ČARNOVANJE – Milko Grbović

Loading

ČARNOVANJE – Milko Grbović – Pročitano 1199
Postavljeno – 30. March 2006. g. @ 19:24:29 CEST

ČARNOVANJE

Opet za nas kolac šilje,
to baš nešto novo nije,
pod čije ću ja okrilje
gde ću sada, Arsenije?

Ko i onda, opet za nas
palacaju iste zmije,
kako juče, tako danas
put pod noge, Arsenije.

Ognjišta nam zapretena,
strnjike nam gole trunu,
na koja nam sad vretena
sudba prede crnu vunu?

U čije će sada jasle
da Marija sina skrije,
kad su naše sveće zgasle
gde su luči Arsenije?

Ispijeni sumnjom istom
odakle smo, ko smo, šta smo?
Dok se drugi kite listom
mi još i ne proklijasmo.

Vetar nas ko lako seme
svud razveje i premelje,
drugi davno digli sleme
mi nemamo ni temelje.

Rana naša sveboleća
ogrezla u žive kraste,
šta za ova tri stoleća
mi ne znasmo, a vi znaste?

Niti veru nit’ neveru
ne razlučih vaktom ovim,
na kome ću ja severu
da svoj usud odjugovim?

Na severu ti se zgreja
pred jugovom zimom ljutom,
gde je moja Sent Andreja
da me zgreje svojim skutom?

Opet nam se vidik muti
– i to znano od ranije,
opet nekud mame puti
kud nas vode, Arsenije?

(C) Milko Grbović

Оставите одговор

Your email address will not be published.