JESEN MOG ŽIVOTA – Marko Lj. Ružičić

Loading

Postavio ljuba-trebotin. Procitano  947
JESEN MOG ŽIVOTA – Marko Lj. Ružičić 2007-02-12 23:53:03

ЈЕСЕН МОГ ЖИВОТА

Прошло је прољеће
мога живота,
ужурбано вријеме тече,
дан за даном иде,
младости нестаје,
старост се ближи,
некад плаве косе
постале су сиједе.

Јесен је дошла,
и цвијеће не цвјета више
са дрвета мог живота,
лист за листом пада,
на мом лицу једна нова бора,
године пролазе,
ја старим сада.

Животе, знај,
тако бити мора,
младалачко сунце
не сија ти више,
падају досадне
јесење кише,
кораци спори,
тешко се хода,
у грудима стегло,
с муком се дише.

Кажи ми, молим Те,
Господе Боже,
Творче народа,
Благи, Свесилни.
Да л’ је то старост
на врата ми дошла?
Да л’су сви дани
прохујали дивни?

Зар више нећу
к’о некад бити?
Кажи ми, Боже,
то желим знати.
Можда већ морам
оним путем поћи,
куд су већ отишли
мој драги отац и мила мати?

Ја радо живим,
и зато желим
остати на земљи
дуго, што дуже,
живјети је лијепо,
иако више
одавно ником
не цвјетају руже.

Марко Љ. Ружичић

 

Оставите одговор

Your email address will not be published.