ĐURĐEVDAN – Marko Ružićić

Loading

Postavio ljuba-trebotin – Pročitano: 1826

ĐURĐEVDAN – Marko Ružićić 2006-05-07 23:44:48

ЂУРЂЕВДАН

Док не прође цича зима
нема првог топлог дана,
а прољећа правог нема
без мириса јоргована.

Радује се старо, младо,
дуга зима већ да прође,
и хришћанска света глава
на бијелом коњу дође.

Свак’ се моли, руке крсти,
вапећи у небо зуре,
Свети Ђорђе, спаситељу,
кад ће стати ове буре?

Дођи Свече, развесели
уплашена лица раје,
ал’ понеси своје копље,
па нас спаси од аждаје.

Која своја крила шири,
од истока до запада,
и не бира средства она,
па Хришћанство се напада.

Поплаве и земљотреси,
авиони бомбардују,
глад и болест свијетом влада,
сваком душа пуна јада.

Твоје
свето лице сија
усред ноћи, усред дана,
царства си се одрекао
за спасење свих хришћана.

Исто као и раније,
из далеке Кападокије
до данашњих ових дана
има Диклецијана.
Могу рећи чак и више
што у кладе те ставише,
од појаса до рамена
на тебтерет од камења.

И на точак те везаше,
ексерима распараше,
направи се силна рана,
у нашој си души Свече,
ти нас пратиш сваког дана,
твоја крв проливена
дубока је до кољена.

Закопаше тијело твоје,
изнад земље само глава,
отровом те заливаше,
ал побиједи правде, слава,
молитва је јача била,
од смрти те заштитила.

Подигнимо увис чаше,
кумови и пријатељи,
сачувајмо традицију
што праведник увијек жели.

Покајте се за гријехове
док гледате Свеца слику,
подијелите што имате
пролазнику, намјернику.

Да се мири брат са братом,
наздравите сви са татом,
док Божије трају силе,
нек’ су сретни, сви нек’ живе.

(C) Марко Ружичић

Оставите одговор

Your email address will not be published.