сред велике вике и галаме
наш симпатичан брка пред свима
измудрова чекрк за даме.

Крај „Кантине“ неколико кршних момака
по његовом луцидном шаљивом плану
вукли су уз брдо (без даха)
једну по једну дебелу даму.

Једном узе мали листић
и написа неколико речи
а фотограф Синиша Ристић
крену с тим на госте да се бечи:

„Сокобања, Сокоград,
дођеш матор
одеш млад!“

Предраг Виденовић

4 1132 0 PredragV 0 srpski 0 0 0 5 1 195.250.96.11 1-
2392 0 ljuba-trebotin FANTAZIJA – Snežana Čkojić 2007-12-04 16:47:49

FANTAZIJA

bebi

Vidiš li kroz moje oči
crvenom bojom zasuto nebo,
poljupcima nadrealne svetlosti?! Grliš li
statue isklesane prošlosti, sada,
poslednji put,
kada otvaram horizonte?

Mi smo kao dva deteta
ogrnuta svilom sadašnjice,
posmatramo svet, kao da nije
deo nas…
…dodirujemo se mislima koje
izmiču imaginaciji.

Kao da nikad nismo ni postojali!

Poigravamo u ritmu kosmosa,
izvan materije.

Pesma iz knjige:
“Duša hodi kroz vetar”
(Intelekta, Valjevo, 2007.)

2 716 0 incendia_eterna 0 srpski 0 0 0 5 1 77.105.21.125 1-
2393 0 ljuba-trebotin U SUTON ŽIVOTA – Marko Lj. Ružičić 2007-12-04 23:57:27

У СУТОН ЖИВОТА

Доћи ће
Вријеме
Клицања
Радости далекој. Сви ће јој клицати
Када стигне
Кроз буран живот
У пламени завичај
Уморна, преко врлети
Ширoких, бојних поља
Крвава од потока
Проливене крви
Рањива од куршума
Задобијених у боју
Запиши пјесниче
Стихове своје
Стигла је слобода
Читаће их они
Који дођу
У сутон живота

Марко Љ. Ружичић
23.7.07. године

18 884 0 ruza 0 srpski 0 0 0 10 2 81.62.83.234 1-
2394 0 ljuba-trebotin DRVO ŽIVOTA -Stjepan Herman 2007-12-05 17:20:53

DRVO ŽIVOTA

Pošao sam da se zapljunem,
ali drvo je pobeglo.
Kolovođa izmrsio korake. Pišači uz vetar grizu rešetke.
Sledeći mesec će biti gadno
– Pare se mačke.

Tile je prcuknuo na vreme.
Svake godine božić,
a mene već decenijama nema.

Tražim drvo života
da se zapljunem i…

Vratim među ljude.

26 949 0 herman 0 srpski 0 0 0 15 3 77.248.62.161 1-
2395 0 ljuba-trebotin ŽENA IZ KAFANE – Božo Popadić Aktus 2007-12-05 17:28:30

ŽENA IZ KAFANE

Kafana sva u dimu
koji za oči štipa,
prilazim šanku,
barmen mi prijateljsksi mahnu
dok mi piće sipa. Oči već navikle
na štipanje dima,
osvrnuh se,
da vidim koga sve ima.

Za stolom, tu do mene,
sjedila je žena,
vidjeh oči njene.
Bile su plave i krupne
i pomalo od pića mutne,
a čini mi se i nekako tužne.

Ne bi se moglo reći
da su to oči žene ružne,
naprotiv lijepe vrlo,
ali joj se u očima vidi
da joj je nešto
stavilo nož pod grlo.

Mahnu mi rukom,
da sa barske stolice siđem,
i njenom stolu da priđem.

“Hajde” reče,
donesi tvoje piće
ovo je sto za dvoje.
Hajde macane
ruku u džep zavuci
i meni jedno piće naruči.

I odmah da znaš jarane,
nisam ti ja radodajka.
Ako misliš to,
ne sjedaj mi za sto.

Ja sam poštena žena i majka
i nisam ni kurva ni pijanica neka,
već sirota žena što pati,
jer sam ostala bez svog čovjeka.
A i ti macane, sam si vidim,
neka tuga i kod tebe ima.
Vidim da te ovdje ni jedna ne zanima,
pogled ti negdje u daljinu luta.
vidjeh te ovdje već par puta,
ni jednoj ne prilaziš,
ništa ne tražiš.

Što sam te pozvala?
Pa zato što sam radoznala
i pomalo budala
i moram nekom bruku da kažem.
Ne, macane, vjeruj ne lažem.

Slušaj,
on me napustio,
djecu ostavio,
kaže da se zaljubio.
U koga?

U fuksu, u onu gusku!?!?
Onu što joj sise
do pupka vise.
A vidi mene,
reci šta mi fali?

Reci šta fali?!?
Ma ko mina sam nagazna,
što se lako pali.
Ima me i sprijeda i straga.
A mislila sam
da sam barabi mila i draga.

Ma ja sam macane jedna budala
sve sam mu u životu dala
i ovo mi je hvala!?!?
A ti macane šta muči tebe,
zbog čega tvoja duša zebe.

I u tebi mnogo tuge ima,
vidim ti u očima,
kao i u meni.
Ma tebi pričam,
ovamo se okreni,
pogled ne skreći,
za stolom nema niko treći.

Reci mi..
koja ti sreću krade,
da li i nju neki drugi “rade”?
Nisi ti macane loša faca,
pa zar i tebe neka u jade baca?
Vidi…
nas dvoje…mogli bi….
noćas malo ublažiti naše jade.”

Na to sam se samo
kiselo nasmiješio.
Ne, nisam ju tješio.
Platio sam piće,
i ustao od stola,
a njeno lice je ostalo
ukočeno i skrhano
od nevjerice, alkohola i bola.

Izađoh iz kafane.
Stresoh se!!!
Što od njene priče,
što od svježe noći zvjezdane,
tijelom mi prođe neka zima.
Bože, koliko nesretnih duša
na ovom svijetu ima.

20 924 0 Aktus 0 srpski 0 0 0 15 3 77.248.62.161 1-
2396 0 ljuba-trebotin ZOV DALJINE – Mile Tešanović 2007-12-05 21:21:25

ZOV DALJINE

Pogled mi poleti u visinu
dotakoh dno dalekog mraka
začu se glas budale u meni
„Oh, visino veličanstvena
primi me svojoj tami“
I jecaj duše čisto zbog straha
“Aj, mutna daljino,
daleko od očiju još dalja od srca“ U prikrajku daljine tihe
zapara zvijezda padalica
bljesnu i nesta kao munja ljuta
pogled mi se spusti
na golu krošnju kruške kraj puta
Ptice su je napustile
tek malo što je živa
sa dva-tri lista na samom vrhu
gdje vrana čuči, kao zla slutnja se skriva
a kruška ćuti i čeka..
Pitam se, zove li je daljina dok biva,
ili voli sutra i jutro novog dana
dok sniva.

22 913 0 teso 0 srpski 0 0 0 15 3 80.87.254.5 1-
2397 0 ljuba-trebotin LET DIVLJIH PTICA – Sladjana Ivanović 2007-12-05 21:27:24

LET DIVLJIH PTICA

Videla sam ljude
srećnih lica
i one što nikada
srećni nisu bili Gledala sam let
divljih ptica
i divila se
beskrajnoj visini…

Gledajući sve oko sebe
ne stigoh u dušu
da zavirim svoju
mora da su one
divlje ptice
odnele i sreću moju…

18 888 0 slap 0 srpski 0 0 0 10 2 79.126.131.152 1-
2398 0 ljuba-trebotin SAMO OČI SKLOPIM – Milorad J. Nikic 2007-12-05 21:33:32

SAMO OČI SKLOPIM

I život je prošo, prohujo, proteko
Samo oči sklopim bane jutro novo
Mladost i detinjstvo drago i daleko
Pola veka i sve to dozivim ponovo Vidim ljude, lica, dogadjaje davne
Bele kuće, kočije u oblak upregnute
Konjanike, vrance besne, osedlane
Selake moje kad se rasrde, razljute

U dvorištu našem te dve lipe bajne
Divljaku trešnju, kraj tarabe smreku
Ispod graba vodu, potok, vrelo, reku
Zlatan mesec, nebo, zvezde sjajne

Kuću našu vidim u strani, na bregu
Staru i srušenu za detinjstva moga
Peć sa lončićima i mačka žutoga
Kad iz lova dodje promrzo u snegu

Kad začujem ševu s proleća u pevu
I zrikavca pesmu pod prozorima
I kao Odisej kad zateže luk i strelu
Peva duša moja u slavu Bogovima

22 858 0 nikic 0 srpski 0 0 0 10 2 213.198.194.241 1-
2399 0 ljuba-trebotin SUSRET – Sanja Petrović 2007-12-06 01:15:29

SUSRET

Stojiš ispred mene.
Gledam te.
Osećanja se komešaju.
Rekla bih ti nešto – reči ne izlaze.
Dotakla bih te – ruke otežale.
I dalje se samo gledamo
a vreme teče. Praznina, izražena u godinama,
trag je ostavila… a onda
krajičak tvojih usana se rasteže
rodivši suzu u mojim očima.
Okovi sa ruku spadoše
te se obvih oko tebe.
I reči nekontrolisano krenuše:
“Budalice, nedostajao si mi!”

22 828 0 Sanjalica 0 srpski 0 0 0 5 1 213.198.194.241 1-
2400 0 ljuba-trebotin SANJAM TE – Spasoje Ž. Milovanović 2007-12-06 21:58:02

САЊАМ ТЕКако су лепе
Из сна кад се пробудим
Очи им затворене
Груди откривенеСан ме поново хвата Како су лепе
У сну кад се пробудим
Тек раздањене
Ужурбано
Лепотом се спремају
Да лепе легну

Сан ме поново хвата

Како су лепе
Из сна кад се пробудим
Мало пре заспале
Недосањане

Сан ме поново хвата

Спасоје Ж. Миловановић

6 743 0 spale 0 srpski 0 0 0 10 2 194.247.213.35 1-
2401 0 ljuba-trebotin ČEKAM TE – Sanja Petrović 2007-12-06 22:02:36

ČEKAM TE

Čekam.
Glumim strpljenje
a osinjak u glavi.
Misao po misao
odapinje otrovne strelice
trujući razum. Ma uzeću nešto da čitam,
ubiću donekle vreme.

Telefon zvoni, ushićenje raste…
I brzo splasnu kad shvatih
da nije za mene.
Par otrovnih strelica
opet pogađa razum.

E sada je stvarno dosta.
Razume, hajde misli sredi.
Ima li razloga za brigu? Ne!
Misli, iš na knjigu. Tamo se usredsredi.

Ali misli vole igru
i mesto ih ne drži.
Zato jedino rešenje vidim
da se što pre javiš!

14 994 0 Sanjalica 0 srpski 0 0 0 18 4 80.74.172.232 1-
2403 0 ljuba-trebotin GASI SE SELO – Milisav Djurić 2007-12-06 22:18:15

GASI SE SELO

Rado se sjetim, davno je bilo
kada sam srećan na selu bio
uz cvrkut ptica i miris zemlje
veseo sa ocem njive radio. S proljećem ranim, kad dođe ševa
zeleno ruho odene goru,
vrijedni seljaci u zoru ranu
kreću na plodne njive da oru.

Kada proljeće pred ljetom padne
a plodna zemlja postane žedna,
bakarno žito u klas se dadne
raskopča svoja nabrekla njedra.

Ponovo seljak na njivu rani
livade kosi, sijeno sprema,
tako se smjenjuju ljetni dani
za odmor tada vremena nema.

Tek kad`se ljetna vrućina stiša
priroda svoju odjeću mijenja,
kad rodna polja zalijeva kiša
tad`seljak ljetinu počinje da sprema.

Selo u jesen jako je živo
žito se sprema i kazan peče,
uz svetu vodu i miris peke
razliježe pjesma do kasno u veče.

A kada noći podkrate dane
bijeli pokrivač na zemlju stane
seljaku tada lakne u duši
vatricu loži i meso suši.

Uz pršut i sir pijuca tako
seljanku svoju zagrli jako,
nježno joj šapuće do zore rane
tako živi seljak u zimske dane.

Rado se sjetim, davno je bilo
kao u pjesmi i moje selo,
danas i njega, kò i svako drugo
duga i korov,stavila pod krilo.

Nad selom mojim ostade duga
a ispod korov, ambrozija,
priča na kraju, u srcu tuga
gasi se selo, više ne sija.

Nestade svega što lijepo biješe
selo nam pusti, život se gasi,
ko će baščama grane da kreše
kad`sutra nestanu i stari naši?.

24 902 0 Milisav 0 srpski 0 0 0 14 3 89.111.221.71 1-
2404 0 ljuba-trebotin ARHETIPSKA MISAO – Darko Perović 2007-12-07 00:17:06

ARHETIPSKA MISAO

Prožima me osećanje o nestalnosti
i partiture nemira trzaju moždine
i sipeća kiša oblik je tišine
i oči se pune pritiskom gorčine… P.S.U slutnji o neminovnom,
na njivi misli,
posadih orah
da jednom nadnese
hlad nad mojim svetom…

Kratka
biografija – Rođen sam 1974. godine u Beogradu. Osnovnu i srednju školu
svršio sam u Podgorici. Narednih šest godina sam živeo u Ruskoj
Federaciji. Nakon toga, četiri godine provodim u Kikindi. Trenutno
živim i radim u Podgorici kao profesor razredne nastave.

3 716 0 ljuba-trebotin 0 srpski 0 0 0 5 1 213.198.193.218 1-
2405 0 ljuba-trebotin KOLAŽ PESAMA – Rade Todorović 2007-12-07 22:24:11

KRAJOLIK

Sunce ti ukrsti
zlatne niti i
vezes po imanju.
–
Iver vam vaš,
neka ste mi,
dobro došli.
–
Kao da ste došli sa veselja
proslavili nekom rođenje
i pocepali ocu belu kosulju, Evo ti dukat žut
ili dva,
pevaj mi
ako jednom
umrem
ja
ili od sreće
ili od tuge,
za tobom.
–
Neka me sve
ko
tvog
roba snađe
na usnama
vrelim.
———
Plesem li, sa lepotom?
Ako nije plesala nikada,
peva mi, pesme.
Traži mi srce,
trazi ga za mene,
iza beloga zida,
srce spoticanja.
Stepenice moje
da prebrojim
do vrha,
ako ga predjem
da plesemo
zauvek kao
sa zivotom.
–
Ako te zajašem ko belu bedeviju
da te ne prođem sa sto kamila
nocas bela pustinjo.
——-
Ne šali se tako samnom
ne štipaj me za oči
dok posmatram tvoje
noge bose
–
Zar ne držim do dostojanstva reči,
pružam velike korake do slobode.
–
Verujte mi,
nedam ja vas u roblje
necu niko da vas prodaje,
potući ću se za vas,
ako me ubiju,
i muziku dajte,
otvorite vino,
prijatelji moji nazdravite
nek puknu sve čaše
kad vec okupih sve vas,
u taj zao čas,
Ako umrem da ne vidim
svet bez severnog svetla,
pogubljen zbog poslednje
minute slobode,
Nazdravite za planine,
i ljubicaste zore,
moje modro more,
za deciji let vedrogonje
kada sam gonio nečiste sile.
–
Neka mi je u Preku bolje
sve neka je vitko i naočito,
preče mi srce no otkrovenje,
pa cu sablast kao noć ubiti,
nek na nju sad jako udarim
da se oslobodim kao taoc,
evo ti, moja zlosti, na, znaj
zdrepce cu da pustim u kas
dok duvas severac u moj glas,
i sizma se i u nasoj veri javi.
Nekako plah je uspomeni glas,
kao da je sva moja minula sreća
tamo postala samo srča stakla,
a dusa zauvek zaspala u ledu.
–
Po zasluzi
podajte mi
kao izdajici uže.
–
Pognem se pred prestolom nade,
Pognem se, evo me, pred tobom,
Podignucu se u prestonom gradu
Da podignemo nase Praznike u
slavu lepote, moj izvore, zivote.
–
Osecas li se bolje ispod koze,
osecam li te crveniju u krvi.
–
M,
cujem
sa polja glas
odjekuje planinom,
i Sopot pecinom,
kao da iz ponora,
cujem pesmu Teute
i sirene sa mora,
cujem mirise znoja i
sum vesala sa galija,
sve u jednom trenu
iz velike školjke…
–
Dokon
kao galeb na katarci,
dremam.
–
Svaki je suncev zrak
zarobljen i pogubljen
modrom i zelenom.
–
Ne okrecem se sa senama
kao da si sela na moje Vito,
okreni se silovito, bajkovito,
okreni se za jedan ceo krug,
naga, malo rasirenih ruku,
budi mi svet koji se okrece
okreni se jos jednom
samnom u vecnosti.

Želio sam je,
kao smrt,
kada
se
obukla u prozirno,
crno.
–
Čuvaj se
ti moja zmijo
gledam te netremice,
gledam te opasnice,
ako mi klizneš,
da se ne zavučeš
ispod njenog praga.
–
Idem sazvezdju Oriona
gde su mlade zvezde
gde se voze večita kola.
Nedam se, da te zauvek
ne trazim u pustoši neba,
i kao meteor ne sagorim.
Ja se ne mogu predati
ni prebrojati sve zvezde.
Ako je koja zvezda utekla
ili se zagubila u beskraju,
mozda je samo pala u svet
gde su paljene prve vatre.
–
Da li si ti mala kresnica u ruci,
iz pesme kojoj neznam ime,
njena prva rec, ili je to tajna,
necete mi pevati, više o njoj,
vi, moji pevači, crni labudovi.
–
Kada se razdani,
nema te vise,
vise si meni bela golubica,
poletela sa nepca,
odlepila sva krila leptira,
jezik mi salomila, zube odbila,
oci oslepela, ruke mi svezala,
pa me zatvorila srecnog u celiju.
–
U ognju se svukla.
Dala mi se na zemljanom podu
i postala najlepsa boja.
–
Spustiće me jednom
u
plavi grob
kao saku pepela.
–
Uzalud trčim u ovoj trci
sa njom ko gazela.
–
Tako samo ti umes
da me obuzmes
u snu,
zaposednes
i poseces nezno
kao ostricom
svetla.
–
Oslepecu
te,
nocne tmine.
–
Pevam i pevaću,
dok to imam,
poživeću.
–
Zbog tebe i mene,
sam Novak za borbu
uvek spreman,
kao Prvak,
izbora drugog
nemam.

ISPOVED
–
Kao da gledam u sunce,
prečasni oče
i
vidim tamo u daljini
zvonike,
moje bele crkve.
–
Oseti irise pored puta
gde su mi porasle jabuke,
evo i mene,
necu da se krijem u travi,
iza oblaka,
ispod kamena.
–
Tako kuca
samo njen
zid…
…Kucanjem
i
zid progovori?
–
Kopam li već
za jos jedan metar
u dubinu duse
da se pojavis kao
reka i potečeš u more.
Otkriću svima gde je
moja Delta.
–
Nisam za života video
toliko palih cvetova,
kao palih zvezda.
–
Nikome niste
kao meni i njoj
na gubilištu
krojili košulju.
–
Tek,
Svučeni,
ženik
i
nevesta
–
U
bok
besno
udaram
kao val
i
ljuljam
brod
–
Ja to, sestro
ne govorim
kao
trbuhozborac,
lelekač,
ili
ojkač.
–
neka
sam i tebi
postao
kost,
osnivač,
i
semenik.
–
SVIRAJ

Sviram ti
sviram
kao
decja trubica.
–
Ja sam meta,
ili sam,
Ja
nišan
sebi
samilosan ?
–
Imaš li
vode sa Šoburka
za moju
poslednju želju.
–
Sta cu reci?
Nepozvan i kriv.
Zakasnio sam
na njen voz.
–
Zgazio bih
sebi tako jako na
žulj
–
Doslo je do zavere,
zamislite, napili se,
bez mene.
–
Svako
šuntavo kopile,
se zakune
da mi
zivot uzme.
–
Skripe mi
stare kosti
Kao da
keserom,
vadim krivu
čiviju.
–
Au, zivot
me nekad zaboli
kao
da mu rukama
vadim zub.
a glava,
kao da sam sve
misli
lomio kao orahe.
–
Ukresao
bi poslednju vatru
sebi
u oko.
–
Nije mi
za verovati,
al ajd,
nedam se djavlu,
nekog obuzme,
neko mu se preda,
a neko sa njim i korak slozi.
–
Negde oko ponoci,
zagrlim te ko svetlo
da me ne napustis.
Ko si ti. Ko sam ja.
Zar si ti veceras
kao nekada dosla
Da li se to jos secam
tvoje bezimene, lepote.
–
Ubijas me ko nevera,
aram je bilo,
Aramija,
zapali me,
izgori me.
–
Neka te, budi tu,
pile moje, maleno
a ja neka sagorim
kao stari grm.
Ah, da mogu znati,
Gurbetka dal si,
ili Srpkinja sto me
je ljubila nekad,
volela ko Vlajna mila,
i previla mi srce
ko Vojvodjanka vila.
Ako si ti Slovakinja
a nisi prosjakinja
da mi je znati ko si ?
Nocas si slatka.
Lepa si i glatka, kao
moja plava Vlatka
Da mi je znati zasto
si ti za mene uvek
tako mlada
pa da se utopim
za tobom
sada.
–
Kao da i zemlji
pripadam,
neverujes mi da
bih u zemlju ziv
zbog tebe.
–
Ah,
da mogu da naberem
zvezde, samo da mogu,
al ne mogu.
–
Places li srce,
iskreno,
placi,
prepukni,
a ti zoro
gde si ti
za mesecom
posla.
–
Noc ce
i
nas dvoje
kao
gurbete
da
ogaravi.
–
Zna li mladost
gde zalazi kao
svi ovi dani.
–
Kao da sam poceo
da merim vreme
podjednako sa oba oka
i stojim na vetru.
Kao da nema te
sile andjela
da mi jedan dan
povrate mladost,
ni jednu noc
da je opozove.
–
Zavede me
i tvoja
bela haljina…

(C) Rade Todorović 0 520 0 Radeumetnik 0 srpski 0 0 0 0 0 0 1-
2406 0 ljuba-trebotin PESNIKOVA ŽETVA – Vlastimir Ćirović 2007-12-07 22:28:40

ПЕСНИКОВА ЖЕТВА

Падајте, песници горди!
Падајте… О моје снопље.
Ја жањем са пером у руци;
И у срцу приподижем копље. Падајте, песници залудни!
О жетво моја, срцем занесена…
Место српом, док са жаром жањем,
Душа ми је смела ватром одевена.

Богата ће бити моја жетва…
Ал* на гозбу никог нећу звати.
Нек амбари прелију од жита;
И птицама малим, морам нешто дати.

Падајте, песници снени!
Падајте… О мртвило снено.
Ја убијам са ватром у руци;
Док живим и док нисам свено.

Када моје перо почне да бледи,
Тад устајте жетеоци нови…
Знаћу: да га жар срца не следи,
Већ га даве остарели снови.

Кад ми снопље почну отимати врапци;
А мастило: буду накинђурене баште…
Тад устајте жетеоци нови!
Слабашна ће бити, та жетва из маште.

Властимир Ћировић

10 880 0 vlasto68 0 srpski 0 0 0 15 3 84.25.44.52 1-
2407 0 ljuba-trebotin JEDNA INDIJSKA PJESMA ILI WOH LAMHE – Semir Avdić 2007-12-07 22:32:48

JEDNA INDIJSKA PJESMA

ILI WOH LAMHE

Uz svaki povoj
Sanskritskog glasa
Nađe se i jedan maleni
A tvoj
Gdje pjeva WOH LAMHE Pod svjetlima živopisna
Madrasa, stamenog
Fathepur Sikryja, mirisne
Cvijetne Orisse,
Možda u prašini Vrindavana
Gdje moja Kundalini
Zaigra božanski Šivin ples
Uz tablu i sitar
Dok mi stopala, k’o šamari
Po talasima Gange plješću
Kad ti pjevaš WOH LAMHE
Uz pratnju plavokose Saraswati
Što pod mojim nebom
Garuda je nosi.
Tadj Mahal noćas
Drugačije sija u sandalovini
Indijske žarke zemlje
Jer ti pjevaš
WOH LAMHE.

Dok mi pjevaš,
U čudu me vežeš za
Riječi nerazumljiva teksta
Pjesme WOH LAMHE
Za dušu svoju
Rastopljenu u
Mantrama harmonije
Jinga i Janga,
Jave i sna čudnih
Riječi pjesme
WOH LAMHE…

5 770 0 Dali 0 srpski 0 0 0 20 4 213.198.220.245 1-
2408 0 ljuba-trebotin BOGOVI ŠIROKE RUKE – Ilija Katana 2007-12-07 22:35:59

BOGOVI ŠIROKE RUKE

“Bogovi” ste široke ruke,
Darove dobre, ali tudje, im delite,
I nekoliko svojih kojih želite da se rešite,
Da vam ne zadaju muke. Naučili ste ih mnogo čemu,
Da veruju u svanuće srećnog života,
Bez skrupula i poštenog rada,
Takav “proizvod” sklon je svemu.

Udahnuli ste im veru,
Na tudjem tlu da mogu,
Svoju nezavisnos da grade,
Uputili sre ih u pogrešnom smeru.

Ne otvarajte Pandorinu kutiju sada,
Razumnih medju vama verujemo ima,
Da razum i poštenje imate,
U nama još postoji nada.

(C) Ilija Katana

5 959 0 Katana 0 srpski 0 0 0 5 1 82.117.192.142 1-
2409 0 ljuba-trebotin PUTEŠESTVIJE JEDNE KESE – Jelena Bandić 2007-12-07 22:41:15

ПУТЕШЕСТВИЈЕ ЈЕДНЕ КЕСЕ

И тако је почело…
Дунуо је ветар јак
Знала је-лоше јој се пише.
Можда оде из града чак

Јер летела је све више и више. Свидело јој се, осећај је био чудан
Летела је изнад мора, планине и реке
Видела је (по) први пут
Да је цео свет, уствари,будан.

Пролазиле су јој кроз главу мисли неке,
Сада тако далеке.

Летела је тако кеса,
Из великог прљавог града
Још она лети, можда је
Ии ти угледаш баш сада.
Док ју је ветар испуњавао,

Сунце ју је грејало.

То видели су многи људи
Мислили су да су луди
Јер кеса рече њима тада:
„Ја сад идем у Свет,
Још постоји за мене нека нада,
Јер сам јако, јако млада!

Вратићу се- не знам када!“

Посматраху је неки људи,
Осетише да им се савест буди
Што упропастише живот млади један
Што био је јако вредан.
Посматрасмо то и моја мама и ја
Кад нас виде, кеса заблиста сва.

Таква њена судбина беше,

А сад је многи негде теше.
Ко зна где, она сад до зоре бде.
Лети,лети, никад неће умрети,
Кеса једна бела
Једна од сто фела.

Јелена Бандић

7 646 0 izgubljena_dusa 0 srpski 0 0 0 15 3 194.247.213.35 1-
2410 0 ljuba-trebotin NE(RAZUMEM) – Bogdanka Rakić 2007-12-08 23:32:06

NE(RAZUMEM)

Ona priča,
a ništa ne govori…
Ona piše,
a duša joj prazna
i stihovi mrtvi…
Snovi odsanjani
i kraj uvek isti.
Mašta pusta i
oči bezlične. A ona se smeje,
jer je srećna…

Ironija života…

19 916 0 Boba 0 srpski 0 0 0 10 2 213.198.220.245 1-
2411 0 ljuba-trebotin UMIRANJE – Dalibor Đokić 2007-12-08 23:36:26

UMIRANJE

Ljubav i vino iste noći rođeni,
ona i ja te noći spojeni,
san i iluzija nestali.

Na nebu su zvezde padale,
zamišljene želje sa njom
nikad ostvarene. Opet je neko sam iste noći ostao,
ciganima srce otvorio
i pred zoru otišao.

Ljubav u nepovrat sa svitanjem odlazi,
nisam znao šta ću sa sobom,
poslednji put sam umirao
tog jutra za tobom.

7 665 0 DaliborDjokic 0 srpski 0 0 0 5 1 213.198.220.245 1-
2412 0 ljuba-trebotin IZA ZATVORENIH OČIJU – Željko Sulaver 2007-12-08 23:40:08

IZA ZATVORENIH OČIJU

Kapija je pala, svako ući može,
Gače crna vrana sa obližnjeg duda,
Kraj slomljenog rala miševi se množe,
Puta nema, stradam dok prolazim tuda. Trešnju je bez straha kos probio kljunom,
Osušene vreže od bršljana ćute,
Gledam, nema daha iz štale pod guvnom,
Gladni vuci beže pod divljine skute.

Trnjem kitno sad je lišće žute boje,
Što meta poda se par tabana bosih,
Izgleda mi da je đavo naš’o svoje,
Uprtio na se, đavolici nosi.

Bež’te misli ine, čudna zlomislila,
Boje tame, zvuci što ne zbore ništa,
Želeh kap miline al’ morem sivila
Plivam, sluga muci, do rodnog ognjišta.

Samo treptaj deli da se oči spuste
Na izvor ekstaze, ličnog ushićenja,
Dok se nismo sreli, zapuštene, guste
Brinu me bogaze, peku snoviđenja.

Nespremno, sa strahom radoznale srne
Očekujem slike, zvuk detinjstva čujem,
Ispunjene dahom sad kose srebrne,
Poznate prilike kako se raduje.

Prenu me spoznanje, tamo nisu više,
Što blaženstvom oči sijaše nekada,
Dade mi na znanje zaraslo strnište,
Korak ako kročim čemu mi se nadat’.

Čekah ovaj trenut’ u grču golemu,
Željan trešnji ranih i dudovog slada
Čardak zaodenut’ mirom, ja u njemu,
Kitnjasti bršljani praviše nam hlada.

Sa namerom čvrstom da ispunim želju
Gurnuh teške dveri, zarđalim krikom
Škripnuše, pod prstom napipah postelju,
Shvatih budan zverim pred detinjstva slikom.

3 810 0 sula 0 srpski 0 0 0 0 0 0 1-
2413 0 ljuba-trebotin Ne kloni duhom – Milorad J. Nikic 2007-12-08 23:49:58

NE KLONI DUHOM

Minuše dani radosti i sreće
I ravni puti na kojim je med
Sad kad se bliži zagrljaj samoće
I strma staza kliska kao led Ne kloni duhom, ne zatvaraj oči
Podigni glavu osmeh nek te žari
U čaši koju život nam natoči
Ima ružnih, ali i lepih stvari

Zamisli vreme po sunčevom hodu
Kazaljke zlatnog nebeskoga sata
Ko kad u pesak da prosipaš vodu
I ona beži, teče bez povrata

I zato ženo i dobri čoveče
Kloni se slatkih sanja što te mame
Nada i želja koje prazno zveče
Dok gaziš rubom i ivicom jame

Razmisli malo, sačekaj, zastani
U svakoj noći ima tračak zore
Kad tama ode i kad se razdani
U ognju u kom životi nam gore

U tome žaru, u pepelu i vatri
Smisao leži jer taj što nas stvori
Odgovor ima, moramo li znati
Kada ce srce da nam se umori.
I kad će vreme i sve za nas stati.

8 839 0 nikic 0 srpski 0 0 0 15 3 77.243.28.25 1-
2414 0 ljuba-trebotin GLUMAC – Miloš Nikolić 2007-12-08 23:57:27

GLUMAC

Hvatam maglu, ne uvek uspešno,
iz kafane, kada mi na smenu
mahne društvo i pišno i ješno
uz urlanje, da se svi okrenu:
,,Hajde, glumac, kaži nešto smešno!” Ne gledaju me kada sam na sceni,
sve im jedno igram li pogrešno,
ili dobro – sami sebi na većoj su ceni
kada mogu pred drugima da poruče meni:
,,Hajde, glumac, kaži nešto smešno!”

Kad za sobom sve zavese spustim,
kad sam kao nad ponorom pustim
beznadežan, ja tad neutešno
samom sebi s podsmehom izustim:
,,Hajde, glumac, kaži nešto smešno!”

6 741 0 ljuba-trebotin 0 srpski 0 0 0 30 6 77.248.62.161 1-
2415 0 ljuba-trebotin VRTEŠKA – Ljubodrag Obradović 2007-12-09 00:01:04

VRTEŠKA

Mislim o ljudima,
o pticama, o svetu.
Mislim o zemlji,
o zvezdama, kosmosu…
Kako su mi danas
želje male…
Crv kad razmišlja,
velike misli,
glavobolju pale… Mislim iz dosade,
da prodje vreme.
Mislim o sebi,
šta mi sve u životu rade,
o novom sutra,
mislim, eh, sanjam ja …

Kako sam, nekad,
trčao livadama
i leptire lovio…
Kako sam,
da celo selo zna,
odlazio pastiricama
i telo ljubavlju lomio.

Kako sam zanesen,
u ponoćne šetnje,
cure izvodio,
svakoj pohvalio usne, ten,
svakoj nudio osmehe i…
i baš svaku,
do ludila dovodio.

Sad, više ne mogu da spavam,
pa u ponoć na mesečinu podjem
i dok od misli boli glava,
kroz život svoj, opet prodjem.

Smenjuju se boje,
minuti, dani, noći…
Godine prolete…
A u nespokoje,
i u susret samoći,
od rodjenja juri dete.

Sad gledam nebo
i rasejane zvezde,
svoj poraz vidim jasno…
Sad, dok misli,
bespućima jezde,
znam, za velika dela,
već je kasno.

Noćas teh shvatih,
da vredni sam mrav,
koji se svaki dan prti,
da svoj imetak obogati,
a još ne zna
da je i sam na listu,
koji beskraj vrti.

22 798 0 ljuba-trebotin 0 srpski 0 0 0 25 5 77.56.80.78 1-
2417 0 ljuba-trebotin ZAPOSTAVLJENA MEZIMICA – Predrag Videnović 2007-12-09 20:33:15

ЗАПОСТАВЉЕНА МЕЗИМИЦА

Заборавио сам
на врлине моје
па више не познајем
пријатеље своје јер запоставих јединицу,
вољену душу мезимицу,
која помагаше
пријатеље наше

па Бог у слави
грешку исправи.

Предраг Виденовић

1 521 0 PredragV 0 srpski 0 0 0 10 2 77.46.179.182 1-
2418 0 ljuba-trebotin NEMOJ MI REĆI – Božo Popadić Aktus 2007-12-10 00:19:22

NEMOJ MI REĆI

Ne, nemoj mi reći osjećanja tvoja,
možda u riječima da izgube snagu
već mi to pokaži kad trenutak dođe
kad vidim ti oči i figuru dragu. Ispruženu ruku na lice mi stavi
i osjećaj onaj što se tada javi,
očima ti snenim, koje želju kriju,
pokaži mi snagu te tvoje ljubavi .

To će biti ljubav a ne samo riječi,
jer njima ne možeš svu toplinu reći,
kao kada počnu igrati damari.
Kada neka jeza kroz tijelo prostruji,
i od osjećanja svo tijelo ubuji.

17 806 0 Aktus 0 srpski 0 0 0 5 1 194.247.213.35 1-
2420 0 ljuba-trebotin RASKRŠĆE – Gordana Knežević 2007-12-10 18:52:31

RASKRŠĆE

Sama u prostoru
odrubljenih sećanja,
poklanjam nadu
uvelom listu,
kao poslednja, preživela
jesen
što tuguje unutar
svojih isplakanih kiša. Ostajem nema
pored reči koje cvile
izmedju misli,
iz vrtloga uspomena
izvlačim nevažne sitnice
i svrstavam ih u predele pamćenja,
i gubim se u tami greha,
dok ljubim stranca
na uglu opale jeseni.

Otvaram nepoznate puteve
na dlanovima,
u granama izlomljen mesec
pronalazi nove granice bola,
sanjam sa strahom
da me sutra neće imati ko probuditi,
dok pokušavam izbeći
varljive čuvare srca.

A reke mi teku preko
dlanova,
puste i olujne u svome
besmislu,
hiljade pokopanih oproštaja
ranjava mi bore na čelu,
dok se javlja želja
da se pretvorim
u bezbroj svetlosnih
raskrsnica.

Ako noćas prebolim sve
šta će mi sutra ostati
za trajanje.

23 908 0 KnezevicGordana 0 srpski 0 0 0 15 3 77.56.86.201 1-
2421 0 ljuba-trebotin TANANE NITI – Sanja Petrović 2007-12-10 22:50:50

TANANE NITI

Niti tanane spajaše nas.
Ma koliko daleko bili,
ma koliko zauzeti bili,
signale smo slali i primali. Potom, zapali smo u buru života.
Jedna po jedna nit je pucala.
Praznina.
Gluvoća.
Bol.

Pletem nove niti.
Radost osećam pri tom.
Neću dozvoliti da ih pokida bura.
Ne volim prazninu, gluvoću i bol.

18 738 0 Sanjalica 0 srpski 0 0 0 5 1 213.198.231.190 1-
2422 0 ljuba-trebotin NEPODOBNA / POLLAKOVA 2007-12-10 23:03:53

NEPODOBNA

Preliva se jesenje lišce preko
ruba prepunog oka kao šampanjac!
I ja zbog toga treba da mislim
da život nije odrpanac?
Izvetreni vagoni pragova,
Duborezi u svežem mesu,
Stepenište na ledjima živih Svetaca.
O!
Oči bolje vide u slepaca! Išibani duhovi retkih praporaca koji
najvljuju godine rodne
uzalud umiru!
I to su vama propisno plodne
ravnice u zbiru?
Taj doboš proklamovanja smrti
bregu i žiru,
sto vrišti kao apsida u ničijem miru?

To!
Da su nas munje kalile iz Dušanovog štita
koji je varničio u krvavu kaljugu “greote”
ove za sve što vas dronjavi narod
danas pita…
Što su nam posle pokrstili pilice,
stogove sena, pehare meda,
odsjaje žita obrstili,
A onda su nas zlatnim iglama
kupovali na crvenim pijacama
od svakog po šaku
mozga razborita?

Uskršnja jaja su nama brojali jataganima,
a posle su nam srp čekićem
ukucavali opravdanjima u
okrajku nomada nas potamničili.
A pre su nam i oca i majku,
redom sve po Srpskom spisku…
Ma sve su nam gospodo,
kad nismo hteli rukom pod ruku
sa brukom da tonemo u vrisku!

Nas su slutnjom ubijali u čula,
posprdnom šansom ucveljenom
što nam je po kamen na svaku
nogu obula,
na njima da naoštri kame.
A onda su nam poturili rame
da se isplačemo na njemu,
bez tuge, želja i suza
ispod rukohvata grobljanskog trema!
I zbog toga da mi bude žao
moreuza strpljenja kojeg
više nema?

Kad su od nas pravili kremen,
kozama našim opšivali remen
pa mrvili u vražja?
Na vitezove su nam puštali uspijuše
da im uzvik pobede ispiju iz guše
i gone u bestražja,
Po stomaku mramor žene gazili su groždja
da se zatre seme Karadjordja…
Gospodo!

Miriše nebo meko k’o somot,
svileno, modro u
faltama purpurnih noći;
Ali ja ne znam da li ću zbog toga moći
da kažem da nas nije odro
život,
kad su nam studen i metak
pričešćivali decu na ledenoj obali Save,
onako male i gologlave,
dok smo se pametni deli u šašave?

Što su nas se slatko najele
sve nove vlastele,
a onda rekle da nisu htele jer
ih je u grlu proklela još topla kost,
I zbog toga da molim za oprost,
za njih?
I vama po meri da napišem stih?
Krvlju smo pojili podzemne
mauzoleje sahranjenog verništva,
I tako ipak do Hrista,
kao da je ništa
na pomazanje stigli,
Mi smo, slomljenog vrata
glavu digli!

Evo i danas, reke su zlatne,
dok nas od milja zasipa
Mesečev prah!
I ja zbog toga treba da ćutim kada
osetim vonjavi dah,
blud i strah u brdini izdaje?
Što se niko ne kaje, niti ista pita i
ne sme da plače što je sreća zabita
neoprošteni bljesak pobedničkog štita,
koji je varničio u krvavu kaljugu “greote”
ove za sve što vas dronajvi narod
danas pita?

32 1148 0 Pollakova 0 srpski 0 0 0 60 12 213.198.254.107 1-
2423 0 ljuba-trebotin SVI TI APSURDI – Vida Nenadić 2007-12-10 23:08:48

SVI TI APSURDI

Podarih vam cveće u ruke
A vi meni saksiju u glavu.
Poželeh da se sakrijem
Ali čemu to
I ova civilizacija
će sigurno istrunuti.
Zapravo je gledam kako trune… Dok gledam kroz vas
Kao da ste od stakla,
Vidim kako se trudite
Da zatvaranjem šaltera
Sve zbunite
Kao danas više ne radite
Za promenu
Kakvog li apsurda
Nemate više vremena
A vreme je novac…
Ne bojte se
Niko vas neće
Ni tražiti ni molitiI bez vas se može…
A opet,
Kakvog li apsurda
Prepoznati sebe u njima
U vama
I u ovoj pesmi…

3 658 0 vidaN 0 srpski 0 0 0 14 3 84.9.49.91 1-
2424 0 ljuba-trebotin ZAMISLITE SADA – Milovan Veselinović 2007-12-11 20:35:42

ЗАМИСЛИТЕ САДА

Замислите сада, Пера је пред вама
ви сте весели, а он би да плаче
сећа се оних давних дана
када је био мало ђаче Беше закржљао, ситан и мали
учитељ Славко рече му тада
чиме те твоја мајка храни
изгледаш мањи од мојег ћурана

Ђачка торба покрила леђа
изгледа да је од њега је већа
колико тешка рамена му вређа
ал ипак за њега била је то срећа

Време прошло, са много бола
школски дани, Пери бурни беше
чувао је овце и учио слова
у школу ишао километре пешке

Школа пуна учитеља и ђака
све беше тада живо и весело
у селу безброј радних сељака
срећни су били и град а и село

А сада кад види село и град
многа села су остала пуста
у граду влада сиромаштво и јад
расељен народ по туђини лута

Родне њиве постале ледине
у селу нема ни народа више
сећање на живот и прошле године
у Перовој души жалост оставише

Милован Веселиновић

9 667 0 MilovanV 0 srpski 0 0 0 5 1 213.198.231.190 1-
2425 0 ljuba-trebotin KIŠNA SUBOTA – Sladjana Ivanović 2007-12-11 20:41:05

KIŠNA SUBOTA

Sve mi miriše na jesen
i ova noć sa ukusom gorčine
u srcu što se nastani
i ova pesma o usamljenosti
u dnu duše i ova kišna subota
što mi oči umiva tugom
sve mi miriše na jesen…

14 747 0 slap 0 srpski 0 0 0 5 1 62.108.98.158 1-
2426 0 ljuba-trebotin BELEG – Milorad J. Nikić 2007-12-11 20:49:30

BELEG

Bacio sam kamen s mosta
Dubine ga prigrliše
Par krugova za njim osta
Časak jedan i ništa više Gledao sam, za njim dugo
Ko da sa njim bacih sreću
Tek me krupne kapi kiše
Iz tih misli povratiše

Vetar snažan što uz reku
U to vreme tuče, briše
Ušao mi pod odeću
I kosti mi zaledio

Noć napukla a ja prispo
Ko da stvarnost ne bi dosta
San il java sve je isto
Opet bacam kamen s mosta

Dal sa njime sreću bacih
Mislim o tom od malena
U mojoj je desnoj šaci
Vidljiv beleg od kamena

10 635 0 nikic 0 srpski 0 0 0 5 1 82.117.192.142 1-
2427 0 ljuba-trebotin U TVOJIM OČIMA – Jelena Bandić 2007-12-11 20:54:02

U TVOJIM OČIMA

Haiku song
Sjaj večnih zvezda,
U očima tvojim sniva,
Čekajući noć. (C) Jelena Bandić

P.S. Probala sam da pišem Haiku poeziju, evo rezultata…

5 676 0 izgubljena_dusa 0 srpski 0 0 0 5 1 213.198.231.190 1-
2428 0 ljuba-trebotin NA GROBU DEVET JUGOVIĆA – Pesma nedelje decembar 2007 – Natalija Jakovljevi 2007-12-11 23:41:32

NA GROBU DEVET JUGOVIĆA

PESMA MESECA DECEMBAR 2007

Uokvireni suvom travom
kameni stećci
u moru šumora
na dnu plavoga
pretci..
Izviruju kamene glave
zalegle na položaju nade
u zasedi bez boja
u zasedi nespokoja.. Glasne se orao krstaš
što krstom krsti plavet
i kamen topli
što stoji ko zavet..

U moru suve trave
kamene suze znane.

Plačem suzom groždja
na kamenom groblju
na zalasku sunca.

Na ivici života
šume kiparisi
ko koplja
olovom zaliveni
da rana bude bolna.

O,poteci potoku
oku
svetlosnog bića
nek zarumenim
bojom hočanskog pića…
neka me sretne
radost plava
naše nebo u oku Sjaja.

III

Dok kaplje vino
iz cevotoka, venotoka
iz oka
bruji tišinom tajna
koja odvaja
naše kosti
u zemlji crnici
u zemlji kosturnici.
Božuri se raspukli
bojom zara.
Od onoga što je bilo
motam jedno klupko sivo.
Kos zviždukom para javu
u nebitku u nežitku
koštanu glavu ostavljam samu…

16 1623 0 natalijajakovljevic 0 srpski 0 0 0 25 5 83.215.163.115 1-
2429 0 ljuba-trebotin LJUBAVI – RAde Todorović 2007-12-12 18:18:54

LJUBAVI

ČAŠU MI VODE DAJ
IGRA LJUBAVI TRAJE
SRCE MI LOMNO ZNAJ
U POLETU POSUSTAJE SRCE SE BOLNO ČUJE
U PRIČAMA I BALADI
A DUŠA SE OSMEHUJE
U POLETU POSUSTAJE

IGRA, LJUBAVI ČISTA
NEKA BOLJKU SMIRI
ODSJAJ SNA ZABLISTA
U POLETU POSUSTAJE

PESMU VREME VODI
A RUKU KA SLOBODI
KADA MI PESMU RODI
U POLETU POSUSTAJE

0 589 0 Radeumetnik 0 srpski 0 0 0 0 0 0 1-
2430 0 ljuba-trebotin MUDRI VLADIKO, POMILUJ – Predrag Videnović 2007-12-12 18:22:24

МУДРИ ВЛАДИКО, ПОМИЛУЈ

Мудри владико,
владаоче силних,
светла прилико,
надо умилних, оне поносне
што славу имена
светог узносе,
свога знамена

славе и поштују
да их људи чују
јер Бога воле,
и они те моле

мудри владико
помилуј.

Предраг Виденовић

1 649 0 PredragV 0 srpski 0 0 0 0 0 0 1-
2431 0 ljuba-trebotin JAMB-RULET – Marko Antić 2007-12-12 18:36:21

JAMB-RULET

Mesec je bio pun
a veče lepo i pomalo sveže
jedno od Onih
večeri. U parku, u kućici, na drvenim klupama
su sedeli:

Marija (16)
Milan (23)
Nevena (18)
i Kosta (19)

Sedeli su za drvenim stočićem
pili liker od višnje
delili keks na meru
i gledali u
Mesec.

Marijini roditelji su se razvodili
Milanov otac se nedavno ubio
jer je otpušten sa posla
kao tehnološki višak
Nevenini su se stalno svadjali
-mahom oko nekih gluposti
a Kosta začudo nije imao
maltene
nikakvih problema u životu.

Onda je Nevena iz džepa
izvadila finu, belu kockicu za bacanje
a svako od prisutnih
za stolom je priložio kao ulog
po 2-3 uzorka
lekova raznih vrsta.

“bromazepam”, “diazepam”, “lorazepam”
“trodon”, “artan” i
“akineton”.

Koristeći samolepljive sličice iz žvaka
za svaku od tabli su pričvrstili po jednu
žutu, plastičnu čačkalicu
koja je imala funkciju
strelice-pokazatelja.

uzeli su jednu od tabli
a Kosta ju je snažno
zavrteo.

tabla “akinetona”
se okrenula 5-6 puta na mesečini,
šetajuci po stolu, stala
i uperila svoj plastični žuti špicasti prst
u Mariju.

onda je Marija hladnokrvno uzela kockicu
zakotrljala ju je elegantnim potezom
svoje lepe šake
i kockica je rekla -“tri”.

Marija je popila tri “akinetona”
sa likerom od višnje.

onda je ona imala tu čast da zavrti tablu
i cackalica je gledala u Milana.
Milan je imao više srece, dobio je “pet”
i popio
svoj zgoditak na lutriji.

Kockica se kotrljala još izvesno vreme
a onda je Mesec naglo počeo
da gubi
svoj
sjaj.

P.S. – Ljubo, računaj i na mene u vezi knjige! Pozdrav!

5 882 0 Zbrilion 0 srpski 0 0 0 32 7 78.30.176.224 1-
2432 0 ljuba-trebotin HVALA TI – Mirjana Lukić-Čalić 2007-12-12 18:40:59

HVALA TI

Hvala ti,
za svako jutro uz cvrkut ptica,
za svaki mi ukradeni osmeh sa lica,
za svaku noć i miran san,
hvala ti za svaki novi dan. Hvala ti što si uvek kraj mene
i onda kada loše mi krene,
tu si da me izbaviš iz tame,
da naslonim glavu na tvoje rame.

Hvala ti što me još uvek želiš,
što svaku suzu sa mnom deliš,
što nikada ne znaš reći mi ,,NE”
hvala ti ljubavi,
hvala za sve

10 1524 0 MirjanaL 0 srpski 0 0 0 5 1 81.93.77.59 1-
2433 0 ljuba-trebotin DA SAM TVOJA MUZIKA – Dragica Ždralić 2007-12-13 00:28:17

DA SAM TVOJA MUZIKA

Voljela bih da sam kiša
Da ti klizim po obrazu
I slijevam ti se niz usne.

Da sam snijeg
Nestala bih u tvojoj kosi,
Da poželiš
Da me iz kose istreseš!
A ja da zadovoljno
Bijelim se
U kosi tvojoj.
Voljela bih da te tako prevarim! Da sam lokva
Ti bi me gazio ljut!
A ja bih poželjela da budem drugarica
Svim lokvama koje si izgazio.
Da mi pričaju
Dali si se, bar jednom, nasmijao
Onoj što je nisi vidio.

Da sam muzika
Bila bih gost tvoje sobe.
Ti bi poželio da ti ležim na licu
A ja bih ti milovala uši.
da
sam gitara
Stajala bih samo
U uglu tvoje sobe
Čekala da mi žice dodirneš.

Da sam tvoja muzika!
Da mi je tvoju glavu da se naspavam!
Voljela bih da sam tvoje oko
Pa da sebe pogledam.
Ono što ti vidiš
To više nisam ja
A ono što ja ne vidim
To je ljubav!!!

4 774 0 zdralicdragica 0 srpski 0 0 0 4 1 195.250.96.11 1-
2434 0 ljuba-trebotin HARMONIJA – Stjepan Herman 2007-12-13 18:39:02

HARMONIJA

Miluje mi san đurđevak na sredini stola.
Tepih šaren kao u jesen tundra.
Noć se zaglavila na prozoru do pola
i neće iz sobe izaći do sutra. Na zidu senke iskrivljen pajac.
Od tapeta odlepljen ćošak.
Ispod prozora šeta budni policajac.
Autobus brunda kao neki prostak.

Zvezde se venčavaju u veselom kolu.
Mesec kumuje, velikodušno deli poklone.
Porodilja se napinje u srećnom bolu.
Ponosni tata kući kupio pelene.

Kako srećno i harmonično dišu zaljubljeni.
Na kraju vidika nebo se naglo da poljubi zemlju.
Binom se razmahali i pevaju stihovi razdragani.
U Rusiji ustreptala ženka šapuće “ Ја тебја љубљу “

***

32 1380 0 herman 0 srpski 0 0 0 10 2 194.247.213.35 1-
2436 0 ljuba-trebotin VALERI DE MORI – Darko Perović Kovalnik 2007-12-13 18:58:48

VALERI DE MORI
V.Ištvan

U krvi razgovor počinje
nosim te venama stopala.
Astrološki znaci su srođeni
otkinuo sam ti oči sa fragmentnih
fotografija.
Sa rukama u marmeladi
udišem ti usne lepljive.
Sirotinje-milioner ljubavi
medenim zubima me ujeda.
I divno je
i stravično je
i goloruko.
Nemani više nema
postoje samo srodni astrološki znaci
i Pegaz što Zodijakom galopira… 1.
Ja ne tražim za uzvrat ništa.

Nek ćutanje tvoje bude muzika
od svilenih konaca tvoje kose
porculanskih ogledala tvojih zuba
tačkastuh jamica tvoga nosa.

Tvoja ušna školjka sa valovima
nek spira gudala tvojih prstiju
kristalnu vlažnost tvojih noktiju
srebrnu vunicu obrva.

Poluotvoreno nek zjape usne
al’ reči sakrij
u sarkofag mamurluka.

2.
Nemoj jutros kupiti hleb i mleko.

Svitanje nek upije put tvoju
dolomitna zora nek jabučice zagrebe
i plači
mokri prve cvetove bora.

Trepavicama prekrij mi žuljeve
skrasi se ,stani
leptira mi rodi
a zatim krenimo
klovnu da nam čita
papiruse dlana.

3.
Penkala je prešla usnama ti
mastilo popilo tragove ti
sa neba kutlača
zahvatila krilate reči.

Umor mi spi ispod pazuha
zvonici pršte po glavi od bunike
ti si divljač odbegla rezervatu
srneće igre ljuljaš na dlanu.

Tvoja su stabla panjevi
moja su žbunja drvoredi
reka nas ista umiva
različiti ratnički bubnjevi
bude.

Tvoja si
ja moj nisam.

4.
Lutke plastične čuvaš
ja vitezov mač.

Haljine modre šiješ
ja sam pauk tkač.

Graviri ti od kostiju stoje
slažeš kockice stopama grudi
gojazni laktovi kružnice opisuju
i kamenom sečicom ljube ti
kolena.

Tuga ti je gladna maćeha
a moja suza
ti usvojeno dete.

5.
Želiš da ti pričam
hoćeš da ti pevam nozdrvama
kupim prašinu
sa posustalog maslačka.

Želiš me u flori
golog kao božje čudo
sa rukama zalutalim
u tamnoj punđi.

Želiš me skinutog od majke
rukama da cediš sokove grudi
usnama da ispijaš
širak bradavica.

O ne,
ja sam stidnica travke
ne,nisam lilihip crveni
listova mi mojih snažnih
neće moći.

6.
Zar si još dete
dokolenice na izgrebanim nogama
nosiš li još?

Gde ti je sluh
za simfoniju gradacije
za hiperbolu od pepela
za epitaf na viljušci?

Doplerov efekat poezije
za teme je strano ime.

Stvarno me dovodiš u afekat!
Zar moram da dunem
u rog
da bi se sastajali
na groblju zalazaka.

Ih,ti si još dete
što epizodno glumi
mladu damu.

7.
Sve je to smešno
grohot mi se telom razliva.

Ja u fraku od mesinga
šesir sa cinkanom ružom
stavljam.

Ti u pelerini od kore jabuke
kaiš od boranije stežeš
šnala ti spada na vrat
mršavo si nakalemljena.

I umreću ti
zbog nesnosnog ćutanja
što zaglibi
u jazbini žubora.

I voleću te
kada sve najednom stane
jezik mravlje kiseline
kad zdrobi mi srce.

Voleću te
i nagu
i obučenu
i razmaženu
i svučenu.

8.
Nek bude sve po tvome
ogrlicu mi vrati moju.

Sam ću otvoriti usta
pa prosviraj kuršum raskola
i zagrcni se
štucni
prospi šećernu vodicu
po izgaženoj kosi mi.

Zalupi vrata ravnice
klasja prospi putem
skupi se
privij
da te u unutrašnjem džepu duše
za iduće vekove prišijem.

Podgorica,1991. god.

(C) Darko Perović-Kovalnik

3 934 0 kovalnik 0 srpski 0 0 0 5 1 213.198.235.207 1-
2437 0 ljuba-trebotin MAJCI MILICI – Vida Nenadić 2007-12-13 19:03:49

MAJCI MILICI

Da li si to ti u nežnoj travi,
što mi stopala bosonoga miluje?

Da li mi to sad tvojim toplim glasom,
govore svi dobro napisani? Da li to u licima dragih ljudi
uvek vidim tvoje lice?

Da li mi to na svakom putu kojim idem,
još maše tvoja ruka?

Da li mi to ti šalješ
sve ove šarene leptire i leptirice?

Da li se to šetaš samnom preko mojih snova,
od ove provincije do svih onih gradova?

Da li me to kad dodjem odasvuda,
još tvoja dobrota dočekuje kod kuće?

Da li me to tvoje drago srce, što je puno mene

i tamo gde si željno isčekuje?

Da li me to ti odozgo gledaš stalno,

ili ja gledam tvojim očima?

12 920 0 vidaN 0 srpski 0 0 0 5 1 77.56.88.79 1-
2438 0 ljuba-trebotin OPROSTI – Sladjana Ivanović 2007-12-13 21:42:06

OPROSTI

Opet sam te noćas voljela
tvoje oči u crn somot utkane
tvoje reči tople od čeznje
i vrele od bola Opet sam te noćas
uzaludno tražila
tamo gde mi se ruke uvek pružaju
tamo gde mi se ćutanje radja
i gde nemir utrobom vršlja

Opet sam te noćas željela
samo deo tebe
samo da te gledam
da budeš moj
u zenicama mokrim od kiša

Oprosti…
Opet sam ti se noćas nadala
opet sam te noćas tražila
znajući da me samo
praznina čeka…

(C) Sladjana Ivanović

15 910 0 slap 0 srpski 0 0 0 5 1 79.125.228.228 1-
2439 0 ljuba-trebotin HUUU PJESMA – Božo Popadić Aktus 2007-12-13 23:04:02

23 1055 0 ljuba-trebotin 0 srpski 0 0 0 5 1 194.247.213.35 1-
2440 0 ljuba-trebotin MAKAZE – Spasoje Ž. Milovanović 2007-12-14 21:45:17

МАКАЗЕ
(тритмент за петоминутни филм)Јутрос се десило нешто крајње чудно:
лево око било ми је сасвим будно…
Реко’ да не отварам друго узалудно…
”Ах!”,
уздах је звучао сећајуће пожудно. Лежала је одмах ту, тик поред мене,
Положајем личила је на још неке жене;
Додуше, не баш тако самртно снене…
Чини ми се и без маказа у груди забодене…У соби је било претерано хладно.
Њено тело савршено складно…
Мада, изгледала је некако гладно,
На тренутке исувише јадно.

Таман кад дим се цигарета слег’о,
Кафа је попијена, наравно-него,
И сир поједен, мало ужег’о,
На кревету где синоћ сам лег’о:

Маказама из груди одело скројено!

Дете крвавим млеком дојено!
Лице цереком успешно знојено!
Небо наглавачке у црно бојено!

Без разлога стомак је стегла,
Рукама кожу натегла,
Образом време утегла,
Рекла је:”Девојка с дететом побегла!”
Рекла је:”Смишљеном патетичном крају,
Беспрекорно дотеране, прибегавају
Одбачене девојке пред удају!
Кад смисао свом животу дају.

Ципеле стави крај врата, спавај,
Спреми се за живот тај.

И маказама последњи увртај.

Спасоје Ж. Миловановић

23 870 0 spale 0 srpski 0 0 0 5 1 213.198.235.207 1-
2441 0 ljuba-trebotin TESTAMENT – Gordana Knežević 2007-12-14 21:48:06

TESTAMENT

Prošlo je hiljadu godina
od nastanka moga dodira.

Bezbroj pocepanih reči
zaglavilo se negde u procepu
izmedju krvi i vremena. Ostala su samo skloništa
kao katakombe u kojima
klasificiramo bol.

Uzimam olovku
i crtam osmeh za testament.

24 867 0 KnezevicGordana 0 srpski 0 0 0 5 1 77.56.88.79 1-
2442 0 ljuba-trebotin MILISAV – Milisav Djurić 2007-12-14 21:55:51

MISLI

Saplićem se mislima
po bespuću života,
dok mi mjesec
hladnim osmijehom
ukazuje put. Ljubav, čežnja, sjeta
stalno se smjenjuju,
trepere negdje
između misli
i zvjezdanog beskraja.

Život i ljubav
jednako su neizvjesni,
vječita neuhvatljiva
sjena mjeseca

38 938 0 Milisav 0 srpski 0 0 0 5 1 77.56.88.79 1-
2443 0 ljuba-trebotin LJUBAV KOJU JE UBILO VREME – Dalibor Đokić 2007-12-15 17:26:43

LJUBAV KOJU JE UBILO VREME

Svakog je jutra,
hranila golubove…
Onda bi pustila muziku,
pročitala horoskop
iz jučerašnjih novina,
pogledala mali ručni sat
i glasno rekla,
da neko misli na nju… On, sedeo je sam,
zaključan među četiri zida
u polumraku memljive sobe
i čekao,
znao je da nezna,
hteo da neće,
smeo da nesme,
a srećom je platio
izgubljeni morfijum,
tog kišovitog jutra.

A Ja sam slušao,
kišu iz vedroga neba,
sunčanog plavog,
hranio golubove,
možda, baš njene
i molio kazaljke,
poklopite se,
možda baš danas,
neko misli na mene…

Ona, nepopravljivi romantik
nekada se borila za sreću i ljubav,
pokušala da istraje,
dok se nada viorila,
kao zastava nad njima,
kada su verovali
u sumnjive stvari,
kao što je život
i čekali ispod velikog časovnika,
da se kazaljke poklope,
a kiša je padala iz vedroga neba,
sunčanog plavog.
I opet su kazaljke rekle sudbinu,
da nekada je,nekoga,
ubilo vreme…

Prošlo je,
mnogo godina…
On, klošar sa gradskih ulica
i dalje je u svom carstvu,
gde ga je mesečina pokrila,
u nekom ćorsokaku.
Ona, ptica u kavezu
poslovnih balova,
željna letenja i ljubavi
i sve nekako tužnija.

Pišem o ljubavi,
koju je ubilo vreme,
o vremenu,
izgubljenom u ljubavi,
nadi i kazaljkama
koje su i noćas možda
slutile greh.

Jer Ja,
sam slušao kišu,
iz vedroga neba,
sunčanog i plavog
i čekao kazaljke
da neko, nekada,
možda pomisli
i na mene.

27 884 0 DaliborDjokic 0 srpski 0 0 0 5 1 213.198.198.38 1-
2444 0 ljadmin DETALJI – Vesna Mladenović 2007-12-15 19:38:49

DETALJI

U olinjalom krznu
Bez gornjeg dugmeta
S bluzom širokogrudnog dekoltea
iz kojeg se preliva
ne baš tražena
izgužvana koža
.. Talasa među prolaznicima
Upadljivo drugačija žena
Na trotoaruNasmejana.

Kraljevskim držanjem glave
likuje
Na lepotu porcelana
ponosna.
Pa i koristi priliku
da je svečano proklamuje
Reklamirajući original
svojih nakarminisanih zuba.
Roze.

Otišla joj žica na čarapi
pravo u..kraj razreza
slobodno otvorene suknje
U kojoj ševaju bokovi
Otrambešeni
S nagoveštajem da će se raspadnuti
ko prejako zaljuljana kolevka
Jer je stara i trula.

….A sve to je bez potrebe.
Meni .

Kafene mrlje
na žućkastom streču
skupljaju se i razvlače
ko srce domaćice
Šašavo.

Zacrvenih se od stida
kad mi dobaciše
”Nije nas briga!
Ko još noge
od kolena niže
uopšte pogleda?
Ko i braća Listovi
i sestre Cevanice
Ravnopravno smo tu.
-Potpuno nebitne.
Hajd s detaljima
pravac u..
…savršenstvo.”

Pa… I to što kažu.

Kad odbacim izgubljeno dugme,
zaboravim bluzu i dekolte,
preskočim deo s ružem,
zamislim bod kako se iz razreza sam plete,
ušijem i njega usput da ne provocira,
a to ne bi trebalo da bude moj problem
postavim graničnik bokovima
da nekog ne odnesu
-mada na to nemam nikakvo pravo,
vratim kafu gde joj je mesto
pitajući se -Gde ?Usta ili šoljica?….
Ma hajd u…
Jednostavnije je
-Jednostavno prihvatiti.
Ili..ne videti.
Ako nije kasno.E, tu vidim ličnost
Sjajnu,sigurnu,
svoju,mlađanu itd.
Netaknutu.
I treba da paradira.

Da nisam te detalje
u……
sad bih vam rekla:
”Stavom “u leđima motka”
Propagira:
“Nemam spondilozu” “Ali ovako
ona je lepša
a ja, od sebe bolja.(C) Vesna Mladenović

27 1042 0 rainbow 0 srpski 0 0 0 24 5 82.117.192.142 1-
2445 0 ljuba-trebotin DA IMAM ČAROBNE MOĆI – Pesma nedelje decembar 2007 – Milena Jovanovi&# 2007-12-15 22:10:50

DA IMAM ČAROBNE MOĆI

Da imam čarobne moći
znala bih kuda ću poći
Išla bih čak na kraj sveta
da niko ne može da mi smeta
Na svetu ne bi bilo rata
Niti svadje zbog svetskog zlata Čarobne moći da imam ja
Sunce bi moralo stalno da sja
Sva deca bila bi srećna i sita
i zabranila bih lov na kita
Da ima neku čarobnu moć
makar trajala jednu noć
al čarobnu moć nemam ja
ona je samo deo mog sna
Čarobna moć nije mi data
ta moć su moji mama, tata i bata.

P.S. Ovu pesmicu napisala je moja ćerkica od 9 godina juče u školi na
času Srpskog jezika. Ona napisala, ja hteo da je podelim sa vama, kad
već ništa svoje nisam napisao već duže vreme. Pozdravljam vas i želim
sve najbolje. Vaš Zoran Hristov. 20 5307 0 ZoranHristov 0 srpski 0 0 0
35 7 178.221.70.202 1-
2446 0 ljuba-trebotin PRVI IVER – Rade Todorović 2007-12-15 22:17:32

PRVI IVER

Kao da si mi prvi iver,
neka si mi, dobro došla.
Sunce ti ukrsti zlatne niti
dok mi vezeš po sećanju. Ako si došla sa veselja
gde su slavili rođenje
i pocepali ocu košulju,
neka si mi, srećna došla.

Evo vam dukat žut ili dva,
pevajte mi ako umrem
ja il od sreće il od tuge,
ako umrem, za tobom.
–
Zar se moja duša plaši ikada,
da vrhove ne predje nikada
Stepenice ja neću da brojim
do smrti, više ja se ne bojim.

Plešeš li uvek nesrećna dušo
sa njenom večnom lepotom?
Osećaš li se bolje ispod kože,
osećam li te crveniju u krvi.

Ići ću za njom, a ti mi pleši
za kartu više srce se reši,
da me sve ko roba, snadje
na njenim usnama vrelim.

Plešeš li uvek nesrešna dušo
sa njenom večnom lepotom?
ili si me tek živog pronašla u
prvom plesu smrti sa životom.

Pognuću se pred prestolom nade,
podignuću se u prestonom gradu,
da podignemo nase Praznike u
slavu lepote, i moje izvore, živote.

1 627 0 Radeumetnik 0 srpski 0 0 0 5 1 84.9.51.117 1-
2447 0 ljuba-trebotin MOJA ZVEZDA – Jelena Bandić 2007-12-15 22:23:52

МОЈА ЗВЕЗДА

На тренутак ми се учини,
На тмурном небу угледах
Изгубљене звезде бљештави сјај.
Али, ипак, заварах се ја,
Јер ту беху само тешки облаци
И мутно небо, препуно слутњи. Али опет, у тренутку моје маште,
Лепа топлина испуни ме,
Угледала сам цвеће рајске баште.

Вратиле ме у сурову реалност
Капи јесење кише,
И унеше ону монотонију оданости
И оне тужне речи
Што моје мастило пише.

Чекам крај прозора
Гледајући у небо,
Мислим видећу још једном
Тај плод моје маште
Што бежи из собе окружене сеном,
Што краси мој тренутак,
Што сија у црнилу несреће
И подсећа на чисти, бели
Морски облутак
Из земље неке, далеке, треће.

Нека, нек се заваравам још мало само,
Нек будем срећна макар на трен
Јер, знам да постоји она права, негде тамо.
Видећу је, сигурна сам,
Кад и сама постанем дете Зен.

Јелена Бандић

2 668 0 izgubljena_dusa 0 srpski 0 0 0 0 0 0 1-
2448 0 ljuba-trebotin MANGUP – Ljubodrag Obradović 2007-12-15 22:54:02

MANGUP

Mangup si,
bitanga i slično…
Uvek na svoju ruku,
stalno u pokretu,
na vetar ličiš.
Savete ne slušaš,
nastojiš sprovesti lično,
svaku svoju odluku…
I tim se dičiš! Tvoja je mašta,
mislima vična
i u budućnost srećnu,
greškom uključena.
Mangup si, dakle
i daleko od zavičaja,
za tebe je već svučena,
svaka devojka,
od onih, koje su promakle,
korzoom,
pored tebe i drugova.

Mangup si,
baš mangup,
uličar pravi,
i niko nije ko ti srećan,
kad se veče zaplavi
i kad dah čaršije,
od devojaka napravi golubice…

I osmehom prekrije lica,
usputnih prolaznica,
koje u život pakao šalje,
pa duša zaboravi,
teško breme
i svu zlobu sveta
i hrabro produži dalje,
ne hajuć za prosutu bol
i ostale detalje…

Mangup si,
kad srce
razdragano zaplače
srećom deteta,
koje slavi,
što prvi put u životu,
u naručju mekom spava
i miluje topla,
devojačka nedra.

Mangup si,
oh,
mangup,
u snovima samo,
koji snage nema,
da doleti tamo,
u epicentar sveta,
gde ruža cveta…
A volja ti drema,
pomisliš li,
na prošla leta,
na prohujalu sreću…

Mora da ti,
pamet smeta,
kad ne shvataš,
da lepa žena,
mangupe niže,
a ti nisi najveći,
da ti stope liže
i moli za grč,
ka sreći što vodi…

I pobeći će ti…
s’ prvim mangupom…

28 940 0 ljuba-trebotin 0 srpski 0 0 0 30 6 77.105.10.51 1-
2449 0 ljuba-trebotin KNJIGA *POEZIJASCG* – FAZA II 2007-12-15 23:57:45

Poštovani pesnici,

Večeras
je završena faza prijavljivanja pesnika za zajedničku knjigu pesama
*POEZIJASCG*. Tu smo ukupno nas 41 pesnika i poetesa(što bi rekao Bil),
a to je jedna obimna knjiga od barem 250 strana.

Sada
sledi II faza, faza slanja pesama u Word formatu radi slaganja u jednu
knjigu. Pošaljite pesme ( za najviše 5 strana) koje ste izabrali, jednu
fotografiju i kratku autobiografiju.

Pesme ćete slati Petrović Sanji na email: Sanja.Petrovic@rns-nis.co.yu i ova faza će trajati do 25.12.2007. godine.

Više detalja pročitajte ovde

Molila bih vas da mi pesme dostavite u Times New Roman, latinica, u
size:12. Biografija da bude sažeta sa fotografijom manjeg formata.
Vodite računa da sve stane na pet strana A5 formata. Veliki pozdrav,
Sanja. Srećno se realizovalo!
7 832 0 ljuba-trebotin 0 srpski 0 0 0 5 1 77.46.178.90 1-
2450 0 ljadmin Udje djavo medju stado – Milorad J. Nikić 2007-12-16 14:25:21

UDJE DJAVO MEDJU STADO

Na nebeskom carskom tronu
Sve blaženo, mir zavlado
A na zemlji ko u toru
Djavo udje medju stado

Plemenita, krupna stoka
Osetila krvoloka,
U metežu slaba skoka
Osta žedna kraj potokaOna druga sitnog zuba
Večno gladna i alava
Raširi se kao guba
Tudji zabran zaposela
Dočekala…
Pase, zoba za badavaNa sve strane stado krenu
Ko kad prhne ptica jato
Osta pustoš, krv i blato
Strasna ljaga za vremena

Stade progon, jauk, klanje
Razišle se sile mraka
Jagma, grabež, otimanje
Traje stalno, bez prestanka

Razvadjeno stado gledi
Svako iz svog tora riče
Stalno zbore o pobedi
Ista tlapnja, stare priče

Na nebeskom carskom tronu
U po belog, biće dana
Neverica, muk zavlado
Žalost neka

Prebrojaše nekoć stado
Ima stoke i hajvana
Nigde…. ljudi
I čoveka.

18 992 0 nikic 0 srpski 0 0 0 5 1 213.198.198.38 1-
2451 0 ljadmin POŽUDA – Zoran Matić 2007-12-16 14:30:56

ПОЖУДА

Уздах из твојих груди,
Дах стрсти око нас,
У топлој постељи,
Обавијени тамом, лежимо.

Твоје усне, мирне,
Са укусом опорог црвеног вина,
Љубим те,
Љубим те врелим уснама,
Са новим жаром страсти,
Неугаслим, јачим,
Недовршена реч остаје нема,
На твојим уснама.Додирују се тела,
Врела пожуда уливена у њих,
Ту на твојој усни, на твоме врату,
Остају пољупци, врели, лагани,
Дрхте ти груди,
Бисерне, чврсте.Додирујем твоја немирна бедра,
Постајемо једно,
И траје трен,
Пловим твојим телом,
Испуњен тобом.

Тржим твоје уздахе,
Нове, јаче,
На мени, твоје руке, стежу ме,
Прстима кидаш моју кожу,
Пролазиш преко мога тела,
Слушам олују пригушеног крика,
Стајеш, пролази трен времена,
Дубоки тихи јецај, у загрљају.

Лежеш на моје груди,
Огрнута росом наших тела,
У тами на столу,
Просуто вино на белом стоњаку,
Последњи пламен свеће умире,
Са сунцем које нас не буди.

Зоран Матић

27 1262 0 zoran 0 srpski 0 0 0 5 1 79.125.230.220 1-
2452 0 ljuba-trebotin PUT SVETLOSTI 2007-12-18 01:08:38

PUT SVETLOSTI

Proćiću put svetlosti bosonog,
veruj mi, samo sa sjajem u oĉima.
u razgovoru sa svojim srcem.
tražeći razlog gde ga nema. Nosicu na sebi prve peĉate i oziljke
iz starih bitaka kao prave medalje.
Ispitujem radoznalo zapustene puteve,
raduje me svaki stari kamen i prolaznik.
Svaka okuka sprema iznenadjenje,
dok ne postanem planina i potok
svetli trag prve duše u biljkama,
u zivotinjama, pticama u polju.
Kao da je ovo vreme za tudje snove,
imati krila i nerazumne misli deteta
i moje saputnice veru, nadu i ljubav.
Polazim sam jer svetlost ucrtava moj put
osecas li moj strah kao onaj prvi
jer sam povredjivao koga volim.
Neka vas uplasi svaki moj greh
neka vas prati svako moje dobro
i svaki potez kao da je prst
u poslednjoj igri sa sudbinom.
Po neka zvezda se ogleda u vodi
neka mi ostavi sav sjaj u ocima.
Nikada se necu zasititi tvoje ljubavi
nikada necu pozeleti vise mrznje,
nikada necu pozeleti nesrecu.
Osluskujem tisinu moga srca.
zivot u otkucaju i prvi glas
Ako te ne budem voleo,
neznam kako cu
vise da disem bez tebe.

3 551 0 Radeumetnik 0 srpski 0 0 0 5 1 77.105.11.54 1-
2453 0 ljuba-trebotin JEDNOM – Lidija Petrović 2007-12-18 01:12:55

JEDNOM

Samo jedan osmeh kad se spotakne o reč
Velikim slovima ispiše se san

Samo jedan korak kad istroši svoj trag
Malenim stopama u novi dan Samo jedan zvuk kad profijuče uz vetar
Oduševim pesmu novim stihom

Samo jedan dodir kad me seti
Kako suze teku s prvim rifom

Samo jedan uzdah kad sklizne niz grudi
Stane mi vreme

Samo jedan pogled kad dovede oči do neba
Daleko moju dušu od mene

Samo jedan osmeh kad se spotakne o reč
Velikim slovima ispiše se san
Da jednog jutra lice mi sija
Samo jedan zrak početka da mi prija

8 868 0 lija 0 srpski 0 0 0 10 2 213.198.229.74 1-
2454 0 ljuba-trebotin ILUZIJA – Maria Deyana 2007-12-18 22:24:40

ILUZIJA

Korak mi odzvanja na cesti,
Gledam u tamu.

Ako spavaš,
Sanjaj me,
Gledaš li u tamu,
Vidi me. Ja nestajem u dubini noći,
Mjesec me rukom svojom vodi.
Odoh da usnim tebe.

O,nesreće,
Znam ti samo ime.

28 972 0 ljuba-trebotin 0 srpski 0 0 0 34 7 84.9.49.189
2455 0 ljuba-trebotin LJUBAVNA PESMA – Branka Korać 2007-12-18 22:36:44

LJUBAVNA PESMA

Ako Bog da dobrog zdravlja
jutro ce otvoriti prozore
za sve parkove a jata knjiga
će odleteti ka ekvatoru,
odleteće i muzika i slike
i reči, kao avioni, će crtati
tragove na nebu Ako Bog da dobrog zdravlja
bez čudjenja, posmatraćemo:
snove; planove za buducnost;
isčekivanja; strahove; žudnju;
kako se gase kao prskalice u
novogodišnjoj noći ili želje
očeva i majki za njihovu decu

Ako Bog da dobrog zdravlja
verovatno ću ti tog jutra
od najčistijih snežnih oblaka
i -sećašlise- listova sa
planina neizgovorljivih imena
pripremiti čaj i poslužiti sa
kriškom žutog meseca

-šta slavimo danas?, pitaćeš

-je li nekome rodjendan?

-ne, nije

-je li danas dan nekog sveca?

-ne, nije ni to

-o, kaži mi više, šta slavimo?

( znajući tebe, smejaćeš se)

-kada popiješ čaj, reći ću ti

I dok budeš gasio žedj
sedećemo, nemi i svesni
veličanstvenosti dana
u kome naša večna glad
miluje izborana lica
običnog, starog para.

Ako Bog da dobrog zdravlja
osmeh kao oseka
odneće sa sobom
ostatke poslednjeg pitanja.

34 2000 0 Branka 0 srpski 0 0 0 39 8 77.248.62.161 1-
2456 0 ljuba-trebotin RODOLJUBIVA -Spasoje Ž. Milovanović 2007-12-20 00:02:22

РОДОЉУБИВА

Није ово
она песма
ако мислиш
да јесте
Ово је
суштина
голи натурализам
без метафора и симбола
Ово је
икона
индекс
Ово сам ја
против тебе
да ти кажем
кад си се намерио
да се не изненадиш Набијем те на кривак
овај мој
красни
масни
прваославни
и српски
и још ближе
подјастребачки
и расински
плућна крила да ти размакнем
очи да ти уврљавим

Са царског престола
пишам ти се ја
на тај твој
second hand

врљо врљава

Спасоје Ж. Миловановић

29 960 0 spale 0 srpski 0 0 0 23 5 78.146.225.48 1-
2457 0 ljuba-trebotin Pokrov od leda – Nevenka A. 2007-12-20 00:04:55

Poklope tako sve tuge
ko pokrov od studenog snijega
i hladno je,hladno u dusi.
Biju vjetrovi snjezne mecave
drhti tijelo od studi koja
iz duse se siri i obuzima
ledi i ubija. I suze se negdje usput
u grudi hladnoj zalede
rijeci mecavom rasprse
i pusto je hladno je
do kosti bol se zavuce
svaka misao postane juce
razum zaledjen ledom boli
htio bi,al’ ne moze
opet da zivi opet da voli.

Poklope tako sve rane
iz starih i blizih bitaka
potece krv po zaledjenoj
putanji gdje nekad stajase srce
ostavljajuci crveni trag poraza
trag posjecenih korjena
usahlih izvora i bilja bez ploda.

Poklope tako pokrovi ledene samoce
i sklisko je tu u dnu duse
padaju i lome se nespretni koraci
slomljene zelje u rukama
promrzlim od studi,lede,
umiru prije radjanja
i humka im biva dusa hladna
bez topline bez obiljezja.

I niko nece zapaliti svijecu
i niko nece donijeti cvjece
na dnu duse od leda s pokrovom
vjecnih snjegova i krvavih tragova
nece biti suncanih zraka
nit ljubavlju istkanih sagova.
Poklope tako teski pokrovi ledeni…”

6 707 0 NevenkaA 0 srpski 0 0 0 5 1 62.162.77.169 1-
2458 0 ljuba-trebotin ZVEZDANO NEBO – Predrag Videnović 2007-12-20 00:11:38

ЗВЕЗДАНО НЕБО

Хајд`те драге звездице
сиђите са неба,
хајд`те миле сестрице
драгој љубав треба. Хајде небо звездано
жаруље зажари,
хајде Богом знано
љубав нам оствари.

Хајде мили месече
под прозор јој дођи.
Хајде драга у вече
месечевој лођи.

Предраг Виденовић

4 750 0 PredragV 0 srpski 0 0 0 5 1 213.198.229.74 1-
2459 0 ljuba-trebotin NAROD – Milovan Veselinović 2007-12-20 23:33:07

НАРОД

До кад радиш и народу чиниш
Сви те хвале у висине дижу
Кад престанеш испуњават жеље
Склањају се у страну од тебе Када певаш, када пара имаш
Пријатељи журе са свих страна
Да помогну весеље да деле
Кад си срећан не могу без тебе

Кад се нађеш на некоме збору
Сви причају идеје имају
Када треба идеје остварит
Добровољца мораш дуго тражит

Кад тугујеш када бриге имаш
Сви те жале, слабо ко помаже
Склањају се од бриге и туге
Да не брину они бриге туђе

Кад болујеш сви ти лека траже
А лек њихов ништа не помаже
Многи знају од доктора више
Многе своје они сахранише

Тешко ти је док упознаш народ
Кад упознаш онда је још теже
Тешко ти је с` народом живети
У самоћи души је најтеже

Милован Веселиновић

12 746 0 MilovanV 0 srpski 0 0 0 5 1 84.9.50.66 1-
2460 0 ljuba-trebotin MISLI MOJE BLUDE – Božo Popadić Aktus 2007-12-20 23:36:22

MISLI MOJE BLUDE – BP-AKTUS

Zora sviće,
magle se ulicama vuku,
nigdje vjetra da ih rastjera.
Studeno jutro, koža se ježi,
vučem za nogom nogu.
Vučem se lijeno i teško,
kao magla
siva od smogova,
iz grada utonulog
još uvijek u san. U venama mojim vinoplov
od čaša mnogih ispijenih.
Krv mi je boju vina preuzela.
Ruke otežale niz tijelo vise,
glava u ramena utonula,
oči u asfalt tupo pilje,
gledaju kroz zemlju negdje.
U daljinu blude mi misli.
misli moje pijane.

Ne osjećam više ništa,
ni tugu, ni bol, ni rane,
samo alkohol kako kola
mojim venama nabreklim
i udovima nateklim
od sjedenja i bdjenja
cijele noći za šankom
u zadimljenoj kafani.

Blude moje misli pijane
negdje u daljinu
na onu stranu stvarnosti.
Tamo gdje iluzija
postaje stvarnost,
tamo gdje moguće je sve,
i gdje ničega nema ,
ničega osim tebe i mene.
Blude misli moje pijane
i snene od čežnje i želje
da će te tamo naći.

Privlačim rever sakoa
izgužvanog već i otrcanog,
od silnih barskih stolica i naslona,
da studen bar malo ublažim,
koja me obuzima od misli tih.
Vučem se tromo i lijeno,
ko magle sive ,
i sa njima izlazim iz grada
prema dolini nemira i nespokoja.
Prema dolini maglovitih stremljenja,
u koju ponovo moj život,
po ko zna koji put ulazi.

Prikupljam preostale misli,
koncentrišem, stajem i kažem:
“Dobro jutro sudbino,
ponovo si me prevarila.
ponovo si mi nemir i nespokoj
ponudila kao životni dar.”
Pljujem na sivi asfalt
na kraju grada,
kao na život ovaj sada,
život pijanca i boema,
život što budućnost nema.
Ponovo prikupljam misli preostale,
bolno vrijeme trijeznjenja dolazi.

26 834 0 aktus 0 srpski 0 0 0 10 2 217.16.77.245 1-
2462 0 ljuba-trebotin TEBI ČAROBNA PTICO – Milorad J. Nikić 2007-12-20 23:43:14

TEBI ČAROBNA PTICO

Tebi čarobna ptico
Što pod krilima svojim
Nevidjene svetove skrivaš
Odu radosti pevam Na tvome su putu
Zaboravljene porte
Dalekih južnih luka
Sa čijih zidina i kula

Oči vekova zure
A ljudi ko zverinje otimaju
Za parče svilenog šala
S Glorijinog vrta

Nadleti nad polja naša
Sunčanu kišu raspi
Neka nejač ugasi žedj
Svetlosti umesto mraka

A onima što nam
Horizonte krate
I granice uma pomeraju
Ostavi kletvu potomaka

31 1202 0 nikic 0 srpski 0 0 0 15 3 213.198.229.74 1-
2463 0 ljuba-trebotin OVDE POSTADOH – Mile Tešanović 2007-12-20 23:46:03

OVDE POSTADOH

Oživješe sve one blage večeri
I svi oni drhtaji u krošnjama
Sva zebnja i strijepnja
Što se u zaborav pretvori Kraj puta gdje su letve otpale
Ispod kamenja što se godinama ne miče
Izrasla je trava i ostruga
Žive duše su nekuda nestale

Kiše su stale i izvori presahli
Po bašti svjetluca prašina žuta
Nemoć se uvukla u voćke kraj puta
Ovo je mjesto gdje postadoh

Vrijeme nije izdržala nadstrešnica
Ostala je samo hrpa nesložena
Bez pozdrava krenuh uplakana lica
Noseći sa sobom samo uspomene.

31 957 0 teso 0 srpski 0 0 0 5 1 194.247.213.35 1-
2464 0 ljuba-trebotin Nedostaješ mi – Aleksandra Pejić 2007-12-20 23:49:41

NEDOSTAJEŠ MI

Sanjala sam …

Drveće je hladom topilo
blagost talasave vode,
zelenim somotom je usnulu pokrivajući..
Jedan se kamen na obali
nagote svoje zastideo
i skliznuo u plićak
a ptice…
One nisu ružile tišinu…

Sanjala sam… Sanjala sam kako sediš na toj obali
Sa štapom u ruci
saživeo, srastao sa rekom
moćan u svojoj dobroti
i besmrtan…

I nije mi to san razum mutio,
lepo sam videla
da ti se lik osmehom uvija,
čula sam da ti glas kikotom zvoni
i da neka sreća od tebe
predeo rosi…

A pričao si,
dugo si pričao…
Ne sećam se o čemu.
Možda o toj nebeskoj reci iz koje si lovio blago
ili o nebeskim pticama koje nečujno pevaju,
ne znam,
ali sam ja nebeski uživala
u bliskosti koju si mi poklonio.

Tada si pitao kako sam…
A ja sam ćutala …
Nisam želela da pokvarim san.

Sanjala sam…
Nažalost samo sam sanjala …

Pesma posvećena mom prerano preminulom ujaku

26 1060 0 saska 0 srpski 0 0 0 24 5 87.164.75.142 1-
2465 0 ljuba-trebotin ONA JE SAMO – Svetlana Polak – Pollakova 2007-12-22 01:06:15

ONA JE SAMO

Kažeš: Bila je paganka,
Plovila vrčem opsene,
Prepune krčage raspleta nosila;
U progonu Sunca izmicala sa
Okićenim okom; A ona je samo pred tobom
Umore kosila,
Skinula ti gvozdeni prsten
Prometeja od Kavkavskih planina.

Milosrdjem je tvoj
Krajcovala mrak,
Možda će te hvatač snova
Obeščastiti u
Onaj smutljivi sumrak
Podle igre senki
Kojoj si odavno dao pristanak.

Kažeš: Bila je i nije bila;
I nikad je nema kada je ima,
Prostrla je pogled u nedostižno,
Pogane ćoškove daljina,
A ona je samo zaspala jer je zima.

Volela te je,
A da prstom nije makla
Kao što je volela nebo,
A nikad ga nije dotakla.

Volela te je na pramcu ušćca i izvora
Gde se izlivaju iz kamena ljubavni kristali
I pitala se zar su reči nepokorne
Baš jedino što ste dali…

59 3615 0 pollakova 0 srpski 0 0 0 113 23 95.180.85.171 1-
2466 0 ljuba-trebotin OLUJA – Ratko Petrović 2007-12-22 01:14:42

OLUJA

Kaže: “Dragi budi tiši!
Slušaj kako vetar peva kiši…”
A, meni je to samo ružno vreme
čujem oluju, grom me prene! I sivilo oblaka mi se čini kao opsada
vičem: “Mila, ovo je prava dosada!”
a ona opet, s glasom punim treme:
“Dragi tiše, i lezi tu kraj mene…”

13 700 0 ratko 0 srpski 0 0 0 10 2 213.198.229.74 1-
2467 0 ljuba-trebotin NaroCka EroCka PoJezija – Zoran Hristov 2007-12-22 23:34:58

Ljubo,
napisah jednu NaroCku JeroCku poJeziju, pretpostavljam da nije za medju
pesme koje pišemo, ako proceniš da je za blog, ubaci je umesto mene,
sam nisam hteo bez da se konsultujem. Medju mojim kolegama pobrala je
puno simpatija zbog vrckavosti i zezanja.Ukoliko proceniš da nije ni za
blog, onda je metni na forum ili šta već sa njom. Odluka je na tebi,
bez da se ljutim.Pozdrav i sve najbolje želim, Zoran Hristov.

Pesma
je interesantna. Ko želi da pročita ovu pesmu Zorana Hristova, a i
druge pesme iz tog pravca Erotske poezije, neka klikne na Pročitajte tekst do kraja! Objavljeno na linku EROTIKA !

3 870 0 ZoranHristov 0 srpski 0 0 0 0 0 0 1-
2468 0 ljuba-trebotin NAŠA PESMA – Sladjana Ivanović Slap 2007-12-22 23:42:34

NAŠA PESMA

Kad ljubav
na vrata srca dođe,
ona ne kuca i ne pita
da li sme da uđe,
već kao lopov
tiho se u srce uvuče.
Tu svoje gnezdo svije,
tu nas bodri, hrabri
i grije. A odatle, iz srca,
u svaki deo bića
i onda nemir počinje!
Počinje prvo
utrobom da hara.
Leptiri zaigraju u stomaku
svoj ljubavni ples…
svoj zov ljubavi
pun čežnje i žara.

Čudne iskre u očima
sjaj do tad neznan
opet ka srcu vode
pa ti je čas toplo
a čas opet zima.
I srce počinje nov ritam,
uz umilne ljubavne zvuke
Igra srce igru sreće
to java je, stvarnost prava,
a misliš da još je san.

Tad iz duše
stihovi poteku
puni ljubavi i želje
da ovi akordi večito traju
Da zajedno,
najlepšu pesmu ljubavnu
ispišemo ti i ja,
oni nam snagu daju.
pesmu samo našu
i samo za nas.

19 1377 0 slap 0 srpski 0 0 0 25 5 212.62.55.2 1-
2469 0 ljuba-trebotin STRANAC – Gordana Knežević 2007-12-22 23:47:55

STRANAC

Brela tama u predgradju
dobro smišljenih iskoraka.
Reci…

Šta će ti ime i
i broj telefona,
zgrabi me nagom surovošću
mužjaka osvajača,
i obeleži mi belinu puti
pečatom otrovno-slatkog ugriza. Hajde…
Znam da odjek mojih potpetica
narušava sklad
tvoje vizije žene andjela,
i želiš me pretvoriti
u nežnost lepršavog iščekivanja,
baš sada
dok grubošću skidam poslednje
okove svoga
zatočeništva.

Pusti reči…

Evo ti snaga
iz žile kucavice na mom vratu,
oseti mi miris
i sledi trag instiktom
ptice grabljivice
koja se nepokolebljivo obrušava
na svoj plen.

Priznaću ti…

Nemam čednost pogleda kada zalutam
u tudju misao,
niti sam blaga prema
pokajanju koje me ponekad
sačeka u rasklimanim kapijama,
još dovoljno brza
da preskočim sve barijere
tvoga imena.

Zavedi me bez svedoka
u ovom ratu bez oružja i srca.

Gordana Knežević

26 840 0 KnezevicGordana 0 srpski 0 0 0 14 3 77.248.62.161 1-
2470 0 ljuba-trebotin KOMŠINICA – Pesma nedelje decembar 2007 – Milisav Djurić 2007-12-22 23:52:00

KOMŠINICA

Često odem do kafanice
da popijem neko piće
a već u drugoj čaši sviće
lice mile komšinice. Komšinica moja mila,
satkana je sva od zlata,
svake noći jedno drugom
pokucamo na stara vrata.

Slatka mi je kao vino-
što starija sve je bolja!
Potraži me draga kono,
s tobom mi je piti volja.

Čaša sreće se prelila
vino nam se svo izlilo:
ja nju pitam, mene ona-
šta li nam se dogodilo.

Kucka kona, kuckam ja-
ja dzentlmen, ona fina…
Kuckamo se stalno tako
i pune flase rujnog vina
ipraznimo na brzaka, a polako…

13 1475 0 Milisav 0 srpski 0 0 0 10 2 80.75.192.70 1-
2471 0 ljuba-trebotin POSEBNOM – Jelena Bandić 2007-12-22 23:56:12

POSEBNOM

Ne, ti ne znaš koliko mi samo značiš.
Ti ne shvataš da čovek zaista može
Voleti u isto vreme dve osobe,
Isto vrstom ljubavi. Kad nismo zajedno, ne znam za sebe
Suze povremeno, nekontrolisano
padaju mi niz obraze.

Nokti su mi izgrickani,
Soba ispunjena teškim vazduhom
Koji udišem.

Šta mi vredi što ovo pišem,
Kad ti jezik reči ne razumeš.

Ti nisi sa ovoga sveta.

Ti si nešto jedinstveno,
Unikat.
Ogledalo moje ljubavi,
More ispunjeno mojom krvi.

8 705 0 izgubljena_dusa 0 srpski 0 0 0 4 1 217.162.111.47 1-
2472 0 ljuba-trebotin E takva sam… – Svetlana Dzaković 2007-12-23 19:11:29

E TAKVA SAM…

E takva sam…
Uzimala i otimala,
U konopce svoju ljubav zavezala.
Sa postelje tvoj miris
Zauvek izbrisala. Ne, nisi dao…
Ja sam otela.
Ne, nisi plakao…
Ja sam se smejala.
I nije bolelo
nego je prijalo.

Kao po dvorištu svome.
Svetom sam prošetala…
I noćas uzela bih više
Iz srca tvog…
Da po mom zapleše…
Kao recimo, zbog načina tvog…
I kada pomisliš
Da sam završila…
Ja uzimam još više… i više…

7 1132 0 cana 0 srpski 0 0 0 15 3 12.72.158.52 1-
2474 0 ljuba-trebotin MOLIM TE ZA PAŽNJU – Sanja Petrović 2007-12-24 00:58:26

MOLIM TE ZA PAŽNJU – Sanja Petrović

Slušaj Mali, stvar je vrlo prosta:
Došao je kraj moga života.
Te shodno s tim te molim
nažvrljaj koju meni u čast,
da se nasmejem u taj poslednji čas. Znam da kada budeš čitao ovo pismo
prekrstićeš se i reći: Bože, šta je ovo?
No, učini svojoj drugarki, čisto,
napiši koji redak i sačekaj pravi čas…

Da li si tu i dalje, Mali?
Pusicu ti šaljem, drugarski.

(C)- Sanja Petrović

P.S. Odgovor na pesmu napisao Spasoje Ž. Milovanović

ДРАГА МОЈА, САЊА

Замисли
Драга моја, Сања
Гола жена
Сунце
Што се пробија
кроз облаке
Старо је
Замисли
Да се зове
Тако
Као ти

Њени погледи
Отврднули су
Безбројним покушајима
Да засене сунце
Сања
Је остала иста
Пуна живота
Неисцрпне снаге
Са увек истим смешком
На лицу
Док сунце
Губи своју виталну снагу
Добија боре
Вене
Пулсирају му јаче
Него пре

Људи су пролазили
Испод
Ајфелове куле
Остављајући
за собом сенке
без боје и мириса

Замисли
Драга моја, Сања
Под Ајфеловом кулом
У загрљају сенки
Такву
Сању

Сви потоци
Пресушују
Пред бистрином њених очију
И
Она
Постаје дрво
Са најјачим корењем
Расте
Испод Ајфелове куле
И
Једног дана
Подиже је
Нарушавајући мир
Драгих нам парижана

Коначно сам схватио
Оно на небу
То није она
Оно је
Сунце
Месец
Звезде

Планетаријум

Драга моја, Сања
Ако пређеш овамо
Земља ће стојати
Мало накриво
Видећеш
Ону
Увалу
Поред Ајфелове куле
Јефтин кечап
И
Сањин смех
У шољици за експрес-кафу

Драга моја, Сања
Земља је ментална географија
Унутра напуњена
Дрвима и угљем
Постаће
Прах

Скупимо га
У
Најлепши ћуп
Ставимо га на катафалку
И поштени помен одајмо

Спасоје Ж. Миловановић

23 1193 0 Sanjalica 0 srpski 0 0 0 23 5 87.164.200.202 1-
2475 0 ljuba-trebotin ZIMA – Miljojko Milojević 2007-12-24 01:01:34

ZIMA

Beli sneg je svuda, svuda…
Svud se beli pokrov pruža,
A košava besna, luda,
Slama grane majskih ruža. Mraz ledeni i ledna kiša,
Što prozore s vetrom kupa,
Primorava mačku i miša
Da spavaju mirni skupa.

“Pletilje su noćas plele,
Od sutona pa do zore,
Sa zvezdama čipke bele
I stavile na prozore.”

S poledicom nema šale,
Ni s mećavom kada sipa,
Kome ljudi da se žale
Zbog povreda i zbog gripa.

Kad slabašno Sunce sine
Led ledeni da odledi
Leden vetar sa planine
Sve ubrzo opet sledi.

Al i radost kat-kad plane:
Začuje se dečja graja
Blago jutro kad osvane
Iznad polja, reka, gaja…

Lake sanke lete, jure,
čizmice se snegom pune,
Al kućama deca žure
Ljut severac kada dune.

Rumen obraz do obraza,
Crven nosić ispod čela
Očekuju ,,Dedu- Mraza,,
Što ga šalje zima bela.

31 897 0 BileMilojevic 0 srpski 0 0 0 19 4 84.9.51.3 1-
2476 0 ljuba-trebotin ZABORAV – Ljubodrag Obradović 2007-12-24 01:26:00

ZABORAV

Da li te mogu zaboraviti…
Taj osmeh, to lice čisto…
I u zaboravu zauvek te ostaviti,
a da više nikad ne zablistaš. Ljubiti… i prestati.
prekinuti tu nit ….
Otići, nikad ne zastati,
končan raskid.

Zaboraviti… Preteško.
Reka, uvek na isto nosi me mesto.
Mada te nekad sretoh greškom,
u snovima tvoj lik još vidjam često.

P.S. Ova pesma je nastala kao traganje za značenjima pesme *FORGET* Svetlane Dzaković, i njoj hvala na podstreku!

25 1338 0 ljuba-trebotin 0 srpski 0 0 0 10 2 213.198.213.70 1-
2477 0 ljadmin NAJVEĆI DAR – Marko Lj. Ružičić GNIONICA 2007-12-24 17:27:09

NAJVEĆI DAR

I onda,
Kada plamen
Strasti utihne
Dodir ruke oslabi
Želja srca zgasne
Osjećaj duše splasne
Sjećanje kada izblijedi
Kosa naša osijedi
Kada sjećanja nestane
Kad prodje ljubavi čar
Ostat ćeš moj najveći dar.

20 1018 0 ruza 0 srpski 0 0 0 10 2 213.198.213.70 1-
2478 0 ljadmin ZABLUDA – Mirjana Lukić – Čalić 2007-12-24 17:37:50

ZABLUDA

U istoj ulici, na istom mestu
čovek ceka,
a ja onako iz daleka
pomislih da si ti.

I žurim da te vidim
i nosim ti srce na dlanu,
zamagljen pogled, suzu u oku
i uvek istu, ne zaceljenu ranu.

Ubedjujem srce da hrabro bude,
da me ne izda još ovaj put
jer osećam negde duboko u duši
da mi se raduješ i nisi ljut.Imam ti mnogo toga za reći,
ne može u jedan susret stati
prošle su godine, večnost cela
mnogo je toga što želim znati.Ovo je grad mladosti naše
i budi u meni uspomenu
i nije me briga sto pričaće ljudi
i neću noćas da mislim na nju.

Na domak sam tebi i ruke širim
jos samo ti želim u zagrljaj pasti
al´ tada shvatih zabludu svoju,
ne, to nisi ti.

Al´ nešto tvoje u njemu ima
i pokreti mu kao tvoji,
čak mu i pogled miriše na tugu
dok ispred mene stoji.

Prolazi rukom kroz kosu
i ne zna šta bi mi rekao,
igrom sudbine on je tu
na mestu gde si me uvek čekao.

Poteče reka mojih suza
al´ ko je on da ga se stidim,
u želji da snovi postanu stvarnost
u njega gledam al´ tebe vidim.

I zovem ga imenom tvojim
a on me nemo gleda
na rastanku ipak tiho mu rekoh:
,,Oprosti, ličis na njega.”

8 757 0 MirjanaL 0 srpski 0 0 0 10 2 99.235.254.48 1-
2479 0 ljuba-trebotin JURNJAVA KROZ ŽIVOT – Lepa Simić 2007-12-24 18:24:26

JURNJAVA KROZ ŽIVOTKao majka
zagrlila sam snove oko struka
i bežim pred mrakom
koji se
polako mota kraj mojih nogu. Putujem… kuda – kome..?
Jurim život za petama
i saplićem se o sećanja
– koja isto ćute:
i na srpskom i na germanskom.Ispleo se vetar u mojoj kosi,
baca pramenove preko obraza,
zaustavlja reči na usnama…
I što god da napišem, malo je.

Čudni su ovi, putevi Božiji!

Nešto sam večeras… umrvljena,
– idem leći,
možda će jutro promeniti sve.

Jedva čekam da zaspim,
da ne mislim više ni na šta…

39 1236 0 ljuba-trebotin 0 srpski 0 0 0 44 9 217.162.111.150
2480 0 ljuba-trebotin GOSPODU BOGU – Ždralić Dragica 2007-12-24 23:59:14

GOSPODU BOGU

Vodio si me na rubove provalija
Da tamo berem cvijeće
I da palim svijeće,
Onima dole,
Što su sada gore.
I prijetio mi prstom da ne plačem. Nosio me na mostove
Od pruća,
Da gledam valove.
Pitao me gdje je moja kuća,
Oblačio u haljine bijele
I tajno uvodio na balove.

Bacao si mi hljeb po putu
A ja sam sama
Svoju glad branila,
I još dugo sam živjela,
A srne sam tvojim hljebom hranila.

Tvoje puteve i staze
Ja sam gazila, gazila…
Kao srna što cvijeće u vazi ruši
Kao vuk što se u krvi guši
A jede,
Jer je gladan,jer je zima.
Tvoja mora ja sam gazila
I kad je oseka i kad je plima.

To su bila moja mora
Pod mojim nebom.
To je bila tvoja gora
S Božijim hljebom.

…I postim…
Sa mrvom hljeba
Sa kapljom vode.
I sve se gostim.
I sve mislim
Od stida,
Sklapam oči i plačem.
Gospode…
Tjeraj ih mačem
Te suze.

…Sklopiću oči…
Opet se stidim
Pa samo da ti kraj odore vidim!

Pa da mrem
Kao leptir u letu
Tiho
Kao da sanja rosa
o cvijetu.

6 686 0 zdralicdragica 0 srpski 0 0 0 5 1 78.157.13.12 1-
2481 0 ljuba-trebotin Moje SVE – Dalibor Đokić 2007-12-25 00:03:37

MOJE SVE

Bila si moja nežnost
i strah,
san letnje noći,
belo jutro snežnih dana! Bila si izvor ljubavi
na kome se slatko opih,
početak života i večnost,
bila si moje sve!

Danas si uspomena
koju rado ispijam,
dok u novi boj
sa vetrenjačama krećem!

18 831 0 DaliborDjokic 0 srpski 0 0 0 15 3 82.117.192.142 1-
2482 0 ljuba-trebotin SLEPA PTICA – Veljko Ladjevac 2007-12-25 00:29:02

SLEPA PTICA

Gledam te:
znam kako da ti pridjem
ali ne znam kako da ti dodjem.
Za tren
i mogao bih da te imam.
Za dah
i mogao bih da te izgubim.
Ljubavi su mi kraće nego dani. Znam da si posebna
ali ne nalazim poseban put
da do tebe doprem.
A ne volim da idem
utabanim stazama.

U ljubavi sam kao slepa ptica:
pre se sudarim sa nekom
i zavolim je
nego što naučim
kako da do nje doletim.

8 830 0 veljahudin 0 srpski 0 0 0 15 3 213.244.199.79 1-
2483 0 ljuba-trebotin VEČER – Maria Deyana 2007-12-25 00:36:51

VEČER

Snijegovi poslednji odoše,
Mutna ih rijeka odnosi.
Prvi proljetni zraci
Nečujno se pojaviše u sobi. A ja još uvjek sam tu
Sanjarim na javi
Kroz prozor gledam
Zaljubljene ispod večernjih lampi.

Dok vika pijanaca
Ne otjera moje duboke misli
I poželi mi laku noć
U kasne večernje sate.

31 1049 0 ljuba-trebotin 0 srpski 0 0 0 15 3 84.9.49.76
2484 0 ljuba-trebotin ”ZELENI KONJ” – Predrag Videnović 2007-12-25 22:13:18

„Зелени коњ“

У зимској тишини зелене стихове
Зелени коњ у зеленој штали
за „Зеленог коња“ прави. Све мисли
зелени снови, о`, велики – нови;
просањани, недосањани;
пред њим чекају, стају,
њему славу да дају.

А велики „Зелени коњ“, их,
мудар, искусан, тих,
стихове поправља
бележи, мења, котрља
ждрепцу кад срља
без помуке
даје поуке;

И ретко к`о мува
натрчи на каквог пастува.

Предраг Виденовић

4 771 0 PredragV 0 srpski 0 0 0 5 1 195.250.96.11 1-
2485 0 ljuba-trebotin ŽALOSNA VRBA – Milovan Veselinović 2007-12-25 23:16:49

ЖАЛОСНА ВРБА

Жалосну врбу
на обали канала
који из језера тече кроз град
између зграда
посматрам сваки дан
док возим трамвај Асфалтна улица са три стране
дубоки канал
камени зид, обала
дебелог стабла жалосна врба
гране своје обешене
на воду наслања

Први снег је пао
улице затрпао
сва остала стабла
оголелих грана
без листа висе
жалосну врбу још увек
зелени листови ките

Све њене сестре
расејане по парковима
изгубиле су лист са грана
још тужније без листа висе
и чекају до пролећа рана
поново листом да се ките

Оголеле гране
другог дрвећа
новогодишње сијалице ките
жалосна врба листом окићена
жао ми је док је гледам
у ритму је природе изгубљена

Милован Веселиновић

12 1184 0 MilovanV 0 srpski 0 0 0 10 2 78.157.13.12 1-
2486 0 ljuba-trebotin KAD NE ZNAŠ… – Spasoje Ž. Milovanović 2007-12-25 23:23:53

КАД НЕ ЗНАШ…

Кад не знаш
шта ћеш са собом више
да л ти се умире
да л ти се дише
кад никако не можеш
да заврнеш чесму
одна седи
и пиши песму Шта све можеш
са том песмом
На брзину да одеш
у диско
у Сан Франциско
јер све далеко
тад ти је блиско

Затим
Љубав некакву
силну да водиш
Аждаји
витеза
из себе да родиш
И шта још

Од комшинице
да направиш
игуманију жичку
ил просто
неком да разбијеш пичку
А ако ти речи
никако не клизе
и за стихове ти
требају шенгенске визе
Е онда
јеби га

Сад је и сифон
почео да стрви
а ти ниси
ни последњи ни први

Спасоје Ж. Миловановић

33 1210 0 spale 0 srpski 0 0 0 24 5 77.105.13.247 1-
2488 0 ljuba-trebotin MESTO NA OBRAZU – Ilija Katana 2007-12-25 23:31:25

MESTO NA OBRAZU

Tražila mu je pozajmicu,
do sutra,
do sledećeg jutra.
Jedva da je poznavao tu ženu,
ništa nije pitao ni komentarisao,
džentlmenski, traženo je dao. Prelep osmeh preleteo je,
preko njenog lica,
oči njegove prekrila je sumaglica.
Prišla mu je i u obraz poljubila,
gorda kao vila,
raskoš lepote svoje nije krila.

Sutra u cik zore,
vratila mu je novac,
zbunio se kao mladjani lovac.
Mesto na obrazu ga je peklo,
kao da mu je primaknut žar.
U grudima mu je bilo toplo, u glavi dar-mar.

Mislio je na nju ćesto.
Za pravi korak, spreman bio nije,
pitao se šta se iza toga krije.
Uplašen je bio od njene mladosti i godina svojih,
obuzimala ga je toplina neka
i ljubomora na obraz drugog ćoveka.

16 1065 0 Katana 0 srpski 0 0 0 10 2 213.198.213.70 1-
2489 0 ljuba-trebotin TEŽINA – Bogdanka Rakić 2007-12-25 23:35:21

TEŽINA

Sve je tiho,
a nešto u meni
gori.

Noć svoja,
neda mi da
da budem njena. Slatkoća vazduha
izludjuje me.
Prolaznost
smeje mi se.

Nežnost čeka
da bude nadjena,
da li da je tražim?

29 852 0 Boba 0 srpski 0 0 0 5 1 213.198.213.70 1-
2490 0 ljuba-trebotin NEŽELJENA ŽETVA – Božo Popadić Aktus 2007-12-25 23:42:49

NEŽELJENA ŽETVA

Veli mi čovjek,
iz utrobe mu se urlik čuje,
iz očiju suza krvavohladna,
po obrazu prugu šara.
Ja slušam, a u meni urliču lavovi
slobodnih prostora savanskih,
gladni i žedni,
jer lešinari plijen ukrali
a kiša se u suze uvukla,
da opere crvenilo zapečeno
dugim prikrivanjem,
suza što istinu pišu. Veli mi čovjek:
“Žanjem,
a do žetve mi nije.
Ja žanjem,
a drugi sijali
to sjeme đavolsko.
Ženjem suze iz duplji usahlih,
bol iz udova umornih,
ženjem iz misli sumornih.
Oči mi iskapale,
od čemera nabrekle grudi,
vilice se ukočile,
od čekanja.

Bijeli kruh pozelenio,
žetva mi krvava.
I nisam sam,
žrtva sam kolateralna,
ko pjesma horska,
ona otegnuta,
što srce steže.

Ni sunca,
ni svježine,
samo trulež
umirućeg pokošenog klasja.
Debla oborena,
trupom na gore,
izmoždeni, ukleti
nakot oko njih se
šunja….
I njih kao i klasje i debla,
kosač u crnom
vreba iz žbunja.

Žanjem,
dok Kerbera braća
stražu čuvaju,
da im krvavu žetvu
lešinari gladni ne pozobaju.
A studen ščepala
raljama svojim,
i puca kost u tananoj koži.
Ja neznam dal’ uopšte postojim,
a žanjem neželjeno sjeme,
sjeme što se kao korov množi”.

Čovječe,
žeteoče ojađeni,
za pokoljenja slijedeća nagrđeni.
Znam,
nisi jedini, ima nas dosta,
i znaj svi smo isti,
žedni u žetvi zatečeni.
Kruh naš nasušni uzeli,
a nisu nas pitali,
da li smo i mi gladni.
Oni, sinovi Sotone,
pakla vjerni čuvari,
ne pitaju, oni uzimaju.
Dokle?
Sve dok im budemo dali!

36 1081 0 Aktus 0 srpski 0 0 0 25 5 91.150.127.132 1-
2491 0 ljuba-trebotin RAZLIKE – Ratko Petrović 2007-12-26 23:41:33

RAZLIKE

razlika je
možda jedino u tome

što ja volim taj tvoj krivi nos,
a njemu, on samo
ne smeta

i što te ja volim više
kad tek ustaneš
a on
kad ugasi
svetlo i razlika
je
što znam
šta voliš
a on
“simpatično”
nema pojma
o
tvojim sitnim
srećama

i to je
simpaticno
samo tebi

i jedina
ista stvar
je što
oboje
spavamo s tobom

on s tobom
u krevetu

ja s tobom
u snovima i srcu

6 1230 0 ratko 0 srpski 0 0 0 5 1 213.240.3.154 1-
2492 0 ljuba-trebotin ZABAVA – Željko Sulaver 2007-12-26 23:48:42

ZABAVA

Udaraće noćas bubnjevi u ritmu,
Harmonika svoje note raspevane,
Razigrane noge u koraku sitnu
Pratiće dok snage u njima nestane. S hartije na stolu preko cele sale
Stihovi će pričat’ iz pesničkih duša,
Vina puna flaša poput nabujale
Mladice će mamit’ da ga neko kuša.

Blagoslov će lični kad ustane svako
I s tri prsta smerno prekrsti se ćutke,
Posle Očenaša smireno, polako
Sveštenik očitat’ u tihe trenutke.

Dobro znane note poneće u transu
Srca jošte puna rođenoga neba,
Krenuće nam suze uz znanu romansu,
Iz mladosti pesma svima noćas treba.

Iz okvira zlatnih dok gledaju na nas
Vojskovođe, sveci i ličnosti znane,
Izgledaće prazno i nijedan na glas
Neće moć’ naredit’ da sve ovo stane.

Utegnutih struka sa balkonskog visa
Bez durbina sve će da snime gledari
To nijedan pisac ne znade opisat’
Kako znaju pera tračarica starih.

Na suprotnoj strani niz zidove blede
Stidljivo bez krune, bez grba i znaka,
Trobojka od svile padaće dok negde
U svoj ovoj gužvi ne vrisne pevaljka.

U istome trenu kao pod hipnozom
Put golih joj leđa izbečiće oči,
I staro i mlado sa čuđenja dozom,
Sa stolica tvrdih sve će da poskoči.

Iščašenog vrata, promukloga glasa
Znajući da usta prisutna su gladna,
Voditelj će viknut put narodnih masa:
‘Počnite sa sarmom jer ne valja hladna’.

’Evo redosleda stolova po broju,
Dvadeset i sedam, dvanaest i jedan’,
Stvoriće se gužva i svako će svoju
Da napuni tanjir priliku da gleda.

Svak’ za svojim stolom bez ijedne reči
Obraćati pažnju neće oko sebe,
Kad večera prođe većina će reći:
’Zaigrati red je, ja ću pored tebe’.

U toj polutami svetla i prašine
Umorne će noge stati da klecaju,
Muzika ni na tren neće da prekine,
Iako svi jedva na oči gledaju.

I na kraju svega, oko dva – tri sata,
Šank će se zatvorit’, i isto kad poče,
Čovek s mikrofonom, pogledom put vrata
Zahvalit’ će svima što na party dođe.

6 772 0 sula 0 srpski 0 0 0 5 1 89.216.78.169 1-
2493 0 ljuba-trebotin DOLAZAK – Ivica Milovanović 2007-12-26 23:53:12

DOLAZAK

Leli Popović
Otkuda u glavi rascvetali snovi,
Što mirišu silno kao majski dani…?
Da l’ to lista polet, il’ košmari novi,
U mom carstvu misli što se sumnjom hrani? Otkud’ u mom oku ta zvezdana jata,
Razdragano svetlo koje tamu kida?
Da li je to odsjaj leda ili zlata
U mom, oslepelom, suznom čulu vida?

Otkud’ u ušima tihi šapat kiše,
Koja rosi zemlju i mazi pupoljke?
Da l’ to voda krike, ili note piše
U dnu moje ušne, uspavane školjke?

Otkud’ ti u srcu, draga, a neznana?
Da li je to damar tuge il’ radosti?
Gori li od milja, il’ od ljutih rana
Moje tkivo patnje, jada i slabosti?

24 1306 0 Ivica 0 srpski 0 0 0 15 3 77.248.62.161 1-
2494 0 ljuba-trebotin ZBOG TOGA PLAČEM – Darko Kolar 2007-12-27 00:12:04

ZBOG TOGA PLAČEM

Ležim na podu i brojim zvezde…
i vidim nebo koje skače…
Neko me viče, neko me zove,
tihi šapat, kao da plače. Velika svetlost s neba i tla,
pustinju vidim kroz mutnilo suza…
Padaju na zemlju gde nema dna,
samo malo upijenih tuga.

Zbog toga plačem… I majka plače…
Tabanima bosim stojim na pesku…
Peščani sat iscuri ko saće,
i novu suzu, isuzi tešku.

Zelena palma upija suze,
želi da živi, ne želi da umre…
Kristalna kocka ponovo mrzne,
pored palme zavejane u crno.

Zubima vučem korenje… pesak,
iskaljujem bes, a pada suza…
Palma me moli, da ugasim bljesak,
a mene gasi žestoka tuga.

Velika svetlost s’neba i tla,
brojim zvezde koje sreću mi znače…
Suza sa oka polako se sliva,
zbog toga patim i zbog toga plačem…

(Bratu Daliboru preminulom u 29 g. života 23.12.2007.g.)

18 772 0 kolle 0 srpski 0 0 0 10 2 78.157.13.12 1-
2495 0 ljuba-trebotin OČI TVOJE – Latinka Djordjević 2007-12-27 00:39:48

OČI TVOJE

Zašto su tužne oči tvoje,
gde luta pogled tvoj?..
I nemir duši stvara,
lomi srce,
usporava hod?… Gde čuči ljubavi plam,
lepotom andjeoskog sna
izatkan?
Tako poželjan,
otsutnošću zatrpan.

Dok nebo,
zemlju primiče,
ko Snovokradica
posle kiše,
grešku tražim…
Školjku usred okeana,
ne žaleći dušu,
što se rasprskava.

Više se u sreći,
ne kupamo,
Na granici života i smrti,
dižu se straže.
Zahuktali vetar,
po pesku piše…
Istinu želi da slaže…

I čempresi
u glas zavijaju…
Pesmu za tebe pevaju,
prašinu zvezdanu,
na uzglavlje bacaju.
Tiho noću,
glasno zbore,
ljubavi više nema…
Zato su tužne,
oči tvoje…

P.S.

SA ZADNJIM TRENUTKOM
GODINE STARE
ISPRATITE TUGE, TEŠKOĆE
PROMAŠAJE,
PODIGNITE ČAŠU RUJNOG VINA
ZA NOVO SUTRA, SREĆU, RADOST,
I BUDUĆNOST SVIMA!!!!!

SVIMA SREĆNA NOVA 2008.god.!

35 1136 0 LaticaDj 0 srpski 0 0 0 20 4 77.248.62.161 1-
2496 0 ljuba-trebotin KOME REĆI – Milorad J. Nikić 2007-12-27 22:25:03

KOME REĆI

Šta je ljubav do bol koja traje,
Život jedan i preko života,
Što je duži tim je i bol veća. Kome reći kome tugu kasti,
Čemu priča, čemu
Prazna tlapnja!

Ćutanjem se može više reći!
Zaboravi tako ćes se spasti!
I smrt druže, ponekad je sreća!

18 745 0 nikic 0 srpski 0 0 0 10 2 213.198.210.147 1-
2497 0 ljuba-trebotin NOVOGODIŠNJA NOĆ – Dragica Ždralić 2007-12-27 22:29:50

NOVOGODIŠNJA NOĆ

NEKA MI SE OPROSTI
AKO SRCE PREPUSTI
VOLJI SUZE, OSMJEH.

NOVA GODINA KAO ZAUSTAVLJENA
LJULJAŠKA ZA DVOJE
A JA ZALJULJANA
PREPUŠTAM MAŠTI SUZE
DA IZMAŠTA OSMJEH.

I UVIJEK SAMO JEDNO ŽELIM
ZALJUBLJENE TVOJE RUKE
I DA VIŠE NIŠTA NE ŽELIM.

4 621 0 zdralicdragica 0 srpski 0 0 0 5 1 213.198.210.147 1-
2498 0 ljuba-trebotin SLOBODNO ME LAŽI – Sanja Petrović 2007-12-27 22:34:17

SLOBODNO ME LAŽI

Slušam te…
Samo te slušam.
Smeškam se…
Kako i ne bih
kada laži ti iz usta
u talasima izlaze. Gotovo dečije,
onako slatke, smušene…
Smeškam se
trudeći se da ne primetiš
da sve jasno mi je.
Klimam glavom
u znak odobravanja
gutajući svaku reč…

Ma slobodno me laži
kada već umeš
tako medno.
I onako ne mogu
na tebe da se naljutim.
Šta mogu kad… Volim te.

16 921 0 Sanjalica 0 srpski 0 0 0 15 3 91.143.221.226 1-
2499 0 ljuba-trebotin PRESUDA – Vlastimir Ćirović 2007-12-27 22:42:51

ПРЕСУДА

Данас се суди мојој мисли,
Само зато што истину следи.
Узалуд сви моји сведоци:
Који кажу да нисам крив… Осуда је написана у тужби.
Већ ме издајником зову:
Лопови, гробари,
Подрепуше и наивци…

Звона са храмова дозивају Бога,
И благослове мисли човека.
А демонска песма судска порота,
Са знаком на грудима

Од девет кругова:
Већ одавно осуду има…
А мене подилази језа,
Суза ми дрхти у крају ока.

Не плашим се што ми суде;
Већ што ми колебају мисли.
Да буду јачи да ме победе:
Наводе ме да их мрзим…

Увек слабији мрзи јачег,
Јачи увек суди слабијем.
А ја треба да пресудим:
Да се суди мојој осуди!

Властимир Ћировић

13 940 0 vlasto68 0 srpski 0 0 0 5 1 213.198.210.147 1-
2500 0 ljuba-trebotin BALADA O DUGMETU – Miloš Nikolić 2007-12-29 00:27:47

BALADA O DUGMETU

Jednom jednog leta a pre mnogo leta
kako sam voleo sva Vaša dugmeta!

Otkopčavao sam Vas i često i mnogo
ali otkopčati vas sasvim nikad nisam mogo. Otkopčam li haljinu, Vas nešto ometa,
kada Vas otkopčam, ne stignem dugmeta.

I danas kad život, zbog šege, nas sastavi
u Vama vidim dugme, bar jedno – u glavi.

I da vam kažem tek tako mi dođe:
,,Bog neka Vas čuva. I dugme, takođe”.

5 1425 0 ljuba-trebotin 0 srpski 0 0 0 20 4 95.105.229.234
2501 0 ljuba-trebotin NEćU VAM REĆI IME GRADA – Vida Nenadić 2007-12-29 00:33:23

NEĆU VAM REĆI IME GRADA

neću vam reći ime grada
u kome me moji koraci još traže

neću vam reći ime grada
čiji su mostovi duži i od života neću vam reći ime grada
nad kojim je nebo bilo kao šatorsko krilo

neću vam reći ime grada
u kome naučih da kad stignem
uvek ponovo krenem

neću vam reći ime grada
koji nikad ne podleže zubu vremenu

neću vam reći ime grada
u kome sam kucala na svoja vrata iznutra

neću vam reći ime grada
koji bejaše premali kavez za moja krila

4 705 0 vidaN 0 srpski 0 0 0 0 0 0 1-
2502 0 ljuba-trebotin GODINA PROŠLA – Milovan Veselinović 2007-12-29 00:38:06

ГОДИНА ПРОШЛА

Ето прође година још једна
Имасмо у њој много лепих снова
Многи су своје снове остварили
А други само што су остарили Беше нам година не баш сретна
Код многих људи прилично тешка
Много народа изгуби животе
Велики број прође кроз голготе

И клима и време и Бог свети снеба
Казнили су неке да ли им то треба
Многима реке и у куће теку
А други без воде своју душу пеку

Тај народ данас не поштује себе
Неразуме Бога ни природу
Уместо да воли суседа свог
Ставља га под закон да му буде роб

Да вам буду боље, године следеће
Да донесу здравља, напретка и среће
Поштовање и мир земљом да завлада
Свак да живи од својега рада

Милован Веселиновић

8 679 0 MilovanV 0 srpski 0 0 0 5 1 213.198.210.147 1-
2503 0 ljuba-trebotin ISČEKIVANJE – Sladjana Ivanović 2007-12-29 00:41:40

ISČEKIVANJE

Čekam – tišina šapuće!
Šetam – ljudi govore!
U ovom času isčekivanja,
nedostaje mi hrabrosti
prijatelju moj..
Nestaju zalutali zraci.
Moje neobične želje
pozivaju prve pahulje godine nove. Gde si…,
gde si noćas,
putnice moj.
Veruješ li daljini koja
nas razdvaja?…
Nemom dodiru prolaznika,
veruješ li?
Veruješ li
mojim suzama,
prijatelju moj…

17 1161 0 slap 0 srpski 0 0 0 20 4 217.16.77.245 1-
2504 0 ljuba-trebotin NIŠTA DRUGO – Spasoje Ž. Milovanović 2007-12-29 16:02:41

НИШТА ДРУГО

Да ли је тај
твој
племенитог рода
Да ли уме да се мачује
Или да пустим слуге на њега
Или псета острвљена Да ли је тај
твој
ко Сан Франциско
далеко
Да ли има
заставу
на највишој кули
што се види издалека
или су то колибе простачке

Говорио сам ти
Немој рећи
да ти нисам говорио
Све је записано
Узми било који текст
И читај

Обраћање са Свете горе

Распоред звезда

Математичке формуле

Љубавне песме
Кад се земља
од суза осуши
Нестаћеш
У шаренилу
лоше тканог платна
У осмесима
јефтине ракије
У сећању
које не прелази крај

Можда сам

твој златни кавез

Ти моје ново царево одело

Или да продам
и коња и седло и мамузе
и мач препустим рђи
да не дрхти
И негде далеко
ко у Сан Франциско
да одем
Да се не вратим
Да се не сазнам
Ни кад сам био
Ни где сам био
Нити због чега

Или си ти
Онда
Која
Није требала
Која је
Ништа друго
Која је ништа друго

Спасоје Ж. Миловановић

18 845 0 spale 0 srpski 0 0 0 49 10 213.198.211.103 1-
2505 0 ljuba-trebotin JOŠ JEDNA U NIZU – Zorica Brkić 2007-12-30 13:33:09

NOVA 2008.

Još jedna u nizu
k’o senka se šunja,
veoma je blizu.

Ponosna i neizvesna
kao neka vila,
čarobnica obična
ulice je okitila,
lampione upalila,
pa po snegu šara,
ona bi da dodje
al joj ne da ova stara.

U srcima mnogim
nadu budi,
da će ljubav jača biti,
da će radost tugu skriti,
da će želje da se spoje
k’o pčela i šaren cvet
u prazničnoj noći
kad zablista ceo svet,
ista želja provejava,
da će Nova 2008.
biti duplo bolja
nego stara.

Dragi moji, budite zdravi, srećni i veseli … i volite se !

Vaša Zoca.

16 1077 0 ljuba-trebotin 0 srpski 0 0 0 10 2 213.198.210.147
2506 0 ljuba-trebotin BJEŠE NOVEMBAR – Nevenka Alispahić 2007-12-30 14:04:30

BJEŠE NOVEMBAR

Bješe novembar.
Jesen se spustila medju ljude
dodirujući ih kao slikar kistom
svoje rašireno platno.

Bješe novembar, kiše su svratile
na prozore čekanja
kao zov slutnje, nemira.
Imala je lice sto priča i kada ćuti,
pogled što do dna duše odšeta
imala je strepnju neizrečenu na usnama
postojan izgled teškog čekanja. Bješe novembar, vrata se nisu otvorila.
Stajala je u magli nadanja
okupana bolom andjela
i čekala glas iz oblaka crnih svitanja.
Bješe novembar i veče jedno
glasova što dodirnu i ubiju,
noć jedna duga poput smrti gresnika
i jutro s korakom ledenih utvara.

Bješe novembar, imala je izgled aveti
nevjericu u oku i krvava trag
prepuklog srca.

Rekli su, tog novembarskog jutra
riječi što ruše svemire
sjeku unutrašnjost dio po dio.
Slušala je gluha i slijepa
i čekala… čekala.. i nista nije rekla.
Cula je samo- on neće doći…
i tražila od beskraja zaborav
od Boga da porekne
od istine da se sebe odrekne.

Bješe novembar i rekli su;
on vise nece doci,nece,jer nece moci.
Ne, nije plakala, suza se sa srcem isčupala.
Samo je u oku nevjerica stajala.

10 679 0 NevenkaA 0 srpski 0 0 0 5 1 213.198.210.147 1-
2507 0 ljuba-trebotin DIVLJE VODE – Božo Popadić Aktus 2007-12-30 14:09:20

DIVLJE VODE

Ušuškavanjem cvrkuta ptičijeg,
jesen molbu piše i moli,
da pošalje ju zima proljeću,
jer divlje vode naviru
prijeteći bistrom jezeru. Smrzlo se sunce oktobrom kune,
da je ono iste jačine,
samo se malo u stranu pomjera,
i nešto ga više na jugu brine.
Mjesec se studenog sjevera
ne plaši,
svojim mu žutilom prkosi.

Noć mrazom trag ocrtava,
gdje bili su nekad otkosi,
to zima od jeseni
štafetu studenu preuzima.

Čemres u misli utonuo,
nad bistrim jezerom se nadvio,
čudno mu plavetnilo jezersko
u kom se nebo ogleda,
služi kao ogledalo,
a on korijenje raširio
za kamenje ga zabacio,
da bi se od divljih voda spasio.

Jezerom talasi krenuše,
sjevarac ih studom upregnuo,
zaplakale ive na bairu,
i one divlje vode ne vole
ali ne znaju sirote,
kako da im odole
i koga za pomoć da mole…

A potok bistri planinski
što jezeru svježinu prodaje,
dabrove neimara zamoli,
da ove zime ne spavaju,
i branu gore u brdima sazidaju,
od divljih voda,
plavetnilo nebesko u jezeru,
za pokoljenja da čuvaju.

13 785 0 Aktus 0 srpski 0 0 0 15 3 79.126.129.188 1-
2509 0 ljuba-trebotin UOČI NOVE GODINE – Miljojko Milojević 2007-12-30 14:12:07

UOČI NOVE GODINE

Večeras
neka vam u srcu severac ne seva
i bol neka vas ne pali…
Večeras
neka vam godina nova u srcu peva
i dušu gali… Večeras
nek vam draga-i postavi
jelku, i iće, i piće…
Večeras
neka vam srdačno nazdravi
za sreću, zdravlje, ljubav i dugo žiće…

Večeras
neka vas strepnja ne stiže
bolešću, patnjom i bedom ne preti…
Večeras
neka vas radost do neba diže,
a život, iako je surov, nemojte kleti…

Eto, ovom pesmom čestitam vam novo leto!

18 800 0 ljuba-trebotin 0 srpski 0 0 0 10 2 213.198.210.147 1-
2511 0 ljuba-trebotin POSRNULI ANĐEO – Gordana Knežević 2007-12-30 20:35:52

POSRNULI ANĐEO

Odjekni grmljavinom moj anđele,
i zbaci me sa prestola
na koji se popeh
tako gorda i samouverena,
skini mi plašt
od svile i paučine
i pusti da padnem
u naručje svoje pesme. Gde li si
moj zalutali anđele,
da mi zariješ reč u stomak
i previješ nežnošću
deteta,
da me uhvatiš za ruku
i oprostiš,
kada pogasim sva svetla
i ostanem sama
u mraku svoje savesti.

I čudni me snovi
u poslednje vreme pohode,
dok bezglavo jurim za senkom
bez lažnog stida
pred golom dušom,
omeđena sa sve četiri strane sveta
u oklopu godina
koje delimično proživljavam
bez potpune predaje srca.

Lažno hrabra
pod lupom noći,
oponašam ravnodušnost
hladnih osmeha,
a negde iz mene
izvire strah
da ću ostati ogoljena
ispred ogledala
sopstvene slabosti.

Moj nestalni,
posrnuli anđele,
zar si baš ti morao
ubiti
varalicu u nama.

Gordana Knežević

16 920 0 KnezevicGordana 0 srpski 0 0 0 10 2 78.157.13.12 1-
2512 0 ljuba-trebotin NOVA – Ljubodrag Obradović 2007-12-30 20:58:12

NOVA

Zapanjena priroda,
nošena vatrenim pogledima,
ko na žaru leprša…
Ljubav, proključala voda,
zatalasana dobrim izgledima,
beli se kao naga snaša. Predivna,
saleće nas plaha gora,
čempresa, borova i jela,
dok kao lud oblećem,
tragovima bora,
zasečenih u času tvog gneva,
što si me srela i pospana,
možda greškom zavolela…
Pa me zavela, rosom tela
i povela da lutam,
opojnim brežuljcima
i kroz zagrljaje vrele,
nudim ti sebe cela.

Oh, priroda se gubi,
kroz grčeve krasne,
dok padam na dno
surovih strasti.
Sad te ljubim,
sad su zvezde jasne,
ali sutra???

Sutra,
doleteće zlo,
sutra će plač izrasti za nas.
Plakaće šuma,
dok naga ležiš, a ja te neću.
*Sišao s uma*, jecaćeš.
*Oh zašto, okreće mi ledja,
zašto beži i zašto se koža ježi,
kad ga vidim, zašto?
Oh, umreću.*

Umri i to se mora.
Umri za mene još noćas,
ali sutra će drugi,
da vršlja carstvom zora,
već sutra će drugi,
ko plahovita gora da rudi,
jer ti nisi više moja,
tebi srce opet,
za promenom žudi.

Zapanjena priroda,
pokošena izgledima,
leprša ko na žaru…
Dah proteklih voda,
u dimu zaborava,
ostavlja još jednu
godinu staru…

17 790 0 ljuba-trebotin 0 srpski 0 0 0 10 2 213.198.210.147 1-
2513 0 ljuba-trebotin SRECNA NOVA GODINA – Spasoje Ž. Milovanović 2007-12-31 16:45:54

SREĆNA NOVA GODINA

Od juče do juče
Kad nije danas
Sigurno je sutra

Kad tamo jeste
Ovde nije
Neka bije
Neka bije Kec gubi
Dama dobija

SREĆNA NOVA GODINA!

11 792 0 spale 0 srpski 0 0 0 10 2 213.198.216.233 1-
2514 0 ljuba-trebotin OGNJENE PELENE – Predrag Videnović 2007-12-31 16:49:43

ОГЊЕНЕ ПЕЛЕНЕ

(свети пророк Илија 02. август)

По Јовану
Богослову,
сузбиће таму
Антихристову. Анђео му даје
пламен да једе
храбар да је,
дела да вреде.

Анђели бебу
огњем повијају
јер бебе не зебу
за Бога што знају.

Предан у молитви
пустињом сја
још дете док би
свети пророк Илија.

Предраг Виденовић

0 561 0 PredragV 0 srpski 0 0 0 0 0 0 1-
2515 0 ljuba-trebotin UČITELJ – Darko Perović 2007-12-31 16:56:02

УЧИТЕЉ

Ћутање

нагомилавам знањем,

беспокретношћу

мудрост тока.

Ако ли

почнем проповедати

и

трзајима дочарам живот

-расућу се

по хиљадама поља

истоветног

ништавила.

Дарко Перовић

Кикинда,29.III 2001.год. 1 686 0 kovalnik 0 srpski 0 0 0 5 1 87.164.238.21 1-
2516 0 ljuba-trebotin SUNCOKRETI KO UKLETI – Milorad J. Nikić 2007-12-31 17:05:22

SUNCOKRETI KO UKLETI

Noć djavolski lepa, vrela,
Ona isto, tu, iz sela.
Nebo vedro, zvezda svita,
U polju smo, usred žita. Krv u nama, uzavrela!
Bosi, goli k`o andjeli, izludeli
A na bledoj mesečini,
Suncokreti k`o ukleti

S njima, tako i mi.
Postelju smo od odela
Na brzaka, napravili
Usta suva, grlo žedno…

U glavi nam samo jedno
Noć se blizi kraju, zori..
Od postelje posta gumno
Radili smo svu noć vredno

Šta smo žita pogazili…
Šta ovrli, o tome se ne govori,
Džentlemenski,
…sporazumno.

10 1280 0 nikic 0 srpski 0 0 0 10 2 213.198.197.125 1-
2517 0 ljuba-trebotin ČAROBNO KRILO – Stjepan Herman 2007-12-31 17:09:30

ČAROBNO KOLO

Besni stoglasni epitet
Protkan tvojim bedrima
zanemeo pred porcelanskim
Licem istine Besomučno jurih ždrebicu svetlosti
Udavih pero u krvi kratkovidosti
Do sada ne rekoh ništa
A nemam više reči

Tražih saveznika
U verolomnom kovaču
Sa noćnim vampirušama
Kolo sam vodio
Hteo sam da okujem sat
U ponoć
Da bude carstvo naše
Za ” Vjeki vjekov ”

Kovač me izdade
Vampiruše nestadoše
Iz mojih nozdrva
Svojom groznom čarolijom
Nisam se ni smejao
Ni ridao
I dalje sam

Samo živeo
***

18 1255 0 herman 0 srpski 0 0 0 10 2 213.198.197.125 1-
2518 0 ljuba-trebotin RIJEČ I NJEN PUT DO RIJEČI – Sensej R.N. 2007-12-31 17:27:09

RIJEČ I NJEN PUT DO RIJEČI

Oteta u osvitu
misli
da li će do večeri
stići
dali će
u redovima sačekati
neke oči
da je sagledaju Zastakljena
u rafovima muzeja
možda će nekada se
sjetiti
svoje azbuke
i pokreta
nedorečenog

Riječi sletjela
sa grane javorove
da li ćeš pčelin let
posvetiti
svojoj medenosti

Kad se vrate nesretno poslane
rime
vrate se i krvotoka
plime
neće biti za mene
zime
ali se ipak neću
pravdati time

16 856 0 oziris 0 srpski 0 0 0 10 2 77.56.94.231 1-
2519 0 ljuba-trebotin MINUT – Jelena Bandić 2007-12-31 17:32:44

MINUT

Hajde, pokušajmo zajedno,
U tami neke crne, najcrnje noći,
Dok sami stojimo u bespuću.
Da ukrademo minut od večnosti. Jedan minut da bude ceo naš život.
Minut, koji imaće sve lepote
I svu moć.

Jači nego cela godina,
Taj minut lebdeće između jave i sna,
Održavaće nas živima.
Nas, nesavršenim bićima
Koji su satkani od vremena.

Minut, da u njemu samo napipamo spoznaju
Da namirišemo san prepun uspomena…

Minut tako mali, a dovoljan
Za sve uspomene, za sva sećanja
Da se ušuškaju u njega i polako usne
Sigurnim i čvrstim snom.

Pokušajmo to uraditi, možda shvatićemo
Kako vreme ima snagu
Da pokrene život, da ga zamrzne
Ili da ga uništi.

1 671 0 izgubljena_dusa 0 srpski 0 0 0 10 2 194.247.214.1 1-
2520 0 ljuba-trebotin ODE I TI – Vida Nenadić 2007-12-31 17:37:12

ODE I TI

Ode i ti

napred

kao sat,

koji se izgubi

odjednom

kad se promeni vreme. Ode i ti

da te ne pamte,

kao sto ne pamte

mnoge koji su

nekad

negde

otišli.

Ode i ti

da te više

nigde ne bude,

da te nema

ni u snovima…

A još te

noć osluškuje…

6 744 0 vidaN 0 srpski 0 0 0 5 1 84.9.49.30 1-
2521 0 ljuba-trebotin ONAKO USPUT ZA ’08 – Božo Popadić Aktus 2007-12-31 17:42:28

ONAKO USPUT ZA ’08

Naruči mi jednu onako od srca,
ova Nova Nula Osma,
a ja nakrivo nasađen,
onako sam od sebe,
razlozi su samo meni znani,
rekoh joj onako usput:
“Hajde me se okani,
nisam ti ja za tog posla,
i mog mi ličnog previše osta,
i što bih to ja tebi lijepo da pišem,
daj nađi mlađeg vidiš
da počinjem na škrge da dišem. Ja ti mogu samo da skrenem pažnju,
da te promatra očiju dosta,
i nemoj ko ove prije tebe,
da budeš gola i bosa.
Pa daj već jedna nek prava dođe,
ko nekad što to je bilo,
da osjeti čovjek,
što tako se zove i malo ponosa,
pa da mu bude fino i milo,
kad Nova kucne na vrata.

Da primi goste,
prijatelja, druga i brata.
I da mu onda sve potaman
u životu krene.
E zato ti kažem,
hajde bona okani se mene.
Jer ja ću ti onako iz rukava,
sasuti kritiku i prigovore,
jer mi je ovih zadnjih
Novih prepuna glava.”

I pored ove pjesme svim članovima i gostima ove web stranice želim
UGODNU, SRETNU I PRIJATNU NOVU 2008 GODINU!

18 878 0 Aktus 0 srpski 0 0 0 5 1 213.198.197.125 1-
2522 0 ljuba-trebotin UMORNA… – Nevenka Alispahić 2007-12-31 17:50:14

UMORNA…

Umorna sam.
Umorna od sjevernih vjetrova
lažnih svjetova
beskrajnih kiša
praznih ljudi
i još praznijih žena. Umorna sam od noći
lutanja po pustinji
osrednjih slikara
i poeta bez stiha
od prljavih ulica
ratova i loših filmova.

Umorna od ucjena
lažnog kajanja
priča o moralu
u redu stajanja
od filozofa i
kvazi mudraca.

Umorna od poraza
uspona
padova
veselih frajli
ostavljenih ljubavi
tužnih romana.

Umorna od hoda
bez koraka
velikih riječi
samozvanih proroka
ludih krava i
ptičjeg gripa.

I stajem.
Tu na tvojim vratima.
Rizikujem još ovaj put.
I dajem. Sebe.

Bez sjaja lampiona
uz treptaj svijeće
za toplija jutra.
Bez obećanja o
danima bez brige
bez ljepote koja
ne prolazi
dajem samo sebe.

SVIMA OD SRCA ŽELIM DOBRO ZDRAVLJE, MNOGO LJUBAVI
I DA VAM SE OSTVARI SVE ŠTO SAMI ŽELITE. I NARAVNO,
MNOGO STIHOVA KOJI CE OSTAVITI TRAG U VREMENU.
SREĆNO !!!

8 968 0 NevenkaA 0 srpski 0 0 0 10 2 213.198.197.125 1-
2523 0 ljuba-trebotin KLETVA MAJKE SRBIJE – Predrag Videnović 2008-01-01 03:13:13

КЛЕТВА МАЈКЕ СРБИЈЕ

Мајка ме једна родила
из земље и пепела створила,
мајка ме драга хранила
од дивљих ме звери бранила. Отац ме мили чувао
од земље и пепела скривао,
кад свуд је на земљи грувало
отац ме благи снивао.

Земља ме моја молила,
земља што ме је дојила,
та земља што ме је повила
овако је мени словила:

„Земља сам твоја робљена,
на крвавим рукама слављена,
многе сам Свете родила
и многе битке добила.

Зато, слушај сине слободе
стари су твоји одлучили
сва зла да ти се догоде
ако те буду купили.

Кунем те сине истине
земљица да те прогута,
сав пород да ти иструне,
сва храна нек ти је проклета.

Кунем те сине Србине
семе да ти је проклето
ако то мало истине
даш за све што ти је отето.

Кости предака стрељаних,
драге ти твоје хваљене,
руку ти твојих сељачких,
издаш ли нек буду спаљене.

И крв нек ти је проклета,
крв што те је хранила,
будем ли земља отета
друга те земља сахранила.

Завет ми дај Србине,
макар и кости глодао,
и пород твој да иструне
да никад ме не би продао.

И крв да ти проспу,
лобању да ти поломе,
душу сељачку просту
у теби не дај да сломе“.

Предраг Виденовић

3 573 0 PredragV 0 srpski 0 0 0 0 0 0 1-
2524 0 ljuba-trebotin EKSTAZA – Dragica Ždralić 2008-01-03 00:16:17

EKSTAZA

Lišće već umorno od jeseni
Noćas je bisernim pahuljama
Ogrnulo svoje jesenje boje.
Evo su opijena tužna srca
Evo se grca… Procvjetalo je u bjelini
Kao proljeća kad ga zazelene.
Probudilo se nešto u njegovoj srži
Kao što se probudila pjesma moja
U ljepoti snježnog plesa, u noći
Ovom srcu nema pomoći.
Kako su samo ova stakla
Noćas čarobna
U mojoj ruci što ne ostavlja pero,
I noći snježne što me nose
Da se uhvatim, bogova, te ruke
Šta su ove muke?
Ekstaza…

Kad stojim pred licem neba
Sa koga kapaju bijele suze
Na moju kosu
Na moje usne
U moje oči

Nema mi pomoći.
I da poslednji čas života mog
Bude ova blažena slika nebeskih darova
Legla bih lice sa licem neba
I sklopila oči, radosna u smrti
Što dolazi
Na bijelim kočijama noći
Evo mrtva sam u snježnoj samoći

2 570 0 ZDRALICDRAGICA 0 srpski 0 0 0 5 1 89.216.176.116 1-
2525 0 ljuba-trebotin PAUK – Milan Mijatović 2008-01-04 00:03:12

PAUK

Moj kućni ljubimac
je žuti pauk
sa naduvenim telom
sivim pegama
jajastom glavom. 	Dok spavam
popne se na krevet
legne i žutu glavu
stavi mi na grudi
nežno, da me ne probudi.

Kada svane
sklupča se kraj prozora
kroz prljavo staklo
prolaznike posmatra.

(C) Milan Mijatović

www.poezin.net

2 615 0 ljuba-trebotin 0 srpski 0 0 0 5 1 77.105.11.169 1-
2526 0 ljuba-trebotin ŽIVOTNA LUKA – Marko Lj. Ružičić Gnionica 2008-01-04 00:40:55

ЖИВОТНА ЛУКА

Мој животе мој јаблане
Ко ти ломи твоје гране
Са истока и запада
На тебе се сад напада
Са југа те бије туга
Са сјевара душман ћера
Ломи твоје гране ниске
Кидају ти жуте лиске Мој животе мили друже
Још цвјетају наше руже
Ал’ се мирис измијенио
Кад си стазу промијенио
Вјетар дува са свих страна
Нестало је младих дана
Поломи нам гране наше
Као боем празне чаше
Нека дани мирно теку
Као лађе низ ријеку
Једног дана, једне ноћи
У луку ћеш своју доћи.

Марко Љ. Ружичић
27.6.2006.

12 839 0 ruza 0 srpski 0 0 0 10 2 91.150.78.249 1-
2527 0 ljuba-trebotin SVE TE SPOZNAJE – Vida Nenadić 2008-01-04 23:53:43

SVE TE SPOZNAJE

AKO
u sebi nadjemo snage
da oprostimo
i zaboravimo,
iako daleko
uvek blizu bićemo. AKO
uspemo
granice da izbrišemo
i crne stranice poderemo,
ostaće nam samo ono belo
jer čisti smo.

AKO
se bar ponekad
zaustavimo
da pomirešemo cveće,
bicemo i sami
deo te mirisne sreće.

AKO
nekad osetimo
tudji bol,
iako nas taj bol zaboli
tad znaćemo
da još možemo da volimo.

6 618 0 vidaN 0 srpski 0 0 0 5 1 78.157.13.12 1-
2528 0 ljuba-trebotin KOCKANJE SA SUDBINOM- Božo Popadić Aktus 2008-01-04 23:58:00

KOCKANJE SA SUDBINOM

Ja kockar nikakav nisam,
i obično uvijek gubim,
poker mi stran je kao Artik,
ali evo mi se dogodi,
počeh
da sa sudbinom kockam,
bez keca u rukavu. Sudbina maher,
karte je svoje promiješala
i ulog visoko podigla,
a meni tako podijelila,
da u jednu se ženu zaljubim,
i sada kao ulog
dajem i srce
i ovu mahnitu glavu.

Ja opijen ljepotom,
dušom joj širokom i toplom,
sa sudbom se svojom kockam ostrašćeno.
Ne pitam koliki je ulog
samo da bio bih sa njom,
želeći ljubavne sreće malo,
sa sudbinom se kockam
u nadi da ljubav pobjeđuje,
ja uložih na tebe sve ženo.

Ulog jedino ono što imam,
život mi ovaj ludi,
a mogućnost dobitka u njemu
graniči se sa tugom i bolom.
Kako su karte ove podijeljene
žansu na dobitak veći
ni jedna mi ne nudi.

U kartama sve crne mi boje,
jedino crveno, ljubavlju opijeno,
to ludo srce je moje.
Poraz ono ne prihvata ,
jer ovu partiju ne želi da izgubi,
prevelik ulog je stavilo,
i što je vrlo bitno
iskreno te ono ljubi.

16 824 0 Aktus 0 srpski 0 0 0 15 3 77.105.14.91 1-
2529 0 ljuba-trebotin DA NEMA NEBA – Spasoje Ž. Milovanović 2008-01-05 00:01:11

ДА НЕМА НЕБА

Да нема неба
Како би знали
Докле те волим Шта ако небо
Као што тврде
Нема ни крај ни почетак

Или је оно
Због тебе измишљено
Или ти
Због њега

Спасоје Ж. Миловановић

28 1001 0 spale 0 srpski 0 0 0 25 5 213.198.198.206 1-
2530 0 ljuba-trebotin LIJEPI MOJ – Nevenka Alispahić 2008-01-05 21:09:15

LIJEPI MOJ

Lijepi moj
s očima dubljim od ponora
u kojima stanuje, sigurna sam,
i pandorina kutija, i još bezbroj
nevidljivih i vidljivih
opasnosti vreba, lijepi moj,
s licem andjela kome je
jedno krilo u letu izgubljeno
u beskrajnoj čežnji ostalo
u vatri tudjih strasti sagorjelo Lijepi moj,
sa dušom zaljubljenog dječaka
koji jos voli naivno, lako
neko djevojče neznano, slatko,
lijepi moj, ti nikad odrasti nećeš,
igra je tvoj svijet iluzija
opsena skloplenih riječi
u rečenicu imaginarnih želja

Lijepi moj,
tvoj kaput je crna noć
prepuni džepovi slatkih priča,
košulja tvoja paučinom zaborava pletena,
nosiš šal od tudjih tuga
i suzama zaliven kačket tvoje namjere krije,
lijepi moj, rukavice su ti
bezbroj boja što jesen ih istka
a hodiš korakom nečujnim u
cipelama od zabluda,
lijepi moj… srećan ti put,
baš kao moj, beskrajno dug…

Lijepi moj…

10 665 0 NevenkaA 0 srpski 0 0 0 10 2 78.157.13.12 1-
2531 0 ljuba-trebotin HRISTOS SE RODI – Marko Lj. Ružićić Gnionica 2008-01-05 21:14:32

ХРИСТОС СЕ РОДИ

Твоје рођење, Боже – Господе
Нама је спас, радост и срећа
Ти си творац хљеба и воде
Шуме, траве, мирисног цвијећа. „Христос се роди“, – кличемо
Један другоме, сви у глас
Родио се Госод – Исус Христ
Он је свјетло, радост и спас.

Твоје рођење Господе мили
У Назаретској жутој слами
Сви смо радосно прославили
Јер ти си свјетло наше у тами.

Мајка нам рече овога јутра
Сретан Божић – Христос се роди
Да га славите данас и сутра
С вјером у Бога и слободи.

Марко Љ. Ружичић
8.1.2006. године

12 819 0 ruza 0 srpski 0 0 0 5 1 213.198.197.125 1-
2532 0 ljuba-trebotin HRISTOS SE RODI – Neven Milaković 2008-01-05 21:21:18

HRISTOS SE RODI!

Bezumni svijet demonskom strašću
rat protiv slugu Božijih vodi,
i dok ga raspinju prokleti vlašću
Srbin im kaže:„Hristos se rodi!” Dok mu se srce nemoćno cijepa
a duša čista stremi slobodi,
Srbin ne mrzi već k’o da tepa,
kad blago kaže:„Hristos se rodi.”

Kako objasniti bezbožnoj duši
kada nam sankcije zvjerske uvodi,
kada nam ognjista i Crkve ruši,
što znaći Srbinu: „Hristos se rodi.”

A kad ga izdaja bratska ošine
kad sazna da krv ga vlastita uhodi,
sunce mu Vjere predačke sine
i hrabro vikne: „Hristos se rodi!”

Kroz klance strašne i adske tmine
pravednom smjelošcu još Srbstvo brodi,
i kad je najteže,Vjera ne mine,
jer čuje Sveto: „Hristos se rodi.”

„Hristos se rodi”!„Vaistinu!”
i nema stvari važnije, preče,
nego da prenesem svojemu sinu
ono sto meni otac reče:

„Pripazi sine k’o oči svoje
da Gospod svuda sa tobom hodi,
neka te čuvaju Molitve moje
i Sveti Zavjet: ”Hristos se rodi!„

8 699 0 likota 0 srpski 0 0 0 15 3 82.117.192.142 1-
2533 0 ljuba-trebotin RAJ – Pesma nedelje januar 2008 – Života Trifunović 2008-01-05 21:23:42

RAJ

Bilo je to nekad davno,
kada su zvezde silazile sa neba,
kada niko radio nije ništa,
a uzimao je koliko mu treba. Nisu se plašili hladnih zima,
snegovi tad nisu ni padali.
Na svakom drvetu cele godine,
slatki i ukusni plodovi su radjali.

Ratovi po svetu nisu se vodili,
za oružje nisu tad ni znali.
Sve životinje su bile pitome,
a narodi na planeti nisu umirali.

Kiše blage su padale,
uvek kad su najpotrebnije,
a oluje, poplave, uragani,
nikad ih kod nas bilo nije.

Uvek je bilo sunčano vreme,
a noći ni smrkavale se nisu.
Niko nije osećao života breme,
i ko u raju srećni bili svi su.

Bio je nekad to život rajski,
kakav bi svi danas poželeli.
Ali kako smo mi narod adski,
sad od blaženstva tog,
večnost nas deli.

(C) Života Trifunović

3 777 0 ljuba-trebotin 0 srpski 0 0 0 10 2 82.117.205.249 1-
2534 0 ljuba-trebotin CIGANKA – Miljojko Milojević 2008-01-06 17:36:08

Božićni poklon od Bila svim posetiocima i članovima sajta!

30 3689 0 ljuba-trebotin 0 srpski 0 0 0 15 3 77.56.81.53 1-
2535 0 ljuba-trebotin Srećana Božić – Lepa Simić 2008-01-06 17:38:44

SREĆNO BADNJE VEČI i SREĆAN BOŽIĆ – Lepa Simić

18 2514 0 ljuba-trebotin 0 srpski 0 0 0 5 1 77.105.10.96 1-
2536 0 ljuba-trebotin OČI TVOJE – Latinka Djordjević 2008-01-06 20:40:06

SREĆNO BADNJE VEČE I BOŽIĆ, ŽELI VAM VAŠA LATINKA Ovom pesmom želim Vam i sve najbolje u novoj 2008. godini, Latinka

9 608 0 ljuba-trebotin 0 srpski 0 0 0 10 2 78.157.13.12 1-
2537 0 ljuba-trebotin MAČVI – Stjepan Herman 2008-01-06 20:45:14

MAČVI

Pojela zima i poslednje mrvice jeseni,
sunce se sakrilo iza oblaka, bledih providnih obraza
sneg kao da hoće sebe belinom da zaseni
deca crvenih nosića čekaju Deda Mraza. Sada je sva bela i moja Mačva.
Uveče se sedi uz vareniku i igra tablanet
tamo na kraju sela gde se put račva
vetar trčka po šljivicima i piska
kao da svira klarinet.

Deda nacepao troja kola drva
sada ih trpa u furunu dok priča deci bajke:
– I… Rodila se caru kći prva …
Mrak se pokriva skutom noći mu majke.

I ovde u Beču je zima.
Ispred zgrada se sneg seče i lopata
iz fabrika kulja crni oblak dima
i ljudi kantice nafte unose kroz vrata.

U sobi televizor sam sebi priča
deca se dosađuju svako u svom kutu
jada mi se nešto komšija Dača
žena mu našla fleke na zimskom kaputu.

Jedva noć otera dosadnog komšiju
deca pospala po svim uglovima
mrak već svetlost uhvatio za šiju
rasusmo se umorni po svojim krevetima.

Sanjam belo lice moje Mačve.
Iz nedara vadi i pruža mi rumenu jabuku
odjednom kao iz neke stare bačve
iskače gospodin u fraku i – Odseca joj ruku.

Moj vrisak se prosu po mćutljivom mraku
to beše samo san ali srce lupa, hoće da iskoči
-E nećes više seći moj gospodine u fraku

Mačvo ! Za Božić sa decom dolazim kući.

18 1182 0 herman 0 srpski 0 0 0 10 2 78.157.13.12 1-
2538 0 ljuba-trebotin JA – Milisav Djurić 2008-01-06 20:48:18

Ovo je kao život
pjesma kratka,
istkana od niti
sreće i tuge… U zakukuljene slatkaste niti
moglo bi biti
da sam se upleo i JA-
jer mi ne biješe druge…

24 753 0 Milisav 0 srpski 0 0 0 10 2 62.202.85.62 1-
2539 0 ljuba-trebotin NA ISKAP – Milan B. Popović 2008-01-06 21:02:44

NA ISKAP

Bolji je ovo dan
od onog poslednjeg dna ponoći naše,
zajedničke, svevremenske,
osobene, lične. Bolji je od tvoga jutra
koje me budi
iz sna,
košmarnog, bludnog, grešnog.

Greh se u meni lomi i slama,
ulama me i prolama,
prodire i kida,
razapinje me.

I on se u meni bori,
sabija me, razvlači.

Utapa.

Dah mi uzima i udahnjuje mi,
obuzima me i hipnotiše,
spletkareći i manipulišući,
lagano,
crva u tkivu mi dojeći,
darove mi prinoseći
mene mu nudeći.

Na iskap.

3 1316 0 ljuba-trebotin 0 srpski 0 0 0 0 0 0 1-
2540 0 ljuba-trebotin MHABHARATA – Darko Perović 2008-01-06 22:07:17

МАХАБХАРАТА

И најмање
и највеће
нек спознају те.
Тад знај да светлост си… Јер,
треба бити
геније изобиља,
па правилно
владати мноштвом.

И
треба бити
мудрац празнине,
па узвишено
живети немаштином.

Дарко Перовић – Ковалник

Кикинда, 20.09.2001.год.

3 793 0 kovalnik 0 srpski 0 0 0 5 1 87.164.232.61 1-
2541 0 ljuba-trebotin ŠTA ME KA TEBI MAMI – Djordje Ilić 2008-01-06 22:11:48

ŠTA ME KA TEBI MAMI

Šta to ka tebi sebe mi mami
Trepuške crne što tope leda
Šećerni prsti dlanovi meda
Pogledi nežni zamke u tami Noge što đave zovu da prate
Duge kose divljina sveta
Koža miris lepši od cveta
Osmeh u večnost pretapa sate

Taj jezik vatra te usne voda
Dodiri život strepnja i zora
Bokovi čvrsti obale mora
Grudi želje nebeskog svoda

Prelepe oči more za snove
Boja glasa blaga i snena
Bez trunke mašte ti savršena
Šta me to ka tebi najdraža zove

1 614 0 djordje83 0 srpski 0 0 0 10 2 77.46.199.193 1-
2542 0 ljuba-trebotin HRISTOS SE RODI – Darko Kolar 2008-01-07 01:30:50

HRISTOS SE RODI !

4 672 0 ljuba-trebotin 0 srpski 0 0 0 5 1 77.105.10.44 1-
2543 0 ljuba-trebotin BI SVJETLOST 2008-01-07 06:00:00

BI SVJETLOST

Bi svjetlost i riječ plamena,
duh od svjetlosti prorocima vodjen.
Bi nevjera i pošast goruća
i voljim svjetlosti putem vjere
riječ vodjena. Bi Majka milošću stvorena
čistotom duše Sina podarila
od blagosti i mira i ljubavi
bježaše tama nevjera
tamu je svjetlost progutala
Majka je Hrista rodila!

Bog je svjetlost, Sin istina,
tvoja duša nek Božjom
svjetlošću bude obasjana
Hristovom snagom istine vodjena,
vjerom od tame zaštićena.

Bi svjetlost, bi riječ, bi oproštaj
i rodi se Sin.
Mir Božji, Hristos se rodi!

16 643 0 NevenkaA 0 srpski 0 0 0 0 0 0 1-
2544 0 ljuba-trebotin HRISTOS SE RODI – Lepa i Sonja 2008-01-07 07:00:00

Neka Božićna svetlost

obasja vašu dušu

i ugreje vaša srca.

Neka vam Bog podari

ono što nemate a želite

i neka sačuva ono što imate i volite !

Mir Božji!

lepa i sonja zh

HRISTOS SE RODI ! Lepa & Sonja

8 702 0 ljuba-trebotin 0 srpski 0 0 0 5 1 213.198.198.206 1-
2545 0 ljuba-trebotin BABA VESNIN MEČ – Vesna Mladenović 2008-01-07 21:44:45

BABA VESNIN MEČ

S namerom
da se dočepam mrtve lopte
i realizujem maštarije pomoću nje
propinjem se
istežući tetive.
Pravim greške
u koracima,duple
lične
na ionako klizavom
terenu sreće..
Kao u košarci. Da nije onih
pogleda lisičjih..
Mutnih kao ustajale bare
da me prikuju muljem
i raskidaju vene
onda kad se s mržnjom
uliju u mene ..
A potom faulima
prokrče svoj parazitski put
kad okuražim se za
dribling ili šut..
Da nije onih gorih..
ne bih tako loš igrač bila.
Mislim.

Prvu četvrtinu odigrah nekako.
U drugoj svi su igrali
ja nikako.
Paralisana uspela sam jedno
– da posmatram
šta mi se dešava.
Treća traljava .
Omašivala sam šanse
slobodnih bacanja.
Ili ”za dlaku” …neke dugokose
Ili je lopta prečku pogađala
ostavljajući srce
u nekoj od zona
da Rt Boljeg Sutra i sve što je lepo
sabotažom zaobilazi
vrteći gorčinu
prošlih poraza
kao izgrebana ploča..
Sve-u mesto
i po loju-ravnodušno!

Zbog tog prebijenog psa
koji pamti sama zla
i sve lepo zaboravlja..

Četvrti deo neću igrati.

Šta sa zalogajem slatkim
ako ga i okusim?
Da proklinjem gladna jošte
a sećanja vare delove
već pojedene torte?
Jes-bezukusne..
Ali torta je ipak torta.
I godine su prošle.

Odbijam preokret
na kraju meča
da mi čitav ne bi priseo.
Prohujala je mladost.
Starici ne treba sreća.

Kao zombi živela.
Tako i umreću.

27 927 0 rainbow 0 srpski 0 0 0 43 9 82.214.110.1 1-
2546 0 ljuba-trebotin ZIMSKA PESMA – Svetlana Poljak 2008-01-07 21:50:59

ZIMSKA PESMA

Svanuće je poletelo kao srebrni leptir
snežnom izmaglicom vlažnom
Pevam!
Prozori vire posuti po magli,
raduje me taj svitaj što
ovu usplahirenu zimu
čini obesnom i važnom. Znam, sumorno je ovo zrno života
u jutru kao i drugom svakom
i ništa me ne pitaj jer
ova me zima čini tako jakom.

Smočile su se moje bose sapletene želje
u milini sočnog vazduha i
nizu proćerdanih u slast pahulja,
pa zar ima nešto od ove zime belje.

Osmeh orošen u ovo hladno svanuće,
provetreni zadah snežnih dana i snaga
koja se radja sa odbleskom ove zime,
gologlavo i zajapureno tvoje ima.

Vihori budnih, na odjek neutoljenih
čeznji i trenje volje tašte,
zapleti zatajenih nemira
pod melemom mašte.

Raduje me taj svitaj,
pobelele bulke ove posrebrene tišine
i ništa me ne pitaj,
pa zar ima nešto srećnije od ove zime.

34 10000 0 pollakova 0 srpski 0 0 0 97 21 91.191.45.34 1-
2547 0 ljuba-trebotin ALHEMIJA VEKOVA – Branka Korać 2008-01-07 21:56:00

ALHEMIJA VEKOVA

List po list, otkrivam istoriju
pronalazeći sjaj u vekovima mira.

Zlatne niti isprepletene sa
bakrom, željezom i čelikom
vraćaju se na crvenu pozadinu
kao neuhvatljiv san – laganiji od nade;
nežniji od mirisa lavande i jasmina
svih lanenih posteljina na kojima
plačemo dugo, ili vrlo kratko,
zbog hiljadu tužnih razloga,
ali nikada
zbog egzistencijalnog straha
od noža, bombi i mučenja… Da, dokle god plačemo
zbog hiljadu drugih,
tužnih, razloga
još uvek svako
ko je nesretan sreću može naći;
ko je bolestan lek može pronaći;
ko je siromašan bogatstvo može graditi!

I, kažem vam prijatelji,
opet je vreme
iz krvavog veka
zlatne niti praviti…

24 1315 0 Branka 0 srpski 0 0 0 44 9 83.160.218.23 1-
2548 0 ljuba-trebotin *SAMO ZA TEBE* – Sanja Petrović 2008-01-09 00:44:55

*SAMO ZA TEBE*

Čini mi se
i pre nego što otvorim oči
u mislima si mojim.
Jutarnji osmeh ti poklanjam. Tokom dana
maštom te vajem, budna snim.
Dnevni osmeh ti šaljem.

Kada noć pokrije grad
i noćne svetiljke se pale,
po zvezdama ti poljubce šaljem.
S večernjim osmehom spim.

28 757 0 Sanjalica 0 srpski 0 0 0 10 2 213.198.198.206 1-
2549 0 ljuba-trebotin IMALA JE 16 GODINA – Ljubodrag Obradović 2008-01-09 00:57:50

IMALA JE 16 GODINA

Imala je 16 godina,
volela igru,
bila bezbrižna
i letela sa cveta na cvet. Imala je 16 godina,
u kosi zvezde,
u očima sjaj meseca.
Volela je život i sav svet.

16 godina je imala,
sedamdesete u proleće.
Život je za nju bio muzika.
Znala je da uspeće.

Imala ih je 16
i neki dan više.
Znala je da je volim
i da zbog nje dišem.

Imala je 16
i bilo je briga za sve.
Nije znala za lošu vest,
osim kad pročita novine.

I ja sam tad imao 16
i bio lud za njom.
Sad ona ima …,
a ja sam lud za drugom.

22 1009 0 ljuba-trebotin 0 srpski 0 0 0 31 7 84.9.50.248 1-
2550 0 ljuba-trebotin NIŠTA BOLJI – Milorad J. Nikić 2008-01-09 20:40:53

NIŠTA BOLJI

Dole, kod skole gde se nebo na polje oslanja,
Red jablanova i par topola, lepih do bola,
Posekose, u mnostvu nasih sanja! Zasadjenih za vreme dugih koznih sinjela,
Visokih kragni i okovratnika, gladnih moci,
Neukih i malovernih, vodja i sledbenika.

Za vremena u kom su seljaci,
Jezika poganog i britka
Naociti i preki,

Drugarice i drugovi, postajali preko noci.
A svako selo imalo svoga Beriju,
Zbira, dousnika, partijskog luconosu,

I ine kolovodje.
A svita domacih apostola
U biti nikogovica i mamlaza

Revnosno, po naredbi
Ne retko i o svom grosu
I sve u ime partije i Tita

Toljagama izgonila Boga
Iz skole i knjiga!
Bila je to poslednja bitka

U borbi dva sveta
Jednog koji se sklanja i odlazi
Razbijenog nosa i crvenih obraza

Nestajuci sa horizonta ko kometa
I drugog sto jurisom osvaja.
Posekose ih nove vodje,

Cuvari svetoga grala i prosioci bedi.
Slicni njima, isti, nista bolji!
Bice, da svako vreme ima,

Svoju secu knezeva,
Svoje pastire
I stado sto ga sledi.

18 881 0 nikic 0 srpski 0 0 0 10 2 213.198.198.206 1-
2551 0 ljuba-trebotin SNOVI – Milovan Veselinović 2008-01-09 20:44:56

СНОВИ

Да је мени снове снити
из младости моје ране.
Да је мени херој бити
у данашње тешке дане. Да је мени знати како
да погнем своме роду.
Који вечно борбу води
и крв лије за слободу.

Док сам био дете мало
анђели су самном били.
Дали су ми они крила
и ја летих скупа с њима.

Док сам био чисте душе
код мени су навраћали
А данас сам грешник прави
и ђавоље чиних ствари.

О… анђели Божји тићи
опростите данас мени.
Вратите ми души љубав
да погнем својој земљи.

Дајте мени нешто снаге
да саберем људске моћи.
Многи људи данас живе
и зависе од помоћи.

Милован Веселиновић

13 817 0 MilovanV 0 srpski 0 0 0 5 1 213.198.198.206 1-
2552 0 ljuba-trebotin ŽELJA – Sladjana Ivanovic 2008-01-09 20:54:55

ŽELJA

Želim…,
želim da tvoje oči
odvojim od sna. Želim
saznati tvoje nebo,
tvoj osmeh
i put tvoj do kraja
i more tvoje do dna.

Želim…,
želim odrpanom prosjaku
pred kapijom,
sve što imam da dam.

Želim
da kad kraj tebe,
na ulici prođem,
spustim svoje srce na tvoj dlan.

26 1149 0 slap 0 srpski 0 0 0 19 4 213.198.198.206 1-
2553 0 ljuba-trebotin REPLIKA i REPLIKA NA REPLIKU – Ceca & Spale 2008-01-09 23:40:37

PS. Lepo je replicirati, kad je replika slika! Ljuba.

38 1587 0 ljuba-trebotin 0 srpski 0 0 0 84 17 78.30.163.215 1-
2554 0 ljuba-trebotin NA SRCE DEČAKA – Predrag Videnović 2008-01-10 20:53:10

НА СРЦЕ ДЕЧАКА

Чудан је бол,
тешка је рака
кад сипаш сол
на срце дечака. Усне су модре,
крв се леди
кад дечак за те
на месецу седи.

Велик је бол,
хладна је тама
кад сипаш сол
што срце слама.

Предраг Виденовић

2 548 0 PredragV 0 srpski 0 0 0 0 0 0 1-
2555 0 ljuba-trebotin NEZNANKO – Božo Popadić-Aktus 2008-01-10 20:56:49

NEZNANKO

Oprosti mi, ženo,
ti što me zoveš
da ti šaljem stihove svoje. Oprosti,
al’ ja ti ih ne mogu dati,
jer ti mi, ženo, nisi
ni ljubav, ni sestra,
ni kćer, ni mati,
i kako onda da muze moje,
riječi mile i drage,
kako da napajaju žedno
srce tvoje.

Ja ti stihove svoje
ne mogu slati,
jer ja ih šaljem
onoj koju ću srećom zvati.
A ti,
ko si mi i šta,
samo jedna daleka neznanka,
stihova željna.

Ti jesi žena,
možda i poželjna,
lijepa i snena
i stihovima mojim zanesena.

Ali oprosti,
oni su za tebe
samo nezvani gosti.

Jer stihove moje srce
piše onoj koju voli,
i kad se raduje i kada boli.

Oprosti što ih
tebi ne mogu dati,
jer ljubav svoju
ne želim izdati.

Iz zbirke pjesama “Daleka obala”

19 844 0 aktus 0 srpski 0 0 0 10 2 213.198.198.206 1-
2556 0 ljuba-trebotin PROCEP VREMENA – Jelena Bandić 2008-01-10 21:01:56

PROCEP VREMENA

I večnost cela sada mi je tako malo
Žurim u bespuće, prezirući nadu.
Čak i kada je moje slomljeno srce stalo
Ona je živela u meni vekovima. Ruku vezanih kanapom tuđih želja,
Trčim sada ka Zemlji izgnanih
U tišini tražim spas,
U procep vremena
Bežim od vas.

U rukama nosim svoje snove
Svoju snagu jedinu.
Mesec prepun tajni prati me
Skrivajući krike bola u svojim ćutanjima
Prati me on verno
Na svim mojim besciljnim lutanjima.

Ruku vezanih kanapom tuđih želja,
Trčim sada ka Zemlji izgnanih
U tišini tražim spas,
U procep vremena
Bežim od vas.

btw owo je za jedan bend pisano, rock/metal band

3 550 0 izgubljena_dusa 0 srpski 0 0 0 5 1 77.56.84.119 1-
2557 0 ljuba-trebotin AKO – Vida Nenadić 2008-01-10 21:15:01

AKO

AKO
sam pesma,
hvala vam sto ste me otpevali.

AKO
sam samo wen refren,
hvala vam sto ste me zapamtili. AKO
sam jutarnji list,
hvala vam sto ste me prelistali.

AKO
sam knjiga,
hvala vam sto ste me pročitali.

AKO
sam pismo na vašoj adresi,
hvala vam što se još niste preselili.

AKO
sam ja do vas zalutala,
hvala vam što ste me meni vratili.

AKO
sam stari račun,
hvala vam sto ste me platili.

AKO
sam čestitka,
hvala vam sto ste me napisali i poslali.

AKO
sam samo slovo,
hvala vam što ste me naučili.

AKO
sam izgovorena reč,
hvala vam sto ste me čuli.

AKO
sam slučajni pogled,
hvala vam sto ste me sreli.

AKO
sam samo misao,
hvala vam sto ste me razumeli.

Rodjena
27.08.1964. u Užicu. Diplomirala na Poljoprivrednom fakultu 1988. u
Beogradu. Misli, piše i prevodi na dva jezika: srpski i engleski. Do
sada objavila dve knjige poezije: *PRAŠINA OD ZABORAVA*, 2007. godine i
*U IZMAGLICI SEĆANJA*, u štampi.

4 656 0 vidaN 0 srpski 0 0 0 0 0 0 1-
2558 0 ljuba-trebotin BOŽIĆ JE – Nevenka Alispahić 2008-01-10 21:20:19

BOŽIĆ JE

Evo, na vrata kuca i ovaj
Badnji dan,
bijeli koraci ostaju za njim,
tragovi prohujalih vjetrova
eno se gube iza brjegova,
ponoć se lagano kroz mećavu prikrala. Božic je, novog ljeta Gospodnjeg,
podvukla crtu godina stara
šta li u vrtlogu vremena kovitla
ova nova, tek došla,
šta se iza zaledjene slike u
prozoru krije, o čemu se
na Božji dan snije…
Da, Božic je,
u daljini odjekuju zvona,
skoro ce podne na satu svetog Trojstva,
u nepovrat se kotrlja i ovaj dan
u kalendar, ljeta Gospodnjeg tog i tog
već je pod ‘bio jednom’ upisan.
Vrti se stari točak na mlinu
starog vremena pomeljara,
palo mu inje po kosi
dok vjetar samljevene dane
u priču o juče nosi.
Skoro ce podne, na crkvi svetog Trojstva
zvona veselo zvone,
jos jedan Božić na putu do ‘bilo je’
s vremenom se rukuje,
u mlin starog pomeljara
još jedna priča putuje…

10 677 0 NevenkaA 0 srpski 0 0 0 0 0 0 1-
2559 0 ljuba-trebotin BOŽIĆNA MOLITVA – Neven Milaković Likota 2008-01-11 00:01:06

BOŽIĆNA MOLITVA

Danas se molim za sve one za koje nema ko da se pomoli, za male,
beznačajne ljude koji nikome ne trebaju, za zaboravljene…odbačene,
namucene… za one koje niko ne voli, molim se plačući za
neprilagodjene… i ja sam jedan od njih na kraju. Danas sam umjesto
svijeće razgorio ljubav za slabe, za one što ne umiju da se naljute,
što umjesto vikom uzvrate suzama, zakloni ih Gospode od
očiju gladnih, nedaj da ih zvijeri podmukle ugrabe, ko bi nam duše
grijao studene, preklinjim Te Bože… nek ostanu s nama.

Preklinjem Te Svedržitelju zemlje i Neba ostavi mi ovu slamku Spasa
koju grčevito stežem sa ova tri slomljena prsta, Vjerom ću pravednom
sabe raspeti i kopljem se probosti ako treba, al’ moram znati da će
ostati jagnjad Božija ispod Krsta.

14 924 0 likota 0 srpski 0 0 0 15 3 213.198.212.47 1-
2560 0 ljuba-trebotin BOŽIĆ – Dragica Ždralić 2008-01-11 21:37:09

BOŽIĆ

To zvjezde se spremaju
Da prate anđele.
Zvjezdanim prahom
Zvone
U visinama molitve. U dubinama
Tog nemira
Mrak i mjesec
Stražare
I trepere.

Pred mojim očima
Sve milosti božije
Sve milosti
U duši mi
Od sreće
Gore

4 563 0 zdralicdragica 0 srpski 0 0 0 10 2 82.117.192.142 1-
2561 0 ljuba-trebotin PRE KRAJA – Gordana Knežević 2008-01-11 21:43:27

PRE KRAJA

Meso bez kostiju
otrovano dimom
unutrašnjih sagorevanja,
prazna želja
i soba bez ćoškova. Ubijamo mačku
da bi joj oteli pogled,
spremamo skloništa
u slučaju katastrofe,
na stolu pristojnost
servirana uz hladan čaj.

Hajde,
nije važno što su nam
cipele u blatu prekrštene,
ionako su sve pobede
dobijene na bosim nogama
(zanemarićemo ratnike
u komorama).

U čekaonici vremena
jedno zaspalo dete,
starac podmlađen proteinima
i poruka koju dešifrujemo
u desetominutnoj pauzi
između obroka.

I nemamo hrabrosti
da dodirnemo ruke,
valjda iz straha
da ćemo ostati nagi
poput svetlosti
koju su razložili
na delove okrnjene celine.

Zato…
Evo ti moja pesma
da mi upoznaš ime
pre no što me ubiješ.

22 1008 0 KnezevicGordana 0 srpski 0 0 0 15 3 78.157.13.12 1-
2562 0 ljuba-trebotin ĐAVOLJA VAROŠ – Pesma nedelje januar 2008 – Miljojko Milojević 2008-01-11 21:49:53

ĐAVOLjA VAROŠ

U Đavoljoj Varošici , Gradu, Selu …
Ima neka moćna sila sred kamenja
Što u noći košuticu hitru, belu,
U pohotnu đavolicu lako menja. Padao je sneg ledeni, gust i beo,
A ja sam se, iako to ne bi smeo,
Sve do podne uz planinu Radan peo,
U Đavolju Varoš dok nisam dospeo.

Kroz Đavolju Varoš- retko čudo sveta-
Međ sablasne forme peščanoga stenja,
Vetar huji, urla, jeca i ciči dok šeta
I kamenje glođe, runi, u nakaze menja…

Ta Đavolja Varoš u zimskome ruhu
S čijih kreatura sneg se topi, sliva,
Godila je mome nemirnome duhu,
Što strašne i lepe avanture sniva.

Morao sam natrag, put Proloma sela,
Jer zimi i ovde suton rano dođe,
Al mi na put stade košutica bela,
I umesto da beži, ona sa mnom pođe.

O, u krug smo išli ja i bela srna
U Đavolju Varoš sve dok nismo sišli…
Kad noć pade ledna, jeziva i crna,
Svati su nam divlji i pijani prišli…

Slušali smo vrisak, i jauk, i ciku,
I šapat i viku i smeh u budžaku…
Šibao nas vetar uz potmulu riku
I mene i srnu u potpunom mraku.

Sinu munja. Košutica skoči, klonu i pade…
Tad princeza ljupka ispred mene stade.
Gledala me sa osmehom požude i nade,
Ko što vešte, mlade, nevestice rade.

O, Đavolji Grade od strašnog kamenja,
Zar u tebi noćas groteskna stvorenja
Svu logiku ruše umnog ljudskog mnenja,
U princezu vitku srna kad se menja?

U tišini grobnoj međ kamenje hudo
Vetar eho valja: ,,ludo, menja, stenja..!”
Princeza me grli :,,Ja te volim ludo,
I moja i tvoja sudbina se menja!”

Dolete nam vranac bez sedla i ama,
Princeza me baci na tog ata sama…
I novo se čudo sad dešava nama:
Nestalo je grada, nestala je tama.

Na rumeni oblak sav optočen zlatom
Princeza je sa mnom likujući sela.
Posluga nam brzo pred plavom palatom
Đakonije i pića i jela, ponizno, iznela.

S Đavolicom nežnom jeo sam i pio,
Satanskim se pićem do grla nalio…
Grlila me nežno kad sam je ljubio,
Ljubila me strasno i kad sam je bio.

Đavolici ljupkoj zulum sam činio,
Jer sam noćas princ đavolski bio.
……………………………………..
……………………………………..

Dok je bludni mesec pun i rumen sjao
Nad kamenim i sleđenim Vraškim Selom,
Lepoj dami s krunom crnom nisam dao
Da mi srce spali svojom suzom vrelom.

Ta princeza lepa i zla, vražjeg soja,
Zbog požude ko zna šta bi učinila,
Da pre zore, pre petlovog prvog poja,
Njezin vranac ne raširi laka krila.

Al poskoči, naglo njisnu, letnu, klisnu…
Iz daljine petlov poj se jasno čuo…
Sve se sruši: đavolica bolno vrisnu,
Padali smo jer se oblak rasplinuo…

Sred ukletog Vraškog Sela
Sa mnom pade i mitsko biće:
Polu- cura, polu- srna hitra, bela,
I nestade dok rumena zora sviće.

Našli su me u tihome Vražjem Selu
U kritičnom, teškom, stanju
Dok sam tužno dozivao srnu belu
Da me vrati u prelepu Prolom Banju.

34 1240 0 BileMilojevic 0 srpski 0 0 0 15 3 212.62.54.10 1-
2563 0 ljuba-trebotin IZVINI – Dalibor Đokić 2008-01-11 21:53:20

IZVINI

Izvini
za sve što nisam,
a trebao sam.

Izvini
za sve što sam,
a bilo je pogrešno. Izvini
za uspavani miris nota
u pijanoj noći.

Izvini
umoran sam
od beskrajnih traganja.

Izvini
što više stražar snova nisam
i pesnik koji te voli
od noći do jutra
i doveka.

Izvini
što isti smo
pred ovom prolaznošću
koju životom zovemo.

Jebi ga,
teška je to reč
IZVINI!

28 1386 0 DaliborDjokic 0 srpski 0 0 0 24 5 80.74.161.195 1-
2564 0 ljuba-trebotin PRIVIDJENJE – Vlastimir Ćirović 2008-01-11 21:57:55

ПРИВИЂЕЊЕ

Ноћас те гледам кроз сенку бреза;
И милујем ваздух што ми душу мрви.
Ево, већ умирем: лагано ко дан;
И летим у небо са свицима први. У оку ми дрхтиш. Као некад мила;
Тражећи додир прстију мојих.
Ледне ми сузе падоше у крило;
Једина истино што свугде постојиш.

Пружам ти руке…Мртве ко сан.
И шапућем уснуле речи привиђења.
Ти одлазиш и руком ми машеш;
Стигох само: да кажем до виђења.

Не! То ниси била ти…
Заведе ме нека твоја сена.
Она беше: као и ти – жена.
У трену слабости и привиђења.

Властимир Ћировић

19 1225 0 vlasto68 0 srpski 0 0 0 10 2 77.56.84.119 1-
2565 0 ljuba-trebotin DALEKO – Lepa & Ljuba 2008-01-11 22:26:36

Lepa Simić & Ljuba Obradović DALEKOTu do mene sedi,
glavu gore, uživaj.
Ništa tebe ne sme da najedi,
ti sviraču samo sviraj.

Pleteš me u svojim stihovima
ja kao dete ruke skrstim..
a pogled vitla
u daljinu…
Iz daleka diviš mi se, dušo,
iz daleka samo zvezda sja… Osmeh za svakimstolom.
Želja za tobom sad je java.
Ranjeno je srce ljubavnim bolom,
a svu nadu prekriva strava.

Rekli su mi
da si tužan i sam
rekli
da si grešan

Rekoše
ja poreko

Tugu niko nije hteo
greh niko poželeo
Ko voleo nije,
nije ostavljao…
Ko voleo nije,
nije greh doživeo
Uzdah u sebi,
srce u dimu.
Idemo pored močvara,
ja i ljubav stara.

Varamo se uzgred,
predeli i godine promiču.
Mi ćutimo dugo,
a vetar istu šumi priču.

Otvori oči sanjaru moj
ugledaj svet bez mašte
pusti da te moj osmeh
za ruku povede
u obližnje mirisne bašte
Ugledaćes potok
žubor mu se ne čuje
samo po neki pastir svrati
na klupi za dvoje

Ne plači izlomljena slamko,
suze svetlost odnose.

Mravi te gone u snu?
Spavati ne možeš,
dok ja lutam,
dok mesecu šapćem,
a on posle priča zvezdama,
baladu mog kajanja.

Ne plači grešna planeto,
nećeš se razbiti o mene.
Već te ima on, sunce.
Već kružiš oko njega,
a kružna putanja
gubi kilometre dužine.

Sunce je odavno
otišlo iza crvenog neba
Mesečina širi svoje ruke,
i daruje zaljubljene
Ja…
tonem u hiljade misli…
a pogled se gubi u beskraj

Kao nekad bagremovi ne mirišu,
mraz iz očistio sve.
I tvoje misli drukčije se njišu,
ništa više nije kao pre.
U ovoj nevolji tražim
jedan pejzaž mira…
Svi zaveti sada
u prah će se širiti…
Mi ne preživesmo Ljubav!

Lepa & Ljuba

Posetite Forum *ŠAPNI MI*

31 1114 0 ljuba-trebotin 0 srpski 0 0 0 37 8 84.9.49.28 1-
2566 0 ljuba-trebotin BABINA LETA – Milorad J. Nikić 2008-01-12 17:22:59

BABINA LETAA što su nekad zime
Dosadne, znale da traju
Te zime, duge, zimurineS novembrom počnu, zajaše
S grbače silaze u maju
Ko mačak s tople furune Snežina dune ko iz topa,
Perinom selo opaše,
Nakiti prag i vrata

Zapada doskat, pojata,
Skriju se medje i puti,
Sova se u dubu ućuti

Zime su bile stahota,
Čovek se u trulje umota,
Od studeni stoka skapava

Pobeli i belo u očima.
Na kosi zaledi grivina,
Poludi dvonoga živina

Zime su bile nevolje,
Sneg gust ko ponjava,
A moraš izaći napolje.

Al ove zime današnje
Tople i mlake ko bare,
Kako nas lako prevare

Zime ko babina leta,
Postaše, umesto u maju,
Breskva o Božiću cveta

11 2349 0 nikic 0 srpski 0 0 0 9 2 84.9.51.74 1-
2567 0 ljuba-trebotin NA SRETENJE – Predrag Videnović 2008-01-12 21:07:35

НА СРЕТЕЊЕ

Сретење је данас
храбра браћо српска,
сретење Бога и нас
и нас и турчина мрска. Све главе посечене
и молитве изречене
и чеда одведена – појте
у једно сада се спојте.

Данас у светоме храму
мач светлости сеже
светлост да угледа таму,
турске главе да реже.

На устанак стога,
невоља је вођа
имена ми мога
црнога Ђорђа.

Сретење части,
вере у светце,
сретење светлости
и месечеве деце …

Нека буде!

Предраг Виденовић

2 665 0 PredragV 0 srpski 0 0 0 5 1 77.56.84.119 1-
2568 0 ljuba-trebotin TEBI- Sladjana Ivanović 2008-01-12 21:10:57

TEBI

I nije mi krivo kada se mesec
poigrava tvojom senkom
na nekom trotoaru.

I nije mi žao što je noćas s neba
pala baš tvoja zvezda. I nisam ljubomorna na pahulje
koje se tope na tvom nosu.

I nisam ljuta na vetar
koji je ukrao tvoj zadnji osmeh,
ne rekavši gde ga nosi.

I nije mi krivo
zbog tudje ruke u tvojoj.

I dalje volim
mesec,
zvezde,
pahuljice,
vetar
i
TEBE..

29 1223 0 slap 0 srpski 0 0 0 20 4 217.16.77.245 1-
2569 0 ljuba-trebotin SLOMLJENA GRANA – Marko Lj. Ružićić GNIONICA 2008-01-12 21:15:07

СЛОМЉЕНА ГРАНА

Засвирај ми виолино
Као некад ове ноћи
Кажи мени о животе
Да л’ ће драга опет доћи Отишла је на пар дана
А остала живот цио
У срцу ме пече рана
Да ли сам то заслужио

Више нема игре наше
Ни весеља сваког дана
Остале су празне чаше
Сломљена је наша грана

Марко Љ. Ружичић – Гнионица
23.12.2007. године

21 1111 0 ruza 0 srpski 0 0 0 10 2 82.117.192.142 1-
2570 0 ljuba-trebotin ZBOGOM – Milisav Djurić 2008-01-12 21:17:55

ZBOGOM

U sumrak tihog predvečerja
jeseni sumorne, daleke,
pod brezom bijelom stapali smo
ljubav i čarobne riječi meke. Ljubav je bila jača od mene
mada sam morao znati,
tugom me miluju breza i sjene
i da će srce morati da pati.

“Zbogom!”- tada mi ne htje reći
a za kraj znala je tada.
Reče:”Ćao…” kroz šapat meki.
Pomislih: ah, još je mlada!

Htjedoh joj reći još toga mnogo,
al zaboravih istog trena.
O, kako sam tada slutiti mogo
da će već sutra biti drugome žena?

Volela me svim bićem svojim-
znao sam, znao, presrećan, tada…
Na istom mjestu sad često stojim,
a ona udata, tužna, sama sada…

Na staro mjesto zalutam često
gdje popih gorku ljubav njenu…
Pogledam brezu i pusto mjesto
i vidim samo ljupku sjenu…
I čujem: “Zbogom!” i tugu njenu…

24 829 0 Milisav 0 srpski 0 0 0 10 2 78.157.13.12 1-
2571 0 ljuba-trebotin NEGDJE U TEBI – Božo Popadić Aktus 2008-01-13 13:59:26

NEGDJE U TEBI

Duboko negdje u tebi sam,
ja to znam, ja to osjećam.
Ti sakrila si me od same sebe,
jer i ti isto tako dobro znaš,
koliko ja volim tebe. Ja smetnja sam tvoja i tuga,
i rado bih da si ti neka druga,
koju ne volim
i ne bi mi tad bilo žao
što te zabolim.

Ja čežnja sam tvoja čežnjiva
i ti zelja si moja teško ostvarljiva.
I zbog svega toga ti si me
u srce svoje zaključala,
da bi od mene mirna ostala,
ne bi li bez mene sretna postala.

A ja sam zanesena budala,
nikako mira da ti dam,
nikako da se pomirim sa tim
da mogu bez tebe ostati,
jer znam i jako, jako osjećam,
da duboko u tebi sam.
I zašto se onda lažemo,
da svemu je kraj,
kad kažemo.

Iz zbirke “Daleka obala”

30 922 0 aktus 0 srpski 0 0 0 15 3 109.93.194.73 1-
2572 0 ljuba-trebotin ANASTAZIJA – Ceca & Spale 2008-01-13 14:08:52

ANASTAZIJA

Još uvek na nebu sijaju
poslednji dukati
u nedra stavljeni
za rasute stihove
u veselju
o tebi pevani

Za tebe noćas besane ode
bratija lovora greškom kumovana imenu nekom
od senke orošenom razbibrigom tvojih usana Mi
stihovi oblaka i ja
nemi ljubavnik i ujaci
ko kurjaci
arlaučemo još planinom nadanja
Tvoje ime ponavljajući
u svakom lepom cvetu
Platana
zakleti mukom usahlog ugarka
i prvim strukom belega tebe na meni

Mi
rokovi zaborava i ja
tvoja a ničija u
impulsu razularenog kruga
Biću treća
Ni prva Ni druga
neću pitati kojeg je roda bol
Samo se još
gondolama
iskričav vazduh
odvozi
niz rukavce namernih pogleda
U konačnost okeana
Sunčevih zraka
nakrivljenih na našu stranu
I da nikad
ne ugase leto
na tvojim grudima

Zaboraviću zalud vilinog sjaja
Gondole
Šaroliki svet
i rulet sa orfanelama punim pogleda crnih
i biću prošlost
u pasažu dokonog tebe i mene
koji se još njenim imenom zove

Ceca&Spale

69 3990 0 Pollakova 0 srpski 0 0 0 75 15 213.198.222.140 1-
2573 0 ljuba-trebotin C-mol – Saša Milivojev 2008-01-13 14:14:02

C-mol

Moj je život c-mol,
tih, izgubljen u harmoniji…
podstiče me da se setim
da ponovo poletim,
da pokazem da znam da volim. Ono sto dominira
sa mnom se poigrava,
da odustanem, da se razrešim,
da se skamenim…

Ja sam prokleti c-mol,
pevajte po meni,
ako pevate e- tu sam,
ako pevate a- modulirao sam.

I, počeo je novi život,
sve se drugačije obojilo tugom,
a oni mi se smeju što se
kitim a-molom. Ej!

Spustio sam poklopac na klaviru,
kao vibracija u miru sam nestao,
da bih se posle tri godine vratio,
poklopac otvorio i zauvek shavatio
da moja dusa peva u c-molu…

9 959 0 MilivojevS 0 srpski 0 0 0 55 11 77.105.29.158 1-
2574 0 ljuba-trebotin KOSOVSKI ZAVET – Željko Sulaver 2008-01-13 14:43:06

KOSOVSKI ZAVET

Na čijoj zemlji žito ti se njiše,
Brašno ti melju vodenice čije,
Iz čijih kuća dim nebu kidiše,
Ti kažeš tvoje, ja znadem da nije. Čiji to splav te Drimom preko nosi,
Crnim i Belim, Bistricama bistrim,
Hajde zaplovi, dobro znaju ko si,
Oba jahasmo valovima istim.

Čijih zvonika otkucaje slušaš,
Nebesa plava čija su sad tvoj krov,
U dane svete čije vino kušaš,
Čijih te ravnica plodnih mami zov.

Svanut’ će jutro i prozore širom
Potomci moji otvoriće opet,
Mirit’ će tamjan svakim manastirom,
Gaziće svojih pradedova stope.

8 1392 0 sula 0 srpski 0 0 0 10 2 87.116.188.215 1-
2575 0 ljuba-trebotin SREĆNA SRPSKA NOVA GODINA ! 2008-01-13 18:21:08

6 811 0 ljuba-trebotin 0 srpski 0 0 0 10 2 77.105.9.21 1-
2576 0 ljuba-trebotin MISLIŠ – Spasoje Ž. Milovanović 2008-01-13 18:27:18

МИСЛИШ ДА ЗНАШ

И иде
И иде човек
А где
Иди за њим
Па види Кад те већ интересује

Спасоје Ж. Миловановић

27 2054 0 spale 0 srpski 0 0 0 20 4 94.228.234.39 1-
2577 0 ljuba-trebotin A JESEN JE… – Ljubodrag Obradović 2008-01-13 23:46:06

А ЈЕСЕН JE…

Уз речну обалу,
чупаво псето,
клати се ко на валу.
Јесен је јуче заменила лето.

Пиша тај кер на свет и знанце,
на жуто лишhе, пролазност, на све.
Његову су керушу оковали у ланце
и он сад може мирно да лута и умре.Велика слобода коју није хтео,
оковани сандук, на дну паучина.
Месец је већ давно узрео.
Чупаво псето сабласно клима.И лаје, цвили, ваља се.
Буљинама и зечевима кеэи.
На овом бедном свету,
не понавља се ништа.
Смисао у гpешкама лежи.

А ова поноћ је тако болна,
прокоцкана шанса пече.
Криви су људи и страст полна.
И куја, која се уз плот затече.

И уморно псето затвори оба ока,
затресе главом и скочи.
Сад река шуми спора и широка
и носи блиставе псеће очи.

А јесен је јуче заменила лето …

Љубодраг Обрадовић

Песма посвећена С. Јесењину
из Књиге ТВОЈЕ ЋУТАЊЕ МИ ГОВОРИ

20 689 0 ljuba-trebotin 0 srpski 0 0 0 25 5 77.105.11.141 1-
2578 0 ljuba-trebotin MAKAR VIŠE NE POLETELA – Sanja Petrović 2008-01-14 23:38:24

MAKAR VIŠE NE POLETELA

Ukrala sam ti spokoj
svoj izgubila.
I sada,
u tvom naručju,
nemir u očima
ti posmatram.

Povući se ili ne… Iskrasti se na prstima
i zatvoriti vrata
ljubavnim treptajima.

Setih se
dela jedne rečenice
“ništa više”
koju spontano si rekao
i shvatih,
tek sada shvatih,
njegovo značenje.

Povući ću se ipak
makar i kao ptica
slomljenih krila
više ne poletela.

28 877 0 Sanjalica 0 srpski 0 0 0 10 2 212.200.216.129 1-
2579 0 ljuba-trebotin ZAMRLE RIJECI – Nevenka Alispahić 2008-01-15 00:01:08

ZAMRLE RIJEČI

Zamrle su riječi
usahle suze.
Nijema molitva na usnama
u oku prazna postelja.
Ostala je svjeća upaljena
miris tamjana
i nedovršen stih. Ostala je
ljubav uplakana
po neka slika
kum i brat.
Ostala je knjiga nepročitana
pramen kose
i priče drugova,
jedna ruža uvela
odnekud zalutalo pero
i jedna ruka ka nebu
podignuta.
Zamrle riječi
usahla suza.
Ostao je njen krik
da luta noćima
vrisak u praznim očima
jedna spodoba što luta
bez cilja
bez puta.
Ostali su snovi prosuti
po pločniku želja
svatovi što nikad
neće pjevati
nevjeste što neće ispod
vela gledati.
Ostalo je srce
prosuto u prah
duša zarobljena
maglama nadanja
okovima čekanja.
Zamrle su riječi
usahla je suza.

23 1007 0 NevenkaA 0 srpski 0 0 0 5 1 82.117.192.142 1-
2580 0 ljuba-trebotin NE TAKO DOBRA PESMA – Gordana Knežević 2008-01-15 00:04:13

NE TAKO DOBRA PESMA

Ne moli
Zahtevaj
Zanemari kamen spoticanja
i bezobrazno se nasmej
kraičkom oka Ne traži
Uzmi
Oslobodi sve ptice selice
koje hraniš poslednjim zalogajem
samohrane ljubavi

Ne govori
Piši
Pusti da lutajuće reči
zaratuju nemirom u tebi
bez klišea i sene

Samo…

Prevrni jastuk ako me usniš i poželiš

Gordana Knežević

40 1061 0 KnezevicGordana 0 srpski 0 0 0 15 3 212.200.216.129 1-
2581 0 ljuba-trebotin KRILA – Pesma nedelje januar 2008 – Davor Slavnić 2008-01-15 23:13:46

KRILA

Ponekad sanjam krila…posuta čarobnom zorom,
maglom što šapuće ljubav koritu moje rijeke,
i tad sretan letim daleko do zvijezda,
do nezaborava. I ugase se tad sve moje tuge..sve moje tame,
jer osjetim samo miris vjetra što nježno miluje mi kosu.

Kad bih imao takva krila ja ih ne bih krio,
pružio bih svakom ko me voli,barem jedan krug,
da svi vide ono što,dok letim,vidim i ja.

I tebi bi ih dao malena..biseru.
Ili ipak..ne!Ne!
Tebi ne..baš tebi malena..biseru ne!

Tebi bih pružio ruke i ponio te iznad polja žita,
tamo gdje se roje makovi kao krv moja,
crveni i vreli.

Tebi bih kolijevku ispleo od trešnjinog cvijeta,
kojim su jutrom tvog prvog plača umivene ti oči,
a usnulo čedo ljuljao umirujućim dahom svojim.

Kad poraste ono..stasa,kad postane putnik,
rijedak putnik koji zna zboriti sa zvijezdama,
tamo na jednoj najdaljoj umu,a najbližoj srcu,
uvijek će moći ugledati tebe malena..biseru,
kako te volim i držim za ruke,sretnu.

A krila..da krila,
i ona će vječno da budu tu..u mom snu.

23 1577 0 Persej0909 0 srpski 0 0 0 40 8 62.68.125.140 1-
2626 0 ljuba-trebotin *FEDRARO 2008* od 10.05. do 20.05.2008. godine 2008-01-23 19:50:30

Sastankom ORGANIZACIONOG ODBORA I SAVETA Festivala dramskog
amaterskog stvaralaštva Rasinskog okruga, koji je održan 23.01.2008.
godine u prostorijama Opštine Kruševac, otpočele su aktivnosti na
pripremi DVANAESTOG FEDRARA, koji će se održati od 10 do 20
maja 2008. godine u Trebotinu i Žabaru.Sa sastanka je upućen javni poziv svim zainteresovanim za učešće na *FEDRARU 2008*.

Lidija Jevremović – direktor Kulturnog centra Kruševac
i predsednik saveta Fedrara i Ljubodrag Obradović
član organizacionog odbora Fedrara

Biljana Dačić, član opštinskog veća opštine Kruševac

Milovan Stevanović i Svetlana Djurdjević

Predrag Ćirić, Mileta Pršić i Vukan Petrović,
domaćini *FEDRARA 2008*

TEKST POZIVA

Poštovani prijatelji i saradnici,

U
toku 2008. godine, po jedanaesti put, organizuje se Festival dramskog
amaterskog stvaralaštva Rasinskog okruga – FEDRARO 2008, na kome imaju
pravo ućešća sva amaterska pozoriša, dramski studiji, sekcije i grupe
sa teritorije Rasinskog okruga, a koji mogu da prikažu Dramsku
predstavu koja do sada nije igrana na ovom festivalu.

Preporuka je okruglog stola *FEDRARO 2007*, da se ove godine učesnicima preporuči da pripreme predstavu domaćeg pisca.

I
ovoga puta, prateća događanja na Festivalu su: okrugli sto,
susreti pesnika na selu – SUPES, likovna kolonija likovnog kluba
Dimitrije Simić iz Kruševca i FEDRARO za najmlađe.

Dvanaesti FEDRARO će se održati od 10. do 20. maja 2008. god. u Domu Kulture u Trebotinu i Etno kući i osnovnoj školi u Žabaru.

Molimo
Vas da, nakon održanih opštinskih takmičenja, prijave za Festival
dostavite poštom ili dostavite lično, najkasnije do 10.04.2008. godine
na adresu: Kulturno prosvetna zajednica Kruševac, Majke Jugovića 6 (bivša M. Zakića 6), 37 000 Kruševac; ili Kud *Vuk Karadžić* – Dom Kulture Trebotin 37233 V. Vrbnica.

Predstave sa ovog Festivala konkurišu za Republičke festivale: Festival amaterskih pozorišta u Kuli i FEDRAS u Malom Crniću.

Molimo Vas da o Festivalu i ućešću na njemu obavestite sve zainteresovane sa teritorije Vaše opštine ili Mesne zajednice.

Upravnik KPZ Kruševac

Svetlana Djurdjević, s.r.

Svetlana Djurdjević upravnik KPZ Kruševac i
Ljubodrag Obradović podpredsednik KUD-a Vuk Karadžić

Lidija Jevremović – direktor kulturnog centra Kruševac

Biljana Dačić, član opštinskog veća opštine Kruševac

Predrag Ćirić i Lidija Jevremović

KAKO SE PRIJAVITI ZA FEDRARO 2008 ?

U prijavi za učešće na na Fedraru treba navesti podatke:

– Naziv pozorišta, sekcije, studija, trupe;
– Adresu i telefon učesnika;
– Naziv predstave, vreme trajanja predstave, autora teksta, reditelja, broj glumaca i broj tehničkog osoblja;
– Ime i prezime pesnika koji će učestvovati na SUPESU;
– Ime i prezime slikara koji će učestvovati na likovnoj koloniji.

Za
učešće na Susretima pesnika na selu – SUPES 2008, pored
imena Pesnika poželjno je poslati i po 2 pesme od svakog učesnika, radi
pripreme zajedničke knjige i objavljivanja na posebnom delu sajta pod
nazivom SUPES.

Prijave poslati poštom ili dostaviti lično, najkasnije do 10.04.2008. godine na adresu:Kulturno prosvetna zajednica Kruševac, Majke Jugovića 6 ( Bivša – Miloja Zakića 6), 37 000 Kruševac;ili Kud *Vuk Karadžić* – Dom Kulture Trebotin 37233 V. Vrbnica.

Želimo Vam puno uspeha na FEDRARU 2008 !!!

9 1391 0 ljuba-trebotin 0 srpski 0 0 0 10 2 195.250.109.237 1-
2627 0 ljuba-trebotin DOSTA – Katarina Tošić 2008-01-23 20:43:20

DOSTA

pala je noć,
još jedna u nizu
navlačim draperiju,
ne dozvoljavajući pogledima da zalutaju
uvlačim se lagano
u svet goblena iz mašte moje
sveća dogoreva na stolu,
dok senke klize u nepovrat
milujem tvoju sliku pogledom
a rukom zapisujem
svaki dobar osećaj koji me pukne čekam da zazvone crkvena zvona
i okončaju plač ovog dana
paklene vrućine mi ne daju mira
led u čaši se istiopio
ne stigavši da me rashladi
evo već je prošla godina
od kad čeznem za tobom
godina puna lažnih nada
sada srušenih bez opravdanja

i dalje me pratiš kroz masu ljudi
crnim očima punim ispitivanja
procenjuješ Bog će znati šta više
u mom ponašanju
daj, znam da me znaš, kao što znaš sebe
znaš moje slabosti, svu čežnju i maštanja
zato se pretvaram da te nema više

i svaki osmeh upućen drugom
je potreba da sasečem tebe
i sve što mi oni čine
i ma koliko im značim je ništa
samo bleda izmaglica
nad ponorom duše moje

ne znam da li si postao svestan
da sam ti nju oprostila
daj, kako bi i moglo biti drugačije
tebi sam pesme pisala
zbog tebe se zorom nasmejana budila
crtala krila palim andjelima
i okupala srećom sve tumorne dane
noći besane u molitvi provodila
branila i uzdizala ime tvoje
i kad nisi zaslužio
prozivke sve u startu gušila
ne dajući im da se rašire

zato sam veći borac od tebe
i više zaslužujem
i zato sada moram da odustanem
preskočim rov krvi emocija svojih
i podjem drugom stazom
bez pustih nadanja mojih
sama kao i uvek
dok čeznuh za likom tvojim

9 845 0 dawina 0 srpski 0 0 0 5 1 213.198.204.133 1-
2628 0 ljuba-trebotin MOSTOVI – Marko Mihajlović 2008-01-23 20:51:29

МОСТОВИ

Ми мостови
ми стојимо насред река
ми спајамо обале
на којима се пријатељ чека Ми мостови,
ми лежимо док нас газе
разне војске и армаде
што на другу страну прелазе

За свет поцепан на остатке,
на остатке и целину
ми обављамо све задатке
и тонемо у тишину…

Марко Михајловић
19.12.2006. године

10 1185 0 Marko_Mihajlovic 0 srpski 0 0 0 15 3 80.74.161.75 1-
2629 0 ljuba-trebotin ZORA KRAJ BOSUTA – Božo Popadić Aktus 2008-01-23 23:32:14

ZORA KRAJ BOSUTA

Spustila se magla
nad ravnicom
napunila seoske sokake
ja birtiju napuštam u zoru
dok razmišljam kako si mi draga. Teče Bosut ćutljiv i zamišljen,
i on svoje neke brine brige,
sakriva ga magla od pogleda
ne vide se kroz magle sivilo
ogoljele tužne vrbe tihe.

Sa grana im kaplju suze moje
i u Bosut utapaju tugu,
u mislima plave kose tvoje,
dok odlazim niz ulicu dugu.

Bićeš budna pokraj druge rijeke
nadat’ mi se u svitanje dana.
Ja Bosutu mahnuh
pozdrav rukom,
dok u srcu steže ljuta rana.

Odlasci su prokletstvo života,
u dušu ti čežnja se uvuče.
Lijepi dani ljubavi prepuni,
sa rastankom postali su juče.

Ja odlazim u daljinu sutra,
dok u srce uvlači se zima,
ali sunce ipak me ogrija,
tvoje riječi učvršćuju nadu,
da to juče i budućnost ima.

32 889 0 aktus 0 srpski 0 0 0 5 1 84.9.51.109 1-
2630 0 ljuba-trebotin TRAGOVI ZIME – Zlatko Knežević 2008-01-23 23:40:43

TRAGOVI ZIME

Dok sneg napolju nečujno veje
i srebrne pahulje prekrivaju grad,
Jedna misao mi dušu opija i greje.
Gde li je ona, gde li se nalazi sad? Mraz k’o staklom da barice veže.
Led pod nogama krcka i puca.
Ne čujem okolo džukce što reže.
Srce mi veselo za oboje kuca.

Časom napada sneg do po’ pasa
a u mojim očima samo jedna slika.
Njene vitke figure i kose što talasa.
Svilenog šapata i nasmešenog lika.

Svakoj pahulji što na mene padne,
ja se divim i dajem svakoj njeno ime.
Jer mnogo mi znači ove noći hladne.
Magijom topi u meni sve tragove zime.

Dok je čekam vetar tiho mi šapuće:
“Čuvaj je k’o mraz zvezdice od Sunca,
evo je ide, upravo je krenula od kuće”
Znam to i osećam u dubini svog srca.

6 844 0 ZlatkoK 0 srpski 0 0 0 10 2 212.200.192.131 1-
2631 0 ljuba-trebotin MESEČEVOM SINU – Snežana Mijović (B.Bošković) 2008-01-23 23:45:19

MESEČEVOM SINU

Kao san, privid lika i osećanja
strasti i straha u momentu predaje
i nadahnuća.
Vreo dah na vratu
i pohotni muk u noći,
zamagljeni pogled i krik na usni. Nepoznati čamac plovi ka obali,
sa poznatim mesečevim sinom,
a plava laguna ga čeka sa žudnjom
u oku i plahovitošću u srcu.

Nesrećni trenutak prošlosti
će izbrisati trag u budućnosti,
a kao plamen od buktinje,
sijaće ljubav kao strastvena noć
u očima dvoje zaljubljenih.

8 683 0 SnezanaM 0 srpski 0 0 0 40 8 89.216.77.242 1-
2694 0 ljuba-trebotin PESMA GODINE 2007 2008-02-03 13:46:12

Poštovani pesnici.

U februaru 2008. godine od pesama meseca za 2007. godinu, izabraće se PESMA 2007 GODINE.

Pesniku,
autoru pesme, koja se, glasovima svih autora koji učestvuju u
takmičenju za pesmu godine, proglasi za pesmu 2006 godine, pripada kao
nagrada mogućnost, da na sajtu, na posebnoj strani, objavi svojih 10
pesama sa fotografijom i kraćom biografijom, u svemu u skladu sa
pravilima za objavljivanje književnih ostvarenja, koja se primenjuju na
ovom sajtu.

Takodje pozivam sve pesnike da za FOND NAGRADA za PESMU 2007 GODINE izdvoje neku od svojih knjiga ili slične prigodne poklone i to javno saopšte ovde na Forumu.

Za PESMU 2007. godine takmiče se se sledeće pesme meseca:

1. NOVA LJUBAV – Vesna Mladenović

2. IZGOVORI MI IME – Branka Korać

3. UMJESTO VOŠTANICE – Neven Milaković

4. Belcanto beskraja – Bogdanka Rakić

5. TAKO IDE TA IGRA – Spasoje Ž. Milovanović

6. ZAKLANJAŠ MI SUNCE – Mile Tešanović

7. PREKO REDA – Zoran Hristov

8. IZA UGLA – Veronika Kostadinova

9. SA MOJIH USNULIH – Zoran Matić

10. U KORAKU SPOZNAJE – Lidija Petrović

11. POSLEDNJA PESMA – Ratko Petrović

12. POVRATNIK IZ ZATVORA – Nenad Stakić

13. Na grobu devet Jugovića – Natalija Jakovljević

KAKO IZABRATI PESMU GODINE ?

Jednostavno: glasanjem !

KO GLASA ???

1. SAMI PESNICI, čije su pesme nominovane za pesmu godine izabraće pesmu godine, tako što će na email pesnik@poezijascg.com
u periodu od 01.02.2007. godine do 25.02.2007. godine poslati svoj
redosled pesama. Pesnici prilikom glasanja ne mogu glasati za svoju
pesmu.

2. DOSADAŠNJI POBEDNICI ZA PESMU GODINE

3. Članovi i posetioci sajta www.poezijascg.com u specijalnoj anketi.

KAKO SE GLASA???

1. Svi Pesnici (13 +2) glasaju na email pesnik@poezijascg.com i to na sledeći način:

1 pesma dobija 12 poena
2 pesma dobija 10 poena
3 pesma dobija 9 poena
4 pesma dobija 8 poena
5 pesma dobija 7 poena
6 pesma dobija 6 poena
7 pesma dobija 5 poena
8 pesma dobija 4 poena
9 pesma dobija 3 poena
10 oesma dobija 2 poena
11 pesma dobija 1 poen

2. Članovi i posetioci glasaju u anketi izborom 1 pesme godine, a njihovi glasovi se sabiraju do kraja glasanja 29.02.2008. godine, da bi na kraju prvoplasirana pesma u ovoj anketi dobila 12 poena, druga 10, treća 9 i tako redom do 11 pesme koja dobija 1 poen.

IZBOR POBEDNIKA ????

Svi
dobijeni poeni iz svih pojedinačnih glasanja kojih če biti ukupno 16
(13 pesnika + 2 glasanja dosadašnjih pesnika godine + 1 glasanje
posetioca sajta) se sabiraju i Pobednik je pesma sa najviše poena.

Ako dobijeni rezultat bude nerešen glasaće i Lepa Simić kao urednik ovog Foruma.

Glasanje za prve tri pesme će biti javno objavljeno u ovom forumu.

Sva dodatna obaveštenja i tumačenja oko izbora pesme godine daće urednik sajta.

Urednik sajta Ljubodrag Obradović

17 1790 0 ljuba-trebotin 0 srpski 0 0 0 0 0 0 1-
3021 0 ljuba-trebotin PRVI UTISAK – Tanja Radičević 2008-04-21 21:55:10

PRVI UTISAK

Kažu da prvi utisak
Nije uvek onaj pravi,
Da gotovo uvek prevari.

Varao me je i nije… Znao je od ružnog pačeta da napravi labuda,
Od ideala – običnog smrtnika.

Nekada jako zaboli kada postane najbolji,
Kada svakom drugom damo ime “gori”.

Možda je baš on uzrok predrasuda,
Iluzija, straha i ljubavne boli.

Nekontrolisan, bitan ili nebitan,
On hrabri i obeshrabljuje,
Uzima i daje.

On je početak svih početaka,
Kamen temeljac,
Kule od karata,
Ili velelepnih zdanja.

14 1181 0 TanjaR 0 srpski 0 0 0 10 2 82.214.110.1 1-
3102 0 ljuba-trebotin SA ZAPADNE STRANE – Darko Perović 2008-05-09 17:25:29

SA ZAPADNE STRANE

Kuća je gorela u seniku sutona
niz krvava lica Negrosa. Pena se lenjo slivala
obodima širokih latica
i cvet večeri
stidljivo se pokaza,
udišući stope kolskoga puta.

Crnjkinje dojahu decu,
muški brujaše utrci skakavaca…
Telom prostruja ekstaza:
„Sem,dodaj mi bendžo!”

(C) Darko Perović Kovalnik
Podgorica,1992.godina

0 442 0 kovalnik 0 srpski 0 0 0 0 0 0 1-
3381 0 ljuba-trebotin VOLIM TE ZEMLJO MOJA ! – Latinka Djordjević 2008-07-08 22:13:57

Волим те, земљо моја!

О како те волим,
земљо моја мила,
ту груду твоју родну,
у којој си све тајне
постојања нашег скрила. Волим твоја поља,
пуна златног жита,
враголасте реке,
брда валовита.

Волим твоје потоке
и врзине,
глог у њима и дрењине,
дивљу ружу и купине
и славуја
кад се крије,
препелицу када гнездо
од бршљена вије.

О тако те волим,
земљо моја мила,
било где
и колико год
далеко од тебе била.

Латинка Ђорђевић

13 514 0 ljuba-trebotin 0 srpski 0 0 0 10 2 77.105.9.10 1-
3631 0 ljuba-trebotin LJUBAV MOJA – Spasoje Ž. Milovanović 2008-08-21 19:57:46

ЉУБАВ МОЈА

Да није вруће
Да није тесно
На овом песку
Љубави моје Да ли жуља
Суседно зрно
Љубави моје

Да ли се види
Крај пустиње
Љубави моје

Да ли се види
Где се спаја
Са небом
Љубави моје

Или чекаш ветар
Да те поспе
Или чекаш ветар
Да направи нову стену
И киша да облик
Љубави моје

Сунце пржи
У љубави мојој
Све је чини се исто

Још само
Kамила да ме пљуне

Спасоје Ж. Миловановић

43 1393 0 spale 0 srpski 0 0 0 38 8 213.198.200.156 1-
3770 0 ljuba-trebotin SEĆANJE – Sladjana Rakić 2008-09-12 16:56:17

SEĆANjE

Najlepši dani detinjstva moga,
prolaze neprimetno kraj mene.
Svako se seća druga svoga,
srca su nam sada tvrdja od stene . *
Drugarstvo osta da se pamti,
školske klupe ostaše za nama.
Ta prošlost neće nikad da se vrati,
ali ja se sećam i pričam vama.
*
Sećam se svoga najboljeg druga,
drugarice svoje, učiteljice mile.
Srce mi kida neka tuga,
jer to su godine najlepše bile
*
Sećam se svog prvog slova,
prve pesmice, prve lektire.
Kad mi je bila slovarica nova,
i kad sam crtala prve leptire.
*
Učiteljica moja beše fina,
i sve što naucih – njoj hvala.
Svi smo je voleli, to je istina
u klupu da se vratim sve bih dala
*
Sećam se svoje simpatije prve
beše to davno, pre mnogo dana,
kada smo golubu bacali mrve
a uvelo lišće padalo je sa grana.
*
Mnogi od nas pamte lepe stvari
čvrstva drugarstva, odmore duge.
Jer druženje krije svoje čari,
a na rastnku srca pate od tuge.
*
Svega se sećam, u glavi stoji,
zaboraviti nikad neću moći.
U klupi ostaše najlepši dani moji
i više nikad ne mogu mi doći.

3 559 0 ljuba-trebotin 0 srpski 0 0 0 20 4 220.240.180.101 1-
5739 0 ljuba-trebotin Promrzline-Zack Van Zaik 2010-01-04 19:30:14

PROMRZLINE

Neke su se noći mrštile
danima što dolaze
a neki su dani prkosili
mesecu što vedri noć.
Severac je ledio ledinu
dok su potkovana kopita
gazila promrzlu slamu. Prštale su pahulje
sa svih strana
i srebrno bojile vidik
a tamo, za vidikom,
za prosulim granjem po stazi
odavno strulilog lišća
nestalog u svom tom brlogu
gubile su se i senke i uzdasi,
nestajali snovi u jednom trenu.

Kada bih rekao
da je sve tiho umiralo
ne bih tada čuo svu tu tišinu.
Mislio sam da je tišina večna,
ali ona je samo tren
u kome ne čujeш sebe,
ne чuješ glas svoga srca
i ne vidiš noć,
noć u kojojh sam jednom zaspao
i nisam čuo kako me zoveš.

Taj poziv je odneo večernji vetar
i rasuo po polju umrlih želja.

19 2145 0 koprivicaz 0 srpski 0 0 0 15 3 188.2.124.33 1-
7158 0 ljuba-trebotin ПУТ МОЈИХ ТВО& 2011-10-27 21:24:25

ПУТ МОЈИХ ТВОРАЦА

утабани пут мојих твораца бледи
док журно корачам њиме
… у измаглицу

упињем се да не утонем
у глиб
да не пропаднем
у понор а свој пут нисам утабао
… па пружам руке ка небу
у непознато
шаке не стежу непостојећу наду
да спасу оронуло тело

нагон хоће да постане мој господар

зато: стопили се
… страх од непознатог
и коначност долазећег
… у грч преживљеног бесмисла

а … постанак
… коначни повратак
у праматерију без свести

у том последњем трену
све се стапа у једно
све се разлива у све
као да стреми нечем вишем
… чини ми се
као да хаос прелази у поредак
и кроз неку форму
даље се успиње неком стазом
… можда неким путем

или је то последње оправдање
пред самим собом
за сав бесмисао свега

0 381 0 dulerpaunovic 0 srpski 0 0 0 5 1 173.67.124.216 1-
7159 3 ljuba-trebotin Promocije knjiga – MIRIS BOŽURA u Ćupriji 2011-10-29 00:20:23

28.10.2011.
године у Центру за културу у Ћуприји у организацији овог центра и
Књижевног клуба *ДУШАН МАТИЋ* из Ћуприје одржана је промоција књиге
Љубодрага Обрадовића *МИРИС БОЖУРА*. У промоцији коју је водила Јелена
Ђорђевић су поред аутора учествовали и његови пријатељи: Бора
Благојевић, Мића Живановић, Бранко Симић, Светлана Ђурђевић, Слободан
Јовановић, Слободан Ивановић, Милка Ижогин… Истовремено са промоцијом
отворена је и изложба слика Саве Стојкова… Погледајте делић
атмосвере, прочитајте синопсис промоције и уживајте…

Љубодраг Обрадовић

МОЈА ЈЕ СЛАБОСТ

Моја је слабост
од непознатог страх
и занос да желим радост
и кад је у животу крах.

Оклизнем се, падам…
Опет свиће зора…
Живот је тако кратак,
као одсјај метеора.

Сад дашак ветра
хлади ми чело
од силних жеља
сво узаврело.

Сад сан је
слатка обмана,
да можда још неког,
пече моја рана.

Ха! Ником не смета туђи бол.
Свако дрхти за свој грош!
Свако од нас горд је и охол,
за себе лорд, за друге олош.

И тако живот струји,
венама теку снови.
Увек кад сам у олуји,
сањам почетак нови.

Докле? И нада има свој крај.
Док сањам светлост небеску,
бојим се да ме не сагори тај сјај,
да не направим животну грешку.

Моја је слабост
жеља свет да мењам,
а за сопствени излаз,
мост још немам…

Mića Živanović

Saša Milojević – direktor Centra za Kulturu ĆUPRIJA

Dame i gospodo,Pred nama su slike gospodina Save Stojkova. I šta više reći. Dovoljno
za one koji vole slikarstvo i poznaju rad ovog vanserijskog umetnika.Ovom izložbom ukazana je velika čast Ćupriji. Od Milića od Mačve
pa do Save Stojkova prošlo je petnaestak godina. Mnogo za jedan grad
koji je iznedrio Dušana Matića i Dragoslava Mihailovića. Cuprija želi i
zaslužuje više, zato je meni posebno drago što će zidove galerije
Centra za kulturu u Ćupriji u narednih dvadesetak dana krasiti upravo
slike velikog Save Stojkova, slikara bačke ravnice, njenih predela i
njenih ljudi.

Slikarsko delo Save Stojkova je spomenik
Bačkoj ravnici i njenim ljudima. To je “crvena nit” koja povezuje Bačku
i Pomoravlje – ravnica i ljudi. Zato je taj spomenik uradjen sa puno
ljubavi i nosi jedinstvenu atmosferu.

O umetničkom radu Save
Stojkova govorili su mnogi. Ja ću citirati dvojicu srpskih velikana.
Blaženopočivši patrijarh srpski gospodin Pavle je rekao: “Ni iz jednog
drugog mog portreta, a ni fotografije, ne isijava tolika brižnost i
strepnja za sudbinu, srpskog naroda.” Književnik Slobodan Selenić je
zabeležio: “Savin svet je vedar, bezazlen, čestit, zadovoljno nasmešen,
kao i sam slikar.” Dame i gospodo, uživajte u slikam izložba je
otvorena.

A u nastavku, pozdravimo večeras i naše prijatelje
iz Kruševca, gospodina Ljubodraga Obradovića, čiju ćemo knjigu poezije
“Miris božura” promovisti. Dobro došli i hvala.

Direktor Centra za kuluru Ćuprija
Saša Milojević

Borisav Bora Blagojević

Poštovani prijatelji

Treća po redu knjiga “Miris Božura”autora g-dina Ljubodraga Obradovića
se večeras nalazi pred Vama. I na samom početku moram da napomenem da
sam pesnika, brata po peru, i srodnika po duhu g-dina Ljubodraga
Obradovića sreo prvi put na jednoj pesničkoj manifestaciji u Aleksincu.
I sećam se samo daje to bilo mnogo davno.

Naša kasnija
susretanja na književnim druženjima u Beloj Vodi, Trebotinu, Adrovcu,
Konjuhu, Ćupriji, Trbunju kod Blaca, Kruševcu i drugim mestima širom
Srbije su samo potvrda da večeras meni čini čast i zadovoljstvo što
mogu da ovde u Ćupriji u Centru za kulturu najavim njegovo književno
stvaralaštvo i pesničko umeće.

Pored ove zbirke pesama
pesnik Ljuba Obradović je objavio još dve stihozbirke pod naslovima
“Tvoje ćutanje mi govori “i “Živeti slobodno” što jasno kazuje da je
Ljuba odavno zakoračio u čudesan svet rima i rimarija iz kojeg mu na
sreću povratka nema. I sama ta činjenica je važna, ne samo za njega već
i za one koji se sa njim druže. Naime pesnik Ljuba Obradović je i
vlasnik sajta “POEZIJA SCG’ gde mogu svi oni koji vole i neguju lepu
reč da is kažu svoja pesnička nadahnuća i da budu nagrađeni za pesmu
nedelje, meseca i godine, nešto slično kao ovde u Ćupriji kako to radi
naš književni klub *Dušan Matić*.

Njegove pesme se
nalaze u mnogim zbornicima poezije a dobitnik je mnogih nagrada i
priznanja na pesničkim susretima kao što je i naša *Poetska Pozornica*.

Ne treba zaboraviti daje g-din Ljuba Obradović i direktor
Kulturnog centra Kruševac i da je jedan od glavnih nosilaca svih
kulturnih dešavanja rasinskog okruga.

O stihovima koji se
nalaze u ovoj kljizi svoju kritičku reč napisali su magistar Predrag
Jašović iz Paraćina, književnica Vida Nenadić iz Užica, i pesnikinja
Eleonora Luthander koja živi U Švedskoj. I svi oni su se jednoglasno
složili da u knjizi “Miris Božura ” odiše rodoljublje i ljubav i daje
to glavni i osnovni motiv cele knjige a to je ono što ovu i ovakvu
poeziju čini večnom.

Siguran sam da ova knjiga kao i
prethodne koje je pesnik g-din Ljuba Obradović objavio otvaraju put za
članstvo u Udruženju književnika Srbije i da će uskoro postati član te
značajne institucije. I na kraju ništa ne bih dodao, samo bih zamolio
Ljubu da nam se predstavi stihovima.

Borisav Bora Blagojević

SINOPSIS PROMOCIJE

*JELENA: govori stihove: KOSOVO I METOHIJA

KOSOVO I METOHIJA

Niz Kosovo polje zvone zvona.
Uz Metohiju, ko uz kičmu, klizi jeza!
Odnose nam iz srca spokoj vekova
Na prošlost pada čelična reza.

Na svest i savest puštaju dim,
tešku maglu da radost pozobe.
I kao da oni nemaju ništa sa tim,
istoriju nam iz vidokruga odvode!

I zvone zvona! Uspavane da razbude!
Svi koji puštaju nas niz vodu,
svoju klicu propasti time bude
i svemir senkom zla bodu!

I zvone zvona! Budi se Evropo!
Sve sveto danas u vetar vene!
Zvone zvona! Nepravda ko nebo,
preplavila i život i uspomene!.

Niz Kosovo Polje biju damari!
Uz Metohiju, ko dušom, klizi nostalgija.
Kad se istrajno sanja, san se ostvari!
Kosovo će božurima opet da metohija.

* JELENA:
Poštovani posetioci, prijatelji poezije, dobro veče i dobrodošli na još
jedan izlet u čarobni svet poezije i muzike. Čast mi je da sve Vas
pozdravim u ime organizatora ove promocije Centra za kulturu iz Ćuprije
i Književnog kluba DUŠAN MATIĆ iz Ćuprije i naravno sajta PoezijaSCG i
svih nas iz Kruševca.Na samom početku večerašnje promocije,
koja je osmišljena kao poetsko-muzičko veče u kome će o pesničkom
stavralaštvu Ljubodraga Obradovića govoriti njegovi stihovi, pozdraviće
Vas i sam autor.

* LjUBA: () PESMA: MIRIS BOŽURA

MIRIS BOŽURA

Pusto je Kosovo polje,
vrapci kljucaju vreme.
Vetar doneo nespokoje,
i na pleća teško breme.

Božuri više ne cvetaju,
seta dušom piri.
Otišli su, da ne smetaju,
da razum srce smiri.

Otišli su, prognanici mnogi,
od zlih komšija da se sklone.
Šamarom baborogi,
nepravdu noćas gone.

Sloboda se danas čini daleka,
dok im lome kolevku i nadu.
Budućnost samo hrabre čeka,
nju ni zli vetrovi ne kradu.

Ne mirišu više božuri,
tama pada na snove,
Pred zlom se ne žmuri,
Kosovo u mirise zove.

* Poštovani posetioci, prijatelji poezije, dobro veče ! Oduvek sam
verovao da poezija svojim mirisima pokreće ono najlepše u nama, da budi
najtananija osećanja i da nas svojim čarima uznosi u spokoj i sreću.
Večeras sam još više siguran da je poezija večna i da će svoju misiju u
stvaranju lepšeg, pravednijeg, srećnijeg i SLOBODNOG SVETA u bliskoj
budućnosti uspešno ostvariti.Iskoristio bih ovaj trenutak da
se zahvalim oragnizatorima ove promocije: Centru za kulturu iz
Ćuprije i Književnom klubu DUŠAN MATIĆ iz Ćuprije. Hvala Vam od srca
što ste mi omogućili da predstavim svoju poeziju i ovde u
Ćupriji…Jelena je već najavila da će ovo veče
biti poetsko-muzičko, a ja to potvrdjujem i obećevam Vam da sam se
trudio da sinopsis za ovo veče bude možda neubičajen za promocije
knjiga… Trudio sam se da priču o meni pričaju moji stihovi koje će
osim mene govoriti i moji prijatelji: Mića Živanović, Svetlana
Djurdjević, Jelena Djordjević, Bora Blagojević, Slobodan Ivanović…

Dešavanja koja upravo slede najavljivaće svojim umilnim glasom Jelena
Djordjević, a da veče bude i muzički interesantno brinuće Branko Simić
i Mića Živanović. Čujmo ih…

MIĆA ŽIVANOVIĆ: Ruska PESMA

JELENA:
Da bi ipak saznali zašto je Ljuba večeras pozvan da se predstavi, reći
će Vam Bora Blagojević, predsednik Književnog kluba DUŠAN MATIĆ iz
Ćuprije, inicijator ove pesničke večeri…BORA BLAGOJEVIĆ:

Poštovani prijatelji

Njegove pesme se
nalaze u mnogim zbornicima poezije a dobitnik je mnogih nagrada i
priznanja na pesničkim susretima kao što je i naša *Poetska Pozornica*.

Ne treba zaboraviti daje g-din Ljuba Obradović i direktor
Kulturnog centra Kruševac i da je jedan od glavnih nosilaca svih
kulturnih dešavanja rasinskog okruga.

Borisav Bora Blagojević

LJUBODRAG OBRADOVIĆ: JABUKE I DUNjE

JABUKE I DUNjE

Jabuke i dunje,
na ormanu stoje.
Ja i sad čeznem
u odaje tvoje.

Da uz mesec do zore,
ljubav iskrimo bajnu,
i uz igru i razvigore
tonemo u slatku tajnu.
Da opije me svetlost blaga,
dok igrom tela i vatrom u stavu
onako nežna i naga,
sve snove rušiš mi u javu.

Da nas žudnja i strast
u ljubavni vrtlog uznesu.
I zaiskri osmeh naš,
kad nas grč i sreća ponesu.

Tvoja lepota i moja čežnja…
I lepa uspomena se izmami.
Lutali smo nekad pejzažima tela,
sad kroz život lutamo sami.

Jabuke i dunje,
na ormanu neka istrule.
Samo da opet dojezdim
u tvoje lagune …

JELENA:
Kako je red da predstavimo i ostale Ljubine prijatelje koji su
večeras ovde zamolila bih Miću Živanovića, Svetlanu Djurdjević,
Slobodana Jovanovića i Slobodana Ivanovića, koji su takodje
pesnici da se predstave sa po jednom svojom pesmom tek da znate kako
zvuči njihova poezija…

MIĆA:

SVETLANA:

SLOBODAN JOVANOVIĆ:

SLOBODAN IVANOVIĆ:

JELENA: A ja ću vam pročitati Ljubinu pesmu ORI

ORI…

Ori,
razvigori,
kolo,
lolo!

Život je jedan,
bezizgledan,
al povedi,
na oranje i u čežnju,
devojku što te veseli
i razigranog želi.

Sve su livade puste,
sve su njive parlozi,
za orača raj,
za seljaka kraj,
koji tako sigurno dolazi…
Pa povedi lolo, kolo!

U kolo se zanos hvata,
danas te malo ko shvata,
danas te lome
danas si prut,
sam i krt.
Šibaju te vetrovi
i bespuća,
a bio si u snopu pruća!

Ori,
ožeži
i zareži,
nek dušmanu
koža se naježi,
dok u strahu beži,
od prkosa seljaka,
koji svoj spas
u sejanju nalazi…

Ori,
nek zagrmi
tvoj glas!
Zadnji kuca čas,
da truba zasvira,
da zidove poruši
i donese malo mira
i spokoj duši.

Ori,
lolo
i povedi
devojku na oranje
i u kolo!

MIĆA ŽIVANOVIĆ: Jedna od Arsena Dedića

*JELENA:
Muzika i poezija, baš idu zajedno; posle pesme koju nam je otpevao Mića
Živanović, pročitaću Vam izvode koje su u svojim recenzijama za knjigu
*MIRIS BOŽURA* napisale Ljubine koleginice, pesnikinje sa sajta
www.poezijascg.com i Dr Predrag Jašović. Evo najpre šta o knjizi
Miris Božura piše recenzent knjige Dr Predrag Jašović:Kod Ljubodraga Obradovića nailazimo i na niz briljantnih, modernim
diskursom uznačenih, jasnih i konciznih lirskih iskaza, koji
predstavljaju semantičke medaljone kojima je Ljubodrag zaodenuo srpski
jezik, makar na momente. Za ovu priliku izdvajamo sledeće stihove:
„Jadna mačka/ crna/ nasuprot neba,/ grize mesec“. Ova strofa, svojom
semantičkom zaokruženošću već predstavlja gotovu pesmu. Takvih, da
kažemo, pesama u pesmi, pronalazimo i u drugim pesmama, na primer:
„Grom tvog ćutanja,/ubija me sad,/ dok kao izgladneli pas,/ noću lutam/
i gledam sve zvezde,/ a vidim samo jednu – tebe! („Zvezda“); „Noć je,/
mesec sija/ svetle polja./ Jesen došla kasna,/ ledi se dah/ i puca
volja“ („Noć je“); ili „Znam da sreću/ dohvatiti neću,/ dok sanjam o
proleću,/ a mrazevi mi koste lome“(„Sreća“); „Eno je, nevesta…/ beli
venac…/ bela haljina…/ a lice bledo.“ („Voleo sam“).Ljubodrag se svojim lirskim izrazom kreće u poetičkom diskursu
modernističe poezije, prema stilu, stilističkom obredu, eufoniji i
ritmu, ali ne i prema formi, gde je znatno bliže srpskom avangardnom
pesništvu. Mada njegova pesma „Voleo sam…“, prema naslovnom
uznačenju asocira na Disovu pesmu „Voleo sam više neću“, jer
naslovnim znacima obeju pesama je anticiparan apsolutni prestanak
ljubavi, ipak je prema lirskom iskazu, ova pesma daleko bliža lirskom
osećaju ljubavi kod Velimira Rajića.

Vida Nenadić, pesnikinja iz Užica, inače dobitnica Deretine nagrade za roman godine piše:

*Čitajući rukopis nove poetske knjige „MIRIS BOŽURA,“ pesnika
Ljubodraga Obradovića, nailazim na pesnikove vizije stvarnosti istočene
u niske rodoljubivih, refleksivnih i ljubavnih pesama. To je ona ista
surova stvarnost, koja u svima nama neretko ruši kule od karata i
bedeme nade, koje gradimo godinama, nekad i decenijama, ona stvarnost
koja neumitno gasi sve one nade, koje još jedino u našoj mašti postoje.
Ona je kao nevreme i kao bujica onih kiša, koje umeju iznenada da
poplave sve što je naše i sav naš trud. Zato pesnici i beže od nje,
zavlačeći se u tajansvene prostore, opasane zidovima samoća. Jedino tu
mogu da je, bar na mahove, doživljavaju onakvom, kakvom bi hteli
da bude.

Dok božur, taj božanstveni cvet inata, opija paletom
svojih boja i miomirisa, stvarnost pesnika Ljubodraga Obradovića su i
kosovski božuri, koji su kao krv crveni. Tužno je gledati kako venu
božuri, a često je tužno i biti svedok istorije. Legenda kaže da su
božuri tako crveni jer su iznikli iz zemlje natopljene krvlju kosovkih
junaka.

Ni u snu više
ne mirišu božuri.
Tama pada na snove.
Pred zlom se
nikad ne žmuri.
Kosovo u mirise zove!

A Eleonora Luthander, pesnikinja koja je rođena u Kruševcu, a živi i stvara u Stokholmu u Švedskoj je napisala:

Mnogo
je onih koji zloupotrebljavaju poeziju radi lične osvete. Kao pesnik,
antologičar i prevodilac poezije sa i na švedski jezik i srela sam
pesnike koji mrze žene, tačnije rečeno, mrze pola čovečanstva, ma kako
to čudno zvučalo. Ljubina pesma *Boginja *je bila melem na duboku ranu
koju su naneli pesnici ženomrsci.

“Oko tebe vrti se svet…
Mladost, ljubav i prilike…
Ti naprosto opijaš slikajući slike,
u kojima i kraj svoj beskraj ima!”

To nije samo klasično renesansno divljenje ženi, već putokaz za ceo dvadesetprvi vek, a za sve vekove koji dolaze…

I da završimo ovaj ženski prikaz Ljubine poezije. Čujmo šta o Ljubi,
njegovoj poeziji i sajtu poezijaSCG kaže pesnikinja Svetlana Djurdjević

SVETLANA DJURDJEVIĆ : Govori Kratko o Ljubi, sajtu i kazuju pesmu ZASTANI:

ZASTANI

U velikim koracima zastani;
krila izrasla opusti i gledaj…
Usponi i stramputice,
pad, pa zvona…
Sreća po strani;
ključ u probušenom xepu.

Ne trči. Zastani!
Ne radi se uvek što se želi.
Uvek slučajnost postoji
i zbrka misli; brdo mogućnosti;
okean promašaja…

Zastani!
Ideale potisni,
uživanja zaboravi
i gledaj svet oko sebe.

Ja odavno stojim;
ja odavno gledam;
ja odavno čekam…

Crne slutnje me znoje, ističe reka.
Ti letiš, devojke* menjaš,
a mene voliš,
iako me se više i ne sećaš.

Ipak, ne trči.
Zastani velikim koracima!
Idile preskoči, uživanja potisni
i gledaj mladiće plave
i njihove cure crne…

Gledaj kako se rastaju
posle uzajamnog otkrivanja.
Gledaj zbrku razloga,
lažnih opravdanja,
talog grehova…
Tuđi promašaji su spas.
Zastani i ti…

JELENA: govori pesmu BOGINJA

BOGINjA

Oko tebe vrti se svet…
Mladost, ljubav i prilike…
Ti naprosto opijaš slikajući slike,
u kojima i kraj svoj beskraj ima!

Oko tebe blješti sjaj,
milion srca sluti sreću…
Oko tebe lampioni, svi šampioni,
i nada da oka ti odsjaj
zaboraviti nikad neću…

Slobodno skoči,
sve kočnice otkoči…
Život je slep, kad si tako lepa
po suvom dok plivaš, u mirisima uživaš,
sve skrivaš, a smisao otkrivaš…

Slobodno čizmom
zgazi cvet, koji rudi za greh,
i osmehom ih oteraj u očaj…
Neka na kolenima čekaju raj!

Ne, nemoć nije kraj želja,
na svakom uglu, na svakom prstu,
niče buket prijatelja,
stotinu i jedan,
i svako ostaje žedan…

Klize suze, misli lete,
a opčinjeni nikako da se sete,
zbog čega ih čežnja lomi,
zbog čega im srce zebe,
ni zašto se uvek voli
ona, koja gazi cvet
i sve koji zrače…

Oko tebe vrti se svet…
Sreća lebdi na krilima…
Zašto svima zalediš srce,
a happy end ti zrači u očima…

LJUBA:
Lepo je slušati svoju poeziju kad je čita neko drugi… Pogotovu
žene… Ali lepo je i govoriti svoju poeziju i imati nekog da te
sluša….. Da je tu..

LJUBA: ONA JE TU

ONA JE TU

Ona je tu, odmah iza očaja,
u gomili, iza leđa očajnika…
Da se sakrije…
Ali ja je vidim, ja je osećam.

Ona je tu, bleda kao zid,
modra kao nebo.
Sad se smeje,
dok drugarici priča,
neku glupu priču,
kojom tera jezu,
oko srca šćućurenu.

Ona je tu, na dohvat ruke,
odmah iza iluzija.
Ne haje za mene
i moju prosutu strast.
Tu je, u svojim snovima,
ne shvatajući moje želje,
patnje, stradanja, očaj…

Ona je tu, bleda kao zid,
modra kao nebo.

Ona stoji i gleda i sluša,
ona je tu, a u oblacima.

Ne stiže se uvek kud se pođe!
Govorio sam i nagovarao je
da cilju potrčimo,
pre no što put postane klizav.

Ne dešava se nikad
ono o čemu se mašta.
Život je skockan
od propuštenih prilika
i promašenih ideala.

Oko nas vozovi tutnje,
ovaj tren je naša stanica,
ako sad ne uskočimo,
novih vozova nema!

Govorio sam, držeći je u zagrljaju
u mislima, čitavu večnost
daleko od nje u zbilji.

A ona se smejala,
svemu se smejala!
I mom pričanju dugom
i mom licu, mojim željama,
mojim patnjama,
svemu se smejala
i u oblacima letela.

A dani i godine su proleteli…

Sad je tu- odmah iza očaja očajnih.
Godine su pojeli skakavci,
želje su ostale želje,
dobre prilike su propuštene.

Sad je tu! Sunce i kiša,
kreč i kreda, na licu izvezli bore.
Sad je tu… Bleda kao zid,
modra kao nebo.

Sad je tu… Stoji i gleda
i sluša, a odsutna je…

Sad je tu… I zna…
Povratka nema !

Da
lepo je govoriti svoju poeziju i imati nekog da te sluša…… Ali meni
je drago i čini mi čast da čujem,( a nadam se da će se i Vama dopasti)
kako zvuče moji stihovi u kazivanju takvih majstora poezije kakvi su
moji prijatelji MIĆA, Bora i Slobodan Jovanović i Sloba Ivanović.
Čujmo ih:

MIĆA ŽIVANOVIĆ: JEDNA MAČKA

JEDNA MAČKA

Jedna mačka,
crna,
naspram neba,
grize mesec.

Kao da
u večnost polazimo,
kad ništa ne osećam,
osim tvog tela,
što nabujalo,
košulju preti
da pocepa.

Kao da
ništa ne primećujem,
dok ruke drhte
na hridima dveju jabuka,
što svetle kao dva meseca
iz prostrane pustinje,
tvog tela osutog
zvezdama strasti.

Opojno veče…
Zvrji tišina,
ulicama mašte,
dok na obali reke
udišemo mirise
zatalasanih vrba.
Reči beže,
misli na toplim
željama počivaju.

Sad ćemo,
lepoto moja,
povrljati travu,
mesec da gleda.
Sad ćemo, saznati
kako zora sviće,
dan plutonom
kako izranja…
Sad ćemo
kao jedno biće
shvatiti
smisao postojanja.

Ja i ti, glasnici budućeg,
ja i ti, vlasnici vrućeg,
ja i ti, okean maštanja
u isčekivanju mogućeg…
Ja i ti, u prolazu
travnatim stazama,
a pesak večnosti
nas bode
po tabanima.

Sad ćemo,
košulju kad ti iscepam
i dojke iznesem na vetar…
Sad ćemo,
u kočiju slasti uskočiti
i u jednu reku,
oba potoka želja pretočiti…
Sad ćemo,
hrabro poteći, grleći se,
u kosmos, u rajsku sreću…

Jedna mačka,
crna,
naspram neba,
grize mesec.

BORA BLAGOJEVIĆ: HEJ LJUBAVI

HEJ LJUBAVI !

Živimo za tren radosti,
valjamo se u blatu.
Ja ti šapćem svoju maštu,
a ti sanjaš svoj san o zlatu.

Ja ti nudim baš premalo,
veselja su u beznadju.
Sad i meni nije stalo,
da te pratim. Želim mladju.

Hej, ljubavi! Sve je prošlo.
Ljubav i sreća kratko traju.
Osećaj je krhko staklo.
Svi koji to shvate, opstaju.

Tu, u srcu, sve se slomi.
Nadanja su uvek lažna.
Slagasmo se u krevetu,
a ta sreća sad je kazna.

Sad je starost na dohvatu,
ljubavi je bilo dosta.
Stradasmo u tom poduhvatu,
sad imamo preča posla.

Hej, ljubavi! Sve je prošlo.
Ljubav i sreća tek prolete.
Osećaj je krhko staklo,
ali to ne zna nikad dete.

SLOBA IVANOVIĆ: KOLIKO

KOLIKO

Koliko sati
probdela si noću,
čekajući da svrati,
i odnese samoću?

Koliko nade
zauvek si izgubila,
dok sanjala si balade,
a nisi ljubila?

Koliko suza si prolila,
čekajući sreću,
a još nisi shvatila,
da kraj je tvom proleću?

Koje tek iluzije
otišle su u etar?
Tren sadašnji bez vizije
doneo je vetar!

Koliko vremena do otrežnjenja…
Prošlost ne može da se vrati.
Propušteno u životu život menja!
Ali, to se tako kasno shvati.

MIĆA ŽIVANOVIĆ: Sve bilo je muzika u ljubavi sa njom – Arsen Dedić

JELENA: MOJA JE SLABOST

MOJA JE SLABOST

Moja je slabost
od nepoznatog strah
i zanos da želim radost
i kad je u životu krah.

Okliznem se, padam…
Opet sviće zora…
Život je tako kratak,
kao odsjaj meteora.

Sad dašak vetra
hladi mi čelo
od silnih želja
svo uzavrelo.

Sad san je
slatka obmana
da, možda, još nekog
peče moja rana.

Ha! Nikom ne smeta tuđi bol.
Svako drhti za svoj groš!
Svako od nas gord je i ohol,
za sebe lord, za druge ološ.

I tako život struji,
venama teku snovi.
Uvek kad sam u oluji,
sanjam početak novi.

Dokle? I nada ima svoj kraj.
Dok sanjam svetlost nebesku,
bojim se da me ne sagori taj sjaj,
da ne napravim životnu grešku.

Moja je slabost
želja svet da menjam,
a za sopstveni izlaz,
most još nemam…

LJUBA: LIPA

LIPA

Pod mojim prozorom miriše lipa…
Tom mirisu uvek se veselim.
Davna je prošlost, maštom kad skitah,
sad one prave mirise želim.

Pod mojim prozorom i godine lete…
Prolete život na kobili besnoj.
Ovi mirisi uvek me podsete,
na ono što u životu beše lepo.

Taj film uvek rado gledam…
A loše u crnu rupu sklanjam.
Zato uvek pod lipu sedam,
da opet, kao nekad sanjam.

Miriše lipa, mirisi mame…
Ono što mi smeta, u ponore bacam.
Da samo lepota u srcu ostane,
u davnu prošlost rado se vraćam.

Pod prozorom miriše lipa…
U noći pevaju slavuji.
I dok mesec svet srebrom obasipa,
opet krv mojim žilama struji.

Pod mojim prozorom miriše lipa…
Srce bije žarom novim.
Uvek je lepo maštom kad se skita
i zato taj miris lipe volim.

Miriše lipa… I sve je lako i lepo,
dok oluja kišom ne poteče.
Verovah nekad u mirise slepo,
sad znam: mirisi su trenutak sreće.

* LJUBA:
Poštovani posetioci, sa mojom pesmom LIPA večeras se opraštamo od Vas.
Hvala svim učesnicima promocije, hvala svima Vama što ste nas pratili
… Nadam se da ste uživali u MIRISU: božura, lipa, ljubavi…. U
mirisu poezije i muzike… Posebno mi je drago što je večeras promocija
moje knjige *MIRIS BOŽURA* održana u ambijentu koji je stvorila izložba
slika Save Stojkova, našeg poznatog slikara iz Sombora. Ja sam se
Savinom izložbom prvi put susreo u Galeriji Milića od Mačve u Kruševcu
ove godine i tada je izložbu otvorio Zlatko Milićević, Savin prijatelj.
Pozivam zato Zlatko, koji je i večeras sa nama da nam se obrati.ZLATKO MILIĆEVIĆ:BORA BLAGOJEVIĆ: ZVEZDO

ZVEZDO!

Ljubav, kao silu,
iz koje strasti naviru,
hteo sam…
samo za nas!

Grom tvog ćutanja,
ubija me sad,
dok ko izgladneli pas,
noću lutam
i gledam sve zvezde,
a vidim samo jednu – tebe.

I ti zvezdo,
gledaš zemlju,
ali ne vidiš mene!

* JELENA:
Doviđenja i hvala Vam što ste Vašim prisustvom dozvolili da kreativni
rad Ljubodraga Obradovića dopre do Vaših srca… Hvala Vam…

MIĆA ŽIVANOVIĆ… O Mladosti…. 4 2785 1 ljuba-trebotin 0 srpski 0 0 0 15 3 89.216.57.4